Јован Делић

Јубилеј слависте у изабраном завичају

Две књиге о Перу Јакобсену, иностраном члану САНУ, на 75. годишњицу рођења

Дански слависта светског гласа, Пер Јакобсен, прославља седамдесетпетогодишњицу живота у изабраном завичају, у Србији, Београду и Новом Саду. Тим поводом су му његови пријатељи др Персида Лазаревић Ди Ђакомо, са универзитета у Пескари у Италији, и др Дејан Ајдачић, са универзитета у Кијеву (Украјина) приредили две изузетне књиге: зборник радова "У част Пера Јакобсена" и "Јужнословенске теме" Пера Јакобсена (издавач SlovoSlavia), књигу његових радова којима се даје пресек пола века научне делатности овога иностраног члана САНУ.

Зборник "У част Пера Јакобсена" прва је књига у серији Studia in honorem, замишљеној да објављује сличне зборнике радова о људима који су задужили ову земљу и на род. Зборник има 39 радова на 569 страна на данском, енглеском, италијанском, немачком, пољском, српском и хрватском језику. Сарадници су Јакобсенови пријатељи из Данске, Италије, Немачке, Пољске, Србије, Украјине и Хрватске.

Почаст да се нађу у групи међу три рада којима се зборник отвара припала је Јакобсеновим пријатељима: Предрагу Палавестри, Клоду Микелсену и Петеру Шепелерну. С овом двојицом Данаца Јакобсен је свирао чело прво у гудачком квартету, па онда у трију: музика је, поред славистике, његова друга љубав.

У другој групи су радови посвећени скандинавским темама, у трећем делу су радови компаративне природе. Три аутора су у групи лингвистичких радова, док су у петом, највећем делу, 24 рада поређана по књижевноисторијском принципу.

Овај брижљиво писан, уређен и компонован зборник радова израз је захвалности и поштовања Јакобсенових пријатеља, али и ове земље и народа за све што је овај знаменити слависта урадио за српску књижевност и културу. А урадио је много.

О томе већ довољно сведочи Јакобсенова књига "Јужнословенске теме" у којој је сабрано 37 његових радова насталих у последњих педесетак година и распоређених у пет тематских целина. Прве две су језикословне, а остале три књижевно-научне.

Јакобсен је славистичку каријеру започео као лингвиста. Природно, јер је у Данској шездесетих година, када се овај слависта интелектуално формирао, снажно деловао Копенхашки лингвистички круг под јаким утицајем Луиса Хјемслева и букнуло је интересовање за експерименталну фонетику под руководством професорке Ели Фишер Јергенсен. Пер Јакобсен се занимао за питања акцента и интонације у српскохрватском језику, а посебно за структуру слога. Знања из опште лингвистике и фонетике отварала су му могућност за уопштавање и универзализовање закључака, посебно оних о питањима слога. Истраживања слога водила су Јакобсена до закључка да је слог ДНК једног језика и да је српскохрватски јединствен језик, ма шта о томе говорила политика. Неки радови су на граници или у сфери лингвостилистике: "Тематске и кључне речи у Валадама Петрице Керемпуха", "Концепција језика у роману То Милована Данојлића" и "Да ли су синтагме Бескрајан плави круг и Бескрајни плави круг синонимне?" Рад о Раску и Вуку је компаративно-типолошког карактера и не тиче се само ортографије и језика већ и питања културе.

У другом одељку су радови изузетно актуелни и подстицајни за размишљање о језичком хаосу насталом разарањем српскохрватског језика и спровођењем нове, интернационално дириговане језичке политике. Јакобсен указује на невоље оних који се радикално залажу за језички пуризам: може их одвести у конфликт са сопственим језичким и књижевним наслеђем. Питања језичког идентитета не би требало изводити у супротности са природом језика и његовога система.

Пет радова у трећем делу књиге бави се питањима рецепције српске књижевности у Данској, почевши од превода Вукових песама, преко српске књижевности у Данској XIX века до новијих времена и појединачних студија о рецепцији Александра Тишме и Данила Киша. Ти радови су писани руком човека који бриљантно познаје тајне превођења, језичке нијансе у оба језика и обе културе.

Завршно, пето поглавље, показује Јакобсена као познаваоца југословенске, превасходно српске кинематографије, али залази дубоко у сферу културолошке компаратистике. Говорећи о плуринационалној припадности писаца у Скандинавији, сугерише нам имплицитно такав бесконфликтни модел и на Балкану.

За крај смо оставили четврти део књиге, јер је реч о књизи у књизи: цео тај део посвећен је тумачењу књижевних дела: у завршном раду овога поглавља аутор се бави поетиком Драгослава Михаиловића, који ове године слави осамдесетогодишњицу живота, а пуних десет радова посвећено је делу Ива Андрића. У средишту пажње се нашао роман Травничка хроника и Андрићев "трећи свет" и Омер-паша Латас. Андрићеве хронике се показују као митска грађевина, а роман европског типа - Госпођица - као својеврсна сарајевско-београдска хроника. Судећи по овом поглављу, могли бисмо добити нову књигу о Андрићевим романима.

Пер Јакобсен се, нема сумње, мајсторски сналази у вртложним јужнословенским темама. И одужио се свом изабраном завичају.

*

Слог је ДНК једног језика, а српскохрватски је јединствен језик, ма шта о томе говорила политика, став је знаменитог данског научника

*

Узорна биографија

Пер Јакобсен је рођен 1935. године у Хејнсвигу у Данској. Студирао је у Копенхагену, где је и докторирао код Ханса Кристијана Серенсена. Његова прва посета Београду 1957. била је одлучујућа да пређе са студија медицине на славистику. Прву двогодишњу стипендију за учење странога језика добио је у Београду. Основао је 1968. сербокроатистику на универзитету у Копенхагену. Лингвистичко образовање је стекао на курсевима опште лингвистике и опште фонетике. Развијао се у атмосфери створеној око Копенхашког лингвистичког круга који је био у знаку Луиса Хјемслава и његове теорије о глосематици. Пресудну улогу у Јакобсеновом лингвистичком образовању имала је Ели Фишер Јергенсен, професорка експерименталне фонетике, уз коју је млади Јакобсен обавио одговарајућа егзактна истраживања у српскохрватском језику. За те ране радове добио је похвале професора Павла Ивића и Илзе Лехисте. За преоријентацију на науку о књижевности најзаслужнији је Предраг Палавестра, преко кога се Јакобсен усмерио на прозу Ива Андрића.

Јакобсен је написао кључне данске књиге о хрватској и српској књижевности, данско-српскохрватски и српскохрватско-дански речник, обрадио низ лексикографских јединица из јужнословенских књижевности и културе, превео значајна дела српских и хрватских писаца: Ива Андрића, Мирослава Крлеже, Ранка Маринковића, Миодрага Булатовића, Дубравке Угрешић, Луке Паљетка, Владимира Арсенијевића, Александра Тишме, Славенке Дракулић и других. За превођење је примио награду српског ПЕН-а.

У време разарања Југославије и Србије Пер Јакобсен је био један од ретких западних слависта који је указивао на погубност једностраних и пристрасних антисрпских погледа на југословенску и доцније српску драму, и због тога имао озбиљних потешкоћа.

Од 1988. године професор Пер Јакобсен је члан САНУ. Члан је уредништва Зборника Матице српске за књижевност и језик.

Вечерње новости (Култура). – Субота 8. мај 2010, стр. 18.