Najlakše je naučiti psovke
Prilikom jedne svoje inspekcijske šetnje major Vis je odlutao malo dalje u šumu, dole skoro do Pomaza. I tamo, na visoravni Potkamena koja se dodiruje direktno sa nebom, primetio je sumnjivu pojavu.
Oko velike bukve, okolo pa okolo, kao konj u dolapu, kružio je čovek i mumlao:
– Бескрајни, плави круг. У њему, звезда.
Major Vis nije znao da je u pitanju citat iz Seoba Miloša Crnjanskog.
Ičvič nije odoleo iskušenju da u svoje video-priče poslate u svemir unese onaj čuveni beskrajni plavi krug sa zvezdom. Za njega je to bio simbol cele sentandrejske mistike i legende o večnim seobama ili, tačnije, o večnosti i konačnosti njihovih rezultata; krug je značio da se iz Sentandreje nema više kud, ni napred ni natrag, samo gore ka nebu, do one zvezde.
Ili dole u bezdan, u dubinu... ali čega? Vremena?
Vreme u Sentandreji ima samo jednu dimenziju: retrospektivnu; jednosmerno vreme koje ide u rikverc, vraća se u sebe i teži ka svome jezgru, toj famoznoj zvezdi u sredini beskrajnog plavog kruga.
Zvezdu je predstavljala bukva, nepomična, a plavi krug je bio patrijarh Čarnojević, i sam simbol i po!
Epizoda je nosila naslov “Anakonda”, pošto je patrijarh Čarnojević, da bi se ublažio patetizam same teme, igrao pijanca koji se namotao na stablo kružeći oko drveta, misleći da napreduje. Beskrajni plavi krug...
Vis major se smeškao; ako je bio senilan i neobrazovan (nikad nije čuo za Crnjanskog), to ne znači da je bio i lud! Pretpostavljao je da patrijarh Čarnojević nije slučajno maskiran u plavi krug i da ne ide oko bukve samo tako, bez dubljeg smisla i skrivenog cilja!
Da se radi o kamuflaži, potvrdila je i činjenica da su apsurdnu scenu posmatrali polupijani ljudi umetničkog izgleda (Venclović, Ignjatović i Crnjanski), a onaj tamo s kamerom, kobajagi, sve snima.
“Sve!”, kapirao je Vis major. “I bazu sila međunarodnih snaga, i kretanje zečeva i muflona!”
Ubeđen da je cela ta lakrdija samo alibi za špijunsko snimanje Tutnja, major Vis je hteo da se vrati na Tutanj i alarmira Kovača Kalamba, ali ga je onaj čovek ispod bukve zaustavio.
Ulogu pijanca patrijah Čarnojević je igrao realistički pijan, pa je zamolio iznenađenog majora Visa da mu pomogne otpevati pesmu Na kraj šora čađava mehana, jer on ne može da se seti teksta, mada se radi o prevodu od Petefija koji je bio veliki mađarski pesnik, inače Srbin ili tako nešto.
Major Vis je odbrusio da on poznaje samo Mr. Šekspirove pesme, ali se one ne pevaju.
– Иди онда у тетку стринину! – odmahnuo je patrijarh Čarnojević razočarano, ali i apsurdno; da je bio trezan, ni sam ne bi razumeo svoju psovku.
Ovako je sav zadovoljan nastavio da kruži oko bukve kako Crnjanski kaže, a Vis major se vratio u bazu i javio da je otkrio špijune.
Kovač Kalambo ga je pažljivo poslušao, zatim je izjavio da je Vis major budala; ono s Petefijevom pesmom bila je lozinka i Vis major je napravio grešku što nije dočekao da sazna šta je odgovor na nju.
Major Vis je, međutim, izjavio da zna odgovor.
Islednik je zinuo i nestrpljivo pitao:
– Pa šta je lozinka?
– Idi u tetku strininu! – odgovorio mu je Vis major.