—
Mi že Sentandrejci —“Volga”
U novoj situaciji promet kod Malog lovca i u Podrumu bio je drastično smanjen. Saradnici starog Saveza nisu smeli da napuštaju svoje kancelarije ni za trenutak, a nisu rado ustajali ni sa stolice. Branili su pozocije fizički, zadnjicom.
Pregovore su vodili najžešće oko para i nekretnine.
Sporne su bile prostorije, telefonske linije, pisaće mašine i stara “volga” a u izvesnom smislu i njen vozač, Ruski Ivan. On je ostao Južnosloven, tvrdio je, pa sad neka oni vide kud će s njim.
Film je puko najzad zbog znamenja. Hrvati su hteli da na “volgu” istaknu šahovnicu, a Srbi su tražli na njoj mesto za četir ocila.
– Nije moja “volga” vašarski konj – rekao je Ruski Ivan i dao otkaz. Ključeve od kola je okačio na bravu tada još zajedničkih ulaznih vrata hrvatskog i srpskog saveza.
– Ti, brajko – obratio se još svom nasledniku – treba da naučiš sila viceva i da furt divaniš. Jedino, ako te funkcioner ne naddivani. Onda ope pazi da od njegovih ludorija ne skreneš u jendek.