Шпиро Лучић

Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930. године

(Приредио доц. др Душко В. Лучић)

Редакција Посебних издања Завичајног музеја овим издањем покушава да постигне два циља – први, да врати дио завичајног издаваштва у институције, и други, да читалачкој публици представи дио изворне грађе новског краја и Боке, која до сада није у значајнијој мјери објављивана.

Ово је слика кад је Шпиро Лучић прото освешто соколски барјак дана 26 сетенбра 1932 године на Водоносину под кућу Рада Радановића на ливаду у присуству прота Петра Поповића и протосинђела Јеротија Петковића и доста сокола

Љетопис прота Шпира Лучића представља се публици у изворном облику, без икаквих језичких и правописних интервенција. Овај спис, због свог строгог локалног усмјерења нема већи значај за националну историју, али је његов значај за историју Суторине немјерљив. Он представља својеврстан пресјек Суторине, нарочито за вријеме Шпировог живота. Овај рукопис је чисто извориште важних података о Суторини, како тог времена, тако и аутору блиског турског периода и као такав је незамјенљив и необорив

Издавач дугује велику захвалност приређивачу Душку Лучићу, потомку прота Шпира, који је припремио овај рукопис за штампу.

Љетопис породице Лучића и парохије суторинске од 1680. до 1930. године

Шпиро Лучић свештеник Суторински рођен 7-20 јанувара 1867 год. рукоположен је у Мостару 11 јанувара за ђакона а 12 јанувара за свештеника 1888 године од Митрополита Игњатија Херцеговачкого пошљедног Грка за Митрополита Херцеговачког. Поп је Шпиро именован за вјероучитеља у Нар. осн. школи у Суторини 4. новенбра 1894 године од Херцеговачког Митрополита Серафима Перовића. Поп је Шпиро одликован црквеним пасом од митрополита Петра Зимоњића 5. јуна 1921. год. Поп је Шпиро одликован орденом Крстом св. Саве 5. степена од Његова Величанства Краља Александра I Карађорђевића Краља Југословена дана 26-13 деценбра 1928. године. Поп је Шпиро произведен за протојереја 26-13 јуна 1932. године од Епископа Зах. Херцеговачкога Симеона Станковића у Баошиће у Боку онда је био администратор Бокешки. Прото Шпиро остаје удовац 20 маја 1897 године. Протојереј Шпиро Лучић одликован је највишим одликовањем за свештена лица од св. Синода Напрсним Крстом 1-14 деценбра 1940. године.

Љетопис по писат Прото Шпиро Лучић 1. јанувара 1926. године

Љетопис породице Лучића и парохије

Породица Лучића у Суторини у ондашње село звано Здоче први Лучић дошао је у Суторину 1680. год. Два су брата доселила из Дробњака Црна Гора Благоје и Петар, Благоје остане у Суторину под Турском царевином, а Петар оде у Конавле и настани се у село Братњице под Дубровачком репупликом исте 1680. год. Касније под силом прилика његови потомци примили су римску вјеру. Благоје је примљен у Суторину за кмета на Турску земљу у село тада звано Здоче а год. 1682. доведе своју жену Тијану од породице Ивановића из Дробњака са којом је изродио шестеро дјеце. Сва су дјеца умрли само му је осто син Лука кои се родио 1692. год. кои је пошље био свештеник и од њега су сви данашњи Лучићи. Благоје је нашо кад је дошо у Суторину пет породица у село Здоче и то Ковачи стали су ђе данас стоје Лучићи, Чворо у Чворовину, Голуб у Голубовину, Шабо у Шабовину, Миројевић кои је станово код данашњег врела Томина, све се ово пет породица истрачило ишчезли или се неђе одселили. Само је у село Здоче остала породица Лучића, па је пошље и село прозвала своим презименом мјесто Здоче сада се зове Лучића село.

Породица Лучића начинила је Никољу цркву малу у години 1778. Породица Лучића слави крсну славу св. Николу. Црква је сасвијем мала била и вазда је служила парохијална црква пошто је на сред суторинске парохије и код ње се купи вас суторински народ о вишим празницима. И Суторани се код исте цркве купе вазда на брацки договор за опћину. Ту је био народни суд и код ње се договара за управљати опћином. Црква је св. Никола мала била и сељани се Лучића договорише и са своим свештеником Шпиром Лучићем са своим трудом начинише је већу т јест ову данашњу цркву. Грађена је за двије године од 1887 до 1889 год. и онда су били ови домаћини у село Лучића поп Шпиро млад свештеник исте се године запопио Милош (Мрдо) Вуко кнез Ђуро Божо Мићо Јово Васо Марко Васо, Томо, Марко Васо, Никола Томо Перо Крсто и Никола исто су са Лучићима радили и браћа Рајевићи домаћини Стојан Мићо, Јово, Панто и Лука сви су поменути домаћини заједно вјерно и сложно радили поменуту цркву без ичије помоћи. Тада је била у Босну и Херцеговину Аустринска царевина и Аустрија је са Суторином владала 40 година од 1878 до 1918. У свјетском рату кои је био од 1914 до 1918 год. српско храбро оружје под јуначким народним Краљем Петром Карађорђевићем и његовим сином Краљем Александром оружаном руком уништили Аустринску царевину и сада династија Карађорђевића под јуначким своим Краљем Александром влада Српским и Балканским земљама. Нијесмо имали ни школе у Суторини но је поп Шпиро са ондашњим главарима суторинским начинили садашњу основну школу у год. 1894 под Аустринском владом у грађевину исте школе пола је новаца даво народ Суторински а пола новаца Аустринска влада.

Из породице Лучића у Суторини било је шест свештеника.

1. Поп Лука син Благоин кои је први дошо у Суторини родио се 1692. год. запопио се 1717 год. Умро је 1765. попово је 48 година.

2. Поп Јован попа Луке син родио се 1731. године запопио се 1757. год. попово је 49 година. У рату Руском и Француском кои се водио по Суторини у год. 1806 није стио да бјежи из своје куће те су га у кући убили Латини Конављани кад су иза војске пјечкали по Суторини убили су га у години 1806.

3. Поп Сава син попа Јована родио се 1756. године запопио се 1779. године умро 1830. године попово је 51 годину.

4. Поп Шпиро син попа Саве родио се 1774. године запопио се 1818. године умро 1855. године од колере попово је 37 година.

5. Поп Михаило син Кнеза Пера. Поп Шпиро није имо дјеце вјенчо се и отишо на Цетиње да се запопи и запопио га св. Петар. Кад се кући вратио попадија му је умрла није је живу затеко. Кнез Перо брат је попа Шпира. Поп Михаило рођен је 1842. године запопио се 1862. године запопио се у Рисан запопио га је Стеван Књежевић владика Далматински умро је 1889. године попово је 21. годину.

6. Поп Шпиро попа Михаила син кои и данас живи родио се 1867. године запопио се 1888. год. запопио га пошљедни грчки владика кои је био у Херцеговину у Мостар Игњатије. Поп Шпиро осто је рано удовац његова је попадија из Суторине од породице Дерић име јој било Софија умрла је у години 1897. Поп је Шпиро био национални радник и радио је на просветном пољу. Кад је дошо у Суторину за свештеника нашо је осам суторинскиг цркава све у нереду и запуштене. Прву је са сељанима обновио и поправио св. Николу цркву парохијалну у Лучиће и то са сељанима као што је напријед речено и школу са свом парохијом суторинском начинио као што је напријед речено. Поп је Шпиро љубио просвјету и младости је вазда причо о корисним занатима. Прије попа Шпира Суторинска младос није знала за корисне занате но је јадила и мучила се код куће. Ово данас што има Суторина по свијету по службам и разним занатима све је то поп Шпиро упутио преко друштва Привредника у Београду и Просвјете у Сарајево. Под Аустринском владом осново је са 12 чланова и срп. земљорадничку задругу у години 1912. под Аустринском владом ђе је јадно било икакву српску установу установит. Аустрија није Србима дала никако право ни просвјету и у вријеме страшног свјетског рата кои је букнуво у години 1914. па је трајо до 1918. страшно је Суторински народ пропатио највише од глади поп је Шпиро сахранио 37 чељади што су умрли од глади од године 1914. до 1918. па је видио муку и пропас народа Суторинског и да ће се све сатријет окренуво се Аустриским војним властима са молбом да спасе малу школску дјецу из Суторине и да их пошљу у Сријем Банат и Бачку да их добри људи и милостивног срца спасу да не помру од глади и то је мује пошло за руком и посло је и сам их водијо 66 дјеце из Суторине кроз два пута и имена су те дјеце и то прво одаслане у Срем Банат Бачку на 31. октонбра 1917. године пошло је 40 дјеце

Друго одпремање ђеце из парохије Суторинске да се спасу да не помру од глади са настојањем попа Шпира и одпремиојих у Срем, Банат Бачку на 14 фебруара 1918 године и исти их поп Шпиро пратио до Сарајева даље није смио ићити јербо Аустринске власти много су мрзили на Српске свештенике. Преврат је био на 1 новенбра пропаде Аустринска царевина 1918 год. и у напријед поп Шпиро шаље дјецу на разне занате преко Привредника и то настои да их што више пошаље и то му иде за руком.

