ИЗВЈЕШТАЈ

О

СРПСКОЈ ПОМОРСКОЈ ЗАКЛАДНОЈ ШКОЛИ

БОШКОВИЋ – ЂУРОВИЋ – ЛАКЕТИЋКЕ

У

СРБИНИ

КРАЈ

ХЕРЦЕГ-НОВОГА

ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ 1885-86.

У ДУБРОВНИКУ

Штампарија Драгутина Претнера

1886.

ПРВИ ДИО

Још у ђетињству занимали су ме у Котору «Парило» и «Гурдић», а особито потоњи са својим противним струјама. Нетом прибавих неке темељне знанствене појмове, занимање се моје потенцирало, те започех боље размишљати о тијем изворима и уворима живијех вода. По насљедству идеа, позорност се моја ширила и даље од Котора, тим више што се добро може још виђети струја ријеке «Рисна», о којој пише древни грчки историчар. Већ од дуљег времена биљежим своја опажања живијех вода у Боки, и хтједох у овом «Извјештају» да угледа свијета. Али након бољег посматрања увјерих се, да је моја радња саката. Требало би јој посветити доста жртава финанцијалнијех и физичкијех, да се бар доведе до смјерности. Тога ради латих се пера да у кратко образложим тему «Важност Логике за Математичара» увјерен, да ћу с овим боље користити, ако не баш знаности, а оно бар што се тврдо надам, да ћу потакнути главне факторе да нареде, а извршивајуће да се постарају, како ће користити знаности, а особито учећој се младежи.

Често се чује говорити, да ђаци мање воље показују за математику, него ли за остале дисциплине на гимназијама, или да им није таленат за математику. Да је у томе нешто истине, не да се затајити. Узрок би се могао наћи у дидактичком покусу учитеља, који се баве математичном струком. Претежни дио њих гоје и траже једино теорију, оптерећујући младићима памет силесијом правила и засада, што, без практичне употребе, или није јасно, или се пребрзо заборави. Такова формална дресира постаје младићу скоро сухопарна, а онда велимо, да младић нема смисла, или – што би истинитије било – да нема темеља за математични штудији. «Der pдdagogische Werth des gesammten Unterrichtes» - вели Herbart – »hдngt hauptsächlich davon ab wie tief es in das Ganze des Kreises der Gedanken und Kentnisse eingreife«. То ће бити само онда могуће, ако учитељ математична правила с примјерима илустрира и ш њима математичне тврдње увјежбава – оштра логика, која, да тако речем, на длану износи евиденцију разноврснијех тврдња. Дакле без Логике не може бити математичара. Истина је додуше, да су многе математичне тврдње, као што су н. пр. «Двије количине једнаке трећој, једнаке су међу собом. – Правац је најкраћа црта спојница међу двијема тачкама. – Два правца не могу затворити површину, и све тако зване аксиоматичне тврдње, по себи евидентне; али то не обара наше мнијење да је Логика Математици нужан увјет.

Докази на темељу разнијех аксиома не могу попут њих (аксиома) евидентни бити, бар не за младеж, и баш за то се хоће Логике, да се докази прецизно изведу и да постану јасни. Цијела Математика није друго него низ закључака на темељу аксиома. Закључивању пак учи нас Логика. Ко је не познаје, не слиједи додуше вазда да не ће ваљано закључивати, пошто доста је често тако звана прирођена Логика, Логика здравога разума; али свакако слиједи, да се може неваљало закључивати. Проти томе оградити се можемо само знањем Логике и свјесним извршивањем њезинијех правила. С тијем је као и с Мекаником. Људи давнијех вјекова свршивали су тешке меканичне радње, ђе још није постојала Меканика као знаност, али исте радње данас извршивају људи далеко чвршће и љепше, од када уче речену знаност и њезине законе. Закључивање дакле је најобичнији посао Математике. Ко Логику познаје, знаће и то да се трећа силогистична фигура особито употребљава у математици. Тако н. пр. алгебрични аксиоми, «двије количине једнаке трећој, једнаке су међу собом», оснива се навлаш на трећој фигури. Чеса ради Хербертовци је називају фигуром субституције.

