U starim bogoslužbenim knjigama čiji je vlasnik manastir Bazjaš, nalaze
se raznovrsni natpisi od velike važnosti, pošto se odnose na život i istoriju
ovog znamenitog verskog zdanja. Značaj ovakvih inskripcija treba svakako
sagledati u svetlu jednog osobenog verodostojnog dokumenta za prošlost
ovog manastira. Natpisi nam pružaju verodostojniju sliku, mnogo podrobniju
a time se proširuje saznanje o manastiru Bazjašu. Za manastir i njegovu
istoriju ove inskripcije su nepresušni izvor koji treba uzeti u obzir kada
se piše i manastiru Bazjaš.
U tim natpisima se mogu pronaći podaci i životu ljudi koji su u ovom
manastiru svojevremeno obitavali, postoje podaci sa imenima darodavalaca,
o raznovrsnim događajima vezanih za život manastira, o vremeniskim nepogodama
koje su zadesile ovo naseljr itd.
Inskripcije se obično nalaze na marginama raznih bogoslužbenih knjiga,
na njihovim omotima, nepisanim stranicama raznih protokola itd. Gotovo
da i nema inskripcija u vidu nekih letopisa manastira Bazjaš. Možda je
toga i bilo, ali je sve izgorelo u požarima i metežnom vremenu.
U iščitavanju natpisa nailazili smo i na takve natpise, pogotovo kada
se radi o zidnim natpisima, i na tekstove koji zahtevaju podrobniju analizu.
Nečitka grafija grafema, brkanje raznih azbuka u pisanju tekstova i druge
manjkavosti, predstavljaju velike poteškoće u preciznom iščitavanju natpisa.
Tekstovi uglavnom upotrebljavaju rusko-slovenski crkveni jezik, koji se
koristio u crkvama sve do druge polovine 19. veka.
Radi bolje pregledanosti sadržine inskripcija treba ih klasifikovati
prema predmetu kojim se tekstovi bave.
a) Inskripcije koje se bave životom monaha manastira:
- Minej (februar) - moskovsko izdanje 1847. godine, br. inv. 37. strana
186 -187 postoji natpis sledeće sadržine: "ăivojin Sekulić rođen u selu
Rudna u Banatu, 19. marta 1881. god. Postrižen u man. Vel. Remeta
16. oktobra 1905. u Sremu pod imenom Kiril. Zađakonjen 10. decembra 1905.
u Srem. Karlovcima u Dvorskoj kapeli od visokopreosvećenog episkopa
temišvarskog Georgija Letića, blagoslovom Sv. Patrijarha Georgija Brankovića.
Za jeromonaha prosvećen 26. decembra 1905. od visokopreosvećenog Episkopa
Gavrila Zmejanovića blagoslovom Sv. Patrijarha Srpskog Georgija Brankovića
u dvorskoj kapeli u Karlovcima. Duhovni otac beše mu iguman Vel. Remete
Josif Jovičić. Pribeležio Kiril Sekulić 24. februara 1955. god, kao upravnik
man. Zlatice, Kusića i Bazjaša."
- Minej (jun), moskovsko izdanje 1758. br. inv. 13
"Na samo Vaskrsenije Hristovo 829, 14 aprila rukopoložen bih črez ego
Preosveštenog Arhijereja našega Maksima Manujilovića Episkopa Vršačkoga
po jerodijakona i smotren est Gospodina našega igumana Isaje ot Grić v.
m. Zlatici 29 maja 1829. Makarije Kušević, jerodijakon"
Na poslednjem listu zabeleženo je: "Vasja kniga blagoletnaja Minej
Hristu mca juna izdaje napis 28. juna 801 god. az Luka Radulović, paroh
Zlaticije"
- Minej (avgust) - moskovsko izdanje 1758., br. inv. 15
"Mateja Stanković - iskušenik M. Zlatice 1882. i filijale Bazjaš."
- Oktoih - moskovsko izdanje 1849. god., br. inv. 50
"Matija Stanković -đak 1875-1880; Đoka Stojšić - đak manastira Zlatice,
iskušen 1876."
- Irmologion - XVIII vek, br. inv. 28
"Namesnik manastira Zlatice Teodor"
- Minej (jul) - moskovsko izdanje 1847, br. inv. 42
"Matej Bolgarić rodom iz Dolova, đak Man. Vojilo-vice, stupio u Vojilovicu
1883. i bi za igumana 1893."
- Apostol (XVIII vek), br. inv. 25
"Prvi srpski učitelj u Bazjašu 1.IX Kačik Milivoj"
- Minej (februar), moskovsko izdanje 1735. br. inv. 9
"Sja knjiga zovamaja Minej mca Februarija manastira Zlatice, Arsenije
Joanović 1831."