Друго одаслање дјеце 14 фебруара 1918 године

Суторински народ вазда је био задовољан са свештеницима из породице Лучића и до данас је било шест све једно другом насљедили као нека династија из друге породице из Суторине није било свештеника но само из породице Лучића и суторински народ вазда је био шњима задовољан никад није било између свештеника и народа каквих препона но су вазда у слози и љубави живјели исто су тако и опћински главари били из породице Лучића. Породица Лучића у опћини суторинској била је као нека династија за управљати са опћином и вазда је било прво ријеч из породице Лучића и оноби са другим породицам заједно у брацки договор и био им је скуп и народни суд вазда код цркве св. Николе то је било природно на сред опћине и опћина Суторина имала је право под турском царевином да народ Суторински бира себи главара кнеза и на предлог народа Требински би га паша потврдиј и то је било и за вријеме турске царевине па и за вријеме Аустрије народ би биро кнеза и главаре а власт би их потрврђивала. Ево ови су били главари из породице Лучића што их народ биро а власт потврђивала.

1. Кнез из породице Лучића био је брат попа Јована Новак 1789.

2. Кнез из породице Лучића био Јоко син попа Саве 1806. год.

3. Кнез из породице Лучића био је Перо Јоков брат 1820.

4. Кнез из породице Лучића био је Шпиро Васов син кога је закапетанијо Лука Вукаловић војвода херцеговачки 1858. год.

5. Кнез из породице Лучића био је Милош кнеза Пера син и потље је био капетан закапетанијога књаз Никола Петровић Црне Горе и Војвода Тривко Вукаловић у рату 1876 године.

6. Кнез из породице Лучића био је Ђуро син капетана Шпира под Аустрију 1885. год.

7. Кнез из породице Лучића био је Божо син Марков закнежио се у год 1894 год

8. Кнез из породице Лучића био је Марко син Николин закнежио се у год 1898

8. Кнез из порододице Лучића био је Томо Ђуров син закнежио се 1903.

9. Кнез из породице Лучића био је Косто Божов син закнежио се у год 1924.

10. Кнез Спасоје син Вуков закнежио се 1927 године. Са свештеницима и са опћинским главарима опћина је суторина била кроз 200 год. потпуно задовољна види се из тога ђе их народ вазда биро за главаре.

Свијем поменутим свештеницима и опћинским главарима био је вазда скуп код Никољ цркве свој Суторини ту је био народни суд и брацки договор.

Године 1928. Српска влада организова опћине као и у Србију и састави се Суторинска опћина и Крушевичка у једну опћину. Кад је поп Шпиро дошо у Суторини за пароха у годину 1888 пред њим је био парох у Суторини поп Крсто Лазаревић и стојоје 5 година у Суторини поп Крсто поп је Шпиро нашо у Суторинску парохију осам цркава као 8 малих шталица ништа у њима није било ни да се свештеник обуче оће да пану и са народом све је осам цркава поправио и обновио.

2. Село Пријевор се брацки договоријо и малу и стару цркву Успеније Богомајке нову вишу начинили у год. 1875 и кад се Пријеворани своју цркву градили онда су били ови домаћини Филип Радановић, Илија Радановић, Вуко, Симо, Васиљ, Шпиро Радановић, Лука Лучић, Томо, Шпиро Марић, Марко, Шпиро и Јово Шпирто, Ђуро Гугољ, Јоко, Ђуро, Симо и Нико Влаовић, Перо, Марко, Вуко, Јово Малавразић, Јово Ратковић, Нико Малавразић и Јово Шкобаљ, Никола, Тодор и Андрија Дерић, Јован, Вуко и Перо Беко, Тодор, Јоко и Нико Божовић, Тодор и Јово Шкобаљ, Вуко Грбић, Томо, Илија и Симо Коњевић међу домоћинима Пријеворским владала је највиша слога и љубав између породица и домаћина те су без ичије помоћи своју цркву сложно и брацки начинили вишу и нову у год 1875.

3. Село Шћепошевићи и они су своју цркву вишу начинили била је стара мала да пане и село и сви ондашњи домаћини сложно се и брацки договорише и са помоћи из Америке од браће Срби вишу и љепшу цркву начинише св. Архидјакона Стевана у год. 1897 и онда су били ови домаћини и сељани села Шћепошевића и то Јово Матијашевић Тодор Јанчић Јоко Мрачевић Васо Ђуратовић Вуко Спасоин Мрачевић Мато Мрачевић Вуко Мрачевић Косто Мрачевић Јово Мрачевић Јово Мрачевић Перо Мрачевић Илија Мрачевић Видо Мрачевић Тодор Срдан Шпиро Мрачевић Вуко Мрачевић Перо Мрачевић и Јован Клишка Католик и они су сви брацки и сложно око своје цркве св. Архидјакона Стевана радили и начинишеје у год. 1897.

4. Село Жвиње Шпуље и Њивице и 16 других породица и они су своју малу и слабу црквицу св. Ђорђија у село Жвиње обновили и вишу начинили у годину 1897 и онда су били ови домаћини у Жвиње Лесо Катић Марко Катић Ђуро Катић Крсто Катић Љубо Матковић Ристо Иветић Гојо Иветић Никола Табаковић Мићо Манојловић Перо и Јово Манојловић Милош и Марко Барбарез Богдан Рашо Перо Петровић Дерешко Стеван и Марко Марић Шпиро Гугољ Јово Мило Ђуро Чепрњић Марко Томо и Мићо Саво Новак Марко Јоко Бело Чепрњић Вукале, Вуко, Илија Јанчић Перо Радовић Соке удова Чепрњић Шпиро Перо Јанчић Јово Грбић Ђуро Гаврловић Мићо Андрија Крсто Гаврловић и начинили су је у години 1897.

5. Мала црквица св Пророк Илија на илино брдо више села Жвиња и Фитаљене мала црквица али је сволтана и лијепо посалижана она је доста стара незна се из когаје вијека доста је стара око ње има доста старог гробља само има плоча или велики камен на гробу али нема никако крстова ни надписа на гробовима предање не доказива да ико памти да се зна кад се код ње народ сахрањиво она је направњена на једној узвишеној главици на саму границу бивше млетачке републике и бивше турске царевине од истока од цркве све су православни а од запада цркве све су римокатолици обје је вјере почитују као старину чису око ње гробови незна се само је православна црква и у њу служи православни свештеник спада у парохији суторинској само се један пут у години код ње служи и то на дан храма св. Пророка Илије на 20 јула и кад коме се снива и онда на захтјев појединца служи се преко године како кад некад више некад мање нема у њу ништа на четири зида и мали иконостас од дрвета иконе су на лиму.

6. Црква св Ђорђе у село Ћенич мала стара црквица у гробље сеоско као мала штала сељани Ђенича су се договорили сложно начинили су мали звоник и са прилогом народа купили звоно црквица је стара незана се кад је начињена и које начинио кад су звоник градили били су ови домаћини села Ћенича и то Шпиро Рашица Јоко Рашица Јокан Лучић Благоје и Саво Коњевић Нико Мартиновић Марко , Стеван Ђуро и Тодор Грбић начинили су звоник 1897 год. и са народном помоћи купише и звоно на звонику.

7. Црква св Јован рођење св Јована 24 јуна Више Лучића и Рајевића села мјесто звано Лобер; она је стародревна црква она је још из 12 вијека код ње се много народа копало и код ње има много стари гробова и то све без крстова са великим плочама на гробове кад је била куга у ово мјесто 1802 године црква се била запустила и била је само развалина. Наши су сељани Лучића ишли вазда на Камено на св. Јована 24 јуна код цркве о слави и на 24 јуна 1821 године иза Јовану цркву на мјесто Метериз на граници Млетачке републике и турске царевине дочекали су народ млетачки пандури и свиејк вратили натраг да немогу ићи код цркве на Камено појавила се Колера да се народ не мијеша због болести. И исти се народ вратио код разваљене цркве св. Јована на Лобер ту се договоре да цркву начине и поправе и доста је плоча и стећака било на гробовима око цркве и то је народ све разбио и са истим камењем цркву оградио плоче су биле издалека донешене нијесу од овог камена но је имало и црвених плоча и све потрошили у грађевину цркве. Нијесу то имали право но су погријешили једну старину и народне споменике што су уништили грота и помогоим неки Илија Рађеновић кои је био родом из села Ћенича Суторина који се одселио у Тријешће 1802 и тамо је живио дарово је у градњу цркве 50 дуката тада је био свештеник поп Сава Лучић по причању био је поп Сава Лучић јунак и виђен свештеник и турци су га се бојали вазда је носио мач. Умро је год 1830.