Та употребљивост и јест разлогом зашто се не може забацити као друга и четврта фигура. Вриједност силогизменијех фигура за математику особито је истакао Ueberweg у својој Логици, а поглавито за модус барбара прве фигуре. Тако показива н. пр. на једанаестом Еуклидовом аксиому, да је сложен од петнаест силогизама у барбари. Ако је Ueberweg и прећерао вриједност силогизменог закључивања, ипак је сигурно, да се на силогизмима – макар и скраћенима – т. ј. ентимематичнијема оснивају многи докази математични, али не само in demonstrando, него такође in definiendo може гријешити онај који се Математиком бави, а не узима у обзир Логике. Тому служе доказом наше математичне школске књиге. Дефиниције што налазимо у тијем књигама, пречесто садржавају погрјешку, што се у Логици назива circulus vitiosus, или су праве дескрипције, а не дефиниције. Ко Логике темељито не познава, не може ситнијех нианса разабрати међу онијем што споменуте ријечи означавају (дефиниција и дескрипција), а по томе исправити погрјешку. Опазити се мора, да је то претежак посао саставити тачну дефиницију у Математици, јер би ова дефиниција морала бити предуга, што је противно да дефиниција буде јасна, пошто ова мора бити кратка и у тој својој краткоћи садржавати битне појмове. А најсмјешније је кад први редци неке знаности баве се с дефиницијом те знаности, кад човјек још ни појма нема. Дакле дефиниција неке знаности апсолутно не смије стајати на првом мјесту књиге, већ онђе ђе су исцрпљени они појмови што дефиниција садржава. И знаменити математичари гријеше у дефиницијама. Тако је Euler баш препун circulus-a. Занимив је његов доказ зашто минус помножено са минус даје за продукт плус (- Ч - = +). Јер мисли он, да минус помножено са минус не може дати минус, пошто минус помножено са плус даје исто (минус) што минус помножено са минус. А зашто не? – питамо ми сада – није ли једнако чудно што плус помножено са плус даје исто што минус помножено са минус?

Дескрипције особито су обичне у Математици. Кадгод се наводе ознаке, које не припадају цијелом опсегу појма, што се има дефинирати, већ само једној чести, настаје тада дескрипција. Тако н. пр. ваља дефиниција «паралелограм је четверокут, у којем су по двије протустранице једнаке», ако се страницама придода епитет «паралелне» пошто је то друга ознака, јер је то баш дескрипција.

Мноштво математичнијех софизама и паралелогизама оснива се на обратима (врст извода). Онај који Логику познаје, знаће одма просудити, да ли је обрат ваљан, или није, по томе што ће обрађени теорем ићи изнова доказивати. Напротив онај који не познаје логике, сматраће лакоћу обрата ђекога теорема сигурним доказом за његову ваљаност.

Логика коначно разјашњава индукцију и дедукцију. Скоро до најновијег се доба мислило, да индукција једино служи природним знаностима, а дедукција знаностима спекулативним. (Математици, Филозофији, Теологији). Енглези пак (Mill, Bain, Spenzer и други) доказаше да је потребно ујединити оба поступка за успјешни напредак свијех знаности. Одкада се ово опазило напредовале су природне знаности, а уз то и други напредак што се усавршила Логика. Темељито познавање ове нужан је по томе увјет напредку у знаности. У осталом да се вриједност Логике за математичара специално докаже, не треба него сјетити свакога на задаћу знаности. Свака знаност обрађује појмове, а на темељу тога обрађивања долази до новијех спознања. Да се за тога посла хоће Логике, не може разборити човјек барем посумјати.

Знаменито дјело Тибиншког професора Дра. Ханкел-а, кому је наслов «Zьr Geschichte der Mattematik», евидентним је доказом, како је Математику кроз вјекове пратила вјерно, јер нужно, Логика, а може се аподиктично тврдити, да ће јој и у будућности бити превјерном пратилицом.

Математичар, који се у својој струци вазда осврће на законе Логике, постизава двоструки успјех: једно у Математици, а друго тиме, да је Математиком раскрчио пут Логици.

Све што рекосмо опуновлашћује нас аплицирати тврдњу Herbart-a што се тиче Хисторије на Логику у ријечи: «Логика има бити учитељицом Математике, а није ли она таком, тада математичари носе велики дио кривице».

***

Прије поменух да могу служити доказом многе школске књиге, а сад ћу поближе да споменем Математику Дра. Ф. Мочника. У тим књигама није ни један, нити два примјера, који гријеше Логици: има их баш лијепи број. Да их станем сада преписивати, био би труд без вриједности, а стао би трошка, а и тако ће их сваки лако избискати, ма и не владао писаном Логиком; доста му је, као што рекох, Логике здравога разума. А ко и писану Логику темељито познава, не ће му ни цигли један гријах избјећи.

