Savez Srba u Rumuniji

Posebna izdanja
Književnost za decu
Knjiga 1

Ivo Munćan

Čudnovati san

Predsednik izdavačkog saveta: univ. prof. dr Borislav Krstić Velimirov
Za izdavača: Dragan Župunski
Urednik: Slavomir Gvozdenović
Recenzenti: Čedomir Milenović Dalibor Marković
Lektor: Dalibor Marković
Korektor: Goran Mišković
Literarni savetnik: Slavomir Gvozdenović
Ilustracije:  Nebojša Rosić i Miljana Živanov, Dalibor Milovan, J. Banču, D. Šmalenik, K. Hadoj, D. Stanču, S. Milošević i Tanja Nikolić
Tehnoredaktor: Adrijan Nikolić
Kompjuterski slog: Jadranka Nikolić

© SSR i autor

ISBN: 973-99657-7-6
 

Počeci

   Jutro počne - ne znam kada:
Uveliko spavam tada!

Dan počinje - dobri ljudi -
Kad me mama iz sna budi.

Veče počne sumrak kada
Bane s brega iznenada.

Noć počinje - nema spora -
Na spavanje kad se mora.

Kada delimo baklavu
Naša sloga digne glavu.

Igra počne kad se skupe
Prijatelji oko klupe.

Frka počne u diskaću
Kad mi Paja otme Kaću.

A ples počinje uz buku
Kad mi Dora pruži ruku!
 

Može - ne može

   Ne može da kali kal,
Ne može da žali žal,
Ne može da bali bal -
Mali može biti mal.

Ne može da beči bek,
Ne može da čeči ček,
Ne može da teče tek -
Al može da leči lek.

Ne može da viri vir,
Ne može da piri pir,
Ne može da bira bir -
Al može da miri mir.

Ne može da topa top,
Ne može da lopi lop,
Ne može da šopa šop -
Al može da popi pop.

Ne može da vuče vuk,
Ne može da kuka kuk,
Ne može da muči muk -
Al može da zvuči zvuk.

Ne može da grka Grk,
Ne može da brka brk,
Ne može da štrči štrk -
Al može da srče srk.

Ko šta radi

   Krojač kroji, brojač broji -
A pogreši tek po koji.

Plovak plovi, lovac lovi -
Strepe štuke i slonovi.

Glumac glumi, šuma šumi -
Za večerom kum se kumi.

Jež se ježi a sneg sneži -
Bez obzira vetar beži.

Kiša kiši, đak đakuje -
Leto prnje kad pakuje.

Zlato zlati, srma srmi -
Usred zime grom ne grmi.

Vozač vozi, pevač peva -
Putnik mrazu odoleva.

Berač bere, letač leti -
Strašljivac uzalud preti.

Orač ore, kopač kopa -
Zlatna im je svaka stopa.

Merač meri, pisac piše -
Odoh ja u Nevidiše!

Sitnice

   Pitao je NeznamKO
Al je stvarno bilo to;
Okruglo al NeznamŠTAje -
Nit je točak, nit je jaje.

Dobio NeznamodKOGA
Uzicu za pasa svoga;
Plaši se NeznamodČEGA
Kad stigne do prvog brega.

Zamerio NeznamKOME
Što se reči brzo lome;
Koristilo NeznamČEMU
Niti meni niti njemu.

Ugledao NeznamKOGA
Kako preti sa dva roga;
Kazao je NeznamŠTA
Jer on svašta uvek zna.

Veseli se NeznamsKIM
Na žurkama pospanim;
Vezao je NeznamsČIM
O vrh trešnje plavi dim.

Pričao NeznamoKOME
Gde igraju babe hrome;
Govorio NeznamoČEMU
Sve o svemu i svačemu.

ŠTA SE NEĆE DESITI U ŠKOLI
Slobodanu Stanišiću

    U svakoj se našoj školi
Može svašta, svašta zbiti.
Može odmor da se voli
I na času sokić piti,

Može prozor nehotice
Da se razbije pet puta
I u razred sa ulice
Mala lasta da zaluta;

Može ljubav, mogu snovi
Iznenada da se jave,
Da se beli leptirovi
Vrte posred đačke glave.

Kompjurer  da crta cveće
Može - ako nam je želja.
Ali niko ničim neće
Zameniti učitelja!

