 |
Miroslav
Pantić Pogovor
knjizi
"Iz književne prošlosti - studije i ogledi"
Knjiga kojoj je Srpska književna zadruga učinila čast uvrstivši je među svoja izdanja i koja je ovde ponuđena radoznalosti čitalaca predstavlja izbor iz dosadašnjeg bavljenja njenoga autora starijim periodima naše književnosti i kulture. To bavljenje neprekinuto traje već više od četvrtine veka i teklo je u više raznih pravaca. Razumljivo je po sebi da ono, s obzirom na obim Zadruginih knjiga, ne može biti predstavljeno ni celinom svojih rezultata, ni svim smerovima svoga kretanja. Još jedno ograničenje bitno je odredilo ovaj izbor: on se morao lišiti radova koji su se tokom proteklog vremena pojavljivali u ranije štampanim knjigama istoga izdavača. Između ostalih, to su radovi o Marinu Držiću, o Mavru Orbinu i o Dživu Gunduliću, kojima bi svakako bilo mesta u ovakvom izboru rađenom za neku drugu priliku.
Birajući radove za ovu knjigu i pregledajući ih iznova, potpisani se našao pred dilemom pred kojom se bez sumnje nađu i svi drugi autori sličnih izbora: da li te radove prenositi u obliku u kome su oni prvi put ugledali sveta ili ih naknadno menjati i saobražavati današnjim autorovim viđenjima stvari i novijim saznanjima do kojih se u nauci došlo ili do kojih je stigao njihov pisac sam? Dobrih razloga za bilo koje od dva mogućna rešenja pomenute dileme ima ne malo, ali je nezgoda u tome što je isto toliko i podjednako čvrstih razloga koji su protiv njih. Dovoljno će biti podsetiti i samo na sledeće: naučni tekstovi publikovani u razna vremena koji se za nova svoja izdanja podvrgavaju izmenama i dopunama postaju time nesumnjivo bolji, i savremeniji, i pouzdaniji; ali u isti mah oni se lišavaju svog prvobitnog vida, koji je i izvoran, i koji je mogao biti, a izvesno je i bio, od nekog dejstva na naučnu misao određenog trenutka. Teško je stoga oteti se zaključku da koliko ti radovi takvim postupkom dobijaju na jednoj strani, toliko oni na drugoj njime i gube.
Suočen s takvom dilemom, pisac ove knjige odlučio se, istina teška srca, za put koji je u suštini srednji. Gde god mu je to bilo mogućno, radove koji su joj sastavni delovi unosio je u njihovom prvobitnom obliku i samo uz neophodna pravopisna i tehnička osavremenjivanja; kada mu to, međutim, nije bilo mogućno, ili kada je došao do uverenja da će tako biti bolje, rešavao se da u njih unosi izmene, obično sitne i malobrojne, ređe pak u većem obimu i krupnije, a samo u jednom slučaju i da više izdvojenih i pojedinačnih tekstova spoji u veću i, kako mu se sada čini, jedinstveniju celinu. Čitalac će u sve to imati puniji uvid iz narednih bibliografskih napomena.
Rad Dubrovačko pozorište Držićevog doba, koji je prvi put štampan u beogradskom časopisu Književnost i jezik, 1961, VIII, br. 2, str. 150–159, zatim rad Poetika Marina Držića, koji se pojavio u časopisu Letopis Matice srpske, 1963, god. 139, knj. 391, sv. 4, str. 349–380, rad Nalješkovićeva komedija "arecitana u Mara Klaričića na piru", objavljen u Zborniku Matice srpske za književnost i jezik, 1955, knj. Š, str. 66–71, i najzad rad Jugoslovenska književnost u usmena (narodna) književnost od XV do XVIII veka, љtampan u časopisu Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, 1963, XXIX, br. 1–2, str. 17–44, preneti su u ovu knjigu bez izmena. Isto bi se moglo reći i za tekst rada Knez Lazar u kosovska bitka u staroj književnosti Dubrovnika u Boke Kotorske, publikovanog u zborniku O Knezu Lazaru, Naučni skup u Kruševcu 1971, u izdanju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Narodnog muzeja u Kruševcu, 1975, str. 337–408, samo što je ovde izostao Dodatak uz njega, gde je dato kritičko izdanje peraške drame Boj kneza Lazara u zla svrha Miloša Koviljića u izdajnika Vuka Brankovića i devet braće Jugovića na Kosovu polju na 24 džunja godišta 1348, koje ne bi odgovaralo svrsi ove knjige, a uz to bi zauzelo i suviše njenoga prostora. Naprotiv, rad Stara dubrovačka maskerata "Tržnicam", koji je izišao najpre u Sarajevu, u časopisu Pitanja književnosti i jezika, 1956, knj. III, str. 105–111, i rad "Dubravka" Dživa Gundulića, љtampan kao predgovor uz izdanje istoimenog dela koje je isti autor priredio za "Nolitovu" Školsku biblioteku, 1960. godine, dopunjeni su na pojedinim mestima izvesnim novim činjenicama. Na naročit način nastao je rad Dubrovačko pozorište sedamnaestoga veka. U njemu su objedinjeni tekstovi: Arhivske vesti o dubrovačkom pozorištu u doba Gundulića u Palmotića, Pitanja književnosti i jezika, Sarajevo, 1958, knj. IV, sv. 1, str. 65–75; Arhivske vesti o dubrovačkom pozorištu druge polovine XVII veka, Zbornik radova Instituta za proučavanje književnosti SAN, 1952, knj. 2, str. 39–60; Pozorišna predstava družine "Veseli" 1681. godine, Zbornik istorije književnosti Odeljenja literature i jezika SAN, 1961, knj. 2, str. 83–86, i "Sin vjerenik jedne matere", dubrovačka komedija iz XVII veka, Anali Historijskog instituta Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 1953, god. II, str. 209–216; i ti su radovi za ovu svrhu ponegde menjani i dopunjavani. Samo s unekoliko skraćenim naslovom ušao je u ovu knjigu rad Beleške uz staru dubrovačku komediju "Jerko Škripalo", iz Anala Historijskog instituta Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 1956, knj. IV-V, str. 393–400. A bez ikakvih su izmena preneti radovi: Dubrovački pesnik Antun Gleđević, љtampan 1960. godine u Glasu Srpske akademije nauka CCXL, knj. 5. Odeljenja literature i jezika, str. 69–108; Novopazarski zapisi Dubrovčanina Sima Budmanija iz 1734. godine, iz časopisa Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, 1976, knj. XLII, str. 131–157, i Solarić, Kreljanović, Apendini, iz tog istog časopisa, 1957, knj. XXIII, str. 22–42.
Strpljivi čitalac umoljava se, na kraju, da osim štamparskih pogrešaka koje će i sam lako uočiti ispravi i sledeće dve krupnije; na str. 156. u redu 9. ozgo umesto Mato Džonov treba da stoji Mato Dživov, i na str. 261. u 17. i 18. redu ozdo umesto Ljubmir valja da stoji Ljubdrag. [ispravljeno u elektronskom izdanju - nap. PR]
M[iroslav] P[antić]
// Projekat Rastko / Književnost / Nauka o književnosti //
[ Promena pisma |
Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomoć ]
|
