Sentandreja u svemiru
Sa svojim video-pričama Ičvič je prošao kao g. Moler sa slikama na staklu koje su posle otvaranja Muzeja spuštene u podrum; nisu ušle u stalnu izložbenu postavku jer ne potiču iz crkava. Isto tako, ni Ičvič nije mogao da prikaže svoje fantastične filmove u „Srpskoj panorami” koja je ipak bila informativna emisija.
Poslao je dakle svoju Sentandreju u svemir.
Bivša i sadašnja, stvarna i nestvarna, Sentandreja lebdi u svemiru nevidljivo…
…a ipak pristupačna svakome ko pritisne odgovarajuće dugme na računaru.
Ičvičeva Sentandreja kruži u elektronskom svemiru na kompjuterskoj mreži internet, na sledećoj adresi:
www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/proza/ichwich/index.htm
Na tome mestu Ičvič je rekonstruisao Sentandreju kao neki električni, nevidljiv ili zaklopljen satelitski ikonostas, koji se rasklapa na dodir dugmeta.
Na njemu se otvaraju ulazi u zgrade i ulice elektronske Sentandreje i u priče o njoj.
One se u svemiru neprestano menjaju jer ih dopunjuje i sam Ičvič, a dopunjuju ih i posetioci svemirskog grada-muzeja, u kojem je za poruke i pošiljke posetilaca otvoreno posebno elektronsko sanduče.