Vikendom u zabavištu

   Vikendom u zabavištu
Ništa igračke ne ištu;
Lutke ćutke same znaju
Da se lepo poigraju;
Razmažene divokoze
Uz kornjače piju boze.
Čak i lopta, eto, drema
Jer hodnikom nikog nema. -
Tomi reče jednog danka
Mala plavokosa Stanka.

Na to Stanko - čigra prava -
Tresnu kao iz rukava:
Vikendom u zabavištu
Sve igračke svašta ištu:
Baxa, Popaj i Oliva
Zamislite! - žele šljiva.
Tom i Đeri, kako valja,
Traže samo kačkavalja.
Štrumf veliki čak do svoda
Bi da je kapetan broda,
A Štrumfovi nesmetano
Svako jelo hoće slano!

Pismo Rodi 

   Zdravo Rodo! Ja sam Nata
Srpkinjica iz Banata
Sa dve bake i dva dede -
I svima su kose sede.

Imam mamu, imam tatu,
Al želim i jednog batu.
Pa te molim, ovog sata,
Donesi mi toga brata.

Naći ćeš me vrlo lako -
Poznaje me dobro svako:
Donesi mi samo batu -
Selo Ketfelj, u Banatu!

Bestežinsko stanje

    Mi smo deca što smo -
Kad nam se već može -
Jednog lepog dana
Pobegli iz kože.

Nekoliko trena -
Uz radosni krik -
Bilo nam je super,
Bilo nam je šik.

Svi smo bili laki,
Svi smo bili čisti,
Al nezgodno beše
Što smo bili isti!

Kajanje

  Veruj mi na reči, stvarno mi je žao -
Ništa nisam znao, ništa nisam znao.
 

A ti si mi - kažu - cedulje pisala -
Potpisane Mala, potpisane Mala.
 

O njima sam svima pričao danima:
Baš me ne zanima, baš me ne zanima.
 

Al kad si se juče nasmešila Dušku -
Pomišljah na pušku, pomišljah na pušku.
 

Pa iskreno kažem strašno mi je žao -
Zašto nisam znao, zašto nisam znao?

Nemušti jezik

             
Po Desanki Maksimović

   Jednog dana na sokaku
Sreo Joca gluvu baku:
- LJubim ruke, bako draga!
- Izdaje me, eto, snaga.
- Mogu li vam što pomoći?
- Nikad više neće doći.
- Jesu li vam kruške zrele?
- Izbole ga lane pčele.
- Ima li u bašti trave?
- Zašto meni da se jave?!
- Jedi li vas Paja mačak?
- Ubio ge sunčev zračak!
- Jeste li vi malo gluva?
- Meni Zeljov kuću čuva!


Vila i patuljak

   Nekad bila
Jedna vila
Umiljata, lepa, mila.

Isto tada
Usred grada
Živeo patuljak Rada.

Dobra vila
Sanak snila
Da je brata izgubila.

Snevo Rada
Da mu brada
Slatka kao čokolada.

San je šala -
Vila mala
Brata nije ni imala.

A naš Rada
Odvajkada
Čita da mu nikne brada!

Naj...naj... super deda

     Moj je deda... naj... naj deda:
Brkovi mu ko peruške,
Na glavi mu kosa seda,
A obrazi - kao kruške.

Ima dugu belu bradu
Kao pravi Božić Bata.
Kad poželim čokoladu -
On se odmah za xep hvata.

Tako nam je ko u šali
Govorio mali Neda
Dok smo mirno svi čekali
Da kupimo sladoleda.

A sestra mu, Neda mala,
Sutradan kad pade veče,
Kad se sita naigrala,
O istome dedi reče:

Moj je deda pravi deda,
Dobar kao parče hleba -
On mi daje sve odreda
Pa i više neg što treba.

A kad priča - reč mu svaka
Meka, slatka - ko od meda.
Dobro kaže čika-Raka
Da je ono... super deda.

Zašto je baka seda?

 Obično ljude osede knjige,
Nestašna deca i teške brige.

Moja je mama - vesela, čila -
Kad mala beše poslušna bila.

Bakina pleća - reče mi sama -
Ne behu stalno pod nedaćama.

Što j baka seda - svako se pita -
Kad ona, eto, ne zna da čita?!

