|
        |
Умјетничка галерија Ел. пошта: galerijahn@cg.yu www.rastko.rs/rastko-bo/muzej/gal.html
ЈУК Херцег Фест Његошева бб, Званична интернет презентација Oпштине Херцег-Нови Професор Лазар СеферовићОмаж – Сјећање на Милену ШотруЊен живот је био изузетно динамичан, штавише, рекли бисмо еруптиван за једну жену. Стизала је свуда, од Неретве до Америке, од Америке до Кремља, од Париза до Лондона, Рима, Кракова, Будимпеште, Новгорода, Толстојеве Јасне Пољане, Дњепра, Дома Ростових, Истамбула, Бенгазија, Триполија, висоравни Киренаике и увијек се са тих путовања враћала у своју родну Херцеговину, а потом и у свој Херцег-Нови, “своју златну Боку”, како је често говорила. Ето, посљедње путовање било је у Београд код свог сина Бранка. Велики дио живота и плодног стваралаштва везала је за свој Херцег-Нови, за Боку. Њено животно гесло је било: “...да се треба борити за љепоту живљења и откривати људима љепоту која их окружује. Сматрам великим богатством видјети и доживјети толике земље и људе и то ликовно обликовати, донијети у своју земљу и подијелити са својим народом.” Наш познати књижевник и дугогодишњи суграђанин, који нажалост није више у животу, Михаило Лалић је написао: “Сликала је и насликала Милена Шотра платна са цвијећем јаких боја, портрете, предмете и предјеле са три континента. На платнима нам је показала оно што воли и не престаје бити оно јесте - цвијеће што може да утјеши у суморне и брижне дане, пејсаже што нас повезују с далеким свјетовима и браћом људима што у њему живе”. Милена Шотра потиче из даровите херцеговачке породице, чији су многи чланови показали изразиту склоност и успјехе у ликовном изражавању. Сликарство је учила код великих мајстора: Петра Добровића у Београду, у атељеу Андре Лота у Паризу и на приватној академији у Њујорку код једног од највећих вајара XX вијека Александра Архипенка. Према томе имала је све услове да у умјетност уђе кроз велика врата. Ипак, живот није штедио Милену Шотру. Није јој дао ни у младости, ни у исељеништву, ни у ослобођеној домовини одмах послије рата, да се посвети потпуно умјетничком стваралаштву, јер је њено опредјељење за револуционарни покрет тражило ангажовање цијелог човјека у многим дјелатностима наших исељеника у Америци, или у многим биткама за независност и изградњу ослобођене домовине. Само велика љубав према сликарству и умјетности могли су дати Милени Шотри снаге да и поред оптерећености другим - слика и излаже.Умјетност Милене Шотре чврсто је везана за живот и природу, за људе. Њена платна остају доследна најбољој варијанти експресионизма. Снажна фактура и јак колорит блиски су фовистичкој упечатљивости. Засићени колоризам даје дјелима извјесну унутрашњу атмосферу драматичности. Њено снажно осјећање за боју даје сваком поднебљу различите вриједности и упечатљиву љепоту посебности. Очигледна је жеља умјетнице да искрено и вјеродостојно изрази своја виђења која се граниче са документарном истинољубивошћу. То је, уствари, експресивни реализам. У том домену има дјела достојних једног Јована Бијелића. Многим остварењима Милена Шотра се уклапа у континуирани развојни пут нашег традиционалног сликарства, започет још Надеждом Петровић, “родитељем наше савремене умјетности” за коју с правом и с пуно разлога можемо везивати име Милене Шотре. Све што је Милена Шотра изњедрила у експресивном духу прожето је необичним сензибилитетом. Њена поклон збирка од 40 сликарских путописа народу Херцег-Новога, још далеке 1982., поводом 600 година Твртковог града под Орјеном, најљепши је доказ животног опредјељења Милене Шотре према граду у којем је провела скоро 30 година свога живота и стваралаштва. У знак сјећања на ову изузетну личност, нашу дугогодишњу суграђанку, умјетницу високог реномеа, чији легат