M. Nikodim Bogosavljević
upravnik Riznice manastira Sv. Arhangela Mihaila na Prevlaci

Reč na predstavljanju izdanja Zavičajnog muzeja Herceg-Novi, manastira Savina i manastira Prevlaka

Klub Vojske Jugoslavije Tivat, 26. 11. 2001., Sv. Jovan Zlatousti

Časni oci, gospodo oficiri, poštovana gospodo

Premda sam od uređivača ovog predstavljanja, kao sabrat Prevlačke obitelji i upravnik njene Riznice, dobio u zadatak da govorim o dvema knjigama koje se tiču našeg manastira, naime, o knjizi priređivača dr Gorana Komara «Pisma», velikog i nezaboravnog istraživača Boke i Prevlake, Mladena Crnogorčevića, i katalogu «Prevlaka – Manastir Svetog Arhangela Mihaila», koja je pratila izložbu naše Riznice u Novom, ipak sam se u toku samih priprema – nadam se da mi domaćini neće to zameriti – radije odlučio da iznesem svoje utiske i sažeta razmišljanja o tome šta bi ovo izdavaštvo, u suštini, moglo danas značiti za Boku, odnosno, za sve nas.

Predstavljajući, dakle, večeras ovde pred Vama izdavaštvo Zavičajnog muzeja iz Herceg Novog, manastira Savina i manastira Prevlaka, mi najpre sa radošću možemo saopštiti i izneti novinu da se naši manastiri ponovo javljaju u ulozi staratelja o dragocenostima svojih riznica, i, što je još neobičnije i značajnije, novost da je jedan naš muzej ponovo brižni proučavalac i blagovesnik o bogatstvima kulturnim i duhovnim, umetničkim i istorijskim koja se kriju neproučena i neistražena u našim manastirima. Nakon vremena kada su ikone iznošene iz manastira i izlagane u muzejima, sada, slava Bogu, dolazi čas pun nade i obećanja da se muzeji pojavljaju u manastirima, ne kao otimači već kao najdobronamerniji pomagači.

Dalje, iako malo po broju naslova, obimu sadržaja i tiražu, ovo izdavaštvo smatram veoma velikim i dragocenim za kulturnu sadašnjost, i osobito za budućnost Boke. Na svetlost dana pred nas izlaze teme, objekti i ličnosti zaboravljene i potiskivane prošlosti koja je trebalo da bude zagubljena i time dovedena do nepostojanja. Moramo biti istinoljubivi pa reći da ova dela, ove teme i ove ličnosti o kojima se piše i govori u ovim knjigama nisu velika niti genijalna, ali su jedina koje imamo, ona su naša i sve da su i najosrednjija i najmanja mi ih se nećemo odreći, iz prostog razloga, što smo ih dobili u nasleđe i na čuvanje. Mi na njima želimo da nastavimo zidanje građevine samopostojanja, osobenosti i samosvesti. To je karika kojom hoćemo da nastavimo pletenje duhovskih venaca: možda su drugi i tuđi sjajniji, blistaviji i veći, ali mi želimo upravo da pomoću Prevlake i Savine, Crnogorčevića i Lučića objavimo i razglasimo istinu o našim pređašnjim vremenima, o našim očevima, odnosno, o nama samima.

Ima raznih načina i raznovrsnih mogućnosti da se bude velik i znamenit u vrlini i dobrim delima. Veličina Boke je u tome što je ona mala i tiha, što nije bučna i brza na samoisticanje, ali je u tišini svoje skromnosti ponosna i dostojanstvena. Ljudi koji su se u njoj rodili i dela koja su se u njoj stvarala jesu veliki u svojoj nenametljivosti i smirenosti. Ruka koja je u njoj delala jeste vredna, um koji je u njoj mislio jeste kao i plava boja njenog morskog ogledala, koja je boja duha, znači on je zamišljen, metafizičan i onostran. Zato i ove knjige koje večeras pred vama ponovo objavljujemo i iznosimo, jesu plod pogruženosti u prošlost koja svoj rod ima da rodi kroz onostranu zagledanost u buduće.

Celokupno ovo izdavaštvo počiva na jednom umno-duhovnom izrazu našeg bića, na sećanju. Sećanje je oružje protiv zaborava, lek od nestajanja, brana od nepostojanja i smrti. Ovim sećanjem na prošlost mi utvrđujemo sadašnjost i zidamo budućnost. Pamćenjem ponavljamo istinu kao odbranu od laži koja preti da se zacari u svetu zaborava i neistine. Pamćenjem, sećanjem i ponavljanjem mi ispisujemo, iščitavamo i dopisujemo naše letopise, čitulje i pomenike; njima istražujemo i objavljujemo zapretene prošlosti naših ognjišta, pragova i kolevki; sećanjem smrt preobraćamo u život; njime sebi otkrivamo i stičemo ne samo istiniti život u ovom svetu, već i život istine u svetu i veku koji dolazi.