Г. професор Ф. Борштник натукнуо је у својој расправи «педагогично размишљање» да су школски тексти – неваљали, а то је с правом наложио са његовог становишта; сада нека се тому придода још да се тијем текстима хоће Логике, пак их онда просудите. Осим тијех великијех мана има још једна не мање значајна, ако није битна. Језик је неваљал, неразумљив! О физици не мислим у овој расправи писати, јер би се лако у крупне упало, али преводиоци математичнијех књига, види се да су баш вјешто познавали њемачки језик, можда и други који, а најмање су владали српскијем језиком. Јединства у језику још немамо, а и да се до утаначења дође, држим да се не би искључили наставци, које употребљава народ копнене Далмације, народ преко Велебита до неке границе, народ у Славонији, Банату, Босни и.т.д. Наставци у свим школским књигама – да о другим формама не говорим – нијесу с нама расли ни срасли, а требала би Демостенова воља да их замјенимо с матерњима. Демостен се каменчићима у устима усиљавао да ρ изговори, дакле је имао напосљедку рашта; али ми не бисмо имали право дангубити, кад наши наставци нијесу погрјешни, а труда нас нијесу стали. А и с практичне стране велика је запријека напредку у гимназијама, што се увео такав језик, јер не треба заборавити, да се у Далмацији учи више језика него ли у другим провинцијама; дакле, кад језик што се у Далмацији говори није погрјешан, а више присталица има у научном и ненаучном свијету, чему оптерећивати ученике да нешто ново и неприродно уче и тиме имају један предмет више? Није ли грехота да дангубе? А ђе је хаос, што тиме постаје у још младим можданима?......... Док се ученик бави специјално с једним језиком, тада има времена, смисла и дужности да размишља о падежима и временима и.т.д. али кад се Математиком бави, тешко ће је моћи сватити, јер је мисао скочила на етерогени елеменат, ако стане да мисли о падежима и на њемачку конструкцију тијех текста, сасвим неприродну српском језику. Математику не с ланцем, већ прије бисмо је могли сравнити с каквом вишекатном зградом, која не може имати другог ката, ако нема првога. Не дешава се једном ученику, већ скоро сваком, да изостане од школе неколико дана у цијелој школској години. Учитељ је предавао и с примјерима тако илустрирао да су га прилично сфатили сви пажљиви. Отсутни пропита судругове о лекцији, узима књигу, али из ње не може да разумије, а највише због наведенијех мана. Истина, учитељ му опрости незнање, јер је био отсутан, и то ако га је испитао први, или други дан кад је дошао у школу иза отсутности, али се први кат није сазидао, младић је тога ради почео добивати «недостатно», које га први пут опече као жеравица, други пут му је само топло, а напокон постане апатичан, у чему с увјерењем вели себи самом и свима, да му Математика не иде баш никако у главу. Кад већ једном има слабу оцјену, то лако може и у другим предметима неуспјевати, јер је већ изгубио својељубије, пак не мари и смије се ако му прочитају још које «недостатно». То је у разреду превелика деморализација, коју треба свакако истријебити, али не драстично, или строго дисциплинарно, већ ту је потребита озбиљна диагноза, како ће се доћи до темељног узрока. Дакле се не слажем са мнијењем Г. професора Борштника, који је противан поправном испиту, «што није вјероватно да ученик може постићи за два мјесеца оно што није могао са струковњаком за десет мјесеци». То донекле може вриједити за језике, али за Математику баш риједко, јер кад ученик узме приватног учитеља, то ће они све редом прећи предмет, пак ће доћи и до онога што није разумио кад није био у школи, или није могао разумјети, те не ће наставити док се та препона не свлада. Боже мој, колико се тако изгубише генија у Математици, губе се и губиће се! Читајући Smiles-а чудио сам се и дивио како се не мало људи у Енглешкој до университетцке катедре, а имали су само толико обуке док научише «азбуку»! Истина, то су биле дјаманике воље, али се ипак никако не да вјеровати, да су успјели без ваљатијех књига.

Неваљалост школскијех књига више шкоди ученику, него да нема књиге, јер би изгубио сваку наду да ће код куће научити, више би пазио, а доста би било да једном један упита учитеља да му нешто разјасни, што није добро разумио, онда се и остали не би устручавали припитати, и тако мало од учитеља, а мало један с другим, успјех би се постигао.

Напосљедку имамо примјетити: баш кад се мора по гимназијама употребљивати текст неког ауктора, чему се баш мора обвезати ученик да купи текст преведен од тога и тога, штампан ту и ту, издан те и те године? Бар Математика и Физика и све природне науке хиљада су мирјаметара далеко од сваке политике, дакле чему старија власт не би наредила, чему учитељ не би савјетовао, а чему за своје новце родитељ не би смио своме сину купити релативно можда бољи превод прописанога ауктора?.....

На свршетку ове расправице дужан сам коју изложити о начину како би се злу доскочило. О језику смо, мислим, на чисту; преостао би најтежи рад, да се боље и што уже скопчају Математика са Логиком. То све један сам тешко би могао извршити, за то овђе и не изнашам неке своје поправке, кад није све. А кад би се морали више удруживати, онда би се ту хтјело матерјалнијех срестава, који су већ на расположењу, само им треба измјенити титулу. Трошак око школскијех програма треба употребити на ту сврху, јер су ти програми – сувишни трошак, а ево ме да то докажем. На првом мјесту претресимо званични дио. Ту ћеш наћи; «Предавао се вјеронаук 2 сата неђељно по том и том тексту; Математика 3 сата по Ф. Мочнику, и т. д. «и т. д.».»; баш је скоро смијешно! Као да су гимназије толико аутономне, да се смије предавати по књизи што хоће учитељ, или учитељско тијело! Та ту су наредбе старије власти, које прописују текст, колико се у години смије предавати од тога текста, колико сати седмично, колико задаћа и т. д. Дакле све је то званично и за све гимназије исто, о чем се може свак извјестити, ако га интересира. То би ми исто изгледало, као кад би Трибунали издавали извјештаје и у њима штампали разне поступке, или законе. Тај званични дио извјештаја могао би се штампати сваке године у «Објавитељу Далматинском», пошто је за све гимназије исти, а оне штатистичне податке и стање каквог фонда, радо ће штампати ма које провинцијалне новине, као што штампају и не мољене.

Обично на првом мјесту налази се научна штудија од једног између професора. Али изабрати «програм» за тога посла, није практично и са становишта, што она радња мора бити написана прилично ad usum Delphini, иначе ће јој се поставити овлаштени «veto». А да се то не догоди на уштрб знаности, најбоље би било послати једном од толикијех знанственијех периодика, који би објеручке примили.

Дакле новац за програме могао би се саразмјерно мјеста пораздјелити професорима Математике, који би могли у неколико састанака до бољег савршенства доћерати школске књиге (1) и са стране науке и са стране језика, с чим би се без сваке сумње, постигао потпуни успјех бар с талентираним ученицима, а и неталентиранима би била права благодат, јер онај рече: «Ако имаш дара, с науком ћеш га пооштрити, ако га немаш, наука ће ти га прибавити!»

1) Таку књигу требало би заштитити од швиндлера, јер данашњи какав гласовити учењак изда ремек-дјело, одма швиндлери стану је проучавати. То, прем ремек-дјело, није апсолутно савршено, а швиндлери препишу цијело дјело, поправе погрјешке, штампају и у свијету пролазе за боље учењаке од оног самосталног учењака.

Душан К. Јовановић

ДРУГИ ДИО

СТАРЈЕШИНЕ И УЧИТЕЉСКО ОСОБЉЕ ОВЕ ШКОЛЕ

а) Опћинско преставништво херцегновско преко свог управитељства, кога су данас чланови: Начелник Симо капетан Милиновић и присједници: Мићо капетан Квеквић, Глиго Петровић, Мићо Гудељ, Лука Павковић, Перо Вулићевић и Ђуро Вуковић.

б) Управљајући одбор закладом (1): Мато Ђурановић пресједник, Јово Накићеновић благајник, Лако Перчиновић члан.

в) Учитељско особље:

1) Овај се одбор мијења свако три године, а изабира га опћинско вијеће.

2) Осјек морепловства затворен је још од год. 1875 због узрока наведеног у љањском «извјештају».

УЧЕНИЦИ ИЗ ОВЕ ШКОЛЕ (1)

1. Бронзић Лазар
2. Дубовић Јероним
3. Јанковић Спиро
4. Модлитба Владимир
5. Накићеновић Ђуро
6. Репанић Нико
7. Сјерковић Панто
8. Ћеранић Милан
9. Ћеранић Перо

1. Ацалиновић Иво
2. Гојковић Нико
3. Консолари Луиђи
4. Консолари Фортунато
5. Лазаревић Обрен
6. Мандић Урош
7. Русовић Лесо
8. Тушуп Душан
9. Тушуп Мирко
10. Тушуп Нико

1) Имена крупнијем словима су оних ученика, који добише први ред с одликом.

