Miodrag Pavlović
Pesništvo Petra Miloševića
Narodne novine, 15. novembar 1990
Petar Milošević ispisuje pesničke reči na isturenoj tački našeg bivstvovanja, kao skriveni lovac ili vojnik na mrtvoj straži. Dugo je osluškivao reči što su se razmilele po ravnici, uz obale velike, gospodske reke Dunava. Išao je u berbe smisla i muljao grozdove svojih slutnji. I ođednom, eto pesama izloženih našem sluhu i poimanju. Šta govore pesme Petra Miloševića, da li se razležu kao krik ili zvone kao čaše spremne da budu ispijene?
Slike narodnog srpskog života i odblesci naše prave srednjevekovne duhovnosti ukrštaju se u pesničkim viđenjima Petra Miloševića i daju savremene i moderne pesničke oblike. Ove su pesme svakom bliske, univerzalne jer se dotiču onih suština koje se još samo pesnicima otkrivaju. S druge strane one pokazuju dubinu do koje se slovensko slovo moglo spustiti kroz najbolje umove svoje religiozne misli i pesničkih proziranja i prizivanja.
Možemo pomisliti da je pesničkom delanju Petra Miloševića potrebna podrška i ohrabrenje. Svakako da jeste: ohrabrenje je potrebno svakom stvaraocu ma gde on delao, i bilo koliko delo stajalo već iza njega. Ali pesnička ostvarenost Petrova je takva i tolika da ona zapravo ohrabruje druge pesnike i potvrđuje im da bilo gde se nalazili, dok su u dosluhu sa korenima nacionalne tradicije, oni su na dobrom putu i ne mogu zalutati.