Снежана Пејовић

Међународна конференција о црквеним архивима и библиотекама у Котору, 17. и 18. април 2002.

Конференција под називом"Црквени архиви и библиотеке. Међународна искуства у заштити, валоризацији, обради и презентацији културног блага које се чува у овим институцијама", одржана је у Котору 17. и 18. априла 2002. године. На иницијативу невладине организације Центра за његовање и презентацију документарног насљеђа Котора (ЦДК) "Нотар" овај скуп је организован заједно са Међународним архивским савјетом – Секцијом за црквене архиве и архиве вјерских заједница^[1] (у даљем тексту ICA/SKR).

Иначе, Центар "Нотар" је, у децембру мјесецу 1999. године, основала група стручњака из Котора, чији је стручни и научни интерес везан за најстарије писане изворе и рано штампани материјал, који је у посједу Црне Горе и који је се налази похрањен у Котору, у државним и црквеним институцијама, као и приватним колекцијама.^[2] Организација броји 6 чланова, који представљају оперативни тим, и 9 сталних сарадника, који се укључују по потреби и интересовању у поједине пројекте; то су углавном особе које брину о архивском и библиотечком материјалу у црквеним институцијама у Котору или другим културним институцијама. Како је приоритетна активност «Нотара» подизање свијести о значају поменутог материјала који датира из раног средњег вијека, писаног старим писмима и на страним језицима, исто као и његова обрада, заштита и презентација, чланство се окупља према стручној оспособљености за рад на овим изворима и према научном интересу. Чланарина се не плаћа, а Центар »Нотар« покушава да за своје пројекте нађе донаторе и сигурне изворе финансирања у Црној Гори и ван ње.

Програмска активност ЦДК «Нотара» може се сажети у неколико тачака:

I – Координирање сарадње свих институција и појединаца са територије општине Котор који посједују документарно насљеђе, који су професионално упућени на рад са истим или имају професионално знање у пословима заштите, обраде и презентације истог.

II – Популаризација стручне дјелатности везане за индентификацију, заштиту, валоризацију, обраду и презентацију документарног насљеђа.

III – Едукација и усавршавање на пољу архивистике, палеографије, дипломатике, библиотекарства, страних језика, компјутерских дисциплина.

IV – Стручно-научна дјелатност.

V – Издавачка дјелатност.

VI – Сарадња у земљи и иностранству.

У приоритете свог дјеловања «Нотар» ставља подстицање сарадње са сродним удружењима, институцијама и појединцима у земљи и иностранству. Главни разлог је свакако тај да се град Котор и његово подручје од 1979. године налазе на Листи свјетске културне баштине UNESCO-a Према томе, већа брига о заштити, валоризацији и презентацији непокретног и покретног споменичког блага Котора је и обавеза и града и Црне Горе, како према својој држави, тако и према међународној заједници. Протекли десетогодишњи период, који је на овом подручју био обиљежен распадом Југославије, ратовима у окружењу, разарајућом инфлацијом, нарочито се неповољно одразио на стање културне баштине и бригу о њој. Санкције Уједињених нација су суспендовале сваку сарадњу са сродним институцијама у иностранству, а прекинула се и она између република бивше заједничке државе, Југославије. Тако је дио свјетске културне баштине који се чува у Котору остао ван међународних стандарда заштите и законских регулатива. Зато је сада пред стручњацима тежак посао да се анимирају важне међународне институције како би пружиле стручну и материјалну помоћ да ово културно благо буде адекватно свом значају заштићено и доступно јавности.

