—
Mi že Sentandrejci —Vertep
Učitelj Ljutko zbog Glavate Nate hteo je da preinači Vertep. Devojčica se pobunila što u tom izigravanju nema uloge za Isusovu mamicu.
Uča je smatrao da je primedba na mestu. Počeo je da klepa stihove u kojima bi Marija zamolila Mudrace sa Istoka da sačekaju. Samo momenat! Prvo treba da nadoji čedo.
Na svoju sreću, konsultovao je vladiku. Njegovo Preosveštenstvo se prvo naljutilo i izjavilo da je
to jeres. Zatim se grohotom nasmejalo.– Deder, probaj samo, učiteljsko magare! Videćemo šta ćeš dobiti od Sentandrejkinja!
Tako je Glavata Nata ipak izostala iz Vertepa, ali se zato istakla u Apostolu koji je malo iskorigovala.
U reči “vsinovlenije” ono početno “v” pretvaralo joj se u izgvoru u “f”, “fsinovlenije”, a to je nju podsećalo na prostačke reči kao fusekle, firangla i fras.
– Usinovlenije – pevala je Glavata Nata jasno i glasno doteranu varijantu Apostola na svetoj božićnoj liturgiji u Sabornoj crkvi, a posle na ručku u Vladičanskom dvoru dobila je pohvalu.
– A! To je ta naša pametna jezičarka. Divno! Jezik je bitan! Jezik i vera su nas održali – pružio joj je vladika svoju suvu, mirisavu ruku na celivanje.
Na svečani ručak kod vladike svake godine bila su pozvana deca koja su čitala Apostol. Glavata Nata je prethodnih dana kod kuće vežbala kako se jede gospodski. Kako se drže nož i viljuška.
Babo ju je upozoravao da je za gospodski način konzumovanja batak nezgodan. Kotrlja se po tanjiru i skakuće pod viljuškom. Zato je izrađen plan da se Glavata Nata kod vladike usredsredi na belo meso.
Međutim, u dečjem delu trpeze kuvarka je delila isključivo batkove. Glavata Nata je buljila u tanjir i gutala pljuvačku. Šta će sad ako joj batak skoči iz tanjira kao Babi sinoć kod kuće na probi?
Uzela je viljušku u levu ruku kako je vežbala, a desnom je umesto noža zgrabila batak. Nije smela da podigne pogled, a činilo joj se da je svi gledaju. Nož je za svaki slučaj lukavo stavila u tanjir kao da i on ima neku
funkciju.Zatim je zagrizla.
– Eto rekao sam. Nije samo pametna, nego i vaspitana – pokazivao je vladika, u ruci sa svojim batkom, na Glavatu Natu. – Živina se, vaistinu, jede prstima.
Glavata Nata je pocrvenela od pohvale, zatim se oslobodila. Obrstila je batak kao kod kuće, a pod stolom je išutirala dečaka koji joj se rugao zbog brkova od paradajz-sosa.
Kada je dečko jauknuo, vladika je samo pogledao, a učitelj Ljutko je dobacio da će se na to posle Božića, u školi, još vratiti.