Namćorasti starci

   Prodao je deda na vašaru ovce
I kupio pušku jer hoće u lovce.
Napravila baka još i veće štete -
Ubrisala snimke s video-kasete.
Od jutros je deda uzbunio selo -
Obukao novo lovačko odelo.
Da bi to saznala porodica svaka
Na belome konju vest pronela baka.
Nešto oko podne - nov se xumbus čuje:
Hoće deda bika odmah da potkuje.
S prakljačom u ruci kao da se sveti
Nemilice baka govedaru preti.
Da se spasem ovih neviđenih čuda,
Iz sna sam izašo, pa... blenem ko luda!


Smeš li, dođi amo

  Ima jedno selo,
U selu ulica,
U ulici kuća,
A u kući Mica.

Oko kuće ograda
Visoka i jaka;
U dvorištu reže
Dva crna vučjaka.

Smeš li, dođi amo
U znanu ulicu,
Uđi u dvorište
Da sastaneš Micu!

Sve devojke kao bubamare

   Sa mnom u klupi, u prvom A,
Od juče sedi pegava Dara.
Ne zna da čita ko što znam ja,
Ali je lepa ko bubamara.

U istu školu svakoga dana
Dolazi s nama krezuba Sara.
Suknja joj uvek sva izgužvana,
A ona lepa - ko bubamara.

Na istom ćošku, sad zna već svako,
U tramvaj uđe i neka Lara.
Nos joj je malo... prćast ovako,
A ona lepa - ko bubamara.

Svakoga jutra u prozor lupa
I smeši nam se zrikava Mara.
Pred njenom kućom puno je rupa,
A ona lepa - ko bubamara.

Baš prekoputa od škole naše
Stanuje s mamom mucava Tara.
Svi je dečaci ponečim plaše,
A ona lepa - ko bubamara.

Odmora svakog pod lipu čednu
Zastane sama krecava Klara.
Ne voli - kaže - igru nijednu,
Ali je lepa ko bubamara.

Pazarđije

   Dva su đaka - oboje prvaci -
Bili juče na gradskoj pijaci.
Pazarili - šta je hteo svako,
Ispalo je - čini mi se tako:

Mali Bojan kupio je kera
I postere vrsnih fudbalera,
Paket žvake, dve teglice meda,
Tri zviždaljke i pet sladoleda.

A Bojana - mala domaćica -
Uze za se tuce vešalica,
Kupi mami kesicu bonbona
I svom bratu sedam luft-balona.

Đokino šišanje

   Ošišao juče tata
Milanovog mlađeg brata.

Skinuo mu s cele glave
Kose plave, kovrxave.

A mališa u butiku
Kupi šešir i periku

Pošto neće - živ i zdrav -
Da ostane ... bogoslav!

Pusti snovi

Šta ko sanja...
Mile Stanković

   Pričala mi neka Tanja
Šta ko zasigurno sanja:

Gledni ono puno lice -
Sanja samo pljeskavice;
Miš je mali i slabačak
Pa sanja da bude mačak;
Zec se cele noći muva
Jer u šumi stražu čuva.

Sramežljivi Miša sanja
Da ga ljubi neka Vanja;
Peto tople opaklije
Od lisičjeg krzna šije;
Puž kad sanja je u stanju
Biti prvak u trčanju.

Bubalica sanja kako
Sve lekcije uči lako;
Gladan sanja da se kao
Dobro sit navečerao;
Cura sanja da je mala
Lepotica školskog bala.

A sanjaju svi afoni
Da su svetski šampioni!

Vetar, čiča i dečak

   Dune vetar ko u šali
U mešine svoje plave
I s po muke, iznenada,
Skide čiči šešir s glave.

Ponese ga tamo-amo
Ko pahulje snežne, lake
Pa ga spusti natenane
Usred bašte moje bake.

Snužden čiča brže-bolje
Priseti se šta je zgodno:
Zamoli me da mu vratim
Šešir što mu vetar odno.

Al mu rekoh ko on meni
Kad mu iskah kruške zrele:
Nikada i nikom ništa
Ne dam ja iz bašte cele!


Kako sam proveo raspust

(Sastav)

    Što si, vraga, ovde dono
Ovo štene puno buva?!
Pas je dobar samo da nam
Od lopova kuću čuva!

Tako me iz čista mira
Pokarala blago mama.
A baka joj brže-bolje
Priskoči u pomoć sama:

Isteraćeš odmah lepo
U dvorište mačke ove!
Mačke treba po tavanu
Vazdan miševe da love!

