Pepeljuga
komad
za decu
LICA:
- Pepeljuga
- Vila
- Starija sestra
- Mlađa sestra
- Maćeha
- Kralj
- Princ
- Dobošar
- Pripovedač
Prva scena
(Velika kuhinja. Na sredini kuhinje sto i dve stolice namenjene
zlim sestrama, sa desne strane jedna fotelja, a sa leve škrinjica.
U pozadini se nalazi stari šporet na drva, pletena korpa sa ogrevom,
polica sa posuđem. Pepeljuga izlazi na scenu, nosi sa sobom metlu
i lopatu, preko ramena joj je krpa, pevuši.
Užurbano čisti šporet. Nosi staru zakrpljenu haljinu. Dok čisti
šporet, kašlje, isprljala je lice i ruke od pepela. Čuje glasove
sestara i maćehe, brzo briše ruke i postavlja sto za doručak. Ulaze
zle sestre a za njima maćeha. Sestre su još bunovne, starija sestra
zeva i seda za sto, mlađa sestra seda i tegli se.
Maćeha u naručju nosi mačku i mazi je, sela je na fotelju. U pozadini
se čuje tiha instrumentalna muzika.)
PEPELjUGA: (Pokorno prilazi maćehi, briše ruke o kecelju.)
Želite li Vi doručak?
MAĆEHA: (Ne gleda u Pepeljugu, kao da nije tu, mazi mačku.)
Meni samo kafa. Jutros nešto nisam gladna.
PEPELjUGA: Evo, odmah. (Odlazi do šporeta po lončić za kafu.)
STARIJA SESTRA: Hoću li ja već jednom dobiti to mleko! Svako jutro
ista priča! Ti nisi za ništa sposobna! (Pepeljuga ostavlja lončić
sa kafom, uzima bokal sa mlekom i sipa.)
MAĆEHA: Gde je moja kafa? (Pepeljuga donosi kafu.) I mleko
za moju macu, zar moram da te podsećam?
MLAĐA SESTRA: (Popila je gutalj čaj i opekla se, jauče, ustaje
sa stolice i skače) Jesam li ti rekla da mi ohladiš taj čaj!
Jedno jutro hladan, jedno jutro vruć! Hoću mlak čaj! Mama, recite
joj, ona to namerno radi.
MAĆEHA: (Ustala je sa fotelje i teši ćerku.) Smiri se, dušo,
smiri se. Proći će.
STARIJA SESTRA: (Ustala je kada joj je sestra vrisnula i žalosno
je posmatra. Okreće se prema Pepeljugi.) Sad' ću ti sipati prokuvani
čaj niz grlo! Bezobraznice, to si namerno uradila!!!
(Pepeljuga je uplašena, vrti glavom kao odgovor za sve optužbe.
Ostala je nema od straha. Gleda u njih i hoće da pomogne, odbijaju
je. Dok se one brinu o opečenom jeziku, na scenu izlazi pripovedač.)
PRIPOVEDAČ: (Ulazi polako, na prstima, gleda u zabrinute dame,
a potom u publiku. Prilazi što bliže publici.) Eto, takav je
život! Vidite onu lepu devojku u staroj iscepanoj haljini. (Pokazuje
prstom na Pepeljugu.) Da, onu isprljanu od pepela. To je Pepeljuga.
Ona svako jutro čisti peć i svako jutro se isprlja od pepela iz
peći, zato je i dobila ime Pepeljuga, jer je stalno od pepela. Ali
nije ona uvek čistila, prala i kuvala. A, ne! Pogrešno ste shvatili.
Oduvek je bila lepa, ali je nekada živela sa majkom i ocem koji
su je mazili i voleli. Imala je lepe haljine i divne mašnice u kosi.
Igrala se i bezbrižno živela. Ali jednog dana je ostala bez majke.
Njen otac se ponovo oženio, onom gospođom, onom što uvek nosi mačku.
(Pokazuje na maćehu.) Ta gospođa je dovela svoje dve ćerke.
Jeste, one razmažene i nepristojne devojke. Sve je bilo dobro dok
Pepeljuga nije izgubila i oca. Od tada se maćeha i njene sestre
ovako loše ponašaju prema njoj. Ona ih služi, kuva, pere – sve radi,
a njima nikada nije dobro. A šta se dogodilo dalje... (Pripovedač
tiho, na prstima hodajući u nazad odlazi sa scene.)
