Elektronska biblioteka kulture i tradicije Crne Gore

Јелена Балшић

ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО ОД ЈЕЛЕНЕ СТРАЦИМИРОВИЋ БАЛШИЋ

Писмо Никону Јерусалимљанину

Из књиге Писци словенског средњег вијека. Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека II том, Обод, Цетиње 1996.

Свечаном оцу, учитељу светог јеванђеља, а нама у Господу духовном наставнику смерна Јелена. Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом познати те, порадовах се весељем духовним, Но замало и кратко би нам виђење, да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо, или у неки сан танак да сам била снесена. И због брзине не получи моја бедност оно што сам желела. Но ипак оно што тада слушасмо од твојега преподобија речи духовне и оно што узмогосмо постигнути, и одсред моје душе љубазно и свесрдно, а шта више и најверније примисмо. И тим божанственим речима, које слушасмо у тадашње време, крмањење духовно имасмо и до данас. И слушах твоје душе богољубну нарав, и нетелесно анђеоско пребивање. И оно од нас коначно удаљење. И веома твоје видети зажелех преподобије. И твојих медоточних насладити се речи. Не малу од
твојега виђења мени приплодити корист. Но због даљњег нам растојања, и море и гај, овог ради узрока немогуће нам је видети светињу ти. Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти, не остављају нас, који су на таласима у мору овог сујетног живота, узвикнути к светлости чистог и нетелесног пребивања. Јер се помрачише душевне очи муком и метежем који је у свету. И ово сада као од сна некојег дубоког пробудивши се, усхтех твоју светлост видети.

А посланије твојега рукописанија примисмо и велелепно и љубазно од све моје душе изљубисмо целивајући, као лако схватљиво. И често ово прочитавамо. И веома се утеших и насладих срце моје, а уједно и душу. И тако сматрамо као неко скровиште царско, веома пребогато, и у њему скупоцености, више од тисуће тисућа злата и сребра. И опет се молим твојему преподобију, олакшање неко утешно к нама послати, и печали прохладити жећ. Јер зна твоје преподобије колико буре и метежи и облаци обикнуше узбуркавати срца. А к овим помињем твојему трудољубију, како би у нас препирка о овом. Како неки хвале милостињу к потребитим, милост више од других добродетеља свих. А други истинити монашки живот и чин блаженим називају већма. И опет други говоре како, свети велики Василије похваљује општежиће и имати с многима пребивање. А ови повлачење у самоћу и ћутање сматрају богоугодним животом, и самоме о себи пазити. И молим просудите најбрижљивије и узбуну препирке од нас одгнати и ка светлости разума поучити. И још молимо твоје благонаравије и трудољубиво ти срце, и к богу и нама нелицемерну љубав, просвети се мишљу, и друго колико зна твоја светост, нашу леност пробудити и грубости променити. Е, часни оче, удвостручи таленте. И знамо да си обикао чинити смерним себе у свему. И изговором смерности да не затвориш језик, који много поучава и добро. А његови плодови мнози и много порода правде. И не лиши нас оног што желимо, а себе добре награде оштетити. Не подражавај Владику, Христа твојега, којега ученик јеси и подржатељ мучења његовог, и моли се њему, да и ми као учесници обретемо се у дан онај у који дође Христос са славом и силом многом, молитвама вашим, амин.

Е, тајниче божји, послушај ме у свему више реченом. Не заповедам, но молим се трудољубно и приклањам лице до земље. И двоструко здравствуј у Господу. И не презри наше мољење.