Pod krošnjama šunjaju se sveci
– Сигуран си да је Сулејмановац излапео? – otišao je Ičvič do ivice visoravni odakle se videla padina s tajnim izvorom.
Ozaren zracima zalazećeg sunca iznad Tutnja, Sulejmanovac je blistao kao ogromna planinska freska, razlivena među krošnjama i šipražjem, a delom rasprskana i po lišću na granama.
Ili kao oproštajna slika usijanog Njujorka u Ičvičevom snu.
Samo što na Potkamenu nisu svetlucali prozori, nego boje i oblici; u dimenzijama koje odgovaraju planinskim proporcijama, nazirali su se fragmenti, Ičviču poznati sa g. Molerovih slika i sopstvenih video-snimaka.
Pomislio je da se možda raspao internet, da se poderala elektronska svetska Mreža, pa se sve ono što je on poslao u svemir sručilo s neba na Sulejmanovac.
Prepoznao je čuperak brade patrijarha Čarnojevića koji je šetao pod krošnjama, Venclovićev kažiprst i guščije pero iznad hartije i druge detalje rasute u šumi kao da je prirodni mozaik ili ikonostas niknuo iz nje.
Ova pretpostavka pokazala se tačnom.
Kuplung je rekao da je stručna komisija ustanovila da su slike izrasle bukvalno iz zemlje kada je iz nje nestala nafta koja se u tlo oko Sulejmanovca decenijama upijala iz sovjetske vojne slavine, montirane komunistički nehatno.
Ali, štetna za biljni svet, razlivena seksnafta je za istoriju umetnosti bila od velike koristi.
Kada je stigla u dublje slojeve, nafta se upila u potonule ostatke šarenih dasaka Venclovićeve kolibe. Drvo je naravno tokom vekova istrunulo i vratilo se u prirodnu cirkulaciju, ali su boje hemijski reagovale s nekim naftinim sastojcima koji su ih konzervisali pod zemljom. A posle zavrtanja slavine i prestanka curenja, nafta je isparila iz zemlje, pa su se boje oslobodile i počele da izbijaju na površinu, prvo samo u flekama, a zatim i u celovitim oblicima.
Kuplungova objašnjenja Ičvič je slušao kao u polusnu. Snimao je fantastičnu panoramu ne primećujući kako se oko njega okupljaju devojke, zagledane u zapanjujući prizor.
Stajali su nemi na brdu sve dok sunce nije zašlo za Tutnjom.
Tada je planinski ikonostas dobio nov, doduše manje pompezan, ali zato svečaniji sjaj od prvih zvezda na kojima su sedeli nebeski Sentandrejci; Kuplung je rekao da oni svako veče izlaze nad Potkamenom, otkad su im se preci pojavili na padinama.
Dole na sentandrejskom putu počeo je večernji promet, pa ih je Kuplung opomenuo:
– Цуре би полако морале да изађеду на друм. Немате појма колко су вас тражили возачи.
Seli su u kamion i otišli do benzinske pumpe gde je nastala neviđena gužva; vozači su se doslovno tukli vozilima da se dokopaju devojaka; Pro Formu je oteo jedantrabant jer ga niko nije shvatao ozbiljno.
– Изгледа, иде то и без љуб-уља – smeškao se Ičvič. – Фрајери имају довољно фенилетиламина и у својим мудама.
– Ух! Ко смукови! – odmahnuo je Kuplung. – Само моја грдосија неће да ради на муда. Опет морам да купујем гориво. Али биће дана. Ајде да дрмнемо нешто код Хужвика.
Ičvič se dvoumio: ohladiće se krompir-paprikaš. Ali video je čudne stvari, pa je hteo da pita Kuplunga.
U podnožju Potkamena podignute su karaule, oko bivše sovjetske kasarne vraćena je ograda s bodljikavom žicom, svuda kruže džipovi vojne milicije, a na sentandrejskom drumu puze kolone bojevnih vozila i pokrivenih kamiona za transport oružja.
Na ulazu u Sentandreju Kuplung je morao da pokaže posebnu dozvolu.
– Откуд ова парада? Ови нису чули да је битка за Сулејмановац завршена? – čudio se Ičvič.
Kuplung mu je objasnio da je vanredno stanje uvedeno upravo zbog završetka bitke za Sulejmanovac.
Niko ne veruje da je uspešan i međunarodno izrazito popularan rat u Panonskoj pustinji zaustavljen tek tako, bez krupnijeg razloga.
– Спрема се нека већа фрљока – rekao je Kuplung. – Видли смо на телевизи’ да је врховни врховник осто у Њујорку, а ође је уведено ванредно срање.