Lavina
Lavina SK sportски klub, скраћено LSK сваке године приређује новогодишњи turnir у Помазу. Зове се Silvestarски kup, пошто је 31. decembar по новом kalendaru имендан pape Silvestra I, па се у Maπarској дочек Нове године зове просто Silvestar, тачније Silvester. На пример: Где ћеш на Silvester?
Тога дана у преподневним satима с висоравни изнад Поткамена разлеже се галама, sportски крици и навијачки урлици, а грудве изгаженог блата и снега лете у тмурна и ниска зимска небеса. Turnir је tradicionalан, игра се сваке године, без обзира на meteoroloшке и terenске прилике-неприлике, по снегу и леду, блату и киши, а у gumеним θizmама, bakandама и jakнама с kapuљачом и штриканим капама за skiјање.
С обзиром на такве прилике, загрејавање играча узима се озбиљно, а у томе кључна улога припада demionu са домаћом комовицом.
Утакмицу komentarише рекло би се преноси слепи Паче. Стоји испод три багрема крај игралишта, левом руком ослоњен на раме Дугачког Саве који Пачета води по селу и околини. Утакмицу слепац прати помоћу Дугачког који му шапће, али Паче је способан и за самосталан spikerски рад: orijentише се према звуковима одлично, ако пак погреши, онда се после утакмице доле у Бику развеже расправа о rezultatu да ли да се призна онај који је постигнут на terenu или онај који је проглашен у spikerском komentaru.
Занесењак простором и даљином, слепи Паче препознаје по звуку чак и avione и погађа летове. С руком на рамену Дугачког Саве застао би насред улице, забацио главу као да гледа увис, и рекао: МоскваMadrid. Или HamburgБудимпешта.
А неретко, када би по корацима препознао Ичвича: LondonПомаз.
Осим даљином, Паче се заносио и женама. Њих је препознавао по мирису. Тврдио је да плавуше миришу другачије него црнке.
Када су се 1980-их година у fabriци tekstila у суседном Калазу појавиле ткаље из братске socijalistичке земље Kube, слепац је помахнитао.
До Помаза осећам њихов мирис! тврдио је и терао Дугачког да га свако вече води у Калаз да вребају Kubaнке пред чувеном Плавом кућом, радничким домом у којем су биле смештене.
Buenas noches поздрављао би их слепац и звао на пиво. Издвојили би две крупније, са уснама као krofne.
Нису ћеле чак ни на пиво причао је Ичвичу. Наумили смо да ји одведемо на крај села у жбуње иза bircuza, тамо ђе је, како Саво каже, добра ледина, али јок. Нисмо стигли ни на крај sokaka, она ме зграби за кесу и готово! Дерем се ја Сави, ђе смо, питам га, а он мени, немој ође, Паче, под lampом, смије нам се цели bircuz, ал шта ћу?
Ичвич га је неопрезно питао шта је баш њему тако јако стало до црнкиња. У чему је разлика?
Паче се није увредио, али је изјавио да је и он човек. И поновио оно о мирису. Да ни Maπarице, ни Српкиње, ни Ciganке, ни Totице немају такав мирис.
А sida? питао га је Ичвич.
Мани. То је бар лепа смрт.
А да ли знаш шта је први simptom side?
Шта?
Вило.
Шта?
Увило.
ШТА?
ГЛУВИЛО!
На Пачетов утицај, Ичвич је дуго носио у себи радозналу жељу за мирисом црнкиња. Све док није решио да неки изненадни хонорар уложи у projekat. Сео је у taksi и наредио возачу да га одвезе у salon за masirање тако се kamufliraju јавне куће где има црнкиња; то taksistи знају.
Међутим, шта? Црна краљица ноћи мирисала је на moment parfem којим је тих година цела ноћна Будимпешта била запахњена; Ичвич га је осетио у lokalима где се пуши marihuana; дуго је мислио да је то мирис траве.
Обавио је посао и платио.
На портирници kupleraja, међутим, тражио је рачун.
На име maπarске televizijе. Уредништво emisija за nacionalне мањине.
Али televizija није му платила ни кинту. Испотавило се да мањински закон не предвиђа finansirање erotских права erotomanских припадника nacionalних и etniчких мањина.
Ипак није пожалио свој eksperiment.
Није fazon у мирису него у кожи sumирао је своја искуства Пачету. Црна кожа краљице ноћи није била додуше груба или храпава, али чвршћа. Присутнија. Кожнатија.
Паче је делио Ичвичево мишљење; и сам је доживео исто са Kubaнкана, али није хтео да објашњава, мислећи да то може да разуме само онај ко не види кожу коју хвата.
Kadifa што дише.
На таквим finим струнама су умели Паче и Ичвич заједнo да гуде, све док се није уплела жица politike. Тада би све испало fal.
После утакмице на Поткамену играчи и навијачи сјурили су се на пиво код Бика. Стари чича Rupert промешао је kembiζе и наточио krigle; један kvadratни metar пива за почетак. Матори vaba био је матор већ и пре давадесет и пет година када је први пут скувао silvestarски ручак за чланове Lavina SK.