8. Црква св. Христово Преображење у дно Суторине на Солила ову вас народ Суторински издржава не припада ниједном селу црква је од старина ту постојала и турска је сила срушила у год. 1857 и од цркве начинили конушницу и магазин за муницију била је у њу турска кула стали турци народ суторински није смио ништа од турске силе ноје протастово преко руског конзула у Дубровник и Конзул посло тужбу прав Султану у Цариград 1860 год. и дошла је на лице мјеста Европска Комисија и копали около турске конушнице оћели наћ знак да је била православна црква при откопавању био је кнез Шпиро Лучић и он је рад руководио и кад су све одкопали виђело се да је ту била православна црква нашо се и олтар и на посредовање комисије Султан Абдул Азиз Кан син Мухамедов даво је царски ферман дозволу да се може не сметано нова црква на стару начинити у Суторини св. Христово преображење даво заповјед преко Херцеговачког Мутисарифа Гјавид паше 20 јула 1864 год. да се на ново црква гради и издаје царски ферман 1864 и кад је пролазио кроз Суторину Аустрински цар Фрањо Јосиф I на 20 маја 1875 год. Суторински парох Михаило Лучић учинио је молбу цару да поможе што у градњу цркве св. Преображења и цар је дарово у цркву 200 фјерина и кад је букнуво Европски рат 1 августа 1914. године одма је војна управа Аустринска цркву узела и у њу сместила муницију бунбе и све што је нашла у цркву од црквених ствари све је то срушила и Мађарски војници однијели црква је у све ратове страдала и пјечкана пошто је била на ударцу по свршетку Свјетског рата у год. 1918 1 деценбра у цркву није ништа било но четири гола зида и стари иконостас те добра фамиља Јанковић из Игала Ерцег Нови са њиховим настојањем и препоруком дала је нама трештинска црквена опћина цркве св. Шпиридона свештеничку преобуку доста добру и Г. Шпиро Јанковић капетан исто из Игала купијоје једно звоно на цркву св. Хр Преображење у год. 1923 а једно смо имали па сада имамо два звона. Када су Аустијанци однијели сва звона са Суторнскијек цркава 1 марта 1917 год да од њих граде топове и да њима гађају српску војску једно су звоно оставили са цркве св. Хр. Преображења и метнули га код аероплана лет је био код исте цркве на Солила и у преврат кад је пала Аустрија 1 Новенбра 1918 звоно су били однијели конављани неки Иво Тројановић и били га сакрили у Паљев брдо у католичку цркву дага себи присвоје и на заузимање Шпира Лучића пароха Суторинског и Тома Малавразића главара и пресједника опћине Суторинске приморан је Иво Тројановић из Паљев брда Конавле и звоно су доћерали код цркве св. Хр. Преображења год 1922 и сада имамо два звона на цркву св Хр. Преображење.

Код цркве св. Николаја у једну гробницу вјечни сан бораве пет (5) свештеника из породице Лучића и њиов шести насљедник њиов као прапраунук подижем споменик гроб свијем заједно у години 1929 и метнут је на гробу у Крсту записано вако

Село Лучића у Суторини у њему су прије живјеле ове породице Ковач, Голуб, Чворо, Шабо и Миројевић ове су се породице истрачиле изчезле или се неђе одселиле сада у село Лучића нема нико жив од поменутих породица. Сада само у село Лучића живи породице Лучића има 25 домова и породица Рајевића има 6 домова породица Лучића доселила се из Дробњака први је дошо Благоје и доселиоје 1680 године а Рајевић се доселио из Његуша 1650 године први кои је дошо имемује Драшко Лучићи славе Крсну славу св. Николу а Рајевићи славе Крсну славу св. Јоакима и Ану из породице Рајевића био је један Архимандрит Данило Рајевић у Манастир Савину Данило Рајевић и Нокентије Дабовић из Крушевица са њиовим трудом и помоћи начинили су нову цркву у Манастир Савину 1799 године Данило Рајевић купио је милостињу по Русије и кад се враће из Русије разболи се и умре у путу у Пуљу 1789 год. и био је један доктор медицине у Ерцег Нови умро је 1895 године Доктор ни је бијо из Суторине но из Пода код Ерцег Новог али се вели да је бијо пореклом из Суторине од данашњих Рајевића.

Старе породице које су живјеле у Суторини и којесу изчезле истрачиле се или се одселиле биле а око године 1600 до 1700

1. у село Лучића (Здочи) Голуб, Чворо Ковач Шаба и Миројевић

у село Шћепошевиће Марковић и Павловић

2. село Пријевор Главаши Гргури и Марковић Ивановић

3. село Малта Бановићи (старо се село звало Никољ До) Стаићи

4. село Ћенич Рађеновићи и данашње Рашице

5. село Шпуље Брајићи

6. село Жвиње Митровићи Страинићи и Грубићи

7. Њивице Златари и Гаге

Сада у Суторини у год 1930 живе ове породице

1. у село Лучића Лучићи и Рајевићи

2. у село Шћепошевиће Мрачевићи Матијашевићи Срдани Јанчићи

3. Пријевор Беци Дерићи Малавразићи Ратковићи Гојковићи Шкобаљи Божовићи Влаовићи Коњевићи

4. Малта Радановићи Лучићи Марићи Шпирти Гугољ

5. Ћенич Коњевићи Мартиновић Грбић Лучић Рашица и Мрачевић

6. Шпуље Јанчићи и Чепрнићи Радовић

7. Жвиње Катићи Иветићи Матковићи Табаковић Манојловић Барбарез Рашо Петровић (Дерешко) Гугољ Марић Чепрнић Мијатовић Бијелић

8. Њивице Гаврловићи Јанчићи и Грбић Лепетић и Митровић

данашње становништво Суторинско највише се бави земљорадњом земља је Суторинска доста плодна али је треба дубоко копати прије су назад 50 година ишли много у Америку али се са Америком нијесу помогли кад наш дође у Америку незна никаква заната па шњим под земљу у мине до 200 метара Кои год што стече изгуби здравља а младос се тамо поквари паје до сада Суторина назадна била са Америком и покварена

у год. 1878 зимовала је Српска војска у Суторини и биле су војводе Пеко Павловић Лазар Сочица Богдан Зимоњић и Иван Мусић кад је војевала Црна Гора и Србија рат се није сретно свршијо у години 1878 дадоше Аустрије Босну и Херцеговину а Српска војска кад је био Европски рат од 1914 до 1918 ишћерала је Аустрију а Српска је војска заузела све Српске области на Балканско полу острво 1918 године

На 26 сетенбра (9 октонбра 1932 године Освјешто је Прото Шпиро Лучић парох Суторински Соколски барјак Соколске чете у Суторини у присуству много народа и војних и цивилних власти у год. 1852. ђед прота Лучића Шпиро Лучић свештеник осветијо је устанички барјак јунака суторинскиг под војводом Луком Вукаловићем и у присуству војводе Луке

Прото је Шпиро Лучић по освећењу барјака држо ови говор

1

Господо и браћо Соколи

у моим старим годинама и пошље дугогодишње моје свештеничке службе у овом мјесту у Суторини доживијо сам данас за мене ријетку радос, да обавим чин освећења Соколског барјака чете Суторинске Јасам шести свештеник из породице Лучића кои смо сви поникли међу браћу Суторане и њима вјерно служили и шњима брацки дијелили зло и добро тијем се поносим ђесмо рођени међу јунацима и чуварима части образа слоге и јунаштва браћо Соколи Историја свједочи нам а мени су моји стари предци причали

2

О чувеном народном устанку у Херцеговину под војводом Луком Вукаловићем кои је подигнут за народно ослобођење испод турске силе и неправде да се ослободи Херцеговина и да се сједини са Србијом под јуначку династију Карађорђевића у годину 1852 у мјесецу октонбру дошо је војвода Лука Вукаловић са Зубаца у Суторину и са браћом Суторанима и јунацима најприје почо преговарат да се дигне устанак против турака и њихових зулума и неправде кои се више трпљети немогу

3

И са браћом и јунацима Суторанима се сложи и договори да се устанак што прије дигне и да се народ Херцеговачки што прије ослободи испод турског зулума насиља и неправде. Позвали су и браћу Крушевичане на устанак и они су се брацки одазвали Суторина Зубци и Крушевице то је било гнијездо устанка и јунака за правду и слободу и народно благостање. И онда је била идеја и жеља наших старих предака соколова и јунака да се дође до данашњег благостања слободе и уједињења свих Срба и Славена Баш овђе у овом св. Храму била је мала стара црквица у години 1852 на 1. новенбра на скупу јунака и соколова суторинских у присуству војводе Луке Вукаловића

4

Мој ђед Шпиро Лучић ондашњи свештеник Суторински, освјештоје устанички барјак своје браће и јунака Суторана и лијеп им благослов даво да га јуначки храбро носе и да се шњим поносе и да слогу и љубав чувају и да под њим своје жеље постигну и душмана побједе. Наши су стари соколи и јунаци свој барјак и свој симбол вјерности, јуначки и поносито носили по Херцеговини и око Требиња гонећи наше душмане и угњетаче и и шњим ослобађајући српску сиротињу побједили су и вјернога и јуначки очували своју час и слогу и љубав

Браћо и млади Соколове чете Суторинске Омладино старих Суторинских Соколова и јунака

5

Угледајте се на старе Ваше Соколове и јунаке и нека вам буде данашња освећена застава велика залога и симбол Ваше вјерности слоге љубави и рада и кадби затребало Краљу и отаџбини да је јуначки понесете и за Краља и отаџбину животе положите Браћо и Соколи на ово мало мјесто Суторину у години 1861. три су турске паше удариле у један пут и вријеме са великом турском војском баш у то вријеме војвода Лука Вукаловић са браћом и јунацима Суторинским бијоје начинијо топ од трешње и шњим су Суторински Соколи и јунаци гађали Турску кулу у Суторини турска је кула била на оно мјесто ђе је сада црква св. Христово Преображење. Исто је била црква алије турски зулум и сила у кулу обратили и ижње јадни народ нападали

6

У тој крвавој борби дођоше црни гласи војводи Луки и Суторинским Соколовима да на малу Суторину иду три турске паше са силном војском у једно вријеме околили Суторину са три стране да устаничко гнијездо освоје и униште устанак. Суторина је била срце и гнијездо устанка под војводом Луком Вукаловићем од год. 1852 до године 1862 на њу иду три турске паше Дервиш паша са војском иде преко Зубаца Џелади паша дошо под Њивице са војском и турским ратним парабродом и почо из топова пуцати на Суторину дивно је чудо ђе му је лукава Аустрија дозволила да бој бије са њезина мора алије она вазда више вољела турке но Србе. У исто вријеме појави се на Дебели бријег Мехмед паша са војском

