Зорица Чубровић

Ка познавању урбанистичког развоја пераста

Бројни нови подаци до којих се дошло у току архитектонских и урбанистичких анализа Пераста^[1] говоре о знатно старијем поријеклу његове урбане структуре у односу на досадашња сазнања која почетке развоја насеља на данашњем мјесту стављају у 16. и 17. вијек. Локација старијег насеља, претпостављало се, налазила се високо у брду, у непосредној близини цркве св. Ане. Карактер тог насеља, руралног типа, довођен је у везу са старијим агломерацијама Прчања или Столива чији се остаци могу и данас пратити поред трасе старијег пута постављеног на вишим изохипсама брда Врмац (Прчањ) или је сачувана до данас (Горњи Столив).

Архитектонска истраживања цркве св. Ане изнад Пераста^[2] показала су да њен основни корпус носи одлике готичког стила као и да је унутрашњост цркве осликана фрескама које би могле потицати најкасније из прве половине 15. вијека. До цркве је водила уска стрма стаза усјечена у стјеновити терен.

Првобитна посвета ове цркве св. Петки (св. Венеранда) као и положај цркве на осами, високо у брду изнад насеља, указују на сличности са карактеристикама диспозиције цркава посвећених истој светитељки и у другим крајевима овог подручја а која претпоставља извјесно подношење жртве - у овом случају у виду мукотрпног савладавања стрмог прилаза цркви - како би се стекле заслуге уочи молитвеног обраћања њеном патрону.

Попречни пресјек црквњ св. Ане	Остаци фреско-композиције на источном зиду цркве св. Ане

У истраживањима архитектуре цркве св. Ане (св. Петке, св. Венеранде) утврђено је да је њена првобитна, вјероватно полукружна апсида, замијењена апсидом правоугаоног облика у рестаурацији грађевине почетком 18. вијека, у вријеме када је перашки сликар Трипо Кокоља осликао њен источни зид а остале зидне површине након уклањања старијих фресака ријешио декорацијом у духу свог времена.

Завјетни карактер цркве св. Петке - св. Венеранде - потврђен и постојањем три новооткривене капелице дуж стазе која према њој води као и средњовјековно поријекло њене архитектуре указују да је претпоставке о њеном положају у оквиру првобитног руралног насеља смјештеног у њеној непосредној близини потребно преиспитати.

Према познатим историјским изворима везаним за Пераст остаци средњовјековне архитектуре могли би се очекивати на острву св. Ђорђа, једном од древних бенедиктинских средишта овог подручја. Одбрамбени карактер овог острва који је претпостављао честе грађевинске интервенције и радикална преградња цркве св. Ђорђа после земљотреса од 1667. године у коме је старија грађевина претрпјела значајна оштећења^[3] учинили су да се у оквиру данашњег сакрално-фортификационог комплекса не препознају елементи средњовјековне архитектуре. Археолошка и архитектонска истраживања ће, свакако, показати остатке старијих слојева како у оквиру постојећих грађевинских склопова тако на слободном простору острва.

Двије аркаде романичких стилских карактеристика уклопљене у позније градње могуће је запазити у сјеверозападном углу манастирске зграде постављене управно на цркву св. Ђорђа. Оне би могле представљати дијелове засведеног клаустра првобитног манастира. Стога би будућа архитектонска истраживања требало започети провјером ових запажања као и сондажним археолошким истраживањима.

У теренским анализама стамбене архитектуре Пераста запажени су подаци који би могли да указују на постојање остатака средњовјековних грађевина и у оквиру постојећег насеља.

Портал готичких стилских карактеристика откривен је у оквиру стамбене зграде спратности П + 1 јужно од палате Мазаровић. Без архитектонског истраживања не може се поуздано утврдити да ли је оквир овог портала овдје у секундарној употреби, односно, да ли је пренесен са неке друге, старије грађевине. Опсервација на лицу мјеста показује да је оквир портала уграђен једновремено са зидом стамбене зграде на чијој дворишној страни се налази.

Изглед готичког портала	Капител готичког портала

Оквир прозора бочног анекса зграде на самом југоисточном крају Пераста и улазни портал на њеном првом спрату носе карактеристике ренесансног стила. Даља истраживања ће показати да ли су ови оквири «in situ» или су донесени са неке друге грађевине из Пераста (или Котора) да би били употријебљени на овом мјесту.

