ГЛАВАТА НАТА: Ко би мишљо да ође у Рају нећу моћи да нађем чварака за погачице? Ође су сви изгледа вегетаријанци. А оћу да однесем малко домаћег доле у Пако, знате, мом несретном Ивану. Не знам шта ће бити ш његовом амнестијом.

СВ: ПЕТАР: То само бог свети зна. (Гледа у плафон.) Ипак је ваш муж био, извините, црвени.

ГЛАВАТА НАТА: Зато што је моро. А те фајте у Рају има ко гована. Усранковићи, чим је комунизам пуко, почели су да се крстиду ко ветрењача. Мој Иван је био барем поштен, одно је партијску књижицу са собом у гроб. Ал га је, додуше без његовог знања, саранио поп. А на укопу Вјечну памјат појо му је хор Јавор.

СВ: ПЕТАР: Покушајте код шефа. Бар ће те му најзад испричати шта је било са Сведржитељем у Сентандреји.

ГЛАВАТА НАТА: Та манте већ једаред са иконама! Шта се ја разумем у електрику? Уосталом питајте Свеца, он је водио истрагу.

САЈМОН ТЕМПЛАР: The end. У Сентандреји је фајронт, нема више Срба, ниједног.

ИГЊАТОВИЋ: То сам ја већ давно написао.

ЦРЊАНСКИ. А тек ја? Оно дефинитивно? Одоше, и не остаде за њима ништа. Ништа.

ИГЊАТОВИЋ: Добро, и то је штогођ, ал ја сам реко први.

ВЕНЦЛОВИЋ: Немојте се, колеге, курчити, ја сам то први написао, вако, на народном, пре Вука бре, ал су ми се млоги изгубили рукописи. Питајте Павића.

ГЛАВАТА НАТА: Ко мала деца. Боље да гледам “Свеца”. Роџер Мур ође наступа уживо сад већ с правим крилима на раменима.

САЈМОН ТЕМПЛАР: Знате, није ми баш лако. Сам сам овде, једини детектив у Рају. А и ја сам без посла. Сами анђели, знате.

ГЛАВАТА НАТА: Заш не процуњате малко у Сентаднреји? Видли сте синоћке у Дневнику преко сателита. Изгоро је српски Музеј.

САЈМОН ТЕМПЛАР: Па шта? Не мари за то, видите, ни Сведржитељ. Шта онда ја да се правим важан?

ГЛАВАТА НАТА: А истина?

САЈМОН ТЕМПЛАР: Истина? Шта вреди истина када се метне поред чињеница? А чињеница је то да у Сентандеји нема више Срба. Кога сад занима како су нестале њихове старудије?

ГЛАВАТА НАТА: Е онда нећу да вам печем ни погачица! Серем вам се на нос. Ћела сам да частим, ипак човек не долази сваки дан први пут у Рај, ал овако ево вам лулу мочке. Однећу све у Пако мојем Ивану, а ви јетте ође шта нађете. Оно што није забрањено.