7

Кои је дошо преко Конавала са војском и са војском починуво на Аустринску земљу да отоле напане Суторину. Суторински Соколови и јунаци са војводом Луком нађоше се на велику невољу али су наше старе соколове и јунаке српске Гусле крабриле и вјераих спасила за своју су вјеру и златну слободу гинули нијесу жалили своје животе а сложној и вјерној браћи Бог је у помоћи у највишу невољу Војвода Лука похита брзо на Зубце да са својим Зубцима и Крушевичанима дочека Дервиш пашу даму неда проћи у Суторину Суторински Соколови остадоше да се боре проти надмоћне турске силе. Те на брзу руку склонише своје фамиље у наше браће Срба Ерцегновљана Мојдежана и Мокрињана наша су браћа наше фамиље примили и брацки им помоћ указали

8

Наша два одважна главара и јунака Суторинска Капетан Шпиро Васов Лучић Никола Дерић са ускоком Луком Петковићем и јунаком отишли су на састанак Мехмед паши на Дебели бријег и предлажу паши да остане на Дебели бријег са војском два до три дана док они поврате народ из Аустрије кои пребјего од стра турског паћему јавит да дође са војском у Суторину паша прими њихову понуду жељан да без крви заузме Суторину тада се Суторински јунаци Соколове нашли у невољу али вјерној и сложној браћи Бог је у помоћи и замолили су помоћ у браће Бокеза и дошло им је у помоћ 600 Бокеза.

9

И помогоше браћи Суторанима вратити турску силу, вратише Мехмед пашу са дебелог бријега отјерашега и побјеже са војском пут Дубровника. Џелади пашу отераше испод Њивица и освоише турску кулу Суторину из ње побјегоше Рнаути и примијих Аустринска војска на Рашћела Војвода Лука Вукаловић са Зубцима и Крушевићким јунацима врати Дервиш пашу у Требиње Бог помаже Србима и страшна олуја којасе онда била наднијела на Суторину наше стари јунаци и Соколови са помоћи других јунака рашћерали су страшну олују са Суторине мали број Соколова и јунака са слогом и вјерности много су надмоћнију силу савладали турску

10

Црна Гора испрва помагала је устанак Луке Вукаловића у Херцеговину али у потоње вријеме кад је Лука Вукаловић успијо са Херцеговцима и побједио турке и таман да јадни народ мало почине и душом дане, али у потоње вријеме Црна Гора била је против Луке Вукаловића и устанка у Херцеговину. Пуста завист то је Луки чинило и моро је оставити своју домовину и отићи у брацку Русију и у туђини је испустијо своју племениту Душу жељан свога народа и свог милог завичаја којега је жарко љубијо умро је у Русију и мјесто Брђанка 12 јула 1873 год. моја господо и млади Соколи Суторински у кратко сам Вам издо јуначка прегнућа нашиг старих ђедова и ондашњих Соколова и јунака Кад је мој ђед Шпиро Лучић ондашњи свештеник Суторински назад 80 година освјешто устаначки барјак наших старих Соколова и јунака Суторинских овђе у ови св. Храм св. Николаја. Они су се крили и били су у великом страху да их турска власт не опази. А ми данас уживамо њихове жеље труд и плод ондашњег њиховог рада и страдања.

11

А јасам данас његов унук јавно и свечано у највећој слободи и радости, осветијо Вашу Соколску заставу. Под владом нашега витешког и јуначког Краља Александра I Карађорђевића.

А јаћу се молити Богу и Богомајци да Вам дарује снаге добро и челично здравље слогу мир љубав према својој домовини и витешким Краљем Као нашим старим ђедовима јунацима и Соколовима кои су љубили своју драгу домовину и свој народ и да у вашем племенитом раду истрајете у слози и љубави и да слогу и љубав Вашим нараштајима предате као што су и Ваши стари нама предали и нама лијепи примјер оставили

А тебе Соколска заставо нека Бог благослови

Амин

На 21-8 Сетенбра 1933. године додијоје Српски Патријарк у Херцеговину Најприје је посјетио Мостар Невесиње, Столац Љубиње стари Манастир Тврдош Требиње и Дубровник у дубровнику је бијо 23 и 24 сетенбра бијо му је сјани дочек. шњим је било у пратњи 5 владика и у Дубровнику га је дочекало 67 српскијек свештеника и носили смо Литију по граду сви обучени у црквено одјејање

На 25 маја 1927 године први пут додијоје у Каноничку посјету Епископ Ерцеговачки Господин Др Јован Илић у Суторину и коначијо је у Прота Шпира Лучића у Лучиће Суторина са пратњом Г. Прота ђакон Сава Буквић и назиратељ из Требиња Г. Владимир Поповић

На 1838 дође Косто син пок. Ђура Лучића из Лучића из свијета бијоје поморац и начинијоје Воду Грубињак на главни пут под Лучића село у поље са да код школе и зове се Лучића вода

У ноћи између 17 и 18 марта 1934 године дошли непознати лупежи и парохијалну цркву св. оца Николаја у Суторини у село Лучиће врата разбили црквена и ушли у олтар и један мали сандук разбили и то све кранпом (машкином) Само су разбојници тражили новца а у сандуку новаца није било ни у цркви. Кад нијесу нашли новаца друго из цркве нијесу ништа однијели штете од црквених врата и сандука цркви 200 Динара

У ноћи између 20 и 21 Марта 1934 године дошли су непознати лупежи разбојници и разбили врата од цркве св. Христова Преображења у дно Суторине и сломили су главна врата и ушли у цркву и све су по цркви преметнули тражили су новаца Нашли су на св. Икони Преображенској 15. Дина и то су однијели и 10 свијећа од воска. друго нијесу ништа однијели и ту је било цркви штете 150 Динара.

У години 1934 у Суторини и све приморје и по свој Југославији дошло је рано Прољеће и о св. Ђурђу 23. априла 1934 лоза је тако опрутила било је лозник прутова по метар дугих то се не памти да је раније дошло Прољеће и све је подпуно озелењело пре Ђурђева дана

О насељима и породицама у парохији Суторинској о садашњим кои у њу живе 1934 и прошлим које су се истрачили угинуле или се неђе одселиле

Породица Лучића у Суторини 1 Лучић доселијо се и Дробњака Благоје у год 1680 породице које је нашо у село онда звано Здочи Ковач Голуб Чворо Шабо Миројевић оне су се одселиле или с истрачили до год 1760. Породица Лучића док је било мало кућа добро су живјели али им се било тешко од куће одват да иду у свијет сви су остајали код кућа по што се каже плети котац као отац. Када су се намножили нарамно да су почели сиромашит сада су сви сиромаси. Најприје је отишо по свијету за науком Јово попа Шпира син кои се родијо 1894 године Он је свршијо велику гимназију Матуру у Београд у Србију у очи свјетског рата 26. јуна 1914. год. Кад је објавили рат Аустрија Србији 1914 Јово је Лучић отишо у Српску војску добровољац и бијо је у војсци официр Српски у рату против Аустрије Кад је сила Аустринска и Њемачка поплавиле Србију онда је Српска војска прешла преко Албаније у најтеже доба од године у мјесецу Деценбру и Јанувару 1915 год. по највишој зими и леду и укрцали су се у Ратне Француске бродове у Сан Ђовани Ди Медово пут Крва у Грчку па онда на Солунски фронте окле су побједили и сломили силну Аустрију и Њемачку у год 1918 и са Српском војском је бијо Јово прота Лучића син и прешо преко Албаније Онда га је Српска влада послала у Француску у Париз на Високе школе и у Паризу свршијој правне науке у год. 1919 ипостављен као чиновник у Српско посланство исто у Паризу

На врх брда Оштре више Лучића кућа села Лука Вукаловић војвода и Суторани начинили су тврђаву фортицу у год 1858 и из Боке из Доброте Суторани су донијели два топа са врха Оштре и са два топа бранили су Суторину од Турака Ови данашњи пут штоје кроз Суторину начинила га Француска кад је владала са Боком у год 1804. Француска је овај пут купила у Турске и провелага од Новог до Дубровника под чувеним француским Генералом Мармоном те се била прозвала Мармор теста

Лукакова Аустрија која је вазда била пријатељ турцима зато што су турци вазда гњавили и прогонили Србе није могла гледати тврђаву на на брдо Оштру више села Лучића но је беч наредијо Генералу Гавру Родићу да развали тврђаву и топове одне се итоје турцима на руку Аустрија ишла да прије да што прије савлада Србе то је било у мјесецу фебруару 1861. кад су јунаци Суторински отишли у помоћ војводи Луки Вукаловићу да оћера Дервићи пашу са Зубаца кад суторани бој били са Дервиш пашом исти дан дође генерал Родић и развали тврђаву на Оштру и одне се два топа и војска аустринска их одвукла у Херцег Нови Суторани са Војводом Луком протестирали су код веле сила а врана врани неће очи да вади

Наш добри Краљ Александар I фитез и ујединитељ погинуво је од безбожничке убилачке руке наших душмана у Марсељу у Француску 9 октонбра (26 сетенбра) 1934 год. у 5 сати по подне

Босански краљ Твртко I кад се навраћаво у Благој крај Мостара издао је једну Повељу којом укида Солану у Суторини код Новога 2. деценбра 1382 године и код мора у дно Суторине и данас мјесто зове Солила зато ђе се ту сол израђивала то је било на молбу Дубровника да њиова сол пролази која се правила у Стону

Римска је теста пут ишо по средини поља Суторинскога и сада се крај ријеке по пољу море наћи калдрма није бијо шири од 2 метра све је теста ишла кроз поље Суторинско док није француска крај поља начинила тесту 184.-6 Види се и милоказ римски на Биљегу у Суторини

у год 1740 турци су објесили свога момка Србина Тодора Кандина о смокву на мјесто звано у поље Суторинско Купарица за пет година иза тога поље је Суторинско обијо град крупа ништа није родило но је народ страдо од 1740 до 1745 народ тада је вјерово да је Србин Тодор Кандин бијо прав и да су га турци права објесили и да их Бог казнијо неродицом онда су и турци становали у Суторини и јадни народ за њих радијо

На 17-4 августа 1935 у ноћи дошоје непознати злочинац и полугом ћунскијом разврнуво јужна врата на цркви св. Христова Преображења у Суторину код мора на Солила и ушо је у цркву даје опјечка у цркви новца није било а друго сликовац није ништа однијо од црквених утвари

На 1. октонбра 1935 год. по новом 14. октонбра освешта се темељ народној основној школи у Пријевор у Суторини освешта темељ Шпиро Лучић прото-парох Суторински прото је школу израдијо са помоћу браће Пријеворана народ је зид оградијо о своме трошку са радом сада молимо државу да је покрије и унутра уреди.