На основу анализе простора цркве Госпе од Кармена може се претпоставити да је њен олтарски простор настао укључивањем старије црквене грађевине мањих димензија у данашњу цркву барокних стилских карактеристика. Ово повезивање је могло настати тако што је уклоњен западни зид старије цркве а њен простор претворен у олтарски дио новије црквене грађевине чији помен се јавља 1674. године.^[4] На ову претпоставку указују и зазидана лучна врата на сјеверном зиду олтарског простора (на страни према врту) која указују на њихово старије поријекло у односу на барокну архитектуру наоса и бочних капела цркве Госпе од Кармена.

Поглед на кућу са ренесансним оквиром прозора и врата

И старија црква св. Марка је - како су показала прва истраживања - у цјелини инкорпорирана у данашњу цркву саграђену у другој половини 18. вијека.^[5] Старија црква се налазила у источном дијелу данашње цркве. На то указују разлике у изгледу њеног унутрашњег профилисаног вијенца као и у изгледу прозора источног (старијег) и западног (млађег) дијела грађевине.

Претварањем цркве у складиште (1959. године) нестали су елементи богате барокне унутрашње обраде цркве св. Марка и њен мобилијар.^[6] Пробијени су нови отвори на бочним зидовима, изведена је међуспратна конструкција која је пресјекла јединствени унутрашњи простор а спроведене су и савремене индустријске инсталације.

Преграђивања се могу претпоставити и у оквиру цркве св. Ивана Крститеља^[7] и то у њеном олтарском дијелу и у простору сакристије. На ту могућност указују и урбанистички елементи као што је позније скретање правца старије трасе улице која води од југоистока према овој цркви и даље према сјеверозападу. Скретање је изведено у виду јединог лучног одступања од правилног тока улице Стари пут који је углавном паралелан са линијом обале.

Будућа архитектонска истраживања треба да пруже нове податке о изгледу старијег урбанистичког склопа на простору цркве св. Ивана Крститеља као и његове околине.

Положај цркве св. Ивана на катастарском плану с краја19. вијека

У непосредној близини доње куће Змајевића - која је прије доласка ове породице у Пераст могла припадати некој старијој породици из Пераста - налази се извор слатке воде који се појављује испод природне стијене и тече према мору. У периоду између два свјетска рата извор воде (почиљут?) је још увијек представљао ријетки и изузетно вриједни природни мотив Пераста да би у новије вријеме био покривен армирано-бетонском плочом за потребе савременог паркинга. Овај природни извор слатке воде познат као «Бољива» морао је у старијим временима имати и посебан, урбанистички значај, стога не зачуђује да су на простору око њега изграђене зграде истакнутих перашких породица као што су Змајевић, Штукановић и Смекја.

Истраживања комплекса палате Змајевић ("Бискупија") дала су многе резултате значајне за урбанистички развој града и његову културну прошлост. Нарочито су значајна она открића која се тичу најстаријих дјелова комплекса као што су старији култни простор тзв. "пећина"и старија капела трапезоидне основе изграђена на стијени на сјеверозападном дијелу палате. За предњи дио палате подигнут над простором "пећине" архитектонска истраживања су показала да је изворно представљао старију одбрамбену кулу квадратне основе на чијим зидовима су сачуване оригиналне пушкарнице. Кула је у свом задњем дијелу била повезана са засведеном просторијом издужене основе већим дијелом укопаном у стјеновити терен. Испред ове просторије првобитно је могао постојати шири плато у функцији одбране града. Чињеница да је одбрамбена кула у склопу палате Змајевић изграђена над старијим култним мјестом, односно, капелом у стијени, ("пећина") као и да је у њеној близини касније изграђена још једна капела трапезоидне основе са олтарском нишом оформљеном у стијени уз коју је црквица дозидана, говорила би да се на простору резиденцијалне палате надбискупа Андрије Змајевића налазе најстарији слојеви насеља на простору данашњег Пераста. 8

Природни извор слатке воде "Бољива" испред палате Штукановић. Лијево је доња кућа породице Змајевић

На основу успостављене релативне хронологије грађења сложеног комплекса палате Змајевић може се претпоставити да је одбрамбена кула у оквиру ове палате постојала у 15. вијеку.

Стога положај куле Херцеговића, односно Змајевића, 9 која се помиње у изворима над «раскрсницом Почиљут, близу Госпе од Розарија» треба очекивати управо на овом мјесту. Могуће је, такође, претпоставити да су старији власници куле Змајевића били Херцеговићи будући да се породица Змајевић доселила у Пераст у 16. вијеку а кула о којој је ријеч је у то вријеме већ постојала.