Библиотека је умножена слиједећим дјелима.

а) Листови и књиге што су купљене:

Др Илија Огњановић: «Јавор» 1886 - Н. Ђ. Вукићевић: «Школски Лист» 1886 (1) – Ае. митрополит српски Михаил: «Хришћанске светиње на истоку».

б) Новац, књиге и листови што су поклоњени:

Његово величанство ћесар Франо Јосиф I. форинта 50. (2)

Слав. Српско Учено Друштво у Биограду: «Гласнике» књ. 62-65.

Слав. Матица Српска у Новом-Саду: «Љетописе» књ. 142-146, «књиге за народ» књ. 1-4.

Слав. ц. к. Управитељство школских књига у Бечу по наредби Високог ц. к. Министарства Просвјете: два ексемплара: krahl »Wappentableau« krones: »Osterr. Geschichte« (Volksausgabe 1. und 2. Theil) – »Weller«, »Die kaiserlichen Burgen unst Schlősser«.

Углед. књижара Луке Јоцића и друга у Новом-Саду. Др. Јован Суботић: «Калуђер», «Песме Лирске», «Песме Драмске», «Приповести» - Др. Стеван Павловић: «Срби у Угарској» (оба дијела) – Милутин Јакшић: «Инкино благо» - Никола Вучетић: «Ђердан» - Чика Стева: «Сиромах Словак» - Ј- В. Несторовић: «Омбра» - Александар Јорговић: «О претоваривању школске дјеце» - Јован Живановић: «Бранко Радичевић срп. песник» - Ј. Д. Милутиновић: «Спровод и сарана неумрлог Др. Ђуре Даничића» - Стеван Ј. Јевтић: «Албум хумористичних слика» књига I – Мита Поповић «Пољубац» - М. Јакшић: «Лоанго» - Др. Илија Огњановић: «Како се ваља чувати и лечити од колере», «Шала и сатира» (пет свезака), «Јавор» год. 1882 – «Из Далмације по ходочашћу».

Углед. књижара А. Пајевића у Новом-Саду: Змај-Јован Јовановић: «Енох Арден», «Илустрована ратна кроника» - К. Данчин: «За слободу» - Владан Арсенијевић и Панта Поповић: «Глас народа» год. 1874 – Јово Накићеновић: «Поријекло Зимонића породице» - Игњат В. Бурјан и Јован Живановић: «Привреда» год. 1880 – М. Петровић: «О филоксери» - М. Јовановић-Батут: «Здравље и напредак наше деце» - Др. И. Огњановић: «О дифтеритичној вратобољи» - И. М. Душманић: «Минералогија» - Др. Ђ. Натошевић: «Астрономија» - Владан Арсенијевић: «Зоологија», «Ботаника» - Лаза Пачу: «Геологија», «Физикална географија», «Физиологија», «Општи увод у природне науке» - Иван В. Поповић: «Помоћ у нужди и опасности док не дође лекар» - Владимир Красић: «Приповетке из историје свега света» (стари вијек) – Др. Љуб. Радивојевић: «Како се чува и негује здравље женскиња и мале деце» - Др. Ђорђе Радић: «Јагода» - Ђорђе Глибонски: «Ђимнастичне игре», «О коњу» - Стеван В. Поповић: «Физика», «Хемија», «Најважнији проналасци у XIX веку», «Српске илустроване новине» (обје године) – Јарослав Чермак: Херцеговачко робље враћа се на своја гаришта (слика).

Углед. књижара браће Јовановића у Панчеву: Меда Пуцића: «Песме» - Бранко Радичевић: «Песме» - Луко Зоре: «Краљ Едип» - Мита Нешковић: «Низ бисера» - Ђ. С. Симић и +Јелена Ђ. Симића: «У слободним часовима» - «Декламатор» - «Краљевић Марко у народним песмама» - «Речник страних речи» - «Ратна певанија» - Ст. Владислав Качански: «Скупљене песме» - Петар Петровић Његош: «Горски вијенац» - «Пјесма косовског боја 1389 године» - Павле М. Јовановић: «Слике и прилике из српскога живота» - Алфонз Додет: «Прогнани краљеви» - Шћепан М. Љубиша: «Приповијести» - С. Н. Давидовић: «Српске народне пјесме из Босне» - Владимир Красић: «Српске народне пјесеме» (књига прва) – «Дон Кихот од Манче» - М. Д. Дејановић: «Кратко пчеларство за почетнике» - М. Петровић: «Свиларство» - П. Деспотовић: «Црни Ђорђе», «Кнез Милош Обреновић», «Живот Димитрија Обрадовића» - «Сердар Јанковић Стојан у народним песмама» - «Сенски ускоци у народним песмама» - «Бановић Страхиња у народним песмама» - «Љутица Богдан у народним песмама» - «Црногорци у народним песмама» - «Црнојевићи у народним песмама» - «Милош Обилић у народним песмама».