На 1881 године додијо је у Каноничку посјету Митрополит Захумско Херцеговачки у Суторини и служијоје св. Архијерејску службу на св. Илију у малој црквици капели на Илин врх више села Жвиња Митрополит Игњатије Грк фанаријот из Мостар онда је бијо свештеник у Суторини Михаило Лучић отац прота Шпира Лучића

Опис Суторине

Суторина је била римска провинција римљани су по Суторинским странама градили мале тврђаве и данас се од њих наводи познака по данашњим голим главицама са кои је су бранили свој караван и трговину од непријатељских напада и пјечкаша крај кои је био под реченим тврђавама називо се римски Subtаrre Subturrem по тим римским именом назвала се данашња Суторина Суторина је постала пре Христа Римљани су своје ратне лађе држали у море у дно Суторине у заклонито мјесто и то највише зими и данас мјесто код мора зове Бродовичје кроз поље Суторинско римљани су начинили тесту пут и дан се траг познаје и има миљоказ на сред поља Суторинскога али на неку нема никаква надписа у Суторини су Римљани код мора начинили морску Солану и данас се мјесто код мора зове Солила у пошљедни крај то је било криво Дубровачкој републики на молбе и велике дарове Дубровчана Босански краљ Твртко I своју је солану укинуво у Суторини повељом од 2. деценбра 1382 године да република Дубровачка своју со из Стона боље продава која и данас постоји у Суторину се много владара и народа мијењало и свак је гледо да се што више шњом окористи нико се није бринуво за њезин напредак . она је била прави земаљски рај она је једно проморско историнско мјесто прву у на Балкану Често је покушавала дубровачка република да је присвоји јер јој је сметала морска Солана у дно Суторине кад је није могла никако присвојити она је почела на лукави начин са молбама и даровима око Босанских Краљева да се укине Солана у Суторини. Да се њихова Солана у Стону остане и да боље њихова сол пролази На дарове дубровачке републике укинуво је солану у Суторини Босански Краљ Твртко 2. деценбра 1382 године.

Суторина је једно лијепо приморско мјесто историнско са умјереном и благом климом сва јужна воћа у њу могу успјевати Ту је добро и родно поље прави перивој око поља има и добрих извора са добром и слатко водом промет је у Суторини у лијепом реду кроз Суторини има лијепа теста и жељезни пут

Аустрија је окупирала Босну и Херцеговину 1878 год. у Босну и Херцеговину Аустрија је стала до 1918 године онда је Краљ Петар са Српском јуначком војском ослободијо и ујединијо све српске земље Суторина граничи са Истока Бококоторском и Херцег Новим са запада Конавлима са југа морем Бокешким заливом са сјевера Зубцима и Крушевицама. са браћом Србима из Боке вазда смо лијепо и брацки живјели и једно другом помагали у ратовима мисмо Бокељима помагали проти Аустрије 1869 године а они браћи Суторанима у год 1875-8 Наша је сусједна Бока и Мојдеж вазда смо имали у њих уточиште а тако и они код Суторана

Боци Которској имала је добре радне земље са изворима добре и здраве живе воде које и данас постоје али су више поронуле у земљу и многа је и нестала док је било шуме по брдима у Суторини је било благодатно стање. Какоје која држава додила тако је све више шума уништавано а највише је Турска упропастила па је сада огољела ријеком и потоцима зими разривена само је поље Суторинско добро и родно земља је питомна само да се садашња држава окрене и регулише воде и потоке кроз Суторину онаби јопет постала родна и уњуби све јужно воће напредовало као лемун наранџе смокве шипци бадеми а особито јесење смокве озимице то су биле вазда на гласу Суторинскоје вино на чувеном гласу Суторина се увукла до мора изгледа каво језик. Турскаје царевина држала није је ник.никоме уступила ту је турској бијо излаз на море у Суторини има и љековита вода за пробаву и стомак. одлично дјелује мало је бљутава. она је од мора удаљена до 500 метара и зове се Слатина у дно Суторине покрај самог мора има љековито блато глиб за Роматизам дигне се мало пијеска крај мора ка пед па се доље укаже црни глиб и ко болује од Реуме дођ кад су велике врућине у мјесеце јули и август и болна мјеста закоп у црно блато глиб и ту стоји по сат и по може више или мање. и то Реум одлично лијечи само би га требало умјетнички начинити и из користити једно благо стоји у земљи а народ незна дага из користи

Суторинске су границе од Истока Бока од Запада Конавље и Фитаљена од Сјевера Херцеговина од Југа море Бокешки заљев. Суторина је са страна окољена голим брдима. поље је Суторинско сада батаљено свјетским ратом упропашћено садаје само ливада коси се сијено у Суторини ријетко када пада снијег и кад ђе год падне не стоји више од два дана. Суторина је један најљепши и нај родни крај у Бокешком заливу

Дана 4. октонбра 21 сетенбра 1936 години Прото Шпиро Лучић ишо је тај дан на коња у село Жвиње да служи св. летургију и да покрсти Мару удову Ђура Катића из села Жвиња Суторина. Мареје била римокатоличке вјере са Ђуром је имала шестеро дјеце 4 сина 2 кћери у 63 години свога живота прешлаје из римокатоличке у св. православни вјеру тај исти дан била је неђеља и преконоћи паво је снијег велики у Ловћен и у Доброштицу више Суторине велики сније и зима а у поље Суторинско у Подкрајницу грожђа није отргано то се у Суторини ријетко кад догађало више грожђа у брдо до 2 километра снијег

1937

Подписан је бијо Конкордат са Римом и потом од народне скупштине Који је бијо на штету и против прав. цркве и српског народа Патријарк српски Врнава са владикама свештенством и народом јуначкије бранијо и протестиро да се Конкордат неприми и не озаконити онаки какав је сада

Српски Патријарк

Врнава умроје дана 23 јула 1937 год

лијепује и добру успену оставијо у Српском народу

1938 год

Краљ и државна власт Краљевине Југославије на 7. фебруара 1938 год. укинула је Конкордат оног што је бијо подписан од народне скупштине и одобрен 25 јула 1935 године

Изабран је за Српског Патријарка Митрополит Црногорско приморски Др Гаврило Дожић дана 21 фебруара исте године

У Ноћи између 18 и 19 сетенбра 1938. год. (1 и 2. октонбра) билоје велико вријеме и провала облака у Суторину. Тако је било велико и силно вријеме водено, да до данас нико живи непамти нити су чули од старих да су причали провала облака и силна вода што је пала у парохији Суторинској, велику је штету народу учинила разнијела земљу уништила винограде њиве и ливаде разнијела жељезницу и колски пут разорила огромну штету учинила рачуна се преко милеон динара Пошто је ово велико вријеме било по ноћи између 1 и 2 октонбра (18 и 19 сетенбра) 1938 год није било жертава од чељади ни од ајвана у Суторинску парохију код мора у дно поља на мјесто звано Солила од старине постоји црква св. Христово Преображење предање прича да је начињена стара црква 1594 године пошље је обновљена за вријеме попа Шпира Лучића и војводе Луке Вукаловића 1853. год. у њу је уљегла велика вода провали врата и све у нутра од црквених ствари уништила црквене књиге и црквено одјејање у Нутра у цркву била је вода у висини 1 м. 80 ц. један метар и осамдесет центиметар. Вода у Цркву у висини 1м 80 ц. Осталаје цркве без књига и црквеног одјејања.

