200 ГОДИНА ПОШТЕ У ХЕРЦЕГ НОВОМ 1804–2004.

(Каталог изложбе, септембар-октобар 2004.)

  Дејан Мандић,

градоначелник Херцег Новог

Чувати традицију – пажљиво планирати развој

Давнашње је настојање нашег човјека да учествује у културним дешавањима свијета, да их прати и колико је могуће примјењује у Херцег-Новом, развијајући их и унапређујући.

  То увијек подразумијева богаћење културних навика, које су Новљани одувијек имали и зналачки његовали. Овом вриједносном односу човјека и културе припада и јубилеј – 200 година Херцегновске поште.

  Поштујући прошлост обиљежићемо и 2. октобар, Дан Поште Црне Горе, пригодним свечаностима, и у сарадњи са Поштом Црне Горе, Савезом филателиста Црне Горе и херцегновским филателистичким друштвима. Остајемо тако вјерни традицији, борби Новљана за живот који познаје и признаје све вриједности културе, а ту свакако спада и 11. септембар 1804. године, када је отворена прва пошта на овим просторима, поред Дубровника и Котора.

  Обиљежавање значајних датума прошлости лијепа су прилика и за наговјештај нових планова. Оно што препознајемо као будућност града је изградња хотела, насеља, отварање радних мјеста, боље повезивање свих дјелова општине. Свој простор у томе свакако ће имати и херцегновска Пошта.

  Чувати традицију, памтити и обиљежавати јубилеје, с пуно пажње планирати развој, то је наша основна намјера.

Слободан Самарџић,

управник Поште Херцег-Нови

  Пошта Херцег-Нови – гаранција наставка традиције

  Пошта Херцег-Нови данас, као дио технолошког и организационог система Поште Црне Горе, модерна је институција која са успјехом задовољава потребе грађана Херцег-Новог, али и туриста. Ради у саставу Пословне јединице Пошта Херцег-Нови, задужене за организовање и пружање поштанских услуга на територији општине Херцег-Нови.

  Пошта Херцег-Нови добро је опремљена, кадровски квалитетно оспособљена. Сви шалтери су аутоматизовани и информатички ријешени. Радно вријеме је прилагођено корисницима, а 10 поштанских рејона на ужем и ширем градском подручју гарантују квалитетно уручење поштанских пошиљака.

Проблеми који се појављују у вези са идентитетом поштанских услуга, због појаве модерних технологија, утичу да се цјелокупна дјелатност налази у одређеној кризи. Ова појава није својствена само за Пошту Црне Горе, него је присутна и у ширем окружењу. Увођење разних технолошки усавршених и модерних система за пренос саопштења утиче на смањење основне поштанске дјелатности, а то су писма и марке. Због те околности Пошта је све више принуђена да се окреће другим допунским дјелатностима, тако да данас радници Поште у Херцег-Новом пружају више од двадесетак разних других услуга. У настојању да се својим услугама што више прилагоди корисницима, да се тржишно оријентише, Пошта постепено мијења и своју класичну функцију. Постојећи кадровски потенцијал Поште Херцег-Нови у том смислу је гаранција да се традиција Поште у Херцег-Новом наставља и да ће у будућем периоду бити још оваквих и сличних јубилеја.

    Из поштанске историје Херцег-Новог

  Да је поштански саобраћај постојао у нашим крајевима и за вријеме млетачке владавине данас знамо по ријетким документима који свједоче првенствено о размјени службених списа између наших приморских градова и Млетака. Наравно, пошта је преношена бродовима, фрегатама потпуно опремљеним, на којима је било по осам веслача, увијек спремних за полазак. Сачувана су и два уговора о преносу млетачке поште од Венеције до Цариграда преко Боке Которске и Црне Горе (ПТТ Архив 12, Београд 1967.). Занимљиво је да је 1593. провидур Almoro Tiepolo поштанску службу повјерио поморцима из Прчања јер су њихове фусте, фелуке и гаете биле брже од фрегата...

  Осим поштанских пошиљки није се смио преносити никакав други терет. Заповједник је лично одговарао за поштанске списе, који су били запечаћени воском, у који је био утиснут печат са ликом лава. За савјесно обављање службе Прчањани су добијали многе повластице; првенствено су се оне односиле на ослобађање од царине и пореза.