Malopre smo kazali da sve što je objavljeno u ovim knjigama koje su pred nama nije veliko po obimu, zamahu i dometu, a sada je čas da se kaže da je jedini uzrok tome što je kultura i duhovnost Srpske Boke bila satirana i prekidana upravo u trenucima njenog poleta i zamaha, kakav je bio onaj Prevlački, da bi se nakon toga ta kultura i duhovnost odvijala u tami tuđina i tirana naših i istine i pravde neprijatelja. I sada se ponovo ovo izdavaštvo, kao pokušaj disanja punim plućima ili početak učenja duhovnog uzrastanja dešava u senci pritiskivanja i potiskivanja. Naravno, nećemo se mešati niti braniti drugima da budu ono što nisu, ali nećemo ni dozvoliti da od nas naprave ono što nismo, niti možemo, niti hoćemo da budemo. Zato ovo izdavaštvo skromno po obimu i tiražu, ali veliko i dragoceno zbog toga što je jedino koje imamo i što je naše, jer bolje i veće nemamo, ali mu se nadamo, smatramo izuzetnim i neizostavnim pokušajem odbrane samopoznanja, očuvanja pamćenja i sećanja, kao ogledalo u kome jedino možemo pronaći i ogledati svoj lik, svoj prvolik, lik i lice večnosti naše ličnosti. Istina je istinita upravo zato što je uvek ista, neizmenjiva, a istinitost jednog čoveka i jednog naroda, jedne kulture, umetnosti i duhovnosti jeste u prepoznavanju nepromenljive sličnosti sa prvolikom. Na stranicama jedne od knjiga izdavaštva koje ovde večeras pred vama predstavljamo, tačnije, na dvadeset trećoj stranici Prevlačkog kataloga, upravo se nalazi jedan takav prvolik koji je naše ogledalo i čiji smo mi, ne kopija, već odraz, obraz i slika. Naravno, reč je o ikoni Sv. Nikole, koja je otkrivena sačuvana u ruševinama manastira Prevlaka. Gospod kaže da se ne bojimo onih koji mogu ubiti naše telo, a dušu nam ne mogu pogubiti, što znači da se ne treba bojati onih koji mogu silom nepravde i laži srušiti građevine naših crkava i crkve naših tela, jer nam ikonoobraznu dušu ne mogu oduzeti niti srušiti. Manastir Prevlaka je srušen, ali je u pepelu njegovih ruševina pronađen sačuvan naš prozor u večnost, zdenac naše hristolikosti, otkrivena je ikona Sv. Nikole kao snop i žiža nebeske svetlosti koju nikakve vatre i ognjevi zemaljske i zemljane mržnje ne mogu poseniti, pomračiti i potamneti. Zato je izdavaštvo Zavičajnog muzeja u Novom, manastira Savina i manastira Prevlaka koje ovde skupa sa vama iščitavamo i pregledavamo, na radost svih nas, ali i na radost naših predaka, sadašnji nastavak i produžetak nikad prekidanog i nikad uništivog ispisivanja i oslikavanja ikone prošlosti kao jedini zalog i jemac budućnosti našeg bogolikog poznavanja i prepoznavanja.

Zahvaljujući Ilovičkom i Savinskom Zakonopravilu, Grbaljskim, Savinskim i Luštičkim čituljama, librima i pomenicima, Letopisu popa Špira Lučića i zapisima i beleškama Mladena Crnogorčevića, Boka ne zaboravlja svoj dar pisma, pismenosti i pisanja i nastavlja svoj letopis u kome su najnoviju stranicu dopisali i pečatali Novski muzej našeg zavičaja i manastiri Savina i Prevlaka. Ako se po jutru dan poznaje, onda je ovaj početak dokaz da kraja dopisivanja naše jedine Knjige života neće biti. Jer se kraj iznova rađa u početku, i obratno, početak u kraju, zatvarajući tako i kraj i početak u krug i kolo bespočetnosti i beskraja, u venac večnosti upleten od sećanja, istine i bogolikosti. To su razlog i cilj, polazište i ishodište ovog skromnog i malog, ali, ponovimo još jednom, uistinu dragocenog i velikog istraživačkog i književnog pokušaja se budemo oni koji jesu.

Zahvaljujem.

// Projekat Rastko - Boka / Istorija //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]

© 2001. "Projekat Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu"; Tehnologije, izdavaštvo i agencija "Janus"; kao i nosioci pojedinačnih autorskih prava. Nijedan deo ovog sajta ne smije se umnožavati ili prenositi bez prethodne saglasnosti. Za zahtjeve kliknite ovdje.