Углед. Одбор Закладе капетана Леса Павловића у Херцег-Новоме: «Нĕмачка грамматика» - «Србска читанка» - С. Живковићъ: «Благдĕтелна Муза» - «Coelice di Commercio« - »Introduzione alla grammatica italiana« - Пантелин: «Торжествено љекарство» - »Scelta di novelle morali« - »Acquavite e sale farmaco casalingo« - »Vita di S. Giosafatto« - »Annuario marittimo« - Dr. A. de Cerineo: »Il cholera-morbus« - Дим. П. Тирол: Банатский Алманахъ г. 1827» - Чика Стева: «Дан и ноћ», «Невен цвеће» - »Il vero mezzo per vincere all' estrazione de' lotti« - Roberto Bellarmino: »La dottrina cristiana« - »Trattenimenti di lettura pei fanciulli di campagna colla traduzione illirica« - Паја Зорић: «Српске јуначке песме» - »Primo libro di lettura per le scuole elementari di citta« - »Principi di aritmetica delle scuole elementari« - »Obći zagrebački koledar g. 1851« - »Grammatica elementare della lingua italiana« - «Звезда календар 1851» - «Правилник которског србског пјевачког друштва јединства» - C. S. Martin: »Primi elementi della lingua francese« - Dr. F. Lanza: »Viaggio in Inghliterra e Scozia« - »Estradamenti al comporre« - »Libro di lettura« - G. Gundulić: »Dubravka« - Dr. A. Mussafija: »Talijanska slovnica« - »Il nuovo segretario italiano« - С. В. Поповић: «Наша земља» (св. I), «Дечије радовање», «Дани одмора» - Спиридон Алексијевић: «Руководство человĕческогъ живота» - Dr. Paolo Medici: »Dialogo sacro sopra i salmi di David« - »I primi elementi della grammatica italiana« - Алек. Сандић: «Живот В. С. Караџића», «Свети Сава» - Gjivo Gondola »Suncjaniza« - «Мађионичар» - F. Vigano: »Scienza del commercio« - В. С. Караџић: Луке Миланова «Опит настављења к србској сличноречности и слогомјерју или просодији», «Први српски буквар» - Memorie del regno di Catterina imperatrice e sovrana di tutta la Russia« - К. Мандровић: «Робинсон Крусе» - Атанасије Стојковић: «Физика» - Aless. Garelli: »Servizio del Pilotaggio« - Bar. Bertolini: »Trattato di sciabola« - А. А. Томановић: «Бокељи у рату за ослобођење грчко», «Обсада Фиоренције» - Marco de Casotti: »Milienco e Dobrilla« - Е. Ивановичъ: «Новый Плутархъ» - Др. Б. Петрановић: «Исторія єврейскогъ кныіжества» - L. Vukotinović: »Prošasnost ugarsko-horvatska«, »Diritto politico di navigazione mercantile austriaca« - »Novellette ad uso delle scuole civiche negli i. r. stati austriaci« - Venette: »Leggi fisiche dell'amore coniugale« - А. Казначић: «Поздрав Јосифу Рајачићу» - N. Tommaseo: »Iskrice« - Т. Николајевић: «Младићъ како треба да се изобрази» - Silvio Pellico: »Le mie prigioni« - Pietro Chiari: »Collezione completa dei romanzi (vol. I) – »Le vite degli uomini illustri di Plutarco vol. XIV« - »Codice di commercio« - J. Danilov: »Izbor za nevolju i dalmatinski zastupnici na carevinskom vieću« - П. Деспотовић: «Зао друг» - Močnik: »Manuale di aritmetica« - Mottura e Pavato: »Nuova grammatica italiana«- C. Goldoni: »Commedie« vol. 10, 56 – »Il piccolo buffon dei fanciulli« - B. Šulek: »Austrianski daržavni ustav« - »Novellette ad uso delle scuole normali negl' i. r. stati austriaci« - S. Torelli: »Corso completo di lingua francese« - A. Manzoni: »I promessi sposi« - Dr. Laville: »Della gotta e dei reumatismi« - »Dubrovnik zabavnik štionice dubrovačke god. 1870« - G. M. Casaregi: »Il consolato del mare« - Ј. Сундечић: «Крвава кошуља», «Нови пакао» - «Исторія грофа Суварова» - Ј. С. Поповић: «Животъ Ђорђа Кастриота Скендербега» - A. Veber: »Slovnica latinska« - G. B. Carta: »Dizionario geografico universale« - Алек. Андрић: «Целокупна дела» - Sig. Letronne: »Corso elementare di geografia antica e moderna« - »L'avocato di se stesso« - »Vocaboli di prima necessitа e dialoghi famigliari originali illirici con versione italiana« - «К питању српско-хрватском у Далмацији» - »Marco d' Ascanio: »Collezione di letteratura e poesia« - »Tavole ragguaglianti a cento unitа per i pesi e misure ecc. ecc.