Забиљежијо Шпиро Лучић

прото

дан 6 октонбра 1938 год

23 сетенбра

На дан 4-17 фебруара 1939 године Прото Шпиро Лучић скупијоје седам свештеника и то Марка Станишића прота из Херцег Новога, Јова Аврамовића катикету на основним школама у Херцег Нови, Марка Бронзића пароха у Камено, Богобоја Милошевића пароха Савинског, Бориса Кажинегра јермонаха Ман Савина, Николу Мандића војног свештеника и Владимира Лазаревића пароха у Поде учинили су парастос код Никоље цркве у Суторини и прекадили гроб у коме почива пет свештеника из породице Лучића и то су јереји Лука, Јован, Сава, Шпиро и Мићо и онда су дошли у кућу протојереја Шпира Лучића и осветили јело освећење у дому прота Шпира

Уиме оца и сина исветога духа Амин

Са вјером у Бога и молитвом за срећу и почетак данас се освети темељ ново почетној нар осн школи у село Пријевор Суторина дана 1. октонбра 1935 године. темељ освети Шпиро М Лучић прото и парох Суторински у присуству доље подписаног школског одбора и свих домаћина који припадају поменутој школи

I Под сретном владом Његовог Величанства малољетног Краља Петра II Карађорђевића Краља Југославије

II Под патријарком Његовој светости Врнаве

III Баном зетске бановине Мујо Сочица

IV школски одбор пресједник Раде М Радановићпочасним пресједником Шпиром Лучићем протом чланови одбора Марко П. Малавразић, Перо С. Влаовић, Перо Коњевић, Мићо Т Беко, Крсто Ј. Марић. Са брцком слогом и труом данашњих живих домаћина села Пријевора није су жалили труда ни трошка око своје школе они су израдили камен извадили пијесак доћерали клак купили и зид оградили у вриједности од 50.000. Динара то је народ израдијо а друго ће бановина помоћи 100.000 Динара толико ће коштат. имена домаћина Беко Ј. Крсто, Гојо Ј. Беко Митар Беко Т. Мићо Беко Марко Беко Никола Беко Лазар Беко Петар Божовић Перо Божовић Лазар Божовић Лука Божовић Перо Божовић Никола Божовић Данило Влаховић Васо Ђ. Влаховић Перо Влаховић Крсто Влаховић Никола Ј. Влаховић Симо Влаховић Лука Влаховић Душан Гојов Влаховић Раде Ш Влаовић Јово Васов удова Влаовић Маријота Гугољ Никола Гојковић Стојан Коњевић Раде, Ђуро, Милош, Милан, Никола, Илија, Перо, Крсто, Перо Лучић Л. Бранко Малавразић Томо, Васо, Шпиро, Перо, Никола, Андрија, Јово, Милорад Марић Јован, Лазар, Крсто, удова Марић Маре Радановић Никола, Богдан Марко Раде Благоје Симо Лука, Јово Ратковић Шћепан Шкобаљ Андрија, Јово, Саво, Крсто, Тодор, Лука удова Милица. Подузимач и најстојник рада Марко П Малавразић

Стара нар основна школа насред Суторине начинила се под владом Аустринском Аустрија је окупирала Босну и Херцеговину онда је бијо Цар Аустрински Фрањо Јосип И њује градила сва Суторина пола је новца даво народ Суторински а пола Аустринска царевина Старој Суторинској школи Осветијо је темељ млад Суторински свештеник Шпиро Лучић данашњи стари прото Осветијога дана 16. марта 1892 године градила се двије године свршило се и уњу се почело учити 1. сетенбра 1894 године онда је бијо Суторински кнез Ђуро Шпиров Лучић а подузетници су били Крсто Беко Јово Матијашевић Ђуро Иветић и Јово Чепрњић Митрополит Херцеговачки онда је бијо Серафим Перовић онда су били домаћини Суторински

1 Лучића село

Лучић Божо, Мићо, Јово, Васо, Шпиро, Вуко, Милош (Мрдо) Марко Васо Томо Никола, Перо Томо, Никола, Васо

2. Рајевићи село

Рајевић Мићо, Јово, Панто, Лука и Стојан

3. село Шћепошевићи

Мрачевић Вуко, Перо, Шпиро, Видо Илија, Перо, Јово Илија, Косто, Вуко, Стеван Кршика Јован Срдан Тодор Матијашевић Стеван Јово Мрачевић Вуко, Јоко Грандов Васо Јанчић Никола

4. село Пријевор

Беко Вуко Јован Тодор Дерић Ђуро, Томо, Андрија Малавразић Јово, Вуко Нико, Перо, Марко Влаовић Симо, Ђуро, Јоко, Нико Јово Гојковић Лука Ратковић Јово Божовић Лазар Јоко Андрија Коњевић Саво, Илија, Томо Шкобаљ Тодор Јово Тодор Марић Шпиро Вуко Крсто Шпирто Марко Бошко Лучић Лука Гугољ Милош Мрдо

5. Радановић Вуко Филип Мићо Обрен Јово Васиљ и Шпиро

6. село Ћенич

Грбић Ћуро, Тодор, Стеван, Марко Мартиновић Нико Лучић Јокан Рашица Шпиро

5. село Њивице

Јанчић Шпиро, Крсто Гаврловић Јов, Андрија Ђуро Мићо Грбић Јово

7. село Жвиње

Иветић Ристо, Гајо Матковић Љубо Катић Марко, Ђуро, Милан, Косто, Лесо Табаковић Јово Бијелић Ђуро Курилић Мићо Манојловић Мићо, Перо, Јово Барбарез Милош, Марко, Саво Рашо Богдан Дерешко Никола Гугољ Шпиро Марић Мрдо Стеван Чепрњић Мило Марко, Томо Ђуро, Јово

8. село Шпуље

Јанчић Вуко, Вукале Радовић Перо Јанчић Јоко Чепрњић Бело, Богдан, Јоко Крсто Марко

На 20 јанувара 1875 године

Заратила је Русија Србија и Црна гора против турске царевине и наши су Суторани Крушевичани Зубци и остала горња Херцеговина устали против турака у помоћ Црној гори и зараћеним и да се ослободимо зулунћара ага изјелица и о своме руху и хљебу ратовали и муке мучили пуне три године од 1875 до 1878 год. да се ослободимо зулумћара Овај народни устанак није се сретно свршијо по напаћени народ Херцеговачки ни за Суторину да се ослободимо ага изјелица Но је нам Европа учинила криво мјесто турске окупирала је нас Аустроунгарска царевина 1878 год. гора но турска за Српски народ мјесто да нас ослободи ага Аустрија потврди аге и да де им тапије и на оне земље што турци нијесу имали и учини се контрат пред Судом између ага и кметова да им јадни српски народ новцу плаћа годишњи Кесим данак а Аустрије десету оку од свега земаљскога рода ишли су Аустрински чиновници са мјесним повјереницима и кад је род на њиви стимавали и мјерили жито пшеницу кукуруз грожђе маслине раж јечам и сваки производ штога земља дава и то се продавало по цијени пјаца и десета ока давалаби се Аустринској влади а трећина агама. Јадни биједни Српски народ све за другога ради Њему нема ништа но остани го бос гладан јадни Српски народ ратијо да се ослободи Ага изјелица а оно је грђи дошо. Ратовали су људи и жене људи су пушком у руци гонили и ратовали су проти свога зулумћара турака А жене њијове носили су им хране и муниције и робе све о своме трошку своим ратницима носили су и њих у планини издржавали са свима војним потребама а оне јадне са нејачи и старости били су гладне такле људи и жене јунаци и муку су мучили да се дође до данашњег ослобођења све се за садашње радило и устајали али неђе немасмо правде ни пријатеља али се Суторински народ помири са својом судбином Аустринска царевина кад окупира Босну и Херцеговину она је више мрзила Србе но је турска одма је почела градити фортице тврђаве према црној гори а особито около Требиња Билеће Корјенића све по врховима брда велике тврђаве радила које ће се још за дуго познавати и гледати Суторина је каменита и уњој је сваки одрасли мушки зидар и они су са својим зидарским занатом добро прошли народ радан и окретан. По окупацији Суторине кроз 4-6 година турцима омрзну стати под Аустрију туђу за њих државу и почеше да продавају своја имања и кметове да селе у Турску царевину у Азију и у то доба их много одселило у Турску у Азију и дошли аге из Требиња у својих кметова у Суторини и кажу им даће продати и њих прве нуде да им продаду оно што кметови држе и велику им цијену намећу оно што кметови сиромаси немогу никако платити што ваља 50 фјорина ишту у кметова по 500 фјорина Агаму каже јаћу те другом продати мени требају паре оћу да се селим у турску нећу више да овђе живим Али шта се догађа устали су Далматинци Конављани Новљани Бокељи Дубровчани они оће да у Турака купују земље својих ниових кметова Далматинци имају новаца није њих рат уништијо и осиромашијо. Немогу Далматинци јавно да купе у Турака земље у Суторини. Но су хтјели да се подмећу под наше људе Суторана и Херцеговце да им Далматинци кријући подметну новац да наши купују а пошље да шњима дијеле Сутрински народ и главари зато су дознали штасе оће да се ради. И Суторински главари и сваки суторински домаћин учине скуп и састанак. Код Никоље цркве ђе су се вазда купили и вијећали о опћим потребама народа Суторинског скуп је бијо сазват дана 1. октонбра 1883. године народу се Суторинском доказало кметовима шта оће Турци и неки Конављани да раде од јадних кметова и оће да их на превару и лажно са са туђим новцем купују. Кад је то народ Суторински дозно ондаје он учинијо завјеру између себе да ниједан Суторанин несмије туђу земљу у аге куповати нити на њу турчину метати цијену. Но нека сваки кмет учини са својим агом како зна и може несмијему се нико метати између кмета и аге турчина. Ту су на састанку сви домаћини подписали и кметови и учинили завјеру и Клетву који би Суторанин ово повредијо и отишо да са Турцима на туђу земљу метне цијену даму народни суд суди и да буде проклет и између своје браће Суторана проћеран Суторани су остали вјерни својој заклетви и датој ријечи нико никоме није смето овије скуп водијо Ђуро Шпиров Лучић ондашњи главар Суторински. Онда су Суторани са својим агама Турцима своје имање куповали и то за мале паре пошто је Турцима већ било додијало да под туђом царевином живе све су своје у Суторини продали и одселили у Азију мало је што остало да се аграром ослободи из свјетског Европског рата 1918 године Суторани су били вредни и ваљани зидари и градили аустринске фортице тврђаве и палаце и војне касарне по Требињу Котору Дубровнику и другим мјестима и са том су зарадом зидарском надницом од купили се од Турака својих ага а што има из опћине Ерцег Новске земље у Суторини из Новог Мојдежа Мокрина Ратишевине. Тоје било овако у Боку се прије Аустрије били су Французи и војевали са Русима и Црногорцима кад је у Црну гору бијо влада св. Петар онда су Руси Црногорци војевали против француза у години 1806 Бока Которска осталаје била француска од Француза су је узела Аустрија 1825 године и Аустрија је држала до 1918 год. од год. 1918 Суторина је подпала под Србију Краљ је Петар ослободијо до године 1826. Бокељи т ј. Мојдежани Мокрињани Ратишевљани Новљани нијесу имали земље у турску царевину у Суторини но је сиромашни народ Суторински радијо и своје аге и бегове ранијо у Требиње пошто је сва земља у Суторини била турска а јадни Срби радили за Турке Турци би сваке године у јесен додили додили из Требиња у Суторину и узимали додатак са земље и моробијих по два мјесеца у јесен сваке године и ранити своје аге и дават им пола рада са земље ако који сиромашак није мого све у реду урадити сваки комад турске земље и то како ага нареди да му више плати са агинске земље горе поменути из Боке испод Аустрије давалиби агама мито и турчин дигни земљу од биједног Србина и дај Аустринцу да ради и то се умножило и пола поља Суторинског има Бокеља све је то преваром и митом код турака узето јадним Србима и на силу њима дато и данас је њиово. Јадни Срби Суторани они су турској царевини плаћали и земљарину и царев датак и коју Бокељи држали у оно турско вријеме сви су Бокељи Мојдежани Мокрињани Новљани све су Срби православне вјере па су се Суторани са њима пријатељили женили женили се један од другога и кумовали били срођени и пријатељи па нијесу ни жалили кад би ага даво њима земљу коју они нијесу могли стићи да ураде тако је поменутим припало пола поља Суторинског а Бокељи Мојдежани Мокрињани Ратишевљани нијесу ниђе у Суторини имали на селу земље нити су хтјели у аге узимати и немају ни данас но само у поље имају