Nisam dobro ja po kući
Napravio malo reda,
A iz sobe iznenada
Nabrusi se oštro deda:

Što po sobi razbacuješ
Video-kasete često?
Zašto lepo ne ostaviš
Svaku stvar na svoje mesto?!

I tek što sa posla stiže,
Još s ulaza, još sa vrata,
LJutito, namrgođeno
Prihvati me čak i tata:

Ko je mogo celu knjigu
S tri diskete da izbriše?!
Kompjuter da nisi takno
Ni najmanjim prstom više!

Kako sam vam lepo provo
U raspustu ovom sate,
Ispričo sam do detalja
Da svi vrlo dobro znate.


Baba Roga

   Istina je da postoji.
Krije se, al znamo: tu je.
Retko je kad vidi koji,
A još ređe neko čuje.

Oči su joj ko fenjeri
A ušesa magareća.
Vatrenim se kljunom ceri -
Usta su joj kao vreća.

Kao kolac zubi njeni
Nalik su na kljove bele.
Ako smeš, na megdan kreni
Pod kanxe joj kao strele!

Ko bi da je vidi, čuje
Kad je gadna kao šteta?
Al najviše zastrašuje
Sve plašljivce ovog sveta.


Kad sam bio deda

   Kad sam bio deda
Bila mi je kosa seda,
Nisam moro jesti sira
I svu supu iz tanjira
Ni, s večeri, baš u devet
Da uskočim u svoj krevet.
Kad sam ono deda bio
Nisam ništa ni učio,
Nisam slušo svakojake
Priče moje stare bake
Kako dve plišane mačke
Love miša naopačke.
Kad sam deda bio ono
Ne znadoh za školsko zvono,
Nisam moro da se mučim
Napamet da pesme učim,
Bilo mi je super-fino
S Tanjom klisnuti u kino!


Ko koga pojede

    Mačak rado smaže miša
Kao kesicu slatkiša

A miš može (vest je strašna)
Da pojede tonu brašna

Ko od šale roda će ti
Svakoj žabi da zapreti

Pauk grize (s čista mira)
Svakog ko mu mrežu dira

A jaganjce kurjak gadan
Tamani kad god je gladan

I dok samo trepneš tek
Sve godine smaže vek

Bura može bez po muke
Da proguta brod iz luke...

Pa sve tako (po sto puta)
Svako nekog drugog guta

A plašljivce (znade svak)
Guta samo... prazan mrak!

Kavga

   Zbog ničega, Bože sveti,
LJutit Paja Dušku preti:
Biće tebi, da znaš, vruće
Prođeš li kraj moje kuće;
Kad za loptom jurneš, ljuti,
Nogu ću ti podmetnuti;
Izbošću ti, vidiš, ove
Na biciklu gume nove;
Psu ću tvome, takoreći,
Na tri dela rep odseći;
Papagaju tvom, dakako,
Iščupaću pero svako;
A tvom mačku, moraš znati,
Za rep lonac ću vezati;
Baciću ti usred bare
Onaj kačket sav na šare;
Bićeš, znaj, u grdnom sosu
Upoznaćeš tvoga gosu!

Čudnovati san

   Noć je crna kao vrana,
Kiša pada, munja seva.
Legao je mali Brana
Pa sve naopako sneva:

Na tamburi mačka svira,
Iz bunara kiša pada,
Crni jarac nema mira -
Otpala mu juče brada.

Nebom mesec zemlju ore,
Vetar svežu travu pase,
Ispred kuće teče more,
A pas grokće kao prase.

Petao po žici šeta,
Ćuran više strašan nije,
Smrzla bara usred leta,
Roda jede iz činije.

Ovca juri mrkog vuka,
Mišić tuče ljutog lava,
Oko kuće leti štuka,
U krevetu ždrebe spava.

Na vrh brega za sto seli
Slepi miš i beli meda,
A jež im ko braći deli
Papuče od sladoleda.

Pun radosti žabac skače -
Pojeo je zrelu krušku.
Okoreli lovac plače -
Oteo mu zeka pušku!

Teške muke

   Kruže gradom šest tramvaja
Od jednog do drugog kraja.
Al me more muke teške:
Ja svud moram ići peške!

Ako uzmem jedinicu
Naiđem na Ginicu.
Koju Ginu? - To se zna
Tužibabu šestog A.