Druga scena
(Na pozornici jedna velika fotelja – presto za kralja, u pozadini
raskošne barokne lampe, lusteri i slike. Čuju se fanfare, izlazi
dobošar na scenu i najavljuje dolazak njegovog veličanstva – kralja
i prestolonaslednika – princa. Ulaze kralj i princ . Žustro razgovaraju
o nečemu.)
DOBOŠAR: Njegovo veličanstvo sa naslednikom.
KRALj: Nema više odlaganja. Zašto odlažeš? Nema razloga da se ne
oženiš! Kaži mi zašto nećeš da se oženiš?
PRINC: (Nevoljno.) Šta da ti kažem?
KRALj: (Iznervirano.) Zašto se ne ženiš?! Ti ne razumeš.
Tvoja je i dužnost da se ženiš. Našem kraljevstvu je potreban naslednik.
PRINC: (Zbunjeno.) Pa, ja sam naslednik?
KRALj: Da, a posle tebe? Nema više odlaganja. Ja hoću unučiće!
Ti se moraš oženiti. Bar ti možeš da biraš. Koga si izabrao?
PRINC: (Podrugljivo) Koga da izaberem? (Okreće se i pravi
smešne piruete.) Groficu Cicu, primadonu Micu, vikontesu Gicu...
(Ozbiljno.) Šta je tebi, oče? One su kao lutke i sve bi želele
da se udaju za mene samo zato što sam princ.
KRALj: Pa, nađi neku koja će se udati samo zbog tebe.
PRINC: (Žalosno.) To je lako reći. (Okreće se publici
i mašta.) Ja hoću lepu i pametnu devojku, koja me voli onakvog
kakav sam, a ne zato što sam princ i što ću naslediti kraljevstvo.
Hoću da je dobra i nežna. A, takve devojke nema ili je ja nisam
upoznao. Kako da je pronađem? Potrebno mi je vremena. Ne mogu za
kratko vreme da upoznam sve devojke iz kraljevstva.
KRALj: (U početku zamišljen a potom radosno, sa izrazom naučnika
koji je otkrio nešto veliko.) Znam!!! Znam! Organizovaćemo bal!
Pozvati sve devojke iz kraljevstva! Ti ćeš stajati na balkonu i
birati! Jednostavno i originalno! Bravo! Dobošar će objaviti da
sve devojke iz kraljevstva moraju da dođu na bal. To će biti obaveza
koju je kralj naredio, a ti ćeš birati. Dobošaru! Dobošaru! Gde
je taj dobošar? (Ulazi dobošar.) Najavi da se večeras na
dvoru organizuje bal. Pozvane su sve devojke iz kraljevstva. (Kralj
zadovoljan svojom idejom, radosno uzima princa pod ruku i kreće.
Princ je zabrinut. Svi odlaze sa scene.)
Treća scena
(Kuća u kojoj žive Pepeljuga sa sestrama i maćehom. Pepeljuga pere
pod, starija sestra sedio za stolom, a druga sestra joj namešta
frizuru. Maćeha sedi na fotelji i mazi mačku.)
MAĆEHA: Kakav dosadan dan. Ništa se ne dešava. Pepeljugo, donesi
mi knjigu.
(Na stoliću je poređano nekoliko knjiga.)
PEPELjUGA: Izvolite. (Zadovoljno i sretno saopštava .) Ja
sam pročitala sve basne. Vrlo su zanimljive. Najviše mi se dopala
ona o tri praseta. Prasići su baš lepi. Moja majka, otac i ja smo
često obilazili seoske kuće i igrali se sa životinjama. Prasići
su lepe roze boje, a nikada neću zaboraviti njihovu toplinu. A tek
konji, njih sam obožavala. Za moj osmi rođendan otac je iznajmio
kočije, pa smo se vozili ceo dan. Konji su kaskali a mi smo uživali
na suncu.
(Setno priča Pepeljuga. Sestre i maćeha je besno i ljubomorno gledaju.)
STARIJA SESTRA: (Ismeva je) "Uživali na suncu... " Šta ti
znaš šta je uživanje. Na posao!!! Tu si se raskokodakala kao neka
kokoška – prasići, konji... Pih!
MLAĐA SESTRA: (Obraća se sestri.) U pravu si, draga. (Govori
Pepeljugi.) Šta si se ukopala! Pomeri se da prođem! Briši taj
pod i ne pričaj gluposti. (Prilazi majci, a usput je gurnula
Pepeljugu, prosula se voda iz lavora.)
MAĆEHA: Smirite se, lepotice moje. Nije ona vredna vašeg nerviranja.
Ona mnogo toga izmišlja da bi skrenula pažnju na sebe. Sedi, dušo.
(Sela je pored majke i ona je češlja.)
PEPELjUGA: (Opravdava se.) Ne izmišljam! Ja nikada ne lažem.
Majka mi je uvek govorila da dobre i vaspitane devojke nikada ne
lažu.
SESTRE I MAĆEHA: (Sve tri u glas): Ćutiii!!!
(Čuju se fanfare. Ulazi dobošar. Staje u uglu pozornice bliže publici
i čita naređenje koje je izdao kralj. Sve dame gledaju prema dobošaru.)
DOBOŠAR: Čujte i počujte!! Čujte i počujte!! Naše veličanstvo je
naredilo da se sve devojke spreme i dođu na bal. Kralj organizuje
bal u svom dvoru. Tom prilikom će princ odabrati sebi ženu odnosno
- princezu. Oni koji se budu suprotstavili kraljevoj želji – biće
kažnjeni! (Odlazi na drugi kraj pozornice i ponovo oglašava.)
Čujte i počujte!! Čujte i počujte!! Naše veličanstvo je naredilo
da se sve devojke spreme i dođu na bal. Kralj organizuje bal u svom
dvorcu. Tom prilikom će princ odabrati sebi ženu odnosno - princezu.
Oni koji se budu suprotstavili kraljevoj želji – biće kažnjeni!
(Udara u doboš i napušta pozornicu.)
MAĆEHA:(Uzbuđeno.) Da li ste čule?! Divno! Lepotice moje,
ovo je izvanredna prilika da vas princ primeti i bar jednu od vas
izabere. Brzo! Spremajte se!!!
MLAĐA SESTRA: Jaoj! Ja nemam šta da obučem. Gde su mi cipele?
STARIJA SESTRA: Moje ukosnice? A, steznik ! Pepeljugo, gde si mi
ostavila moj novi steznik? Pepeljugo!
(Pepeljuga stoji okrenuta ka publici sa osmehom na licu i sanjari.
Ne primećuje šta one rade.)
MAĆEHA: (Ljutito gleda u Pepeljugu i zaključuje o čemu Pepeljuga
mašta.) Zašto stojiš? Vidiš da se žurimo. Brzo da si se dovukla
ovamo i pomogla mojim kćerima.
PEPELjUGA: Ali i ja želim da idem na bal.
SESTRE: (U glas.) Ti! Na bal!!!
MLAĐA SESTRA: Kako te nije sramota i da pomisliš. Pogledaj se kakva
si! Vidi kakva ti je kosa, a tek lice – bez pudera i rumenila. A
tek haljina! Ha, ha, ha!
(Pepeljuga se čisti i namešta haljinu.)
STARIJA SESTRA: Ne lupaj. Bolje dođi da mi pomogneš da nađem steznik
i da mi ispeglaš haljinu. Za tebe nije bal. Ti nisi rođena za balske
haljine i igru, kao ja. (Ide prema publici, okreće se i divi
sama sebi.) Ja imam stila. Ja znam da se ponašam u balskim situacijama.
A tek moja lepota! Princ neće odvojiti oči od mene.
MLAĐA SESTRA: (Podrugljivo. Prilazi sestri.) Hm! Neće odvajati
oči od tebe. Da, u pravu si, ali sve do onog momenta dok ne bude
video mene!!! Moja lepota će te staviti u dnu sale. (Ide prema
publici, divi se sama sebi.) Moja gracioznost, moj stas, a tek
glas!
STARIJA SESTRA: (Prilazi joj i čupa je.) Ne lupaj i ne izmišljaj.
Bolje se odmah privikni da ću ja biti princeza.
MLAĐA SESTRA: Ti princeza!!! Ti možeš da budeš SAMO moja dvorska
dama – princeza ću biti JA!!!
(Guraju jedna drugu i čupaju se.)
MAĆEHA: (Smiruje ih.) Devojke, drage moje, deco!!! Smirite
se! Nemamo mnogo vremena. Uostalom i ja trebam da se spremim, ne
mogu da idem bilo kako na taj bal.
PEPELjUGA: I ja! (Radosno viče.) Moram da prekrojim maminu
staru haljinu. A rumenilo i puder možete vi da mi pozajmite. Mašnice
za kosu imam. Cipele, cipele? Šta ću da obujem? (Odlazi do jedne
škrinje i vadi majčinu staru haljinu.) Evo, vidite. Kad bih
je malo ovde suzila i skratila ove rukave. Ovde mogu da dodam koju
mašnu. Pa da, neće uopšte biti tako loša. A kosa? (Zabrinuto.)
Kako da napravim kosu?! U rep, pa sa mašnicom kroz rep. Da, tako
bi bilo najlepše. Još cipele da pronađem. Hoćeš ti mi pozajmiš one...
(Sve tri stoje jedna pored druge s prekrštenim rukama, ljutito
gledaj Pepeljugu i kao lešinari joj prilaze. Otrgle su joj haljinu
i počele da cepaju. Maćeha se odaljila i zadovoljno posmatra.)
MAĆEHA: Dosta, dosta! Shvatila je da ona ne može na bal!!! Ti pospremi
kuću. Obriši prozore, izribaj podove i okupaj mog mačka.
(Sestre i maćeha odlaze, Pepeljuga ostaje sama na pozornici. Seda
na pod i počinje da plače.)
PEPELjUGA: Zašto ja ne mogu na bal? Kralj je naredio. Rekao je
da ko ne dođe na bal, biće kažnjen. I ja želim na bal.
(Pepeljuga je sagnula glavu u krilo i jeca. Posle nekoliko trenutka
ulazi vila sa jednom kutijom. Prilazi tužnoj devojci.)
VILA: Pepeljugo, pogledaj me.
PEPELjUGA: (Uplašeno.) K... k... ko, ko ste Vi?
VILA: Ja sam vila, koja će ti pomoći da odeš na bal. Ti si jedna
lepa i dobra devojka, koja treba i zaslužuje da ode na bal. Donela
sam ti lepu haljinu i cipele. (Otvara paket i pokazuje joj. Pepeljuga
ne veruje svojim očima.)
PEPELjUGA: (S nevericom) To je moja haljina za bal?!
VILA: Kada se obučeš napravićemo ti lepu frizuru. Samo zapamti
jedno – s bala moraš doći pre dvanaest sati. Posle dvanaest sati
nestaje čarolija i ova divna haljina i ove prelepe cipele će nestati.
Zato moraš pobeći sa bala pre ponoći. Hajde da se okupaš i obučeš.
Pomoći ću ti.
(Vila i Pepeljuga odlaze sa pozornice.)
Četvrta scena
(Dvorac u kome će se održati bal. Dolazi pripovedač.)
PRIPOVEDAČ: (Gleda u postavljenu scenu i divi se.) Lepo
su uredili dvor. Sve se sija. Podijum za igru je spreman. Orkestar
veselo svira. (Čuje se muzika.) Sve devojke iz kraljevstva
su tu. Smeše se i svaka od njih se nada da će postati princeza,
da će baš nju princ izabrati. Koliko su se samo spremale za ovo
veče. A koja će postati princeza? (Pokazuje prstom u devojke
koje se šetaju po pozornici.) Videćemo...
(Svetlo se gasi u jednom uglu osvetljava jedan par. To su princ
i Pepeljuga. Oni igraju.)
PRINC: Nisam Vas dosada viđao u kraljevstvu? A opet se čudim kako
sam mogao da vas ne primetim? Gde ste se krili sve ovo vreme?
PEPELjUGA: (Postiđeno.) Znate, ja više volim da sam u prirodi.
Slabo posećujem balove i prijeme. Više volim da se družim sa pticama,
cvećem i uživam u dugim šetnjama. A volim i da čitam. (Princ
je znatiželjno posmatra.) Da, naročito bajke. Ali i basne. Da.
Bajke jer se uvek završavaju srećno i svi na kraju žive lepo i zadovoljno,
a basne jer govore o životinjama, a ja životinje mnogo volim. Konje
posebno. A tek poljske mišiće...
PRINC: (Začuđeno, kroz osmeh.) Miševe! Prvi put čujem da
neka devojka voli miševe. Sve devojke se miševa boje i ciče kada
ih vide. Ti si veoma lepa i izuzetna devojka. Kako se zoveš?
(Pepeljuga pogleda iznad prinčeve glave u sat koji je pokazivao
pet minuta do dvanaest. Brzo se trgne i izmakne od princa.)
PRINC: (Začuđeno.) Devojko, gde ćeš? Hej, kako se zoveš?
Sačekaj! Ko si ti?!
(Pepeljuga odlazi bez pozdrava. U trku gubi cipelicu. Princ dolazi
do cipelice, saginje se i uzima je. Zadovoljno se osmehuje.)
Peta scena
(Pepeljuga pevuši i veselo se kreće po sceni, postavlja sto. Ulazi
maćeha i zauzima mesto u svojoj fotelji.)
MAĆEHA: Moje ćerke još nisu ustale? Neka, neka još spavaju. Ohladi
čaj za moje zlato.
PEPELjUGA: Hoću.
(Sestre ulaze pospane i umorne, sedaju za sto.)
STARIJA SESTRA: (Ulazi i zeva.) Kako je brzo prošla ova
noć. Malo sam spavala.
MLAĐA SESTRA: (Sedi za stolom i tegli se.) Samo malo ću
da pojedem i ponovo ću da spavam. Baš sam umorna.
MAĆEHA: Devojke, šta mislite o princu? (Pepeljuga se trgnula.)
STARIJA SESTRA: Lep je, ali je sve vreme plesao sa nekom nepoznatom
devojkom.
MLAĐA SESTRA: Ona je kasnila na bal. Nisu je ni predstavili.
MAĆEHA: (Zabrinuto.) Da videla sam, bila mi je nešto poznata,
ali ne mogu da se setim... (Pepeljuga se ukočila i uplašeno gleda
u maćehu. Čuje se dobošar)
DOBOŠAR: Njegovo Veličanstvo i prestolonaslednik traže najlepšu
devojku sa bala. (Neko kuca na vratima.) Otvorite! (Maćeha
gura Pepeljugu i zaključava je. Zadovoljno se osmehuje i drži ključ.
Ulazi dobošar) Njegovo Veličanstvo i prestolonaslednik su došli
u Vaš dom u potrazi za najlepšom devojkom sa bala. Da li ima devojka
u ovoj kući?
MAĆEHA: Da, da, svakako! Tu su moje dve ćerke, divne dame. Devojke,
priđite. Sinoć ste upoznale princa.
KRALj: Jedna lepa devojka koja se dopala mom sinu, otišla je sa
bala brzo i neočekivano. Nije se predstavila, ali je zato u trku
izgubila cipelicu. Onoj devojci kojoj pristaje ova staklena cipelica
– postaće princeza.
MAĆEHA: Pa da, to je cipelica moje starije ćerke. Doći, dušo, probaj
je.
(Devojka gura nogu u cipelicu, muči se ali ne može noga da uđe.)
STARIJA SESTRA: Ne znam kako ne može. To je moja cipelica, ali
su mi noge natekle od sinoćnog plesa.
DOBOŠAR: Izvinite gospođice, ali to nije vaša cipelica, manja je
od vaše noge za tri broja.
MAĆEHA: Oh, kako sam mogla da pogrešim. (Ljutito.) Ustani,
pusti sestru da sedne. Sedi ovde, lepotice moja, to je tvoja cipelica.
(Devojka je bez muke obula cipelicu. Svi su začuđeni.)
DOBOŠAR: Gle, stvarno je vaš... (Cipelica je spala sa noge.)
A ne. Izvinite, ali Vama je ova cipelica velika. (Devojka otima
cipelicu.) Žao mi je ali nije vaša! (Ulazi vila, iz maćehinog
džepa uzima ključ.) Da li u ovoj kući ima još devojaka?
MAĆEHA: Nažalost, nema.
PRINC: Oče, mi je nikada nećemo naći?!
KRALj: Moramo je pronaći!! (Okreću se i izlaze. Čuje se Pepeljugin
glas.)
PEPELjUGA: Stanite, molim vas stanite! Mogu li i ja da probam cipelicu?
PRINC: (Očaran.) Naravno da možete. (Uzima cipelicu od
dobošara i pomaže joj da proba. Cipelica je savršeno pristaje.)
Čim sam Vas ugledao, znao sam da je Vaša.
PRIPOVEDAČ: Eh, sve se dobro završilo. Znate li šta se desilo posle?
Kako ne znate? Venčali su se i živeli sretno do kraja života. Još
nešto! Imali su mnogo slatke dece, baš kao što ste vi.
Biografija
Stana Polaček, rođena 11. 02. 1975. god. u Zrenjaninu. Posle završene
gimnazije, upisuje Filozofski fakultet u Novom Sadu. Završila je
srpski jezik i književnost na katedri za Opštu lingvistiku 1999.
god. Živi u Herceg Novom i radi kao profesor u srednjoj školi.
//
Projekat Rastko - Boka / Umetnost //
[ Promena pisma | Pretraživanje | Mapa Projekta | Kontakt | Pomoć ]
©
2001. "Projekat
Rastko - Biblioteka srpske kulture na Internetu"; Tehnologije,
izdavaštvo i agencija "Janus"; kao i nosioci pojedinačnih
autorskih prava. Nijedan
deo ovog sajta ne smije se umnožavati ili prenositi bez prethodne
saglasnosti. Za zahtjeve kliknite ovdje.
|