 Помозите
обнову цркве посвећене светом косовском мученику кнезу Лазару
на Видовом Врху
Херцег-Нови, Бока Которска
Видов врх је превој (750 м н/в) који дијели Мокрине од Суторине. На њему је
постојала црквица посвећена Св. Кнезу Лазару Косовском, али се о њеном настанку,
као и о рушењу, на зна ништа. Из једног документа, писаног средином XIX в. види
се да је била у рушевинама, али се сваке године на Видовдан на том црквишту
служила литургија. Иако се локалитет ове црквине налази у атару села Сврчуга,
она је била заједничка за два села – Сврчуге и Доње Мокрине, или Миљевиће, како
се то село тада звало. Сем ње, заједничка је била и црква Св. Ђорђа у Д. Мокринама,
као и гробље око ње. Села су удаљена једно од другог свега неколико стотина
метара, али треба знати да је управо између њих ишла државна граница двије велике
царевине: Турске и Аустрије.
На Ђурђевдан 1888. г. ова два села одлуче да заједнички обнове цркву на Видовом врху и сачине уговор о њеном зидању. Тај уговор је сачуван и на основу њега може се извршити скоро потпуна реконструкција цркве. Намјера им је била да се црква заврши до Видовдана 1889. Међутим, њено освећење је извршено на Мали Госпођиндан исте године. О том чину доносимо у цјелости чланак што га је објавио «Српски глас» из Задра 1890. г. у броју 40, стр. 3., који гласи:
«Примили смо из Рисна извјештај о освећењу познате Видове цркве, на Видовом
врху, на граници између херцегновске опћине и Херцеговине, који на жалост,
ради уска простора, не можемо штампати у цјелини.
О овој цркви, у развалинама, говорено је много и писано у нашијем књижевнијем и политичкијем листовима, као о једној успомени славнога Видов-дана. Приликом видовданске педесетогодишњице (! петстогодишњице, моја исправка очите штампарске грешке – В. П.), ову су цркву опет подигли сељани са обадвије стране, с херцеговачке и бокешке границе, а помоћу прилога српскијех родољуба. На ново подигнута црква била је освећена на Мали Госпођин дан.
Освећење извршио је херцеговачки митрополит Серафим. Црква је намијењена имену св. цара Лазара: «В памјат свјатаго великомученика цара Лазара бившаго самодршца сербскија земљи». Тако сада постоје двије цркве намјењене светом српском цару-мученику, ова на Видовом врху, изнад Боке, на граници херцеговачкој и она на Косову, код Книна, која је била освећена преколани на сами Видов-дан.
На свечаности на Видовом врху дошло је неколико свештеника са обадвије стране, начелник херцегновски Гојковић, војвода Лука Трипковић. Било је мноштво народа из Боке и Херцеговине.
Послије црквене службе био је објед и весеље, које је трајало до саме ноћи. Народ је одушевљено и захвално испратио митрополита, који се подигао из далека и по рђавом путу, да обред изврши.»
На новосаграђеној цркви била је постављена плоча са натписом кога у цјелости доносимо: «За владања његовог ц. к. апос. величанства Фрања Јосипа I. овај храм обновише Сврчужани и Доње-Мокрињани помоћу добровољних прилагача ЗА СПОМЕН 500-ГОДИШЊИЦЕ пропасти царства српскога на Косову. Видов-врх дне XV. јунија 1889.»
Ову плочу је из рушевина цркве на плећима донијела пок. Анђе Тушуп из Сврчуга. Плоча се чува у цркви Св. Ђорђа и, ако Бог да да се црква поново сазида, биће враћена на своје мјесто.
***
 На
Гавриловдан, 26. VII 2001. формиран је Одбор за треће подизање цркве ЛАЗАРИЦЕ
на Видовом врху по Благослову Њ. П. Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског
Г. Григорија. Одбор броји 14 чланова (скоро сви су мјештани), а на челу је мјесни
парох прота Благота Васиљевић.
Одбор има свој печат и штамбиљ и жиро рачун. Именовани су потпредсједник, благајник и секретар. О свим активностима Одбора воде се записници и сва документација ће се трајно чувати, како би се послије успјешно обављеног посла на обнови цркве могла урадити посебна публикација о томе.