« Ст. В. Каћански: «Песме» - Матия Банъ: «Цвієти Србске» - »Lettura per la IV classe delle scuole elementari« - «Говор цвећа» - »Lettera di congedo di Jona King diretta ai suoi amici di Palestina e Siria intorno agli errori della chiesa di Roma« - Bernardino Pianzola: »Dizionario, grammatiche e dialoghi per apprendere le lingue italiana, latina, greca-volgare e turca« - «Не укради» (приповијетка) – »Viaggio nell' interno della China e nella Tartara di lord Marcartney« vol. V. – Георгіє Шупица: «Грофъ Радецкій» - Ljudevit Vukotinović: »Pesme« - I. A. K.: »O narodniem piesmama jugoslavenskiem« - С. Ј. Ш.: «Црногорска вила» - »Lettera pastorale di Marco Calogerа vescovo di Cattaro« - Симо Милутиновић сарајлија: «Зорица» - Љ. Петровић: «Крвави дани у Босни» - П. П. Њ.: «Ліек яарости турске» - »Niz bisera jugoslavjanskoga« izdanje V. Pretnera – М. С. Милојевић: «Путопис дела праве старе Србије» - Урошъ Милутиновић: «Еремитъ у Руссіи» - Слав. Неговићъ: «Разлаганя о садашности и будућности Славена» - L' amore e la morte romanzo tradotto dal francese« - Tito Delaberrenga: »Tofana« (racconto) – Stefano Ticozzi: »Storia della rigenerazione della Grecia dal 1740 al 1824« - М. Д. Р.: «Федоръ и Мария» - A. Dumas: »Il conte di Monte Cristo« vol. 1, 5 – »Gervasio e Zeffirina« (romanzo) – А. Стоиковичъ: «Аристидъ и Наталіи», «Сербскіи секретаръ», «Кандоръ» - A. Bianchi-Giovini: »Esame critico degli alti e documenti relativi alla favola della papessa Giovanna« - Abate Pietro Chiavi: »La bella pellegrina« - Ст. Љ.: «Бој на Вису» - Vlad. Minčetić: »Trublja Slovinska« - »Lettura italiana pella II classe« – B. Šulek: »Hrvatsko-ugarski ustav« - Francesco di Selignan: »Le avventure di Telemaco« - G. B. Carta: »Il Pirato« - Krun. Ivičević: »Vinki Ama piesma« - Павле Николичъ: «Каменъ претріканія» - Стеван Фрушић: «Славољуб» - »Elementi di aritmetica« - Ant. Casnacich: »Josifu knezu Jelačiću pjesan« - N. Tommaseo: »Nuovo dizionario dei sinonimi della lingua Italiana« - Ј. Накићеновић: «Поријекло Зимонића породице» - V. F. Dr. Klun: »Geografia universale« parte 2 e 3« - Стоянъ Бошковичъ: «Црногорацъ или страданя християни у Турской» - С. Арсеніє Димитриєвићъ: «Исторія римска» - »La cuciniera universale« - Викентия Лустини: «Грамматика италіанская» - »Il libro maggiore di lettura« - Ј. Сундечић: «Низ драгоцијењеног бисера» - G. Gelcich: »La Marinerezza di Cattaro« - Г. Чобанић: «Мојој Дарици спомен родитеља» - Ристо Ковачић: «Прилози за повјесницу Боке Которске» - «Братски трудъ» - Un Dalmata: »Una semplice rettifica« - Chapusot: »Vera cucina casalinga« - »Corso ristretto di navigazione teorico-pratica« - Miss Sofia Leede: »Il sotterraneo ovvero Matilele« - М. Милисавлєвићъ: «Бой Русса и Черкеза» - »Edito politico di navigazione mercantile austriaca« - Padre Carlo Costanzo Babbi Bolognese: »Sinonimi ed aggiunti italiani« - Fenimore Cooper: »Gli scimmiotti« - Conte di Segar: »Istoria di Napoleone« - »Vita di Napoleone Bonaparte« - «Српско-далматински магазин» год. 1837 – 48 – 52 – 53 – 60 – 61 – 62 – 63 – 64 – 66 – 67 – 68 – 69 – 70 – 71 – «Љетопис» год. 1830 част I и год. 1843 част IV – «Грлица» (календар црногорски) год. 1836-37 – «Панчевац» (календар) год. 1874 – 76 – 79 – «Орао» (календар) год. 1875 – 76 – 77 – 78 – 79 – 80 – 81 – 82 – «Зим зеленъ» (календар) год. 1857 – «Орлић» (календар) год. 1867 – 68 – 69 – 70 – »Narodni koledar matice dalmatinske« god. 1864 do 1875 – »Novi narodni zadarski koledar« god. 1871 – «Полаженик» (календар) год. 1875 – «Шалвивій календаръ» год. 1855 – «Годишнякъ» (календар) 1863 – «Жижан» год 1876 – »Il rammentatore dalmatino« anno 1869 – 70 – 72 – 74 – «Српски омладински календар» г. 1872 – »Manuale marittimo« anno 1854 – »Annuario marittimo« 1856 – 57 – Доситеј Обрадовић: «Етика», «Писма и животъ» , «Совĕти здравогъ разума» - Ђ. Даничић: «Мала српска граматика» - М. Д. Р.: «Црногорка или станĕ Црне Горе за време владе црногорског владике Петра II Петровића Нĕгуша и нĕговы предшественика» - Вук Врчевић: «Морално-забавне и шаљиво-поучитељне српске загонетке» - Bellumore: »I nostri onorevoli«.

