Negde se uvek zakuva nešto
Među izveštajima o izbijanju kosmičkog mira posle koncerta u njujorškoj Dakoti, objavljena je i vest o kraju bitke za Sulejmanovac. Na jednom satelitskom kanalu dao je izjavu i Džon Lenon:
– Ovo je prvi slučaj u svetskoj istoriji da moja pesma Dajte šansu miru tako brzo postigne efekat. Trebalo je, izgleda, da dođem u nebesa da me najzad i političari shvate ozbiljno.
Tenoristi i trbušne plesačice ostadoše kratkih rukava; nastupajući u Dakoti nisu slutili da seku granu pod sobom. Izazivanjem kosmičkog mira ugrozili su svoj plan o zaluđivanju i unesrećivanju vrhovnog vrhovnika koji zbog izbijanja neratnog stanja nema više šta da radi u Njujorku: mediji uveliko trube o penzionisanju i raspuštanju sila međunarodnih snaga.
S druge strane izgledalo je da u nastaloj mirovnoj situaciji Mr. Tvist možda i neće dočekati nastup egzotične grupe u Metropoliten operi koji u tom slučaju postaje besmislen; ako vrhovni vrhovnik ne sedi u gledalištu zabuljen u zavitlana bedra Pro Forme, zašto da se trbušne plesačice znoje pred nadodoljenim matorcima i smežuranim babetinama koje stenju pod kilogramima nakita.
Ali mogućnost povratka Mr. Tvista u London nije uplašila samo trbušne plesačice nego i Ičviča.
Proklinjao je istoriju koja ga stalno maltretira.
Za vreme komunizma između njega i gospođe Tvist stojala je gvozdena zavesa, a sada u novom poretku razdvaja ih rat i mir! Čaki mir.
Istorija je, međutim, opet iznenadila Ičviča.
Ovoga puta mu je izašla u susret, istina na svoj, dakle užasan način.
Mr. Tvist nije imao šanse da napusti Njujork.
Ičvič je uperio kameru u prozor komandantske kasarne Ujedinjenih nacija da pogleda da li se Mr. Tvist pakuje, ali se vrhovni vrhovnik, umesto kofera, bavio globusom koji mu se vrteo na stolu.
Na kugli zemaljskoj, osvetljenoj iz sopstvene utrobe sijalicom, tu i tamo, povremeno buknuo bi plamen. Tada bi vrhovni vrhovnik izmerio parametre, zatim digao slušalicu i izdao komandu “bam”!
“Негде увек запизди”, pogledao je Ičvič snuždeno u nebesa, gde je Džon Lenon upravo vratio čuturu čika Tiću, obrisao usta od mastike i skeptično odmahnuo kao da više ni on ne veruje u mogućnost muzičkog izbalansiranja nejednakih proporcija rata i mira.
U potpunom istorijskom zamračenju Ičviču je ostala jedina nada da će novi konflikti izbiti daleko od Pomaza, pa će se gospođa Tvist, smirena, vratiti u London.
Ali Ičvič nije računao sa Glavatom Natom.
Zumovao je na kuglu zemaljsku i video da je vrhovni vrhovnik uperio prst u Sentandreju i preti bombardovanjem zbog nesrećnosti.
Ispostavilo se da Glavata Nata opasno tuguje. I to u međunarodnim dimenzijama.
– Ајде де што се у вароши више дивани мађарски него спрски. Ал сад се већ и мађарска реч губи, толко су навалиле ође јапанске туриште.
“Објасни маторој да јапански језик није опасан по нас тако као мађарски. Јапански барем не знамо, па нас не може асимилирати”, telefonirao je Kuplungu Ičvič jer se bojao da bi u slučaju bombardovanja Glavate Nate gospođa Tvist ipak produžila baratanje u njujorškom laboratorijumu.
A izgledalo je da je sve vraćeno na originalni kolosek: vrhovni vrhovnik ne zna gde mu je glava, pa i ne pomišlja na povratak u London, i ne samo zato što se svetska situacija ponovo zakuvala.