- Pentikostar - moskovsko izdanje 1714. br. inv. 1
Na omotu piše: "1853 ljato 15 avgusta. Rukopoložen bih črez ruku ego
preosveštenog Arhijereja našego Emilijana Kengelca, Episkopa Vršačkoga
vo jerodijakona i smotrenijem prečešnješego Gospodina igumana Davida Arsenijevića
vo m. Bazjaša 1853 ljeta, Arsenije Moga jerodijakon ."
- "U godini Gospodnju 1900,6 avgusta proizveden sam za igumana Sv.
obitelji Bazjaša od visokopreosvećenog G. Ep. Gavrila Zmejanovića u sv.
obitelj Bazjaša, smireni iguman Josif Popović"
- Minej (praznici) - moskovsko izdanje XVIII vek., br. inv. 27
"1831. januarija ktitorja napisah imja moje eže v monaškom čina stupih
826, 14 januarija vo jerodijakona 14. aprilija 829 na samo Svjato Vaskresenije
Hristovo, vo jeromonaha 26. junija 830 Makarije Kušević, jeromonah"
- Minej (jul) - moskovsko izdanje 1758. br. inv. 14
" V sej Minej spisak az sej dodatak smireni i prepodobni rab božiji
v manastira Zlaticija ljeta 1829, dne 17. januarija, Makarije Kušević,
monah"
- Minej (mart) - moskovsko izdanje 1758, br. inv. 10
"Sej Minej est manastira Zlatice 1834 na znamenanu mnoju Isaiji, iguman"
- Akatist - izdanje u Kijevu, Lavra Pečerskaja 1790
(Akatist se ne nalazi u bazjaškoj riznici. Podatak je preuzet iz dela
Stare crkvene knjige u Banatu, Temišvar 1985, str. 127 autor je Rumun Jon
V. Murešianu). Na str. 4-11 javlja se ime Momira Golubovića kao vlasnika
1801. godine, a na 11-12 strani javlja se datum 1 maj 1811 i tekst: "Jeromonah
Augustin Negrea manastir Bazjaš.
b/ Inskripcije o darodavcima
- Minej (praznici) - XVIII vek, br. inv. 27
"Knjiga Minej praznika manastira Bazjaša, priloži Gospodin Maksim,
Mitropolit Vršački"
- Službenik - moskovsko izdanje 1756. br. inv. 6
"1850. ljeta, Sej knigu priloži k manastiru Bazjašu počivši Bavaniški
paroh Samuil Miloradović za svoj večni spomen"
- Jevanđelje - moskovsko izdanje 1745 br. inv. 3
"Sej Jevanđelje mne nedostojanoga i grešnoga mene Stefana Joanovića
iz Sokolovca dado u sveti man. Bazjaš"
- "Dar Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi M-ru Vaznesenja Gospodnjeg u Bazjašu.
Darovao Jevanđelje (Zemun 1968) arhimandrit Avelj Konstandinidis iz Preveze-Grčka,
Bazjaš L.G. 1997."
- Jevanđelje - moskovsko izdanje 1750. br, inv. 2
"Sije svjatoje Jevanđelje vozobnovi Gospodar Sterije Manojlović Medaković
iz Vršca za svoj večiti spomen 27. avgusta 1834 god. prinesena i predata
mne Avgustinu Negriji jeromonahu."
v/ Inskripcije o posetiocima manastira
- Triod - moskovsko izdanje 1844. br, inv. 32
"Bijah u ovoj Sv. obitelji no na žalost ne nađoh nikakve utehe pošto
je pusto. Jovan Obradović sledovao u siju obitelj ljeta 1892."
- Prolog - moskovsko izdanje 1792. god, br. inv. 23
"Profesor Jovan Popović iz Pančeva urednik Vesnika 13. aprila 1893."
- Oktoih - moskovsko izdanje 1849. br. inv. 50
"18. septembra 1928. posetili su ovu svetu obitelj jeromonah Ilarion
Sujić i Dejan Kostić iz Temišvara."
- Jevanđelje - moskovsko izdanje 1730. br. inv. 2
"Posetio Sv. Vaznesensku obitelj Bazjaš prvi put Episkop Lukijan, administrator
Temišvarske eparhije."
g/ Inskripcije o drugim događajima
- Triod - moskovsko izdanje 1844. br. inv. 32
"Pokriven je ovaj Sv. obitelj sa plehom god. 1936. za vreme igumana
Pantelimona Došena. Iste godine je renoviran konak, metnut je nov patos
i vrata na crkvu."
- Jevanđelje - moskovsko izdanje 1730. br. inv. 2
"U sredu treće nedelje časnog posta služili preosvećenu liturgiju,
ispovedili i pričestili sokolovačko arhijerejsko namesništvo. Ispovednik
bio o. Dositej starešina m-ra Grgeteg, administrator temišvarski, Lukijan"
d/ Natpisi o vremenskim nepogodama
- Minej - moskovsko izdanje 1847. br. inv. 39
"1875. aprila 10. pred Cveti bilo je snega i tako zima kao oko Sv.
