Novo,

Vidio si u prvo pismo koje sam pisa Tomu s družinom za onoga austrinskoga poslanika; no budući je Tomo pozvat na Cetinje, ti se sporazumi s rečenom družinom. Može bit' vama se učinjelo prećerano da ga bijete, kako sam vi prijed pisa. Ja i sam vidim da je prećerano, kad bi se gledalo s gledišta čovječanskoga, ali nesita sila čojstva ne zaslužuje.

Tu smo zaslugu poznali od Kosova dosad. Svaka sila i kruna nesavjesno se prema Srba pokazala. Oni žale nas od truskoga tirjanstva da ne pod svoje metnu. Što ću govorit' za ono što svako zna? Đavolja sila nagoni da čojek zaboravi na sebe. Ja ne bi' toga Austrijanca bio ni poganio ka slugu svoje otadžbine, kad bi služio svoju, a čuva moju. Da 'oće tako i mi bismo drukčije. No se dobro razmislite za ovo moje tirjansko s njim postupanje. Mi možemo našu ličnu uvredu praštat i zaboravljat', ali uvredu srpskoga naroda neću zaboravljat niti ju i za čam zamjenjivat' sa zadovoljstvom svojijem ni drugijem. Sebe ću svaku štetu činjet koliko bidnem moguć', teke srpski dušman da od mene nema koristi.

Moje brbljanje, koje mi na srce i jezik stoji, da prekinem sad. No, pošto vi se dopada da bi ljepše bilo drukčije, a vi ajde provate i ovo: ako dođe ka i što će doć' po svoj prilici, recite vi njemu od moje strane da se ne želim velikijem nazvat'. Ako bi pita zašto, valja mu ukratko kazat' da on kaže austrinskome ćesaru, da bi ja radi(ji) u bosanske i ercegovačke planine pod vedrijem iebom sve muke podnosit' njemu šgetu činjet' i koju ranu srpsku osvetit', no uživat' u knjaževski čin ili ma koji drugi u Arbaniju ili đe drugo.

Ja bi za arbanaški narod svako dobro želio i činio, kad bi moga, neka mi Bog zna, no se ne može vjerovat' velikijema da će dobro učinjet' narodu, a to se vidi na srpski narod kojega su izbavili od Turaka u Bosnu i 'Ercegovinu. Recite austrinskome poslaniku, da kaže njegovom caru, kad bi ga Bog na dobro obrnuo, pa da sjedini Srpstvo: Bosnu i 'Ercegovinu, Crnu Goru, Srbiju i Staru Srbiju, pa da je to srpska kraljevina, a Srbi će znat' kako će bit' blagorodni svojemu izbavitelju - bismo mu svakojako dobro željeli, više, ako se može, no što mu zla sada želimo. Ja, Boža ti vjera, radi(ji) bi' mu bio bit' ta' ma' konjušar, no ovako knjaz ili što više; s jednom riječi: ako vi obeća i poštenu riječ da: da će caru njegovu kao srpskoga naroda prijatelj govorit, sretite ga lijepo, a ako ne kćene ništa drugo do samo za moju prestonicu, opet vi kažem: udarite mu tojage. Caru i poslaniku to neka je odgovor.

Ako bidne pisma od arbanaškoga naroda, njima valja odgovorit' ka što sam vi prijed pisa, pa ako bi vi preša za čam još bila može te mi pisat'.

[ Projekat Rastko Cetinje | Promjena pisma | Pretraživanje | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]
/ Projekat Rastko Beograd /