 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
|
|
|||||||
 |
 |
  |
 |
     |
2. Црна Гора се граничи: са истока Подгоричким санџакатом, са запада венецијанском Далмацијом, са југа Скендеријом, а са севера Херцеговином.
3. Дужина Црне Горе је: од Которске венецијанске тврђаве до никшићке области, правом линијом, дванаест немачких миља, а широка је: од предела Будве и Боке которске до Подгоричког санџаката осам миља.
4. Становници Црне Горе су сви славено-српскога народа и православно-источног благочастљивог исповеданија. И колико су неумешни у разним вештинама, а то је због тога што немају школа, по природи су способни, нарочито са оружјем.
5. Многи Црногорци живе од оружја нападајући некад турске а некад венецијанске поданике. Бавећи се пљачком да би се прехранили, они то не сматрају за грех него је то за њих велика част. Због тога их погранични суседи мрзе и са њима су у непрестаној завади.
6. Турци су у више наврата хтели Црногорце да потчине својој власти, али то Бог није допустио, иако су они (Турци) велики део Црне Горе, Подгорице и никшићке области ставили под власт свога султана.
7. Број Црногорских војних лица, који по самим врховима Црне Горе живе у својој слободи, а Турци их називају непокорним, не прелази више од пет хиљада.
8. У Црној Гори нема никакве тврђаве, али је она ипак силна, јер је каменита и безводна, окружена многим непроходним планинама. Тако она постоји 387 (368) година од пропасти Српског царства. Турци је нису покорили.
9. Црна Гора је веома опустошена услед сталних турских напада и због тога није добро насељена. Земља је плодородна и могла би бити насељенија.
10. У Црној Гори нема никаквих занатлија ни школа осим у Цетињском манастиру, при архиепископској резиденцији, где читање и писање на славеносрпском језику уче свештеници и то о трошку архиепископа.
11. Црногорци себе сматрају слободним људима. Турци их називају бунтовницима и када неког Црногорца заробе одсеку му главу или га живог набијају на колац.
12. Црногорци - разне провинције и пограничне славеносрпске народе - к себи убрајају: Куче, Братоножиће, Доње и Горње Васојевиће, Пипере, Ровчане, Морачане, Бјелопавлиће, православце српскога народа а у ствари турске поданике. На исти начин они к себи убрајају и католике: Хоте, Клименте, Груде, Тузе, Шкривале, Хузе, Малтезе, Кастрате и остале, који по свом броју надмашују Црногорце.
13. Поменути народи већим делом се налазе у Епархији преосвећених митрополита Црногорских и потчињени су управи њихове Праославне источне цркве.
14. У Црној Гори нема никакве световне управе и поретка иако се садашњи архиепископ Василије стара да их уведе. Највећи њихов јунак, општепознат, први је и постаје предводник против непријатеља иако у Црној Гори има довољно старих славеносрпских племенитих породица, које заједно са осталим Црногорцима храбро врше војну службу.
15. У Црној Гори влада архиепископ који на Цетињу има своју резиденцију и који ужива велико поштовање.
16. У старим временима српских царева Црном Гором су владале зетске војводе од којих је Иван војвода Црнојевић овде поставио своју резиденцију и подигао диван манастир који је разорио турски везир Ћуприлић.
17. На истом месту су црногорски хришћани, подстакнути својим архиепископом подигли нови, свеславни и увек спомињани манастир, посвећен Пресветој Богородици. Цар Петар Први је одредио манастиру годишњу плату коју архиепископи и сада примају.
18. Црногорског митрополита посвећује српски патријарх пећки коме је и
духовно подређен.
У Санкт-Петербургу,
29. јула 1757.
Овај Кратак историјско-географски опис написао је Јован Стефанов Балевић, Албано-Црногорац из Братоножића.
[ Пројекат Растко Цетиње | Промјена писма | Претраживање | Мапа пројекта | Контакт | Помоћ ]
/ Пројекат Растко Београд /