С тим циљем «Нотар» је контактирао Секцију за црквене архиве и архиве вјерских заједница у Међународном архивском савјету и њеног предсједника др Хелмута Баиера, желећи да се у Котору одржи предавање о најновијим достигнућима у Европи и свијету везаним за бригу о архивском и библиотечком материјалу који је похрањен у црквама. Сматрали смо да су таква сазнања од велике важности, како за Црну Гору, тако и за земље у њеном окружењу, јер су међувјерски сукоби на тлу бивше Југославије управо врло разорно дјеловали на црквену културну баштину. Такође, новоформиране државне границе на овим просторима обично не конвергирају са црквеним јурисдикцијама, што додатно усложњава проблем на заштити цјеловитости фундуса унутар једне државе. Потом код нас тренутно нејасан статус Црне Горе у новој Југославији, отежава да се јасно дефинише, тј. детаљније законски регулише однос државе према културном насљеђу које је власност цркава на територији Црне Горе у смислу заједничке обавезе и синхронизованог дјеловања државе и цркве на његовом очувању. Посебно је то изражено када је у питању документарно насљеђе, па долази до разних појава (намјерне или ненамјерне) небриге, отуђивања, фалсификовања или погрешног тумачења извора, а веома често, из објективних или субјективних разлога, није омогућен ни слободан приступ документима. Све то прати недостатак финансијских средстава и у буџету Црне Горе и код цркава, која су неопходна за рјешавање кључних проблема, као што је обезбјеђење адекватног простора за смјештај архивског и библиотечког материјала цркава, набавку адекватне опреме, обезбјеђење прописаних климатских услова за њихово чување, а посебан проблем је недостатак кадра који би се стручно бавио обрадом и заштитом тог насљеђа.

Због свега наведеног, др Хелмут Баиер је сугерисао да се умјесто предавања о црквеним архивима и библиотекама организује конференција на којој би се из више углова разматрала поменута проблематика кроз размјену искуства више земаља. У припреми скупа пошли смо са становишта да треба приказати стање какво је тренутно у појединим земљама Европске уније, као и, кроз рад ICA/SKR, какво је у свијету; такође, настојали смо да се упоредо прикаже стање у најзначајнијим црквеним архивима и библиотекама у Црној Гори код све три конфесије (православне, католичке и исламске), као и ситуација у неким од земља нашег окружења. Тако је на Конференцији изложено 9 реферата, које су припремили стручњаци из Њемачке, Холандије, Мађарске, и 15 кореферата представника црквених и државних институција из Црне Горе, Аустрије, Хрватске и Албаније.^[3] Спријечени су били да дођу представници Словеније и Италије.

Конференција је имала и практични дио који је обухватио обилазак црквених архива и библиотека и Државног архива Црне Горе – Историјског архива Котор, као и Катедрале и осталих значајних цркава у Котору. У дискусији и закључцима, посебно од стране учесника из иностранства, оцијењено је да је Конференција била успјешна и да би било корисно на сличан начин покренути и организовати такве скупове и у другим земљама. Такође, један од закључака је да се материјал са Конференције публикује у виду зборника радова у издању Центра "Нотар" и ICA/SKR.

Са садржином и резултатима рада Конференције је, захваљујући доброј пропраћености кроз медије, била упозната и шира јавност у Црној Гори. То је посебно било важно да би се свима скренула пажња, а посебно државним и црквеним властима, на богато насљеђе које посједују цркве код нас, а које је често препуштено бризи и ентузијазму појединаца упослених у тим институцијама. За успјешност Конференције било је врло значајно судјеловање у организовању скупа ICA/SKR, као и присуство стручњака из разних земаља. Захваљујући томе, као и избору теме о којој се до сада није на овакав начин говорило у Црној Гори, постигнут је значајан ефекат, посебно код црквених институција. У том смислу посебно треба истаћи одазив и труд црквених лица, чак и црквених великодостојника, који су припремили саопштења и активно се укључили у рад овог скупа. Организатори и учесници Конференције из других држава током свог дводневног боравка у Котору били су са посебном пажњом и уважавањем примани од стране црквених лица, који нису крили своје одушевљење да је на овакав начин дата важност њиховом раду и насљеђу о којем брину. Можда су у том смислу биле подстицајне и ријечи др Хелмута Баиера на отварању скупа: «Нико не може довољно да сачува свој идентитет без архива и библиотека. Не треба заборавити да ми служимо за еволуцију менталних, тјелесних и духовних снага учених појединаца човјечанства и на првом мјесту омогућавамо уједињену Европу чувајући наше културно благо у архивама и библиотекама."