Шта је до сада урађено?
Прикупљено је нешто добровољних прилога у новцу, а много више је најављено у механизацији, материјалу и стручним и занатским пословима.
За прикључење на постојећи колски пут од Лазаревића до Ситнице, кога је Војска Југославије градила прије десетак година, од локалитета Мили до Видова врха израђен је пројекат пута кога је бесплатно урадио инжењер Живанко Ердевички.
 На
основу тог пројекта инжењеријска јединица ВЈ је већ, такође бесплатно, извршила
пробијање трасе до црквине и тренутно се ради на потпуном уређењу те трасе од
350 м дужине.
Инжењер архитекта Мирко Косић урадио је главни пројекат цркве, такође без надокнаде. Пројекат је прослијеђен Заводу за заштиту споменика у Котору ради добијања сагласности за његову реализацију. Према том пројекту, нова црква би била нешто већих димензија од претходне. То је такође једнобродна грађевина 9 x 6 м (без олтарског простора), засвођена, са четвртастим звоником усађеним у прочеље цркве. Пројектант се у свему водио поштовањем традиционалног начина израде сакралних објеката на подручју Боке. Звоник који има за основу квадрат, израња из крова цркве, има по два окна на све четири стране и завршава плићом куполом, слично звонику парохијске цркве Св. Варваре у Мокринама. Према процјени пројектанта изградња цркве износила би, према садашњим цијенама, нешто више од 60.000 евра. У ту суму није урачунато археолошко истраживање, иконостас, мобилијар и унутрашње украшавање цркве, као ни 3 звона. Није урађен пројекат уређења порте и поправке једне омање бистијерне коју су саградили Италијани за сакупљање кишнице, с обзиром да је Видов врх безводно мјесто. Уз све поменуто треба нагласити потребу изградње једног помоћног објекта – магацина који је неопходан за вријеме изградње, а и касније.
Дакле, да би се довршио храм и уредио простор око њега, потребна су велика средства. Надамо се да ће свака породица Крушевица, Мокрина, па и читаве општине дати прилог према својим могућностима. Очекујемо одзив наших људи који живе ван Боке и ван граница наше земље.
 Потпредсједник
Одбора за изградњу Лазарице
на Видовом врху
Веселин Песторић
Информације можете добити на телефоне:
+ 381 (0) 88 332 419 Протојереј Благота Васиљевић
+ 381 (0) 88 44 187 Потпредсједник Веселин Песторић
+ 381 (0) 88 331 398 Секретар Зоран Лазаревић
+ 381 (0) 88 23 368 Благајник Перо Косић
или електронском поштом на адресу capin@cg.yu
Жиро рачун: 55720-623-5-133
Позив на број: 2225003-93933447
ЦРНОГОРСКА КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА АД ПОДГОРИЦА
(Сврха дознаке: ПРИЛОГ ЗА ИЗГРАДЊУ ЛАЗАРИЦЕ)
Incoming Payment Instruction:
59: Beneficiary Customer:
Account No: 2225011-4036150
Name: Lazarevic Zoran
Adress: V crnogorske brigade 9., Herceg-Novi, Montenegro
57: Account with institution:
Account No: 400 87 68 517/00 EUR
Name: CRNOGORSKA K. BANKA AD PODGORICA
Adress: 81000 Podgorica, Marksa i Engelsa
Swift code: CKBC YU 21
56: Intermediary Bank:
Name: COMMERZBANK AG Frankfurt
Adress: Frankfurt/Main BLZ 500 400 00
Swift code: COBA DE FF
E-mail: ckb@cg.yu ; ckbnkhn@cg.yu
26. VII 2001. ГОДИНЕ
Истог дана изабран је Одбор за обнову Лазарице по претходном благослову Њ. П. Епископа Захумско-херцеговачког и Приморског Г. Григорија, чијој епархији територијално припада Видов врх. За предсједника Одбора именован је протојереј Благота Васиљевић, парох. Одбор броји 14 чланова.
Слава нека је Господу Богу и Његовом благовјеснику Арханђелу Гаврилу!
