Поп Шпиро Лучић

Црква Светог Илије – Суторина

Суторина, 8. маја 1897. године

Извор: «Видослов – саборник Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске», бр. 11., Требиње 1997., стр. 49.

Између свијек цркава у овој парохији Суторинској овдашњи народ највишу важност одаје цркви св. пророка Илије која се налази на високом брду и само се мјесто ђе је црква прозвало црквенијем именом Илин-врх. Суторинско брдо Осоје све је покривено малом ситном кржљавом шумом плаником чесмином ресином зелеником итд., те у свему брду нема ниђе да се види великога дрвета пошто је све дивја шума а народ вели да у Осоју и не може никако велико дрво нарасти а на Илин-врх око саме цркве има велике све што је порасла од дивје шуме а кад би народ запито видите како може код цркве велика шума нарасти тако би могла и по свему брду они одговарају да је место свето око цркве па нуђе може расти али заиста свето и јест кад човјек дође код ње нека га изванредна милина и крепост живота обузме. Прича народ да је некаква чобаница чувајући стоку крај Илине цркве нашла свету руку од чељадета до лакта веле сиђела је на камен и прела те јој из руке пани вретено и упани под једну гробну поклопницу, она завуци руку да извади вретено кад тамо извадила свету руку од чељадета и веле да је неђе однијела у намастир не зна се ђе је. И још народ прича о гори на Илин-врх да су од прије стари сјекли држала оја и ралица за рала и однијели би дома да то раде кад у јутру веле да би та дрва сама отишла на оно мјесто окле су се посјекла те тако због тога народна вјеровања неће нико од овдашњијех становника за живу главу да ниједну палицу дрва однесе са Илина-врха те како које дрво пада тако само и труне. Црква је сасвијем мала може бити има да се поправљала има једно 60 година како стари причају око ње је велика шума да се од шуме не може виђети црква то је свједочанство како може и дивја гора узрасти велика кад се кроз много времена не сијече.

Поменута је црква изложена на лијепоме погледу на све четири стране а за највише на Јадранско море и Бокељски залив, на Дубровник, Котор, Бар, Ловћен. Красан поглед а када је чисто љетошње јутро у прасак зоре може се са Илина-врха са дурбином виђети и обала Пуље преко Јадранскога мора. Ко једном дође на Илин-врх јопет га жеља вуче да код ње дође да се наужива -лијепога погледа. Мало је рђав пут, не море се на коњу доћи, све је узбрдо.

Суторина, 8. маја 1897. године

// Пројекат Растко - Бока / Историја //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.