Kao lishtje sa jesenjih grana, sletala su pisma na Ichwichev websajt, a repistola je automatski odgovarala na njih. On bi ih s vremena na vreme pogledao i kontrolisao da li algoritam funkcionishe. Da li nije potrebna ipak njegova lichna intervencija.
I nije li se pojavio dopisnik posebne pazhnje vredan.
* Neochekivan rezultat Ichwichevih kontrolnih chituckanja bilo je otkrivanje samoinicijativnog angazhmana repistole.
Ispotavilo se da se algoritam osamostalio i, pored automatskih odgovora na pristigle poruke, pishe i originalna, nova pisma.
Zapodenjuje nov pismeni diskurs.
I sklapa, na taj nachin, nove veze, nova poznanstva.
* Tako se algoritam u jednu dopisnicu zaljubio u Ichwichevo ime.
* Ichwich je zaprepashtjeno chitao svoj repistolarni roman, prepisku koju je mesecima vodio bez svoga znanja.
I video je da se grdno zaljubio.
* Ichwicheva algoritamska ljubav nije bila petrarkistichki neuzvratjena i neuslishana, nego suprotno: bila je izrazito uzvratjena i uslishana.
U ovoj anti- ili kontrapetrarkistichkoj prepisci diklica je izgarala istim plamom ljuvenim kao i njen trubadur sa struje. (Up. potresna ljubav.)
* Chitajutji svoja nepoznata pisma, Ichwich je i sam, s ove strane algoritma, pocheo sve intenzivnije da plamsa.
Kao kad se nekad, u mladjane dane, zaljubiti znao on u junakinju izvesnih romana. (Sanjao je snove s Anom Karenjinom i spavao, bome, on sa madam Shoshom.)
* U chitalachkom zaljubljivanju u fiktivnu osobu presudnu ulogu igra, dakako, diskurs. Pa tako i tvorac diskursa.*
* Ipak se Ichwich nadao da njegovi mladalachki zanosi nisu znachili da se kroz junakinje romana zaljubio u Tolstoja i Tomasa Mana i u ljuvenom smislu on.
Da je algoritam uspeo da putem diskursa zaludi jednu zhenu, Ichwicha to nije iznenadilo. (Algoritam je ipak napisao on.)
Ali da se nashla negde, ko zna gde u svetu, zhena koja je uspela da svojim pismima zaludi mashinu, to je bilo pazhnje vredno.
Pogotovo zato shto je ta mashina predstavljala Ichwicha.
* A josh pogotovije zato shto ona zhena s druge strane struje nije bila bezazlena. Ichwich je video da bi ta imejlska veza mogla da eskalira u brak.
A pred matichara ipak ne bi mogao da, mesto njega, stane kompjuter. Ili da ono famozno „da” poshalje imejlom. (Shto bilo josh gore, jer rech odleti, ali pismo ostaje. Chak i u struji.)
* Uvidjajutji da je njegov algoritam od te vrste opasnosti nezashtitjen, Ivhwich je bio primoran da prepisku preuzme u svoje ruke.
Trebalo je, medjutim, da nastavi u starom stilu i s one tachke do koje je mashina bila dogurala, da diklica ljuvena ne bi primetila promenu.
* Pishutji pisama, njegovome iznenadjenju nije bilo kraja. Ako se chitanjem prepiske bio zaljubio, onda je tokom aktivnog ucheshtja u njoj sasvim poshashavio. Zhivnule su energije koje su ga neodoljivo, kao shto brzica baca komad kore od lubenice, nosile kada se dopisivao sa gospodjom Twist.
U zanosu od sopstvenog diskursa, ponekad mu se uchinilo da pishe, opet, njoj.
* Fizichka odsutnost druge (drage) osobe i njena daljina, koja je mogla da bude ogromna ali i neznatna, otklanjale su balast trivijalnosti i nepotrebnih odredjenosti. „Bash kao nekad”, setjao se Ichwich svojih epistolarnih ljubavi. Ne samo one najvetje i dozhivotne sa gospodjom Twist, nego i ranijih, prvih, iz osnovne shkole, kada se dopisivao s devojchicama iz zemalja na putu u svetlu budutjnost.