Поштовани оче прото, драга у Христу браћо и сестре, господо мокринска – ви сте данас, по древном српском обичају, испунили свој сеоски Завјет. Нико од нас живих данас и не зна кад је Завјет настао и због чега је настао. Али наше и није да знамо. Зна то Бог и они који су у великој невољи склопили Завјет с Богом, а наше је да тај Завјет испуњавамо. Запамтимо да је Завјет настајао у тешкој невољи. Сви који су читали Свето писмо знају да је изабрани народ Божији, Израиљ, склапао Завјет с Богом и да је увијек кад је одступао од Савеза (Савез значи Завјет) ходио по странпутицама, падао у ропство египатско и вавилонско и скупо плаћао своје одступништво од Бога. Цијела свештена историја Израиља свједочи нам о томе.
Но, Бог није склапао Савез само са изабраним народом Израиља, већ и са свим народима који су кроз крштење ушли у заједницу хришћанских народа, дакле, у Цркву Христову. И наш народ српски је један од тих народа. Наш ход кроз историју осмишљен је и осољен Завјетом косовским: «Земаљско је за малена царство / А небеско увијек и до вијека». И запамтимо, оно што је једном постало Завјет прати нас кроз читаву нашу историју.
И ми смо као народ онолико пута заборављали на Савез и понашали се као некад стари Израиљ. Али нас је Бог опомињао, а Црква васпоставила празник Видовдан да се сјећамо Завјета. Косовски мученик, Св. Кнез Лазар је у име цијелог народа положио заклетву, али су многи који су водили народ кроз историју ишли његовим стопама. Народ о томе свједочи кроз пјесму, историју, легенду. – «Видовдане, мој очињи виде...».
И ваши преци, свјесни значења Завјета, некад у давнини, подигли су цркву посвећену Косовском Мученику Лазару на Видовом врху. Зашто баш горе, на врху брда на висини од 750 м н/в а на самој граници двају српских покрајина Херцеговине и Боке? Свакоме ко се попне једном на Видов врх ће бити јасно да се боље мјесто није могло изабрати. Црква подигнута на њему, као брижна мајка, бди над скоро цијелом сјеверозападном Боком и стоји као кула свјетиља на међи народној. Ако побројите наше цркве које се са тога мјеста могу видјети, набројићете их преко 30. Знали су наши стари зашто Лазарицу и зашто на Видовом врху.
И каква је њена судбина била? Типична наша народна. Кад смо је подизали, били смо народ Божији, а кад смо је заборављали и она је нестајала са лица земље. Али зар то није био изазов свима онима који су се присјетили Завјета и који су приступили њеној обнови. У једном старом документу се каже да се на Видовом врху сваке године на Видовдан «на голој подини служи литургија», јер од цркве постоје само рушевине. Прије сто и више година наши преци приступили су поновном подизању Лазарице. И то су и урадили. Но, ускоро су наступила судбинска времена за нас као нацију. И прва опомена на народна лутања и безумље, удар грома, а затим вријеме II свјетског рата и њено потпуно уништење од «носилаца западне хришћанске културе», италијанских фашиста.
И тако до данашњег дана. Лазарице више нема, а народ не само што је одступио од Завјета, већ бјежи од сваке светиње вођен сулудим народним вођама.
Али, хвала Богу, надајмо се да су се многе ствари промијениле, да је опомена било доста и да је дошло вријеме да се вратимо Завјету предака, АЛИ НЕ ДАЈЕ СЕ СВАКОМ НАРАШТАЈУ ДА БУДЕ ОБНОВИТЕЉ ЗАВЈЕТА БОЖИЈЕГ! Нама је, изгледа, по Божијем допуштењу, припало. Ако буде воља Божија, ми ћемо лако обновити нашу Лазарицу. Али будимо свјесни да само физичко подизање цркве, без њеног узиђивања у наша срца не може бити обнављање Завјета. Све што будемо радили, ако се на то одлучимо, нека буде на велику славу Божију, у част Св. Великомученика Кнеза Лазара Косовског, а на спасење народа Српског.
Господ ће дати крепост народу своме.
Господ ће благословити људе своје миром.
Живјели и срећно и Богом благословено треће подизање Лазарице на Видовом врху!
//
Пројекат Растко - Бока / Духовност //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]
©
2001-2003. "Пројекат
Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије,
издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних
ауторских права. Ниједан
део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне
сагласности. За захтјеве кликните овдје.
|
