—
Mi že Sentandrejci —Mirisi
Dok joj je muž pretumbavao istoriju Južnih Slovena u Mađarskoj, Glavata Nata je počela da odlazi u ilidžu. Kod ženskog sveta to dođe kao kod muškaraca prvo brijanje. Zdravstveni kompleks Zelenog krsta nalazio se pored ambulante; u niskoj sporednoj zgradi ređale su se ćelije sa kadama kao kabine u javnim WC-ima.
U žutu najlonsku mrežu spakovala bi peškir, komad sapuna i čist kombinezon, i prijatno se ježila već od same pomisli na toplu vodu u kojoj će se, utopljena do vrata, kvasiti pola sata.
Uživala je u stapanju svog oslobođenog golog tela i njegovih tajnih predela sa mirisavom toplom vodom koja je milovala primetnije i prijatnije nego vazduh il
i povetarac.Mazala se sapunom i masirala, a kada je voda od sapunjice postala neprozirna, Glavata Nata se mazila po stomaku i butinama. Čarkala je svoj pupak kao da sisa prst, a iskvašenim narozanim dlanom uspravljala je i gladila dlake, mekane i kovrdžave na skrivenim mestima a čvrste i oštre na nogama.
Zaklopila bi oči i razuzdanom maštom čekala zvono kada mora da napusti kabinu. Svaki put se nadala da će taj neprijatan zvuk izostati ili barem kasniti, kako deca odlažu u prozoru voza stanicu silaženja u
nedogled.Kroz vodu koja se polako mlačila i hladila Glavata Nata je tonula u bračnu postelju i zagrljaj svoga muža. Ruski Ivan je u petak uveče bivao osobito aktivan. Voleo je njeno okupano sveže telo.
– Sadekar si mi friška ko kifla – mumlao joj je na uvo i vaćario ju je i grickao svuda, neutoljivo.
Znao je da bude goropadan i u nedelju poslepodne kada bi prilegli posle ručka. Tada bi je ljubio, maltene sisao pod pazuhom, po vratu i za ušima, po čemu je Glavata Nata shvatila da se Ruski pali na miris parfema.
Prskala se samo u nedelju, ali onda obavezno. Pred polazak u crkvu duvnula bi na sebe par oblaka kolonjske vode koju je jajasta gumena pumpa na flašici pretvarala u prah.
Nije preterivala u modi, ali se držala varoškog stila kao sve žene iz visokih kuća oko Glavnog trga. One ostale iz Tabačke mahale i Zbega oblačile su se kao paorkinje iz susednih sela.
Volela je šarene haljine i bluze koje je šila sama. Svečanim prilikama, međutim, i leti bi obukla mali kostim. Tesna suknja taman joj je pokrivala kolena, a kaputić je bio sužen u pasu kao istesan.
Išla je obično gologlava, maramu bi vezivala samo zimi, a mekane ženske beretke zvane “švajcike” prezirala je iz sveg srca, pošto su te kape nosile mlade komunistkinje koje su joj posle udaje otrovale život.
Ruski Ivan je naime i nadalje odlazio u seminar posle kojeg bi s drugaricama sa švajcikapama svraćao kod Hužvika. Tih večeri donosio je kući miris ruma i tuđih parfema.
Spavao je nemirno i uzdisao u snu, i šaputao Glavatoj Nati umiljato ali nerazgovetno, na mađarskom jeziku, o Partiji i o mirisu nečije kose.