Praznina, velika tachno kao svemir kroz koji su letela elektronska pisma, punila se izmedju njih rechima i naponom verbalne i elektrichne struje.
Sve su vishe znali jedno o drugome, a time je, paralelno, rasla i neodredjenost druge osobe, povoljna za idealizaciju.
Za razliku od petrarkistichkih trubadura koji su o diklici znali svega toliko da ima zlatnu kosu i obrve kao gar, Ichwich je o svojoj elektronskoj dragani znao sve, sem toga kako izgleda, pa ju je zamisljao neogranichen u mashti.
* Zbog opasnosti od eskalacije veze u vezanje, Ichwich je osim nebeske terao, medjutim, i zemaljsku nit, ali ispipavanje osnovnih realija, za koje zaludjeni kompjuter nije bio mario, pocheo je oprezno i postepeno.
Poshto je znao da je automatsku algoritamsku ponudu za randevu imejlska draga odbila pod izgovorom da joj ne odgovara mesto, Ichwich je mislio da se ona nalazi jako daleko. Ali gde, to nije htela niposhto da oda.
Predlozhio joj je lukavo sastanak na pola puta, pa je spremio mapu i lenjir da izmeri duplu daljinu.
Zverao je kroz sve prozore (up. windows) pomashke mu kutje jer je pismo moglo da doleti iz bilo kojeg pravca („ipak je Pomaz centar sveta”).
Medjutim, imejlska diklica je bila lukavija a i neskromnija od njega: ogvorila mu je da nema pojma gde je taj njegov Pomaz.
Nije ga nashla ni na geografskoj karti.
* Uostalom, dodala je, njoj je svejedno. Voli da putuje. Pa ako se Pomaz nalazi pored Budimpeshte, predlazhe da se sastanu tamo, u nekom hotelu. Volela bi da joj Ichwich predlozhi u kojem.
* Ichwicha je rech „hotel” povukla. Tih je dana bio prochitao da je Laza Kostitj konachnu verziju svoje pesme Santa Maria della Salute „nachisto prepisao” na putu u Bech, u hotelu u Budimpeshti, 3. juna 1909. godine, i odatle ju je poslao na shtampanje.*
* Mladen Leskovac: Laza Kostitj. (Ogledi i chlanci.) Matica srpska, Novi Sad, 1991. 67.
Nije ranije Ichwich ni slutio da ta pesma i venecijanska crkva u njoj, i pesnikova ljubavna drama paralelna i isprepletena s njegovim (Ichwichevim) zhivotom, ima tako neposrednu, fizichku vezu sa Budimpeshtom, pored koje je on rodjen i u koju odlazi svaki dan.
Bio bi red, mislio je Ichwich, da se u tom hotelu Lazi Kostitju postavi spomen-plocha.
* Diklici iz nepoznatog mesta predlozhio je sastanak u hotelu u kojem je ispisan definitivni tekst pesme Santa Maria della Salute.
* Uvrteo je sebi u glavu da sazna i broj sobe. Uobrazio je da se u njoj nalazi i stari(nski) sto na kojem je lezhala hartija na kojoj je Laza Kostitj pesmu napisao.
I stolica na kojoj sedeo.
I krevet u kojem je spavao, i sanjao svoju nebesku zaruchnicu, odavno mrtvu.
* Ispostavilo se da je to bila soba na spratu, blizu nebesa, na kraju hodnika. Poslednja soba.
* Poshto su se dogovorili (domejlovali) za termin, Ichwich je rezervisao sobu. Spremao se za sastanak s knedlom u grlu, od uzbudjenja.
* Uveche, pre nego shto je krenuo i hteo da iskljuchi kompjuter, primetio je da preko ekrana preletje koverat.
Stizhe imejl.
„Stigla sam. Chekam te u poslednjoj sobi.”
* „Hm. Ova, izgleda, na randevu ide s lep-topom. Inache kako bi mi poslala imejl iz hotelske sobe?”, razmishljao je Ichwich u kolima na putu od Pomaza do Budimpeshte.
* Stigavshi u hotel, na recepciji je saznao da je kljuch vetj gore.
Popeo se na sprat (blizu nebesa), otishao do kraja hodnika i zakucao u poslednju sobu.