Ова конференција, између осталог, јесте покушај да вриједно културно благо које посједујемо, вратимо под окриље и бригу међународне јавности. За то нам је потребна и стручна и финансијска потпора ван граница Црне Горе. Малобројни кадар у нашим државним и црквеним архивима и библиотекама није у стању да се сам носи са проблемима који су посебно нарасли посљедњих десет година. Због тога Центар "Нотар" покушава да анимира међународну стручну и научну јавност да се раде заједнички пројекти, каква је била и поменута конференција. Неки договорени пројекти реализоваће се током ове и слиједеће године, што је саопштено на самој Конференцији од стране делегације из Државног архива Штајерске из Граца. Она је понудила помоћ Црној Гори за рестаурацију и конзервацију најугроженијих списа Историјског архива у Котору и Бискупског архива Котор, уз обуку два конзерватора Државног архива Црне Горе у укупном трајању од годину дана у њиховом центру за конзервацију и кроз помоћ у јапанском папиру у износу од 3.000 еура. Такође, Архив Хрватске је након Конференције намјенио помоћ у архивским кутијама и стручној литератури за Бискупски архив Котор.

У оквиру поменуте програмске оријентације важно је истаћи да је Центар "Нотар" прошле године реализовао одржавање у Котору Љетње школе палеографије, дипломатике и архивистике^[4]. Иницијатива је проистекла из потребе да се допунски образују и усавршавају у Црној Гори како стручњаци који треба да раде са манускриптима, тако и научни истраживачи, јер је из године у годину све мање оних који су у стању да користе архивску грађу, посебно ону из средњег вијека. "Нотар" је успјешно реализовао у сарадњи са проф. др Хорстом Ензенсбергером са Универзитета из Бамберга прошлогодишњи курс латинске палеографије. Убудуће би требало, на основу међународног споразума о сарадњи на пољу архивистике између Републике Италије и Републике Црне Горе, који је иницирао "Нотар" и који је потписан у мају прошле године у Фиренци, да се Љетња школа организује уз помоћ стручњака из Италије. За сарадњу на овом пројекту заинтересовани су Државни архив Црне Горе и Историјски институт Црне Горе. С обзиром на то да су и сусједне државе, посебно оне из бивше Југославије, такође показале интерес да шаљу своје кандидате, могао би се у Котору формирати један мањи регионални центар за овакву обуку, који би окупљао стручњаке из медитеранског подручја земаља који имају комплементарне изворе и упућене су на међусобну сарадњу.

Уз то, покушава се покренути и пројекат израде Централног каталога поморства (ЦКП) Црне Горе при Библиотеци Факултета за поморство у Котору. Овај пројекат ће такође неминовно подразумјевати укључивање као партнера асоцијације, институције и појединце из сусједних приморских земаља, Хрватске, Италије, Албаније.

На основу претходно изложеног види се да организација "Нотар", са скромним средствима и својим малим снагама, жели да покрене много тога са једним циљем да се документарно насљеђе, које се упркос вјековним недаћама, ратовима, болестима, земљотресима, пожарима на овим просторима ипак очувало у Котору, Боки или Црној Гори, заштити за будућа времена као мали, али важан сегмент свјетске културне баштине. У томе очекујемо помоћ и подршку свих колега, сродних организација, институција, из земље и иностранства и упућујемо их да прате наш рад на Интернет адреси организације "Нотар": www.cdknotar.cg.yu.

Котор, 12. 09. 2002.