  За вријеме прве аустријске владавине, у септембру 1804. у Дубровнику, Херцег-Новом и Котору основани су «поштански уреди». О томе привремену владу у Задру обавјештава Јован Непомук де Картеј, директор Пошта за Далмацију и Боку Которску. Martin Brumby у публикацији Аустријског филателистичког клуба у Великој Британији наводи да је пошта у Херцег-Новом отворена 11. септембра 1804. године.

Први поштански чиновници – постмајстори били су Јосип Пезингер у Котору, а у Херцег-Новом посткредитор Ђорђе Никићевић. Успостављена је брзо јединствена тарифа за приватна писма на овом подручју – 4 крајцера – за пола лота тежине писма, а за пошиљке изван територије 8 крајцера. Поштански чиновници имали су годишњу плату од 150 до 200 фиорина. Службу поштоноша обављали су пандури или заинтересовани појединци који су били обавезни да потпишу уговор са управником поште. Поред плате добијали су 20 одсто од поштарине за приватна писма, а од њих је тражено и познавање њемачког и италијанског језика...

  У августу 1807. године, када су Французи заузели Боку, на чело поште у Котору стиже Француз Дескарно (Descarneli), а за руководиоца поште у Херцег-Новом именован је поручник Башић.

  Списи француске краљевске генералне делегације провинције Боке Которске о овоме сачувани су у Историјском архиву Котора. О томе је обавијештен судија херцегновског мировног суда Стеван Жупковић. У том периоду именован је и руководиоц поштанског уреда у Будви – Марко Маина. Издата је Уредба – Правилник о пословању поштанског уреда у Херцег-Новом. Одређена су 2 поштанска курира за релацију Херцег-Нови – Дубровник – Котор са мјесечном платом од 3 фиорина и 30 карантана за пренос поште до Дубровника и 3 фиорина и 10 карантана до Котора. Курири су могли да крену тек кад стигне сва пошта упућена из Дубровника за Котор и обрнуто. Задржавају се у Херцег-Новом само један сат док руководилац поште не отправи пошиљке. Преносе се тзв. «службена писма» (начелницима канцеларија, министрима, генералима, префектима), препоручена и обична писма. Поштанској тарифи подлијежу препоручена и обична писма веће тежине. Препоручена писма за иностранство морају имати печат Херцег-Новог. Обична писма за саму краљевину не подлијежу поштанским таксама. Убацују се у дрвене поштанске сандучиће који треба да имају браву са кључем.

    Да би се избјегла могућност заразе, поштанске пошиљке закључаване су у металну кутију увијену у платнену накатранисану врећу. По доласку на одредиште поштоноша је садржај предавао на темељито кађење, а сам је остајао у изолацији (карантину) често и по неколико дана...

  Све ово, уз одлазак млетачких бродова и нестанак брзих прчањских гаета, те чињеницу да је слабила позиција Аустрије, утицало је на спор развој поштанског саобраћаја. 1805. године власт је у овом подручју преузела Француска. Почетком 1806. године Црногорци су уз помоћ Руса ослободили Боку па је поново уступили Французима до 1813. године. Тада се организује поштански саобраћај копненим и морским путем а формирају се и војне поште. Послије 1815. године у периоду нове аустријске окупације уводи се редован поштански саобраћај, а од 1834. године поштанску службу на Јадрану преузима аустријски Loyd.

  Кориштени подаци из текстова:

др Милоша Милошевића,

Аните Мажибрадић и Николе Гулана

Излошци и излагачи:

«Поштанска историја Боке Которске 1809-1875» - Томо Катурић

«Окупација Боке Которске и Црне Горе 1941-1944» - Томо Катурић

«Доплатне марке Црне Горе» - Нада Мустур

«Каталог пригодних жигова Боке Которске» - Светозар Мустур

«Наше марке везане за поморство издате у периоду 1939-2003» - Боро Клисура

«Херцег-Нови на поштанским цјелинама и дописним картама» - Ненад Милановић

«Херцег-Нови на поштанским разледницама» - Слободан Меанџија

***

Излошци Тома Катурића и Наде Мустур биће саставни дио овогодишње изложбе Монтенегрофила која ће у Подгорици бити организована од 30. септембра до 3. октобра.

***

Филателистичка изложба на којој ће учествовати сви излагачи са изложбе «200 година Поште у Херцег-Новом» биће 2. октобра, поводом Дана Поште Црне Горе, отворена у просторијама херцегновске Поште.

// Пројекат Растко - Бока / Уметност //
[ Промена писма | Претраживање | Мапа Пројекта | Контакт | Помоћ ]

© 2001-2005. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан део овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје.