Ustav Bogoslovije u Knjaževini Crnoj Gori

Ovo elektronsko izdanje se priređuje po tekstu koji je objavio bivši rektor Bogoslovije na Cetinju Milan Kostić u knjizi "Škole u Crnoj Gori od najstarijih vremena do današnjega doba", Pančevo 1876. Budući da je cijelo djelo pisao ekavicom, prota Milan Kostić navodi da iz tog razloga Ustav crnogorskog bogoslovskog sjemeništa takođe navodi ekavicom. U nastavnom planu i programu docnije je bilo izmjena.

Ustav crnogorskog
bogoslovskog semeništa

Crnogorsko bogoslovsko semenište je naučno vaspitajući zavod radi prigotovljavanja mladeži crnogorske i okolnih mesta za svešteničko i za učiteljsko zvanje.

Semenište stoji pod zakriljem njegove svetlosti kneza, pod načelstvom visokopreosveštenog mitropolita Crne Gore; a pod neposrednom upravom rektora semeništa.

Rektor bira se, u koliko je moguće, iz pitomaca duhovne akademije sa stepenom magistra, ili kandidata bogoslovskih nauka, ma i ne imao još sveštenički čin.

Učitelji semeništa biraju se iz pitomaca, koji su svršili duhovnu akademiju, ili bogoslovsko semenište. Učitelje bira rektor sa odobrenjem visokopreosveštenog mitropolita, a potvrđuje ih nj. sv. knez.

Rektor je neposredni načelnik semeništa i odgovara za blagoustrojstvo i blagostanje njegovo u svima njegovim delovima.

Rektoru se, kao najbližem načelniku semeništa, počinjavaju sia službena lica u semeništu. On treba od njih, da svi oni tačno ispunjavaju svoje dužnosti, čini ih pažljivima na ono, što, i kako valja da rade; a ako njegove primedbe ostanu bez uspeha, to javlja o tome visokopr. mitropolitu.

Ako bi se razboleo koji učitelj, rektor naređuje, koji od učitelja da ga zamene, ili ga zamenjuje i sam, ako se ne može inače.

Glavnu pažnju obraća on na naučni i na pravstveni deo semeiišta.

Pored toga, što rektor i sam otpravlja učiteljsku dužnost iz bogoslovskih predmeta, obvezan je on, u koliko može, češće posećivati časove i drugih učitelja i pronicavati u pravac i u način njihovog predavanja, paziti da se predmeti svrše u svoje vreme i dičnim svojim uplivom upravljati delanje učitelja k jednoj opštoj celi.

Motreći na nravstvenost pitomaca u semeništu, rektor iziskuje od njih, da tačno ispunjavaju svoje dužnosti. Ako neispunjavaju svoje dužnosti, on ih opominje, ukorava ili kazni zatvorom. Ako su prestupi zamašniji, to javlja o tome visokopr. mitropolitu, i dogovorno s njime nalaže kaštigu.

Obraćajući neprestano pažnju i na ostale delove semenička blagoustrojstva, rektor nadgleda, da li se tačno ispunjavaju pravila glede molitava u semeništu, glede stola pitomaca, i u opšte, kako se postupa sa nravstvenim i fizičkim vaspitavanjem pitomaca; da li se drže red i čistoća, i da li se što prenebregava u domaćoj i gazdinskoj upravi. O prenebregavanju u gazdovanju javlja rektor visokopreosv. mitropolitu.

Rektor raspoređuje učevne predmete u semeništu i naznačava, a ako je nužno, sastavlja i sam učevnike iz bogoslovskih predmeta.

On izdaje pitomcima svedodžbe, kako su se učili i vladali, i posle svakog polgođa podnosi mitropolitu kratak izveštaj o semeništu; a na svršetku svake učevne godine podnaša, preko visok. mitropolita, podroban izveštaj njeg. sv. knezu.

Za cetinjsko semenište postavljaju se 4 učitelja, od kojih je jedan rektor semeništa, drugi nadzornik, treći knjižničar, a četvrti tajnik, koji će u semeništu otpravljati sve pismene potrebe.

Krug delanja ovih poslednjih (t. j. učitelja) opredeljuje rektor.

Učitelj valja predmete da predaje po propisu, koji mu pregleda rektor, i da se pašti, da ih svrši u svoje vreme, i da pitomci i usvoje ono, što im on predaje.

Zahteva se od učitelja, da za vreme predavanja bude u školi red i tišina, da neposlušne kazni ili sam opredeljenom kaštigom; ili, ako je nužno, da javi rektoru.

Po svršetku svakoga polgođa predaju učiteli rektoru račun o onome, što su predavali, o uspesima učenika u nauci i o njihovom vladanju.

U semenište primaju se za sad učenici, koji su pa Cetinju, ili u drugima mestima, svršili, najmanje, 4 osnovna razreda s dobrim uspesima, i koji su navršili 16 godinu.

Pri stupanju u semenište polažu učenici prelazni ispit pred rektorom, pred učiteljima semeništa i pred visokopreosv. mitropolitom; i, ako nisu dovoljno pripravni, ne primaju se u semenište. Najbolji učenici primaju se u zavod kao pitomci. U tečaju godine ne primaju se novi učenici.

Semenište sastoji se iz tri razreda.

Na državii trošak prima se u svaki razred po 10 pitomaca. No osim ovih mogu se pod gore izloženim uslovima u semenište primiti učenici, koji se izdržavaju o svom trošku, i koji ne dobijaju od vlade u zavodu ni jela, ni stana, ni odela.

Tečaj predavanja traje u svakom razredu godinu dana, počinjući sa 1. septembrom, pa do svršetka meseca juna druge godine.

Ispiti se drže dva puta u godini: pred božić i pri svršetku školske godine, krajem juna. Kako na časovima, tako i pa ispitima beleže se uspesi sa: 1 - hrđavo, 2 - slabo, 3 - dobro, 4 - vrlo dobro, 5 - odlično.

Ko dobije iz tri predmeta po - 2, a iz ostalih po - 3, taj može preći u drugi razred, ako pri povtornom ispitu popravi belešku 2 bar iz dva predmeta. To može učiniti i onaj, koji dobije iz jednog predmeta po 1, a iz ostalih po 3. No ako dobije iz polovine predmeta po 2, ili iz više predmeta po 1, onda ne može preći u drugi razred, nego ostaje u istom razredu još godinu dana. Ako pitomac i druge godine ne pokaže dobra uspeha; ili ako je koji pitomac hrđava vladanja, i ako se ne popravi i posle datog mu ukora, ili posle dobivene kaštige, - to se takav otpušta iz semeništa, po što to reši rektor sa učiteljima i sa saglasjem vis. mitropolita.

Platu dobijaju učitelji od crnogorske vlade i to: rektor dobija godišnje 1200 forinata, a svaki učitelj po 800 forinata u cvancicima. Ta se plata povišuje svakih pet godina su 20% tako, da svaki od njih dobije odvojenu svoju prvobitnu platu posle 25 godina službovanja. Posle 25 godina ne povišuje se više ta plata.

Osim toga dobija svaki učitelj od vlade slobodan stan, uz koji za oženjene mora biti i kujna.

Za nameštaj svog stana dobijaju pri dolasku svom na Cetinje : rektor - 200, a svaki učitelj po - 100 forinata u cvancicima.

Pri otpustu učitelja od njihovog učiteljskog zvanja, bilo to po želji vlade, ili po njihovom sopstvenom zahtevu, daje im crnogorska vlada godišnju mirovinu, koja odgovara njihovoj službi, i to onome, koji prosluži 15 godina, - trećinu plate, koju je dobijao tada; koji prosluži 20 god., - polovinu; koji prosluži 25 godina - dve trećine; a koji prosluži 30 godina, - dobija mirovine celu svoju tadašnju platu.

Koji učitelj prosluži 10 godina i ostavi službu zbog onake bolesti, koja mu ne dopušta da otpravlja dužnost učiteljsku, ili po želji vlade crnogorske, - taj dobija pri otpustu iz službe od crnogorske vlade u mesto mirovine, jedared zauvek, potpunu godišnju platu, kakvu je dobijao u to vreme.

Putna troška na dolazak u Crnu Goru, a tako i na povratak, daje se učiteljima, (ako nesu Crnogorci) - po sto forinata. A koji dolaze iz Dalmacije, ili iz obližnjih mesta, mogu po blagousmotrenju nj. sv. kneza, dobiti i manje.

Sledeći predmeti predaju se u crnogorskom semeništu:

U I. razredu.

1.) Prostrani katihizis Filaretov I. i II. deo, sa opširnijim dogmatičkim dovodima sa dodirom glavnijih tačaka, u kojima se pravoslavna crkva razlikuje od drugih, po rukopisnom učevniku, kog je napisao M. Kostić; preko nedelje po 4 časa.

2.) Crkvena istorija staroga zaveta, preko nedelje po 2 časa.

3.) Srpski jezik: osnovno teoretično i praktično izučavanje srp. gramatike i sintakse sa upoznavanjem osnovnih pravila mišljenja. Učenici se upražnjavaju u pismenim sastavcima; preko nedelje po 3 časa.

4.) Ruski jezik: Prevađa se sa ruskog na srpski, i uči se uz to i ruska gramatika, ali ne tako opširno, kao srpska. Čita se iz „Hrestotamija" 1 dela, pr. ned. po 2 časa.

5.) Slavenski jezik: uči se gramatika slav. do glagola, i analizuje se pored prevađanja evanđelja i dr. slavenskih knjiga; preko nedelje po 2 časa.

6.) Sveopšta povesnica: od najstarijih vremena do krstonosnih ratova, sa istoričkim zemljopisom. Istorija starijih vremena uči se sa svim u kratko; preko nedelje po 3 časa.

7.) Antropologija s fizijologojom. Uz to se upoznaju učenici s osnovnim pojavima duševnima (prvog tečaja); preko nedelje po 1 čas.

8.) Dijetetika (drugog tečaja), preko nedelje po 1 čas.

9.) Fizika (po učevniku E. Josimovića); preko nedelje po 2 časa.

10.) Crkveno pojanje; preko nedelje po 5 časova.

U II. razredu.

1.) Nravstveno bogoslovlje I. i II. deo (do ljubavi k bližnjima), po pisanom učevniku, koji je napisao M. Kostić; nedeljno po 3 časa.

2.) Omilitika (teoretično.) Učenici se upoznaju sa glavnima pravilima, kako valja sastavljati propovedi. Kao učevnik služi omilitika rukopisna, po kojoj se predaje u zadarskoj bogosloviji; samo je ista mnogo skraćena, i preinačena; preko nedelje po 2 časa.

3.) Crkvena istorija novozavetna do razdeljenja zapadne crkve od istočne. Opširnije izučavaju se životopisi sv. otaca i crkvenih spisatelja, koji spadaju u to doba. Tađođe se i tu razlažu one tačke verovanja, u kojima su druge crkve ili jeresi odstupile od pravoslavne crkve. Životopise beleže učenici po kazivanju učiteljevom; - preko ned. po 2 časa.

4.) Sveto pismo: Učenici upoznaju se sa sv. pismom i sa sadržajem knjiga st. i nov. zaveta, a takođe i sa životopisom pisaca novozavetnih knjiga. I. tečaja po rukopisnom učevniku, koga je sastavio M. Kostić; II. tečaja prevađaju i tumače se nedeljna i praznična evanđela i apostoli, i izlažu se u kratko glavnija hermenevtička pravila. - Učitelji se pomažu pri tom sa "tolkovanjem nedeljnih i prazničnih evangelija" epis. Jovanovića. Kod tumačenja apostola valja dotični učitelj da izradi sebi lekcije. Hermenevtika je ona ista, koja se uči i u beogradskoj bogosloviji; preko nedelje po 2 časa.

5.) Sveopšta povesnica: (produžuje se) od krstonosnih ratova do najnovijeg doba. Veća pažnja obraća se na izučavanje povesnice srpske. (Prvih godina služili su se učenici povesnicom Smaragdovom u prevodu; a poslednje godine određen je za učevnik u oba razreda Sandićev prevod sveopšt. istorije.); preko nedelje po 2 časa.

6.) Srpski jezik: istorija srpske književnosti. Uz to se čitaju odlomci iz dela onih pisaca, koji se spominju u književnosti. Učenici pišu što češće pismene zadaće; nedeljno po 3 časa.

7.) Ruski jezik: prevađa se sa ruskog na srpski i obratno, i uči se kratka sintaksa teoretično i praktično. Uz to se uči kratka ruska književnost po rukopisnom učevniku M. Kostića. - Čitaju se odlomci iz dela raznih ruskih pisaca. (U 1. i u 2. razredu učevnikom služe ruske gramatike od ruskih pisaca; nedeljno 2 časa.

8.) Ekonomija. Gajenje poljskih useva, vrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo i negovanje svilenih buba. - Učenici služe se pri tome: knjigama "gajenje poljskih useva" dra Radića, "mala zemljodelska čitanka" dra Radića; a ostalo uče po rukopisnim lekcijama M. Kostića. - Učenicima se pokazuje sve, što je moguće, i na praktici; nedeljno po 2  časa.

9.) Slavenski jezik: gramatika počinjući od glagola i najglavnije iz santakse, sa prevađanjem sa slavenskog na srpski i sa analizacijom; nedeljno po 1 čas.

10.) Crkveno pojanje: produžuje se dalje od onog, što se je učilo u I. razredu ; nedeljno 5 časova.

U III. razredu.

1.) Nravstveno bogoslovlje (produženje) 3. deo o ljubavi k bližnjima (prvog tečaja) po rukopisnom učevniku M. Kostića; nedeljno3  časa.

2.) Pastirsko bogoslovlje, po učevniku beogr. seminarije (prevedenom s ruskog); nedeljno 2 časa.

3.) Liturgika po učevniku beogr. seminarije (prevedenom s ruskog); nedeljno 2 časa.

4.) Omilitika praktično. Prvog tečaja govore učenici tuđe propovedi, a drugog tečaja sačinjavaju i govore svoje propovedi nedeljom i praznikom na katalogu, pred polaskom na službu, nedeljno po 1 čas.

5.) Crkveno pravo, po učevniku ruskom: zapisan po cerkovnomu zakonovjedjeniju od Skvorcova, sa obzirom na praktiku naše srpske pravosl. crkve. Učenici izvade sebi u kratko iz ruskog učevnika na srpski ono, što učitelj predaje; a što nema u tom učevniku, to pribeleže oni sami, bez da im se diktuje ; nedeljno po 2 časa.

6.) Crkvena povesnica: (produženje.) od razdeljenje crkve zapadne od istočne do najnovijeg doba, u svezi sa životopisom svetitelja i crkvenih spisatelja i sa obzirom na polemičko bogoslovlje; nedeljno po 2 časa.

7.) Sv. pismo (produženje): prevađaju se i tumače se nedeljna i prazn. evanđelija i apostoli, i uče se i dalje hermenevtička pravila; - nedeljno po 2 časa.

8.) Učiteljski metod sa pedagogijskim nužnim uputstvima po rukopisnom učevniku, kog je sastavio M. Kostić za crnogorske škole. Prvog tečaja nedeljno po Z časa, a 2. tečaja nedeljno po 6 časova. Svake nedelje pohađaju učenici osnovnu cetinjsku školu, gde se vežbaju u predavanju.

9.) Račun: osnovno ponavljanje svega računa, koji se svršuje u osnovnim školama. Prvog tečaja uče po 2 časa, a drugog je račun skopčan sa metodom, gde se ujedno pokazuje i metod računa po novijem Močnikovom načinu i po dr. Tada se na metod računa upotrebljuje nedeljno po 2 časa; a za metodično predavanje drugih predmeta ostaju onda nedeljno po 4 časa.

10.) Opširni zemljopis svih pet česti sveta, koji je učenicima većinom poznat iz povesnice, po izvodu iz zemljopisa Zečevićevog, kog je sastavio Špiro Kovačević; nedeljno po 1 čas.

11.) Kratka istorija sveopšte, a naime: franceske, nemačke i engleske književnosti (s izuzetkom srpske i ruske, koje se uče u 2.razredu), po rukopisnom učevniku, kog je po Struveu napisao Šp. Kovačević; nedeljno 1 čas.

12. Crkveno pevanje sa crkvenim ustavom ; nedeljno 5 časova.

Pitomci III. razreda pomažu svešteniku pri otpravljanju svakog bogosluženja. Pri tom se vežbaju na praktici u crkvenom ustavu.

Pitomci II. i I. razreda dolaze u crkvu svake nedelje i praznika na jutrenje, večernje i na liturđiju; na liturđiju pređeosvećenu prve nedelje vel. posta i strasne nedelje. Oni čitaju u crkvi.

Po svršetku bogoslovskih nauka postaju učenici bogoslovije učiteljima narodnih škola, ili se pridaju nurijskim sveštenicima u pomoć, bar na dve godine. Tu su oni dužni da govore propovedi, da poje i da čitaju u crkvi i pri drugim duhovnima potrebama.

Ako posle dve godine, po što svrši bogosloviju učenik bogoslovije dokaže, da je dobar i na praktici, i ako želi da bude sveštenikom, to pre svoga posvećenja mora pred rektorom i profesorima bogoslovije, i pred visokopr. mitropolitom položiti povtorni ispit iz glavnih bogoslovskih predmeta, a na ime: iz gramatike, pastirske bogoslovije, liturgike, crkvenog pojanja i iz crkv. ustava.

Domaći i gazdinski deo u semeništu poverava se ekonomu, izabranome po opredeljenju nj. sv. kneza. Ekonom je dužan sam da nabavi sve, što treba za izdržavanje doma i pitomaca, za čistoću i odelo, za ranu, za kućevni red. On naima i otpušta služitelje i pazi na njih i.t.d. Ekonom, ako nema učiteljske dužnosti pri zavodu, ima plate 400 for., ranu i kvartir u zavodu.

Unutrašnji stroj semeništa, kao n. pr. kako da se razdele časovi za predavanje, za zanimanje i odmor, za trpezu, molitve i za ostalo, - ostavlja se rektoru, da reši o tome na mestu.

[ Projekat Rastko Cetinje | Promjena pisma | Pretraživanje | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]
/ Projekat Rastko Beograd /