Блатњави, мокри, знојави и зајапурени играчи локали су хапалапљиво, а чича Rupert је точио пиће; пунио је krigle gumеним цревом као што се полива трава, а повремено је истрчавао у кухињу да промеша kembiζе.
Када је проценио да су скувани, унео је котлић, ставио га насред стола и поделио porcije. Само је Niki Lauda, возач општинске волге, по некој tradicijи, имао право да једе кутлачом, direktно из котлића.
Сада, поводом 25. годишњице оснивања Lavina SK одржао је свечани говор у којем је evoцирао истакнуте momente из прошлости kluba, на пример утакмицу када су timови почели игру без загрејавања јер грешком organizatora на брду није било ракије, па су опрезнији играчи одустали и спустили се у село а вратили се пијани, те су пре kornera и слободних удараца запевали, а над Поткаменом надвио се облак од издуване кајсијеваче.
Беседнички размахан, Lauda је подвукао да је пијаних играча било у обе ekipe, пошто у Помазу овде је кутлача написала полукруг изнад глава и попрскала их црвеним softом никад није било поделе и разликовања између човека и човека, без обрзира на то да ли је пијан или трезан, Maπar или Србин, vaba или Slovak, Ciganin из рогља или Бугарин са баштом.
Никад у Помазу нису правили problem од тога. Он се сећа, рече Lauda уперивши кутлачу у Ичвича, да су његови и Ичвичеви старци разговарали увек на два језика. Његов деда, Maπar, говорио је српски, а Ичвичев деда Живко (Живко baθi), Србин, одговарао му је на maπarском. А када би им се придружио неки vaba, обојица би прешли на vapски, а vaba би ћеретао maπarски и српски наизменично.
Hanzi baθi, Jano baθi, Jovo baθi, сви јебачи церекао се Паче, а Lauda је наставио у том духу.
Нема у Помазу сукоба нити несугласица ни данас, када у бившој Југославији Срби врше agresiju и etniчко чишћење. Помашки Срби нису криви за оно што раде четници и komunistи, које цео свет осуђује.
Паче је плануо.
Цео свет лаже, викнуо је. Сви су поверовали hrvatској и katoliчкој propaganди. И немачкој, осветничкој. Срби су извикани за agresore и зликовце, а овамо српски народ брани само своја вековна огњишта. Српска се земља нашла на раскрсници islamског fundamentalizma и западног imperijalizma, па су Срби испали најцрњи на свету.
Ако Lauda хоће да лаје о tragediји у Југославији о којој очито нема појма, нека изволи да се informише. Али не из maπarске tampe и televizije која сумануто лаже и потпирује мржњу против Срба. Maπarска televizija преузима, једноставно, све лажи zagrebачке, hrvatске propagande. Показују сахрану жртава српских четника и komunista (као да је то исто), а опело служи брадати српски поп.
Нека Lauda погледа ambleme у левом углу ekrana приликом reportaa са ратишта. Видеће да пише HTV. Hrvatска televizija.
Возач је спустио кутлачу и питао да ли је то Паче својим очима видео.
Као да је прескочио преко anka, стари Rupert се створио међу њима и раширо руке. Јер слепац је такође био скочио с kriglом у руци, као да хоће да се њоме бије. Стари vaba га је, међутим, ухватио за руку и смиривао.
Нема тога у Помазу, момци, рекао је.
Бива, додуше, да полете krigle (наравно празне: нико није луд да због туче пролије пиво), у kermesu се отворе понекад и бритве, али само због девојака. Никада због проклете politike.
И доста више говоранције, окренуо се Laudi; охладиће се kembiζи. Он их неће подгревати, то је krucifiks. Нека изволе ждерати.
Пачету је пак рекао да није тачно да maπarска televizija Србе приказује само у negativном светлу. Недавно је видео reportau о protestu београдских studenata и mitingu opozicije.
То је Ичвичево масло, одмахнуо је слепац. Ичвич је онај који forsira београдске балавце. Сигурно је потуцао неку studentкињу. А београдски studentи су, заједно са opozicijом, плаћеници Запада. Мрачних сила света. Као и Ичвич, који ради вероватно за BBC. Зато трчка у London. Пачету је то јасно, узалуд се Ичвич претвара да у London одлази ради туцања; додуше можда се и туца, али то му добро дође као kamuflaa.
Јер сви су они издајници српских nacionalних interesa.
А Kubaнке? питао га је Ичвич. Зар туцање са Kubaнкама није било против nacionalних interesa? Шта више, evropских?
Ичвич је на основу слепчевих seksualних ширина сматрао да је Паче kosmopolit. Туца све живо. Без обзира на nacionalну припадност и interes.
Са Kubaнкама је ваљда и певао. Internacionalu. Дижте се, презрени на свету. Откад су пак Kubaнке напустиле Калаз, Ичвич је обавештен да Паче, опет kosmopolitски, посећује kinеsку pijacu.
Па шта?
Сигурно туцаш неку перјану jakну.