На 29-16 априла 1943 године пред кућу прота Шпира Лучића. На одрини такоје рано зенула Лоза да је бијо 1 у пруту што је зенуво по метра и остала дрвећа су много рано озељењела а траве је било сасвијем мало у цијели мјесец април 1943 год. није било кише

На 18-5 фебруара 1940 године Бијо је устоличен за Епископа Зах. Херцеговачког Епископ Г Николаје Јокановић рођени Херцеговац из Билеће изабран је по жељи Српскога народа Херцеговачког и бијомује одушевљен и сјајан дочек. Г. Епископ бијоје викарни Епископ на Цетиње

На 1806 године по пољу Суторинском бијој главни окршај између војска ондаје ратила Русија и Црна Гора проти Француза. пред црногорском војском бијоје Владика Петар св. Петар На 18. октонбра 1806 год бој се почо на Дебели бријег на границу Конавала и Суторине Руска и Црногорска војска поћерали су војску Француску низ поље Суторинско ђе је бијо велики окршај на ножеве на мјесто Водоносина и Биљег у поље Суторинско Суторински је народ бјежо пред војском у Херцег Нови само је од народа осто у село Лучића затворен у кућу стари и изнемогли свештеник Јован Лучић стар и немоћан није мого ићи и сам је осто у кући својој у Лучића село. Иза војске су дошли Конављани латини да иза војске плечкају и кад су нашли попову кућу затворену звали су старог попа да им кућу отвори даје опјечкају старац се бранијо ни стијо да кућу отвори Конављани су силом кућу отворили он се бранијо и латини су га убили на 18. октонбра 1806 год. Кад је чуво за попа Јована старца Петар владика св. Петар да су га Конављани убили на правди божјој повратијоје своје црногорце и нека села Конавоска попалијо и данас се чује у народу од кад је св. Петар попалијо Конавле

Заратила Њемачка и Италија Краљевини Југославији дана 6. априла 24. марта 1941 године Капитулирала Југославија дана 17. априла 4. априла 1941 год. у 11 дана рата у Суторини дошли талијани са моторизованим бециклима 8 са Гевер машинама Исти дан 17. априла 1941.

Српска Југословенска војска 250 војника стали су у село Лучића стали су 8 дана од 8 до 16 априла 1941 год. а 17. априла у 2 часа попоноћи Српска војска отишла је своим кућама На 15. априла 1941. метнула је Српска војска Топовску муницију у парохијалну цркву св. Николе у село Лучића и топови су били у Ватовину и Мијаљу главицу у село Лучића 7 Топова кад је српска војска отишла своим кућама свеје оставила и топове и муницију у цркву дошли су први талијани у Суторину 18. априла 1941 и заузели топове и муницију Православно васкресеније Христово било је у год. 1941 На 20-7 априла те се године није у цркву св. Николе на воскресеније служило црква је била пуна српске муниције а пред цркву св. Николе држали су стражу талијански војници и чували топовску муницију На 21 априла1941 год. талијанска војска са Аутима пуно је прошла кроз Суторину на талијанско Грчко боиште

3-16 маја 1941 Њемачка војска око 50.000 прошла је кроз Суторину из Албаније преко Дубровника иза Суторину преко Конавала и то све на војним аутима и моторним бециклима и простим бециклима.

У ноћи између 15 и 16. новембра 1941 год (2 и 3. нивенбра по старом стилу) српски четници су порушили брзојавне стожере подно Суторине од куће Новака Чепрњића до куће Риста Бијелића али се незна које бијо и окле су дошли На 16-3. Новенбра сви су одрасли мушкарци били побјегли од кућа боја ли су се талијана да их не затворе али су се у вечер кући вратили Али четници није нијесу брзојавне ступове по шегали но сврчужани комунисти и пред њима Васо Косић само да талијани униште и изгоре Суторину али талијани то нијесу учинили четници су чували и бранили народ талијана и бранили Суторину и Српски народ од непријатеља

На 28-15 деценбра 1941 године у 6 сати у јутру. почево је падати снијег у Суторини и падо је до 20 сати на сред поља паво је велик 40 центиметара нико непамти које сада жив у Суторини да је оволики снијег пав и стајоје 20 дана није се отопијо

Чим се диго први снијег други је паво у Суторини на 22-9 јанувара 1942 године на сред поља Суторинског он је паво велик 45 центиметара виши од првога први и потоњи снијег учиниоје велику штету у Суторини поломијо маслине и ситна стока од глади изјаловила се за оваки снијег стари непамте нити памте да су њима њиови стари причали да је оваки снијег икад паво у Суторини у ово питомо приморско мјесто

На 25 маја 1942 године Били су комунисти партизани у грдни до код видова врха и отолен су пјачкали јадни околни народ и људе водили горе у грдни до убијалијих и бацали у јаме из Суторине су одвели и убили у грдни до Милана Рашицу и Пека Божовића праве људе убили и на 25 маја 1942. побјеглису лопови и предали се талијанским властима Пошто су их националисти са Талијанским властима околили и на предају наћерали

Талијанска и Њемачка удружено су ратили против Америке Инглешке и Русије На 8. сетенбра 1943 талијанска се одвојила од Њемачке и прешла у савез Америке Инглешке Русије и заратила и заратила је Њемачкој 14. сетенбра 1943 и бој се бијо у Боку око Кобиле Луштице Превлаке и Новога онда је Мамула била пуна затворених интернираца и то већином Срба око 1000 робова све Срба 14 сетенбра 1943 год талијанска влада пуштила је затворенике из Мамуле бијо је у затвору на Мамули и мој син Јово Лучић правник то је син Шпира Лучића прота Суторинског син мује пуштан са осталим затвореницима 14 сетенбра 1943 год и превезли се са Мамуле у Жајницу у Луштицу и Њемачка војска билаје на Кобилу и на њих је пуцала и јадни мој син Јово Лучић правник идући из Жајнице до Клинаца у Луштицу у путу је умро од срчане капи није стиго жив кући да се загрли са јадним своим оцем Шпиром но су га мртва донијели у Суторину и укопан је код цркве св. Николе у породично гробље 16. сетенбра 1943 год. Исти дан 14, 15 и 16 сетенбра 1943 Водила се крвава борба између Талијана и Њемаца око Дебелог Бријега Груде Љуте Мрцина и Суторине мали број Њемаца до 120 војника са владали Талијанску војску око 5000 али се није чудити Њемци су имали три авиона то је било пошто је талијанска прекинула савез са Њемачком а прешла Инглеској и Америци 1943.