Jovana i Bogojavljenja. Teofan Milenković, namesnik."
Pored natpisa na bogoslužbenim knjigama, postoji određen broj inskripcija
koje se mogu naći na spomen-krstovima, na raznim uzidanim pločama u unutrašnjosti
manastira, natpisi na spoljašnjem zidu manastirske crkve itd. Prolaskom
vremena ove inskripcije se gube budući izložene nepogodama pa ih je danas
teško iščitavati.
1. Inskripcija na spomen-krstu koji se nalazi kraj yulaznih vrata,
na desnoj strani. Spomen krst je od kamena prirodne veličine i sadrži sledeći
tekst:
Uzimajući u obzir godinu smrti, sve indicije ukazuju da se radi o jeromonahu
Teodoru Uboviću čije ime smo naveli u poglavlju o monaštvu Bazjaškog manastira.
2. Spomen-ploča od crvenog kamena u prirodnoj veli-čini nalazi se na
južnoj strani manastirske crkve sa nat-pisom:
Prema šematizmu iz 1905. godine Samuil Milo-radović vodi poreklo iz
jedne svešteničke porodice (Pantelimon Miloradović službuje 1762-1792;
Jelisej Miloradović 1788-1833 a Samuil Miloradović službuje u vremenskom
razmaku 1831-1850). Zanimljiva je tvrdnja da je Samuil umro u 18. godini
života. Prema šematizmu to su godine službovanja a ne smrti.
3. U zidine manastirske crkve uzidan je mramorni krst crvene boje.
To je krst Pahomija Jankovića, igumana mana-stirskog sa sledećim tekstom:
4. Postoji nekolicina spomen-krstova čiji su tekstovi delimično uništeni
zbog vremenskih nepogoda:
- na jednom stoji tekst: Z.P.R.B. - Ana Milosava Jakšića sup - 1790
- na drugom je napisano: Zde-počivaet rab Božiji-Joan Ristić kosti
i- prah ego žitelj i kupec-Oravički poživ ljeto Gospodnja - 68 prestavise
u Manastiru-Bazijašu 1828.
- na trećem krstu može se pročitati: Z.P.R.B. - Vasilije Veselinov
- žitelj Ostrovački - prestavise 12 marta - 1824
Ostavili smo za kraj pitanje natpisa koji je uzidan u južnu spoljašnu
stranu manastirske crkve. Kako se to dobro može uočiti na samoj slici tekst
je sastavljen iz dva dela. Prvi deo je napisan posebnim karakterom slova
veoma sličan grafiji 14. ili 15. veka. (Njegovo iščitavanje bi moglo da
znači: SVETI HRAM VOZNESENjA GOSPODNjEG I NAŠEGA). Drugi deo teksta
koristi slova mnogo uveličana i dosta nehato ispisana. Iščitavanje teksta
moglo bi da glasi: OVU GREŠNIKA CRKVU OBNOVI OPŠTEăITIJE LETA GOSPODNjEG
1721."
Naselje Bazjaš ima tri groblja. Jedno groblje nalazi se u dvorištu
manastira. Prema inskripcijama sa krstova lako se može konstatovati da
je ono najstarije. U njemu su bili sahranjivani monasi manastira, nešto
kasnije i neke poznatije ličnosti, obično darodavci manastira Bazjaš.
Na nekoliko koraka, jugo-istočno od manastira, nalazi se jedno groblje
sa malim brojem krstova. Bile su to grobnice pojedinih hrišćana mađarske
i nemačke nacionalnosti. Među njima postavljeno je nekoliko krstova pravoslavaca.
Nikolaje Čimpojeru tvrdi da su to grobnice onih koji nisu imali potomke
u Bazjašu. "Bili su to stranci iz drugih krajeva a koji su obavljali poslove
u pristaništu ili radili u državnoj službi."1
Poslednje Bazjaško groblje nalazi se sedam-osam stotina metara udaljeno
od manastira Bazjaša pokraj samog puta što vodi za Sokolovac. O tom groblju
Nastasije Čimpojeru je pisao: "...ono je veoma brižljivo očuvano. Dobro
je ograđeno a nekoliko drveta pokrivaju ga hladovinom. Nije veliko i u
njemu je malo grobnica, ali je dovoljno za mali broj meštana."2
Na tom groblju sahranjen je poslednji monah manastira Bazjaša, Kiril
Sekulić koji je tu sahranjen 1955. godine. Na predlog Njegovog Preosveštenstva
Episkopa LUKIJANA, godine 1997. podignut je dostojan krst kao znak poštovanja
prema ovom odvažnom i duboko vernom pravoslavcu sa ovih prostora.
Izvori
Glava VII: Riznica Bazjaškog manastira
1. Năstasie Cimpoeru, Un colţ de ţară Baziaşul, Timişoara, 1935. pag.18
2. Năstasie Cimpoeru, op. cit. pag.19