1 Међународни архивски савјет је невладина организација која броји тренутно више од 1500 чланова из преко 170 земаља. То је највећа асоцијација архивиста у свијету која окупља националне архиве, стручна удружења архивиста, регионалне и локалне архиве и архиве других организација, као и појединце. (Државни архив Црне Горе је од прошле године члан ове асоцијације). Ова организација дјелује кроз 10 секција које су установљене на захтјев чланства ради ефикасније размјене заједничких професионалних интересовања и упражњавања стручних активности, међу њима је и Секција за црквене архиве и архиве вјерски заједница. Њен предсједник је др Хелмут Баиер. (International Council on Archives – Section of Archives of Churches and Religious Denominations; ICA/SKR)

2 Најстарија сачувана документа су из XI вијека и похрањена се у библиотеци Фрањевачког самостана св. Клара у Котору.

3 Реферати: 1. др Хелмут Баиер (Њемачка), Међународна активност црквеног архива: Секција црквених архива и архива вјерских заједница при Међународном архивском савјету; 2. dr Michael Diefenbacher (Њемачка), Избјегавање оштећења на архивској грађи; 3. Agnes Berecz (Мађарска), Савремени развој црквених библиотека у Мађарској; 4. проф. др Reimer Witt (Њемачка), Стандарди на пољу архивских зграда; 5. Jan C. M. van Haastrecht (Холандија), Заштита културног насљеђа уз помоћ архива. Од трајне вриједности; 6. Рев. др Erzsйbet Horvбth (Мађарска), Финансијски однос између Мађарских државних и црквених архива; 7. др Хелмут Баиер, Архиви и Европска унија; 8. Walter Schulz (Њемачка), Оснивање библиотеке Johannes a Lasco у Емдену; 9. др Хелмут Баиер, Архивско законодавство и заштита података у њемачким црквеним архивима. Кореферати: 1. Johannes Ebner (Аустрија), Удружење аустријских бискупских архивиста; 2. Стјепан Разум (Хрватска), Брига за црквене архиве у Загребачкој надбискупији; 3. др Shaban Sinani и Eduard Zaloshnja (Албанија), Кодекси у Албанији; 4. монах Павле Кондић (Црна Гора), Анаграфи и црквени Љетописи. Историјско-етнографски извори Архива Митрополије црногорско-приморске; 5. дон Антон Белан (Црна Гора), Бискупски архив Котор; 6. протојереј ставрофор Момчило Кривокапић (Црна Гора), Архив и библиотека Српске православне цркве Котор; 7. Бајро Аговић (Црна Гора), Основна информација о стању архивске грађе у посједу Исламске заједнице у Црној Гори; 8. Јасмина Растодер (Црна Гора), Архив барске надбискупије; 9. падре Вито Смољан (Црна Гора), Теолошки профил књижнице и архива Фрањевачког самостана св. Кларе у Котору; 10. Јелена Антовић (Црна Гора), Фондови и збирке црквених архива и библиотека у Црној Гори; 11. мр Стеван Кордић и Снежана Пејовић (Црна Гора), Манускрипти у Фрањевачком самостану св. Кларе у Котору; 12. Марија Саулачић (Црна Гора), О конзервацији и рестаурацији библиотечког фонда у Фрањевачкој и Бискупијској библиотеци у Котору; 13. Ружа Даниловић (Црна Гора), Допринос црквених лица у формирању и богаћењу библиотечких фондова у Котору и околини; 14. Невенка Митровић (Црна Гора), Библиотека Манастира Савине, Херцег-Нови; 15. Дон Срећко Мајић (Црна Гора), Дјелатност издавачке куће “Госпа од Шкрпјела" и архивски и библиотечки извори.

4 Опширније у чланку аутора Снежане Пејовић, О љетњој школи палеографије, дипломатике и архивистике – КОТОР 2001, Годишњак Поморског музеја у Котору, год. L, 2002.

// Земља / Повијест / Људи / Духовност / Умјетност //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.