Талијанска војска дошла је у Суторини на 17 априла 1941 а пошла је 14 сетенбра 1943 год. сталаје 2 године 6 мјесеци талијанска управа слаба је била све се владала по шпијунима. Она је одма чим је дошла почела вјерску пропаганду одма је нама Србима све одузела наше народне обичаје Гусле заставе школе је нама одузела и њијове учитеље метнула да учи српску дјецу све талијански њиови учитељи нијесу знали ни једну ријеч српски учили су српску дјецу на талијански језик. Оче наш и нагонили дјецу да се крсте са свом руком и нијесу дали дјеци да неђељом иду у Српску цркву Валци су били и све што су народу давали говорили све је валцо и лаживо било мора се рећ да је талијан никаква војска и валци народ јадне Србе завађала да се они међу собом кољу онда су у Суторини били Партизани и Четници и они су се између себе убијали и крвили одма чим су дошли наредили су да се талијански збори ипише сву преписку сву преписку са властима и јадни стари свештеници морали су учити талијански говорити читати и писати

Од 14 сетенбра 1943 Дошла је Њемачка војска у Суторини изгледа да ће бит бољи но талијани она се ништа немијеша у народне послове дозволила је све народне обичаје школе заставе крсна имена бадњаке и Гусле алије била строга и своим наредбама и завадилаје народ међу собом да се кољу браћа Партизани Четници било је случајева два рођена брата један четник други партизан тако отац и син пасе између себе кољу

На св. пророка Илију (20-7) 1891 год Била је св. служба у цркву св. Илије на Илину киту више села Жвиња у Суторини 1891 год. и служиоје службу Божју ондашњи млади свештеник Шпиро Лучић парох Суторински и било је доста народа православног и католичког на св. божју службу и поп је Шпиро одржо проповјед о слози и љубави између православних и католика и то се народу допало у то су вријеме били на љетовање у Херцег Нови два млада министра оба родом из Боке Министар Лазар Томановић и министар Љубо Јовановић али су били под туђим именом као учитељи из војводине и оба су дошла код Илине цркве на дан славе и то у пратњи Херцегновскога начелника Јевта Гојковића Гојковића сам добро познаво а два министра прозвани учитељи никако нијесам познаво оба су учитеља одговарали у цркву на св. служби и један је чито апостол и јасам се шњима поздравло као са учитељима и кад сам свршио св. божју службу у цркви начелник Гојковић позво ме на кафу у лад под чесмом Он је са званим учитељима донијо собом из Херцег Новога кране и пића и да на овом врху остану на ручак. Кад смо пили кафу и мене је обустављо шњима на ручак. али ја нијесам имо времена. На служби у цркви није на мени било Богослужбено одјејаније баш ново и скупоцјено но половно и просто као код сељачких црква а тако и Богослужбене књиге тако пијући кафу са начелником Гојковићем и (министрима) званим учитељима и мене начелник пита како нем боље и новије одјејаније и књиге за свечано богослужење а ја начелнику Гојковићу одговар да ми немамо да ми немамо бољег одјејанија но је ово има у парохији 8 цркава па се одјејаније кад је потреба носи из цркве цркву и неможе бити вазда ново а цркве немају пара да свака има своје одјејаније ново но се са овим бавимо а мени начелник говори право би било да вам да Босанско-Херцеговачка влада помоћ и да вам буду украшене цркве са свијем прибором мора вам влада дати а ја њему одговарам да чинимо молбу можда даби нам и што дали на том је прекинут разговор мој и начелников а министри и речени учитељи ништа нијесу говорили Нити сам ја знаво никако да су то били министри но само учитељи а начелник је све знаво то је прошло и 10 мјесеци а мене зове срески начелник у Требиње велики Хрват Михаило Рукавина и кад сам код њега дошо лијепо ме дочеко а ја нијесам ништа знаво зашто ме зове и о чему се ради и смијући ми рече да сам ја тужијо Босанску владу Министрима Црне Горе и Србије јаса осто зачуђен што ми говори и питам га ђе и како. Ондами начелник чита све што је било код Илине цркве разговор мој и начелника Гојковића и питаме које свама још бијо у лад под ону чесму а ја њему вељу била су два учитеља мени непозната а знашли ти да то нијесу били учитељи ја незнам то су била два министра под именом учитеља Црне Горе и Србије у разговору са начелником и нијеси ништа ружно реко проти наше Високе земаљске владе и напиши молбу што ти мајка у цркве у Суторини. јасам написо молбу и дали су доста црквеног прибора одјејанија крстова кандила кадионица. Кад је ново било лијепо је било виђет али потље све је било валцо и кроз 20 година све пропаде. Они су били валци и лицемјерни и све што су давали и чинили све је било валцо

Забиљежијо Лучић Шпиро

прото парох Суторински

Госпава кћер Вука Јокова Мрачевића и Руже исто Мрачевић рођ. у село Шћепошевиће Суторина 3-9 – 1906 год удала се за Пера Мијовића Католика у Витаљену у село Ђуриниће вјенчала се 12-12. 1926 у плочице. Она је прва се удала за католика из Суторине од кад постоји Суторина и витаљена непамти се да се и једна удала из Витаљене у Суторину ни из Суторине у Витаљену прва је Госпава Мрачевић и родила је шест синова

Херцеговачки устанак 1875-1878

Суторински добровољни Усташи

Суторинска чета у години 1875-1878 год. под официрем Лесом Мијатовим Катићем барјактар Вуко Јоков Беко оба из Суторине. Капетан Милош (Мрдо) Перов Лучић и он из Суторине под војводом Тривком Вукаловићем из Зубаца. С Командир Томо Ђуров Томашевић из Сврчуга Крушевице.

Суторинска је чета учествовала у бојеве

1 у Драчи, Бубрегу, Ждулцу, Пресјеки и Јавору све на Зубцима

2 На гласовитој Муратовици у горњој Херцеговини на Неум Клеку Утову

3 у дојној Херцеговини Глува смоква Радован ждријело у Требињској Површи Миратинском доловима према Граовцу на Острогу Вучјем Долу око Никшића Билећи Горанску Бару све проти урока зулумћара у години 1875-1878 и то све о својој храни одјелу муницији и пушци

Ратовале су и њихове жене сестре и кћери носиле су своим у борбу хране преобуке одијело муницију и све друго што су имале. ишле су по киши вјетру снијегу и рђавом времену далеко од 5 до 15 дана и то све пјеше

А у години 1940 од 1 маја до 1 октонбра 1940 године коме је старом усташи из 1875-1878 жива жена син кћер чинили су молбе војном министарству војске и мрнарице у Београд да њиови пок. мужеви очеви добију добровољачко право да им се на покојнике додијели новчана помоћ или земља као доброволцима и усташама Од свијек старих усташа бораца само су данас на 1. октонбра 1940 године два жива кои су у поменутим бојевима били и учествовали са своим умрлом браћом друговима

И они се данас зклињу пред свештеником и властима да су њиови помрли пок. другови шњима учествовали у поменуте бојеве а то су сада живи на 1. октонбра 1940 године

Вуко Л. Јанчић рођ 12 јанувара 1850 год.

Ристо Ј. Иветић рођ 28 деценбра 1853 год

Забиљежијо Шпиро Лучић прото

И данас оба жива стара усташе од ратног Министарства из Београда уживају добровољачко усташко право из год. 1875-1878 мјесечно 500 динара још од 1935 године

За старе Србе Бокеље добровољце усташе што су помагали браћи Србима у Херцеговачком устанку против зулумћара Турака у години 1875-1878. Два сада жива стара усташе из Суторине

1 Вуко Л. Јанчић рођ 1850 год.

2 Ристо Ј. Иветић рођ 1853 год.

Оба су стара усташа положили заклетву пред свештеником и властима да су доље уписани Срби браћа Бокељи учествовали у Херцеговачко устанку и помагали браћу Херцеговце од турског зулума бранити а о својој храни одијелу пушци и муницији у години 1875-1878

Имена добровољаца усташа Срба Бокеља и имена ко за њих тражи добровољачко прав 1 жена – 2 син кћер ако су живи.

На 27/14 марта у четвртак 1941 године прогласијо се пунољетниммлади Краљ Петар II Карађорђевић син витешког Краља Александра I ујединитеља Краљ Петар II рођен је 6. сетенбра 24. августа 1923. године. Прогласијо се пунољетним на 27/14 марта и узо у своје руке краљевску владу и образово нову владу од свијек странака народ је попуно задовоља са младим краљем и новом постављеном од краља владом задовољни су Срби Хрвати и Словенци

На 6. априла 24 марта 1941. године Њемачка и Италија навјестили рат Краљевини Југославији исти дан ударили аеропланима на Боку и бонбу бачили у Зеленику билоје мртвих 22 а 68 ранених исто на 7. априла 25. марта 1941. непријатељски аероплами 6 је пасало по више Суторини у 6. сати у јутру један оборен у Луштицу изнад Суторине ниско су прелећели до 1500 метара а можда и мање

Кад је почо Балкански рат 1912 године дана 21 октонбра 1912 год. Поп Шпиро искупијо је народ своје парохије Суторинске код Никоље цркве и народу држо говор и поуку о Балканском рату и ослобођењу Српскога народа испод Турског зулума и испод Турске царевине и предложијо је народу да треба ратном народу помоћи то су наша браћа да им помогнемо у новцу и у рубљу за народ и дјецу ратника и рањеника да се поможе нашој браћи у Србији и Црној Гори Краљу Петру I ослободиоцу и Краљу Николи новцем и рубљем и шилисмо по селима код младих невјеста и дјевојака искупило се рубља кошуља чарапа марама пешкира и другог рубља 120 кила није било младе жене и дјевојке која није што приложила оно коликоје могла драге воље из свега срца. 60 кила робе послалисмо Београду Црвеном Крсту а 60 кила робе послалисмо Цетињу Црвеном Крсту и то све робе не употребљиване Скупилисмо у народа и готових новаца 1067 круна и 20 пара. Ондашњег аустринскога новца златна аустринска круна била је велика за што купити као данас у год. 1939. 50 Динара. Народ је одушевљено прилаго за помоћ својој браћи што је више мого

// Пројекат Растко - Бока / Историја //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.