Рођен
1953. године у Белобрешки (Румунија). Дипломирао српски језик и југословенске
књи-жевности на Универзитету у Букурешту. Члан Савеза писаца Румуније и
почасни члан Удружења књижевника Србије. Члан је Удружења књижевника Српске.
Суоснивач је Вукове задужбине. 1995. изабран је за члана сарадника Матице
српске.
Преводи српску и румунску поезију,
превођен је на неколико језика. Добитник је више значајних књижевних награда
у Румунији и Југославији: "Борски грумен" на Међународном сусрету балканских
књижевника у Бору 1988; Специјална повеља жирија награде "Бранко Миљковић"
за књигу "Подвлачење црте", 1989; "Шушњар" Удружења књижевника Српске 1995.
за књигу "У кући са огњем и ледом"; Награда Темишварске подружнице Савеза
писаца Румуније 1995. за књигу "Реч и светлост"; Награда СПЦ из Црвенке
на 4. југословенском фестивалу поезије за децу 1997.
Објављене књиге:
- Крила и помало ватре (Букурешт 1975);
- Песме пред зору (Темишвар 1977);
- Одбрана крила (Букурешт 1978);
- Лирика (Букурешт 1981);
- Ведро отварање камена (Букурешт 1983);
- Ведро отварање камена (Букурешт 1985;
на румунски језик превео Лучијан Алексиу);
- Јуначење речима (Букурешт 1986);
- Неочекивани крај (колективна збирка
прозе за децу; Букурешт 1986);
- Уџбеник о видаревој кући (Букурешт
1988);
- Подвлачење црте (избор из поезије;
Просвета, Београд 1988);
- Бели сунчани круг (Темишвар 1989;
на румунски језик превео Лучијан Алексиу);
- Камен за плакање (Букурешт 1990);
- Српска молитва у Темишвару (Светови,
Нови Сад 1991);
- Реч и светлост (Темишвар 1994);
- У кући са огњем и ледом (Просвета,
Београд 1995)
- Рађање претка (Прометеј, Нови Сад;
Петар Кочић, Бања Лука; Хестија, Темишвар 1997);
- У плавом кругу звезда: српска поезија
у Румунији 1945-1990 (Дневник, Нови Сад 1990; приредио антологију);
- Наша поезија у дијаспори (антологија;
аутор избора из српске поезије у Румунији; Сарајевски дани поезије 1991);
- Из дечје собе – избор из српске
књижевности за децу у Румунији (Кадињача, Ужице 1993; приређивач заједно
са Драгољубом Зорићем);
- У плавом кругу звезда (друго, допуњено
издање; ОР, Београд 1998);
- Глинени голуб: живи српски песници
у Румунији (антологија на румунском језику; Букурешт 1998; приређивач заједно
са Лучијаном Алексиуом).
- "И" - песме
(Хестија, 1999)
Превео на српски језик књиге:
- "Четири јахача апокалипсе" Лучијана
Алексиуа (Санба, Београд 1998);
- "Геометрија снега" Јона Скоробетеа
(Бања Лука 1998; заједно са Љубинком Станков Перинац)
Превео на румунски језик, заједно са
Лучијаном Алексиуом, књиге:
- "Кад зидови крену" Живке Комленац
(Хестија 1995);
- "Расута земља" Горана Ђорђевића (Хестија
1998);
- "Српски север"– антологија српске
поезије (аутор Драшко Ређеп; Хестија 1999);
?
Заступљен у више антологија поезије
у Румунији и Србији и Југославији, између осталог у антологији "Модерно
српско пјесништво – велика књига модерне српске поезије од Костића и Илића
до данас" (Сарајево 1991; аутор антологије: Стеван Тонтић), "Косовски Орфеј
1389-1989" (Београд 1989; аутор: Никола Корбутовски); "Прећутане
песме – савремени песници у исељеништву"
(Горњи Милановац 1993; аутор: Слободан Вуксановић); "Бицикл Милоша Црњанског
– савремено српско песништво у Румунији" (Смедеревска Паланка 1994; аутор:
Слободан Вуксановић); "Песме са границе" (Београд 1995; аутор: Слободан
Вуксановић); "Седми дан – недеља у српском песништву" (Вршац 1995; аутор:
Раша Перић); "О, Милоше ко ти не завиди" (Приштина 1997; аутор: Ратко Поповић);
"Булка – 10 најбољих" (4. југословенски фестивал поезије за децу, Црвенка
1997; приредили: Проф. др Воја Марјановић, Драган Радуловић, Бошко Ломовић);
"Најдража река - панорама песника за децу 1939-1999" (Београд 1999;
аутор: Милутин Ђуричковић); "Косово – света српска земља" (двојезична српско-румунска
антологија; Темишвар 1999; приређивач и преводилац: Иво Мунћан); "КЛЕТВА
– Србија, пролеће 1999" (УКС, Београд 1999; аутор: Мома Димић).
??
Укључен у лексикон "Ко је ко – писци
из Југославије" (Београд 1994; аутор: Милисав Савић) и српско-енглески
биографски лексикон "Срби у свету – ко је ко, 1996/99" (Београд / Лос Анђелес
1999); аутор: Милена Милановић).