Ne. Vrhovni vrhovnik se spremao u operu!
Zajedno sa svim njujorškim muškarcima pijanim od feniletilamina, i Mr. Tvist je goreo od želje da vidi nastup egzotične plesačke grupe u Metropolitenu; duž Brodveja, najduže ulice na svetu koja krivuda dvadeset šest kilometara od Zapadne obale do Bruklinškog mosta, muške poglede su plenile plakate trbušnih plesačica, predvođenih Pro Formom. Deo taktike je bilo njeno isticanje već u reklami, da se vrhovni vrhovnik, naviknut na sekundarnu sliku stvarnosti, zaljubi u devojku pre nego što je ugleda uživo.
Njujork je drhtao u šakama preprodavaca ulaznica u Met, a Pro Forma je pućila usta.
– Како ћу овде узлетети међу звезде? – odmeravala je na probi plafon Metropoliten opere.
Tenoristi su rekli da nema frke; kazaće Ičviču da emituje na plafon nebo sa zvezdama poput onog u Raveni u grobnici carice Teodore; neka Ičvič izvoli raditi nešto, ako ga već hrane čak od Budimpešte.
Njemu, međutim, nije padalo na pamet da se pokazuje u operi jer je pretpostavljao da će vrhovni vrhovnik na predstavu dovesti i svoju ženu. Zato je Ičvič za nebesku scenu predložio tehnički jednostavnije rešenje: u auli Meta nalaze se čuvene Šagalove slike, isto tako nadrealističke kao g. Molerove u Sentandreji.
– Излетећеш у аулу и тамо: фућ! Горе у небо, кроз Шагалову слику.
Koliko Ičvič nije bio u stanju da proceni šta se može očekivati od jednog vrhovnog vrhovnika, pokazuje činjenica da je Mr. Tvist na predstavu došao – sam! Ičvič je izvirivao iza zavese i kada je video da gospođa Tvist ne sedi u gledalištu, zalupalo mu je srce. “Вратила се у Лондон!”, mislio je iz refleksa. Nije znao da je vrhovni vrhovnik došao bez žene zbog plakata: kako da se nagleda trbušnih plesačica u društvu sopstvene supruge? (Mr. Tvist nije poznavao Ičvičevu teoriju o “uzajamnoj lepoti” više žena ili solitera.)
Ičvič je izašao iz opere i ođurio u Fordovu zadužbinu da pokupi stvari sa grane žakarande i onda ćao, ode on u London za gospođom Tvist!
Ona je, međutim, sedela u bifeu Ujedinjenih nacija i gledala prenos iz Metropoliten opere; Ičvič ju je ugledao skidajući svoj prtljag sa drveta.
Kada bi prenos iz opere između dve sevdalinke prekinula reklama, gospođa Tvist bi ustala i otišla u laboratorijum da promeša koka-kolu i kontroliše koncentraciju feniletilamina čiji je rast čitala sa kompjuterskog ekrana.
Ičviču nije bilo jasno zašto gospođa Tvist nastavlja mirotvorno mućkanje kada je rat u blizini Pomaza okončan. U njihovoj ljubavnoj zoni vlada mir.
“Главата Ната!”, setio se najzad. “Ипак тугује због јапанских туриста и хоће да је бомбардују!” Možda joj Kuplung nije preneo Ičvičevu poruku o asimilaciji?
Ako je gospođa Tvist bacila pogled na mapu i videla da Sentandreja, ugrožena, leži pored Ičvičevog Pomaza, nastaviće trovanje sila međunarodnih snaga feniletilaminom da bi bombarderi i Glavatu Natu zasuli samo visibabama i ljubičicama.
A zaslužila bi, mislio je Ičvič, da je gađaju saksijom. Fikusom ili kaktusom.
Gledao je kako gospođa Tvist opet ustaje i izlazi da promeša koka-kolu.
I tada je, na ekranu laboratorijskog kompjutera, pročitala sledeću poruku:
Ičvič je na putu za London.
Sinjora Ikona.