И у источном дијелу палате Коловић може се наслутити положај одбрамбене куле сличне по облику и положају одбрамбеној кули у оквиру палате Змајевић. Обе палате представљају примјере сукцесивног грађења и прилагођавања старијих архитектонских облика новим потребама што је својствено градовима који имају дуги континуитет трајања као и градским насељима са ограниченим просторним могућностима.

Опсег и изглед Пераста почетком 17. вијека илуструје цртеж Агостина Албертија из 1624. године.^[10]

На цртежу се запажа основна структура града задржана до данас. Приобални простор је празан. На њему нема кућа за становање јер су ту подигнуте куле за одбрану града са припадајућим зградама (бистијерне, магацини). Центално је постављена црква св. Николе а у истој оси, у подножју брда, смјештена је тврђава. Од платоа испред цркве постављене у централном дијелу насеља води стрми пут према тврђави и даље у брдо према цркви св. Ане (раније св. Петка, св. Венеранда) и према Рисну. Насеље заузима готово исту површину као и данас. Испресијецано је улицама које приближно одговарају данашњим трасама.

Цртеж Албертија из 1624. године представљао би најстарију познату ликовну представу Пераста.

Цртеж територије Пераста који је израдио А. Алберти 1624. г.

Овај цртеж настао прије Перашког боја у довољној мјери показује основне елементе структуре насеља из треће деценије 17. вијека. На њему се може запазити важно својство старије матрице насеља у његовом приобалном дијелу. Широка површина између првих кућа и обале мора је неизграђена. На том потезу постоје једино одбрамбени пунктови са кулама а представљено их је четири. Према сачуваним примјерима и подацима о срушеним кулама^[11] могло би се рећи да су на Албертијевом цртежу представљене куле Висковића, Мазаровића, Мартиновића и Чорко.

Крајем 17. вијека настао је и Коронелијев цртеж Пераста^[12]. На њему је представљена густа изграђеност насеља унутар којег су брижљиво назначене значајне црквене и јавне грађевине и тврђава св. Крста. Њихов положај у насељу одговара реалној ситуацији. Истакнуте грађевине на Коронелијевом цртежу су бискупска резиденција Андрије Змајевића са звоником и капелом Госпе од Розарија, црква св. Николе са звоником, самостан са црквом св. Антона и тврђава св. Крста. Наглашен је простор испред цркве («PIAZZA») и широки простор између првих кућа и обале («STRADA MAESTRA»). Острва и утврђења на Веригама представљени су према њиховом реалном положају. Представе двију цркава изнад Пераста, такође, одговарају стању на терену. Међутим, распоред зграда у оквиру грађевинских блокова дат је сумарно и без намјере да представи реалну слику. Запажају се и крупне крошње дрвећа које би могле означавати просторе вртова у оквиру појединих већих неизграђених парцела какве су се у Перасту задржале и до данас.

Коронелијев цртеж Пераста

Пада у очи да на Коронелијевом цртежу нису представљене куле Висковића, Мартиновића, Мазаровића и Чорко које су у то вријеме свакако постојале.

Недоследност Коронелијеве представе Пераста у односу на третман кула изграђених дуж обале и постављених у готово правилном ритму као и у односу на изглед појединих зграда унутар грађевинских блокова може се тумачити идејом њеног аутора да се путем цртежа прикажу најопштије карактеристике структуре града искључујући појединости осим у случају најмаркантнијих грађевина које имају и јавни карактер.

Једном од општих карактеристика града Коронели је сматрао улични фронт «STRADA MAESTRE» коју су, према његовом цртежу, формирале зграде калканом окренуте мору, као најзаступљеније - и зграде са двоводним крововима оријентисаним паралелно са линијом обале. Спратност кућа је, најчешће, приземље и један спрат. Према мору су оријентисани централно постављени балкони са двојним или тројним балконским отворима.

Када се посматрају данашње куће и палате изграђене у Перасту у првом реду зграда уз море може се установити да су старије међу њима настале тек крајем 17. и у 18. вијеку а млађе током 19. стољећа, дакле, после Коронелијевог цртежа. Због тога, Коронелијев представља значајан документ јер је на њему забиљежено стање које се почев од времена његовог настанка нагло и корјенито мијењало.