Слав. Управитељство више дјевојачке српске школе у Новоме-Саду: «Извештај о српској вишој девојачкој школи у Новом-Саду» год. 1885-86.

Слав. Управитељство наутичне школе у Дубровнику: Quinto programma dell' i. r. scuola nautica di Ragusa 1885-86.

П. Н. Госп. Д. Јовановић: Л. Вуличевић: «Моја мати».

П. Н. Госп. Ј. Накићеновић: Слику Др. Св. Милетића.

1. Школска година започела је 1 октобра призивањем Духа Светога.

2. Новембра 1 присуствовали су ученици с учитељима и старјешинама завода обичном годишњем парастосу у цркви Топаљској за упокој душа основатеља ове школе, и положише им на катафалк у знак благодарности лијеп вијенац.

3. Јануара 15 опратили су ученици с учитељима до хладног гроба некадашњег ученика овог завода Драга С. Тодоровића.

4. На Св. саву закрстила се у присуству лијепог броја свијета обојега спола у заводу водица. Том приликом испјевала су дјеца, а нека од њих и декламовала, неколико родољубивих пјесама, по том преч. катихет Алек. Микулић држао је пригодно слово. По свршеној свечаности у заводу упуте се ученици с учитељима на св. литургију у црквицу св. Саве, на Савини, гдје ту опет отпјевају светосавску пјесму.

5. Марта 12. сва су се дјеца исповиђела, и сјутри дан приступила св. Причешћу.

6. На Видов дан присуствовали су ученици с учитељима св. Литургији у цркви манастира Савине.

7. Јулија 26 држани су у заводу у присуству многих родитеља и других лица годишњи испити, којима је по особитој својој љубави к школи и српском подмлатку пресједавао високопреосвештени господин Герасим Петрановић.

8. Јулија 31 раздаване су свједоџбе и било је благодареније у цркви.

Школска година 1886-87 започеће 1 октобра т. г.

Ученици уписиваће се 29 и 30 септембра.

Сваки нови ученик приказаће се управитељству у предречене дане с родитељем или законитим му замјеником и собом донијети крштеницу, те подложити се пријемном испиту.

По закључку учитељског особља, а одобрењу опћинског преставништва, сваки ученик, који се упише, дужан је платити у име улазне таксе форинт 1, који иде на корист школске библиотеке.

// Пројекат Растко - Бока / Историја //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]

� 2001. ""Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.