краси галерију “Јосип-Бепо Бенковић”, овом ретроспективом њених дјела, њен Херцег-Нови задржаће у трајном памћењу. Зато, нека ова изложба, ово сјећање на дивну европску и свјетску даму Милену Шотру, искаже и наше трајно поштовање, љубав и хвалу за све што је урадила у свом часном позиву велике личности и велике умјетности. Као стипендиста Traphagen School у Њујорку учила је костимографију. Студијска путовања и упознавања свих значајнијих музеја, галерија и других умјетничких знаменитости Француске, Енглеске, Сједињених Америчких Држава, Совјетског Савеза, Грчке, Белгије, Италије, Турске, Либије, Швајцарске, Канаде, Аустрије, Шведске, Шпаније. Као члан Удружења ликовних умјетника Питсбурга, САД, излагала на групним изложбама током и непосредно послије II св. рата. Истовремено, за напредне радничке покрете исељеника из Југославије у Америци и Канади, поред других активности, радила цртеже, илустрације, карикатуре, плакате, опреме књига и публикација. У Југославији послије рата, као члан Удружења ликовних уметника Србије излагала на многим његовим изложбама. Исто тако на многим изложбама УЛУБиХ-а, УЛУЦГ-а, као и са мањим групама ликовних умјетника, затим на изложбама Умјетничких колонија Почитеља, Сићева и Прилепа, гдје је боравила као гост. Један је од оснивача групе београдских умјетница “Осми март”, која је излагала на десет изложби у главним центрима Југославије. Стална тематска збирка слика налази се у галерији у Требињу. Самостално излагала: у Сомерсету, Па., САД; четири пута у Београду; четири пута у Херцег-Новом; два пута у Титограду; два пута у Мостару; два пута у Требињу; по једанпут у Осијеку, Вуковару, Стоцу, Светом Стефану, Будви и Љубљани.
М.Ш. - Легате не треба прецјењивати, али ни потцјењивати. Истина је негдје по средини, а вриједност овог легата је и што је Херцег-Новом дарован од срца. Мислим да ове слике ниједном граду не би боље одговарале него Херцег-Новом. Уосталом и сликар је најјачи кад је на свом тлу. Тако ја сматрам да су ми највише одговарали мотиви моје родне Херцеговине, па Боке и Херцег-Новог. Памтим још изложбу која је под називом “Мотиви Херцег-Новог и околине” организована у хотелу “Бока” 1963. године. Путујући по свијету сусретала сам и у трку хватала друге пејзаже, други колорит, али то није исто. Херцег-Нови је град који волим, у коме живим 25 година, који осјећам као свој. Свим прегаоцима на пољу културе у овом граду желим да истрају и да им и овај мој поклон у томе бар мало помогне, мада сада размишљам, како ће изгледати све ово кад ја више не будем жива, како ће се тај легат третирати... В.В. - Када сте бирaли слике које ћете поклонити граду и Галерији “Јосип Бепо Бенковић” са Вама је био и Лука Томановић. Рекли сте ми да Вам је помогао да разријешите неку дилему. М.Ш. - Двоумила сам се око једног пастела са мотивом из Париза. Сви су говорили да је успио, а и ја сам била везана за њега и жељела сам да га задржим за себе. Лука је рекао – немој, кад већ поклањаш, дај најбоље што имаш. Тако сам и урадила. Mилена Шотра у разговору са Витком Вујновић у децембру 1998. год. за емисију из културе Радио Херцег-Новог поводом отварања изложбе слика из легата поклоњеног граду за 600. рођендан
3. КАСАБА AYASH 4. МОТИВ ИЗ БУГАРСКЕ
6. VERSAILLES
8. ПЕЈСАЖ
4. СА РИЈЕКЕ СЕНТ ЛОРЕНС,
7. ИЗ ЛОНДОНА II,
9. ЖЕНЕВА,
13. ИЗ ЛЕПТИС МАГНЕ,
 21. СЕОСКА УЛИЦА,
27. ИЗ ВЕНЕЦИЈЕ, 
28. ИЗ ТАРВИЦИЈА,
33. ТРГ У БРИСЕЛУ,
40. КОД КАМЕНАРА,
//
Пројекат Растко - Бока / Уметност // © 2001-2005. "Пројекат Растко - Библиотека српске културе на Интернету"; Технологије, издаваштво и агенција "Јанус"; као и носиоци појединачних ауторских права. Ниједан дио овог сајта не смије се умножавати или преносити без претходне сагласности. За захтјеве кликните овдје. |