Изградњом данашњег првог реда кућа уз море настала је улица Стари пут која је формирана између првобитног уличног фронта и нових зграда подигнутих на простору «STRADA MAESTRE» са Коронелијевог цртежа. Ширину улице Стари пут одредио је размак између старијих одбрамбених кула са помоћним зградама које су сачињавале појединачне одбрамбене пунктове у приобалној зони Пераста и фасада дуж старијег уличног фронта. На основу сачуваних примјера као што је кула Висковић (изграђена око 1500. године^[13]) и познатог положаја куле Марковић-Мартиновић која је постојала до 19. вијека^[14] може се закључити да је управо у односу на њих одређена ширина данашње улице Стари пут. На истакнутим положајима града уз море, у складу са барокним схватањима и захваљујући економском просперитету који је наступио после 1687. године, у Перасту се граде палате Бујовић,^[15] Смекја, Висковић, доња палата Змајевић, палата Вукасовић, Бронза и друге зграде које су постепено попуњавале простор бивше STRADA MAESTRE. Шири неизграђени простори између појединих цјелина у тој зони припадали су самим палатама као што је то случај са простором са крупним стаблима борова на сјеверозападној страни палате Баловић или простором под глицинијама западно од палате Висковић.

Крајем 17. вијека због градње барокних палата уклањају се старије помоћне зграде, магацини и складишта који су стајали на обали испред репрезентативних стамбених зграда које су сачињавале старији улични фронт града окренут према мору. Најистакнутије међу њима су палата Шестокриловић (1691. год.), Марковић-Мартиновић (1623. год.), Штукановић, (1621. год.), Буровић и др. Приобални појас испред зграда коришћен је до друге половине 17. вијека као главна саобраћајница и пристаниште, манипулативни простор за складиштење и претовар терета, поправку и градњу бродова. О њој Јулије Баловић (1672-1727) у свом дјелу «Перашка хроника» каже: «У мјесту је главни пут који је раван, а иде од једнога до другога краја и то уздуж обале. Дуг је читаву једну миљу.»^[64]

Анализом линије старијег уличног фронта може се уочити да она тече континуално дуж насеља и паралелно са линијом морске обале. Грађевине својом орјентацијом прате ову линију што се може сматрати основним правилом и главном карактеристиком положаја свих зграда које сачињавају улични фронт. Као што је то случај са стамбеним зградама и црквене грађевине су постављене управно или паралелно на линију улице тако да се њихова оријентација креће у распону од правца сјевероисток-југозапад (Госпа од Кармена, црква св. Марка) преко правца сјеверозапад-југоисток (старија црква св. Николе) до правца сјевер-југ (црква св. Ивана Крститеља); урбанистичка правила и у градњи цркава била су примарна када се тиче њиховог положаја и оријентације. Својим положајем ову линију прате и дужи или краћи низови зграда постављени на падини изнад првог уличног низа.

Анализом градње у оквиру зграда које сачињавају старији улични фронт може се уочити да је он у данашњем облику углавном већ дефинисан у 17. вијеку. Поред репрезентативних стамбених зграда са бочно постављеним вртовима и црквених здања као што су цркве св. Николе, св. Ивана Крститеља, св. Марка, св. Откупитеља и Госпе од Кармена - улични фронт формирају и стамбене зграде скромније архитектуре које својим калканима или подужним фасадама а некада и оградним зидовима својих вртова излазе на ову раван.

Међу стамбеним зградама старијег уличног фронта грађеним у духу традиционалне архитектуре могу се очекивати и оне најстарије које су чиниле првобитно језгро насеља иако се може претпоставити да су многе првобитне зграде на том потезу замијењене већим и репрезентативнијим, грађеним у стилу долазећих епоха.

Стога, није искључена могућност да се у првом реду зграда испред палате Мазаровић – будући да се налази у склопу старијег уличног фронта - налазила једна од зграда из готичког периода на чијој дворишној страни је сачуван зид са поменутим готичким порталом који је водио на први спрат. Зграда је касније уклопљена у барокни склоп којег чини низ помоћних зграда унутар дворишта оријентисаног према бочној улици из које је водио прилаз палати саграђеној средином 18. вијека.^[17] Претпоставку о остацима готичке зграде на овом мјесту потврђује и чињеница да се у њеној близини, према истоку, налазила зграда која припада једном од најстаријих типова стамбених зграда у Перасту. Она је претрпјела низ преградњи као и власничку подјелу на два једнака дијела након чега је дограђена у данашњем виду. Потврда претпоставкама да се радило о значајнијим зградама на овом мјесту налази се и у односу градитеља барокне палате Мазаровић према затеченој архитектури будући да су своју барокну палату поставили у други ред зграда, иза затечених које су стајале у склопу старог уличног фронта, што је и тада а посебно данас представљало изразиту неповољност положаја нове палате. Ова чињеница се може тумачити претпоставком да су зграде испред палате Мазаровић представљале власништво исте породице, односно, будући да је породица Мазаровић једна од најстаријих у Перасту, да ове зграде управо представљају остатке најстаријег урбанизма Пераста.

