Lavina SK – sportски klub, скраћено LSK – сваке године приређује новогодишњи turnir у Помазу. Зове се Silvestarски kup, пошто је 31. decembar по новом kalendaru имендан pape Silvestra I, па се у Mađarској дочек Нове године зове просто Silvestar, тачније Silvester. На пример: “Где ћеш на Silvester?”

Тога дана у преподневним satима с висоравни изнад Поткамена разлеже се галама, sportски крици и навијачки урлици, а грудве изгаженог блата и снега лете у тмурна и ниска зимска небеса. Turnir је tradicionalан, игра се сваке године, без обзира на meteoroloшке и terenске прилике-неприлике, по снегу и леду, блату и киши, а у gumеним čizmама, bakandžама и jakнама с kapuљачом и штриканим капама за skiјање.

С обзиром на такве прилике, загрејавање играча узима се озбиљно, а у томе кључна улога припада demižonu са домаћом комовицом.

Утакмицу komentarише – рекло би се “преноси” – слепи Паче. Стоји испод три багрема крај игралишта, левом руком ослоњен на раме Дугачког Саве који Пачета води по селу и околини. Утакмицу слепац прати помоћу Дугачког који му “шапће”, али Паче је способан и за самосталан spikerски рад: orijentише се према звуковима одлично, ако пак погреши, онда се после утакмице доле у Бику развеже расправа о rezultatu – да ли да се призна онај који је постигнут на terenu или онај који је проглашен у spikerском komentaru.

Занесењак простором и даљином, слепи Паче препознаје по звуку чак и avione и погађа летове. С руком на рамену Дугачког Саве застао би насред улице, забацио главу као да гледа увис, и рекао: “Москва–Madrid”. Или “Hamburg–Будимпешта”.

– Нису ћеле чак ни на пиво – причао је Ичвичу. – Наумили смо да ји одведемо на крај села у жбуње иза bircuza, тамо ђе је, како Саво каже, добра ледина, али јок. Нисмо стигли ни на крај sokaka, она ме зграби за кесу и готово! Дерем се ја Сави, ђе смо, питам га, а он мени, немој ође, Паче, под lampом, смије нам се цели bircuz, ал шта ћу?

Паче се није увредио, али је изјавио да је и он човек. И поновио оно о мирису. Да ни Mađarице, ни Српкиње, ни Ciganке, ни Totице немају такав мирис.

На Пачетов утицај, Ичвич је дуго носио у себи радозналу жељу за мирисом црнкиња. Све док није решио да неки изненадни хонорар уложи у projekat. Сео је у taksi и наредио возачу да га одвезе у salon за masirање – тако се kamufliraju јавне куће – где има црнкиња; то taksistи знају.

На портирници kupleraja, међутим, тражио је рачун.

На име mađarске televizijе. Уредништво emisija за nacionalне мањине.

Али televizija није му платила ни кинту. Испотавило се да мањински закон не предвиђа finansirање erotских права erotomanских припадника nacionalних и etniчких мањина.

На таквим finим струнама су умели Паче и Ичвич заједнo да гуде, све док се није уплела жица politike. Тада би све испало falš.

После утакмице на Поткамену играчи и навијачи сјурили су се на пиво код Бика. Стари чича Rupert промешао је škembićе и наточио krigle; један kvadratни metar пива за почетак. Матори Švaba био је матор већ и пре давадесет и пет година када је први пут скувао silvestarски ручак за чланове Lavina SK.

Блатњави, мокри, знојави и зајапурени играчи локали су хапалапљиво, а чича Rupert је точио пиће; пунио је krigle gumеним цревом као што се полива трава, а повремено је истрчавао у кухињу да промеша škembićе.

Сада, поводом 25. годишњице оснивања Lavina SK одржао је свечани говор у којем је evoцирао истакнуте momente из прошлости kluba, на пример утакмицу када су timови почели игру без загрејавања јер грешком organizatora на брду није било ракије, па су опрезнији играчи одустали и спустили се у село а вратили се пијани, те су пре kornera и слободних удараца запевали, а над Поткаменом надвио се облак од издуване кајсијеваче.

Беседнички размахан, Lauda је подвукао да је пијаних играча било у обе ekipe, пошто у Помазу – овде је кутлача написала полукруг изнад глава и попрскала их црвеним softом – никад није било поделе и разликовања између човека и човека, без обрзира на то да ли је пијан или трезан, Mađar или Србин, Švaba или Slovak, Ciganin из рогља или Бугарин са баштом.

Никад у Помазу нису правили problem од тога. Он се сећа, рече Lauda уперивши кутлачу у Ичвича, да су његови и Ичвичеви старци разговарали увек на два језика. Његов деда, Mađar, говорио је српски, а Ичвичев деда Живко (Живко bači), Србин, одговарао му је на mađarском. А када би им се придружио неки Švaba, обојица би прешли на švapски, а Švaba би ћеретао mađarски и српски наизменично.

– Hanzi bači, Janoš bači, Jovo bači, сви јебачи – церекао се Паче, а Lauda је наставио у том духу.

Ако Lauda хоће да лаје о tragediји у Југославији о којој очито нема појма, нека изволи да се informише. Али не из mađarске štampe и televizije која сумануто лаже и потпирује мржњу против Срба. Mađarска televizija преузима, једноставно, све лажи zagrebачке, hrvatске propagande. Показују сахрану жртава српских четника и komunista (као да је то исто), а опело служи брадати српски поп.

Нека Lauda погледа ambleme у левом углу ekrana приликом reportaža са ратишта. Видеће да пише HTV. Hrvatска televizija.

Као да је прескочио преко šanka, стари Rupert се створио међу њима и раширо руке. Јер слепац је такође био скочио с kriglом у руци, као да хоће да се њоме бије. Стари Švaba га је, међутим, ухватио за руку и смиривао.

И доста више говоранције, окренуо се Laudi; охладиће се škembićи. Он их неће подгревати, то је krucifiks. Нека изволе ждерати.

Пачету је пак рекао да није тачно да mađarска televizija Србе приказује само у negativном светлу. Недавно је видео reportažu о protestu београдских studenata и mitingu opozicije.

То је Ичвичево масло, одмахнуо је слепац. Ичвич је онај који forsira београдске балавце. Сигурно је потуцао неку studentкињу. А београдски studentи су, заједно са opozicijом, плаћеници Запада. Мрачних сила света. Као и Ичвич, који ради вероватно за BBC. Зато трчка у London. Пачету је то јасно, узалуд се Ичвич претвара да у London одлази ради туцања; додуше можда се и туца, али то му добро дође као kamuflaža.

Јер сви су они издајници српских nacionalних interesa.

Са Kubaнкама је ваљда и певао. Internacionalu. Диж’те се, презрени на свету. Откад су пак Kubaнке напустиле Калаз, Ичвич је обавештен да Паче, опет kosmopolitски, посећује kinеsку pijacu.

– Сигурно туцаш неку перјану jakну.

Садржај xxx Даље