—
Mi že Sentandrejci —Predskazanje
Kuplungovi socijalni nemiri u očima Glavate Nate sve su više ličili na starački inadžijski period pokojnog Ruskog Ivana.
Penzionisan u predvetarje velikih promena, Ruski Ivan se u proleće 1990. zalepio za prozor odakle je kroz godinu dana otišao prvo u krevet i nedugo zatim u grob.
Od rumunskih, poljskih i ukrajinskih švercera na dunavskoj pijaci kupovao je neku strašnu prepečenicu od mešanog voća, kojom je zapahnjivao Glavni trg. Smrknuto je buljio sa prozora u bujicu turista i u ceo svet, okrenut naglavačke.
Odan Jugosloven odnosno Južni Sloven u Mađarskoj i komunista od mladih dana, Ruski Ivan je tada izgubio sve. Kao da je Njutn ugledao jabuku u vazduhu, bez grane kao pticu.
Skoro pola veka pre toga, 1940-ih godina, trubio je po Sentandreji kao sekretar mesnog odbora Antifašističkog fronta Slavena, zatim je nestao u vrtlogu oko Informbiroa. Posle izlaska iz zatora, na opšte iznenađenje, odmah je postao vozač Demokratskog saveza Južnih Slovena u Mađarskoj i do kraja života ostao veran duhu i imenu te organizacije.
Ona je, međutim, 1990. ukinuta, a Ruski Ivan je, koji je u tom trenutku napustio posao. Oko
njegove legendarne crne “volge” otimali su se naslednici DSJS-a, Savez Hrvata i Srpski Savez, ali to njega više nije zanimalo. Bratstvo i jedinstvo u kojem je proveo svoj vek, nestalo je bez traga.– Eto vidiš đe je odvelo to njevo veliko razdvajanje dole u Jugoslaviji – rekao je Glavatoj Nati kada su počeli ratovi u Jugoslaviji. – Ubijaju se ko marve. I dal kogođ zna ko je kriv? Krivi su svi, ja tebi kažem.
– Kako svi? Srbima je rat nakljuknut. Oni nisu ćeli – citirala je Glavata Nata satelitski program RT Srbije.
– Nisu ćeli, nisu ćeli! Kobojagi! Zaš onda nisu srvšili oma u Sloveniji? Ancvaj. Dođu nekake barabe i uzimadu puške od vojaka na granici! Koja bi država to trpljela? A ovi šalju tankove s praznim cevima i dečurliju s puškama bez pucanja. Mislim, stvarno! To su direkt tako u
radili, ne da nisu ćeli.– Ipak, ne treb nasilu življeti s onim ko neće s tobom. Ni u državi, ni u braku.
– Vidi, vidi! Ja sam tebi nasilu? Oš da budeš suverena?
– E moj dragi, posle tolko godina pitaj nešto pametnije – nasmejala se Glavata Nata.
– Nemoj se smijati. Dos je to žalosno. Mislim na to podeljivanje. Baš žalosno. Nas će to ođe i srediti, viđećeš. Rastavili su Savez, rascepali novine, a čujem da su načeli i škulu.
– Pa šta? Zaš da naša deca uču tu francavu latinicu?
– E, daj mi reci šta ste se svi usrali od tih nekih slova? Ko da su otrov! Zbog slova će sad upropastiti škulu. Al pazi šta ću ti ja reći! Čim se rastavi, srpska škula je gotova. Kaput! Ja sam za ovih trijes godina viđo kako propadamo. Prazna su nam sela ko kokošinjac danju. Mi smo bili štogođ samo ko Južni Sloveni. Sami, nismo više niš.