Положај старијих зграда испред палате Мазаровић	Преграђена старија зграда испред палате Мазаровић

Такође, налаз готичке стамбене зграде у Перасту кореспондирао би са податком да је Пераст средином 15. вијека имао преко 150 кућа^[18].

Остаци старијих стамбених зграда откривени су и у унутрашњости приземља зграде на источној страни палате Бронза, у Луци, приликом радова на уређењу овог простора за савремену намјену. Подаци указују на романичко поријекло градње на овом мјесту што се закључује на основу изгледа портала на првобитној фасади зграде. Зграда на чијој фасади је откривен портал романичких стилских карактеристика представља језгро стамбеног комплекса који је припадао породици Бронза чији посјед је због свог изолованог положаја уз морску обалу био познат и по имену «оток Бронза»19.

Основа и изглед романичког портала у комплексу Бронза

Остаци урбанизма средњовјековног периода налазе се и у оквиру неколико зграда у луци Пенчићи, у сјеверозападном дијелу града. Поред старије зграде у западном дијелу комплекса палате Буровић на чијој предњој и дворишној фасади као и на оградном зиду дворишта се уочавају отвори са карактеристикама романичких рјешења у овом дијелу насеља налази се и приземље зграде романичке архитектуре (приземна зграда у дворишту I. Полужански) за које би се према положају зиданог банка у углу као и димњаку могло претпоставити да је представљало ковачку радионицу.

Старија романичка фасада у унутрашњости приземља које је представљало ковачку радионицу

У склопу првобитног уличног фронта града сачувани су елементи урбанизма и традиционалне стамбене архитектуре старији од прве половине 17. вијека. Карактеристично рјешење стамбене зграде традиционалне архитектуре представља кућа на спрат са калканским прочељем уклопљеним у старији улични фронт .

Карактеристично рјешење зграде традиционалне архитектуре са калканом у оквиру старијег уличног фронта

Перасту су сачувана три готово идентична примјера оваквих зграда. Најбоље сачуван примјер налази се на потезу источно од палате Висковић (сада власништво породице Полцер). Према казивању власника ова зграда је припадала породици «Манџаровић» што би се могло довести у везу са тумачењем по којем презиме Мазаровић потиче од ријечи Маџар, односно, Мађар.^[20] Са кућом истих карактеристика уличним мостом повезана је зграда у комплексу са кулом који је, такође, припадао породици Мазаровић (сада Ђуришић)21. Данас је ова зграда без крова. Својим прочељем учествовала је у формирању старијег уличног фронта. Трећа кућа истих карактеристика представља већ поменуту зграду испред палате Мазаровић. Ова зграда је претрпјела власничку подјелу по вертикалној оси тако да је њен источни дио уклопљен у зграду на чијој фасади је формиран балкон на другом спрату (данас Ватрогасница) а сјеверни дио уклопљен је у калкан новије, сусједне зграде. Ако би се у архивским и другим истраживањима потврдило да су све три куће припадале породици Мазаровић, њихов распоред у првом уличном низу одговарао би величини некадашњег посједа ове истакнуте перашке породице чију горњу тачку у насељу би одређивао самостан св. Антуна за који је познато да је изграђен заслугом чланова ове породице.^[22]

Значајан и слојевит градитељски комплекс представљају и рушевине палате Мартиновић на чијој фасади према Вељој улици стоји породични грб са уписаном годином градње.

Грб са југоисточне фасаде палате Мартиновић

Податак сачуван на натпису са овог грба говори да је 1547. године уобличена палата Мартиновић, једна од највећих и најслојевитијих палата у Перасту. Припадала је истакнутој поморско-трговачкој перашкој породици о којој постоје бројни помени у изворима 16. и 17. вијека.

За проучавање урбанистичког развоја града година градње палате Мартиновић, највеће од низа зграда у њеном окружењу, које су, такође, припадале овој разгранатој породици, утолико је значајнија јер показује да је средином 16. вијека Пераст имао у оквиру своје агломерације један утврђени стамбени комплекс чији најстарији дјелови су могли потицати из времена знатно старијег од 16. вијека. На ту претпоставку указују двије куле квадратне основе постављене на угловима комплекса на страни према мору. Од некадашње цјелине која је представљала палату Мартиновић до данас се сачувало једино њено сјеверозападно крило (родна кућа Трипа Кокоље).

Побројани налази до којих се дошло анализом урбане структуре Пераста омогућавају да се са поузданошћу може говорити да данашња матрица насеља представља средњовјековну градитељску творевину те да се за најстаријим урбаним остацима овог насеља мора даље трагати.

Потврда да се најстарије насеље у Перасту налазило на обали може се наћи у историјским изворима међу којима су архивски помени становника Пераста најбројнији. Јиречек је навео да су у XIII вијеку у Перасту настањени «лађари, бачвари, каменари, кречари и цигљари»23 а которски нотарски списи помињу тројицу бродоградитеља из Пераста већ почетком 14. вијека^[24]. Пераштани су заједно са Которанима одржавали живе привредне везе са Албанијом током 14. и 15. вијека.^[25] Занимања становника Пераста о којима су се сачували помени у архивским изворима указују на могућност да је Пераст у то вријеме постојао на данашњем мјесту а откривени архитектонски и урбанистички подаци до којих се дошло током новијих истраживања то у великој мјери потврђују.

Резиме

Током архитектонских и урбанистичких анализа градитељског насљеђа Пераста откривени су многи нови подаци који освјетљавају најстарије слојеве овог насеља и омогућавају сагледавање његовог развоја.

Претпоставка да се старије насеље налазило високо у брду, поред цркве св. Ане (св. Петка, св. Венеранда) доведена је у питање будући да су исходи истраживања показали средњовјековно поријекло ове цркве и омогућили ново тумачење њеног култног карактера у складу са којим се подразумијева да је црква св. Ане стајала изоловано у односу на насеље.

Архитектонска истраживања Пераста су показала да се у оквиру данашњег насеља налазе фрагментарни архитектонски остаци са обиљежјима романичке и готичке архитектуре. Њихов положај у оквиру данашњег насеља показује да су најстарији сачувани дјелови насеља формирани на најповољнијим локацијама - двјема увалама на југоисточном и сјеверозападном дијелу града.

Остаци средњовјековних кућа могу се довести у везу са доста бројним поменима становника Пераста сачуваним у архивским изворима XIII-XV вијека. Занимања Пераштана тога времена (лађари, бродоградитељи, поморски трговци...) указују да се локација овог града налазила на обали.

Важну карику у успостављању линије развоја насеља представља историјски податак да је у првој половини XV вијека Пераст имао 150 кућа. Изглед Пераста на цртежу А. Албертија из 1624. године - најстаријој познатој ликовној представи овог града - показује да је урбана матрица данашњег насеља у то вријеме била већ сасвим дефинисана што потврђује и Коронелијев цртеж с краја 17. вијека.

Теренске анализе обављене у склопу новијих истраживања су показале је да је данашњи изглед Пераста у коме доминира барокна фаза - заступљена у архитектури цркава и палата подигнутих дуж обале - резултат просперитета овог града који је наступио после млетачког освајања Рисна и Херцег Новог 1687. године. Крупни волумени барокних грађевина и зграда које су настајале у 19. вијеку попунили су првобитни слободни простор између старијег уличног фронта и обале мора који је до тада представљао главну саобраћајницу и пристаниште, манипулативни простор за складиштење и претовар терета, поправку и градњу бродова.

Данашња улица Стари пут представља остатак ове старије приобалне комуникације на чијем простору су све до наглог ширења града према мору, изазваног развојем поморства и трговине крајем XVII вијека, стајале и одбрамбене куле појединих истакнутих перашких породица.

Фусноте

1 Истраживања су изведена у оквиру Регионалног завода за заштиту споменика културе Котор.

2 П. Буторац, Културна повијест града Пераста, Пераст 1999, 162-163; Црква св. Ане, издавач НИП Госпа од Шкрпјела, Пераст 2000, 1-11

3 др Г. Новак, Потрес у Котору 1667. , 12 Вјекова бокељске морнарице, Београд 1972, 49; П. Буторац, Опатија св. Јурја код Пераста, Загреб 1928, 63, 67

4 П. Буторац, Културна ..., 157

5 Г. Брајковић и други, Неки мање проучавани примјери грађанске и црквене архитектуре споменичког карактера у Которској општини, Годишњак Поморског музеја у Котору XXXV-XXXVI, Котор 1987-1988, 95-96; П. Буторац, Културна....,158

6 За податке о барокном ентеријеру цркве св. Марка захваљујем проф. Антону Сали из Пераста.

7 Г. Брајковић и други, нав. дјело., 94; П. Буторац, Културна..., 157

8 Релативну хронологију градње палате Змајевић утврдила је у својим истраживањима арх. Катарина Лисавац.

9 П. Буторац, Госпа од Шкрпјела, Сарајево 1928, 57; П. Буторац, Перашки бој, Пераст 1998, 12; И. Лалошевић, Фортификациони систем Пераста, Годишњак Поморског музеја Пераст у Котору XLIII-XLVI, Котор 1995-1998, 137

10 И. Лалошевић, нав. дјело., 149

11 И. Лалошевић, нав. дјело, 136, 152

12 У 12 Вјекова бокељске морнарице, Београд 1972, 57

13 Г. Брајковић и други, нав. дјело. 105

14 И. Лалошевић, нав. дјело. 136

15 И. Здравковић, Бујовићева палата и њена рестаурација, Анали ХАЗУ у Дубровнику, Дубровник 1956, 355-372; Г. Брајковић, Адмирал Матија Змајевић и његово доба, Зборник секције друштва историчара Црне Горе 3, Котор 1985, 127-128

16 Опис рукописа Јулија Баловића у АНАЛИСТИ ХРОНИЧАРИ БИОГРАФИ Цетиње 1996, 147

17 Г. Брајковић и други, нав. дјело, 104

18 П. Буторац, Културна..., 134; М. Милошевић, Самоуправни статус Пераста за вријеме млетачке републике, Гласник Одјељења друштвених наука ЦАНУ 13, Подгорица 2000, 12

19 П. Буторац, Културна..., 120

20 АНАЛИСТИ , ХРОНИЧАРИ..., 30

21 Г. Брајковић и други, нав. дјело, 99; П. Буторац, Културна...,

22 Г. Брајковић и други, нав. дјело, 93; П. Буторац Културна ..., 160,161

23 К. Јиречек, Историја Срба II, Београд 1952, 88

24 М. Милошевић, нав. дјело,13

Zorica Cubrovic

Summary

During the architectural and urban analysis of heritage of Perast many new data were discovered exposing the oldest layers of the settlement and helping to perceive its development.

Presumption that an older settlement had been located up the hill next to church of St. Anne (St. Petka, St. Veneranda) was questionable since the research results showed that it originates from Middle Age and provided a new evaluation its cult character indicating that St. Anne’s church stood isolated out of the settlement.

Architectural research showed that that in scope of existing town some fragmental architectural remains with Romanesque and Gothic characteristics still exists. Their location indicate that the oldest preserved parts of the settlement were founded in best positions – two natural harbors in south-east and north-west parts of the town.

Remains of medieval houses can be in relation with numerous mentioning of Perast inhabitants in historic archive sources of XIII-XIV century.

Crafts of the inhabitants of Perast (boatmen, ship builders, maritime traders) indicate that the town was situated on the seashore.

Important part in chain of town development is a historic fact that in the first half of XV century Perast had 150 houses.

Appearance of the town on Alberti’s drawing from 1624. – the oldest known drawn or painted image of Perast – confirms that the urban pattern of present settlement was completely defined in XVII century.

Field analysis that were done in the scope of contemporary research show dominant baroque character of the present image of the town.

It is shown in architecture of churches and palaces along the seashore and represents prosperity of the town that occurred after the Venetian conquering of Risan and Herceg Novi in 1687. Baroque buildings as well as traditional architecture buildings from XIX century with their massive volumes filled empty space between old street front and the sea, space that was used as main street as well as dock, space for warehouses, repairing and boats building, etc.

Today street called Old Road represents remaining of the original street where, until the expanding of the town toward sea, caused by development of the navy and trades at the end of XVII century, were situated defensive towers on the properties of distinguish Perast families.

(Превод аутора)

// Земља / Повијест / Људи / Духовност / Умјетност //
[ Промјена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2003. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.