Kada uskočim u dvojku
Neizbežno sretnem Sojku.
Plavooku struka tanka
Zaljubljenu u Milanka.

Kad u školu pođem trojkom
Sastanem se s nekom Bojkom
Što me stalno - vižlja plava -
Zbog Marice začikava.

Kad u grad idem četvorkom
Sretnem se sa onom Zorkom
Što me nazva Hitri Lala
Zbog promašenog penala.

A peticom svud po gradu
Naiđem na smeđu Nadu
Što na svakog vazda srlja
Pa je zato zovu Krlja.

Ako uđem u šesticu
Naiđem na neku Micu.
Koju Micu? Koju Micu?
Onu Micu - bubalicu!

Lisica doktor

   Bila je gladna, al se nasmeši,
Razmisli malo, pa brzo reši
Doktor da bude lukava Lija
Za oboljenja kokošija.

Zdravstveni centar uredi ceo,
Obuče mantil kao sneg beo,
I stade samo mirno da čeka
Da kokoš dođe i traži leka.

Ne prođe mnogo - a evo petla
Nogu mu rani babina metla
Pa sada hramlje, stiže ga bolja
Ko da se vraća sa bojnog polja.

Kad stiže bliže do dispanzera,
Zastane malo, počne da zvera.
A doktor Lija - znajuć poentu -
Otvara vrata svom pacijentu.

Al petlu nešto sumnjivo bilo.
Ispruži glavu, raširi krilo,
Nazad se vrati, ne traži leka -
A Lija gladna i danas čeka.

Zaljubljeni jež

   Pre pamtiveka, nekada davno
Ježić se jedan zaljubi javno,
Kao što piše u Šumskom listu,
U plavičastu veselu glistu.

Pristo je da mu berberin Miša
I bodlje s leđa sasvim ošiša,
Pa da mu kovač (Kod žapca Ice)
Udari odmah i potkovice.

Pristo je, potom, da bude đak,
Nosi cilindar, obuče frak
I da po šumi (vidla ga vrana)
Postane pudar za mesec dana.

Sve je to bilo ko priča prava,
Sve je to bilo baš zabadava
Jer plava glista - tako mi sreće! -
Skaradnog ježa da vidi neće!


Komarčeva ženidba

    Ženio se komarac udovac,
Vičan alas, okoreli lovac.
Za nevestu isprosio bubu
Sasvim gluvu, hromu i krezubu.
Kuma kumi matoroga vuka,
Za prikumka - ćoravoga ćuka.
Deveri mu - poznanici stari
Smežuravi, promukli bumbari.
Enge jesu tri stonoge-babe,
U orkestru - sve krastave žabe.
Za starojka izabro ćurana,
Za kuvara - kreštava gavrana.
Kupi svate iz celog Banata,
Sve junake, majstore zanata.
Tu su, eto, pokazuju lice:
Od Moriša kurtave lisice,
S belog brega olinjali vuci
I s Brzave slinavi pauci.
Tu su zatim petli bez repova
Osam vrana i dvadeset sova,
Mnoge ose - čitav jedan roj
I miševi - ne zna im se broj.

Hajdmo i mi, dok još mesta ima,
Čestitajmo srećnim mladencima!

Pred putovanje
 

Prohtelo se mačku Paji
Da letuje u Mamaji,
Da na žalu čeka zoru
Kupa se u Crnom moru,
Al je čuo da su cene
Dobro, dobro napaprene.
Zato hitro, ko u šali,
Napravio šator mali,
Ukrao od patka Vanje
Plave gaće za kupanje
I kupio plavo-belo
Novo gnjuračko odelo,
Nabavio gumen čamac,
Udicu i limen mamac.
Učio ga žabac Živa
Kako da po bari pliva,
Kako čitav da uteče
Da ga sunce ne popeče.
Stavio je kilu sira,
Lonac barenog krompira
I tri nadimljena miša
U torbu od nevidiša...
Sve je spremno. S puno sreće
Na Primorje Paja kreće.

Priča o neobičnoj seobi

   Nekad davno, vrlo davno
(Pet vekova ima ravno)
U Kraljevstvu bujnih snova
Desila se priča ova:

Kažu, nekih julskih dana
U Dolini jorgovana
Održan je sabor vrana.
Većale su noću, danju
O njihovom lošem stanju.

Jadale se, žalile se
Da im gnezda prosto vise,
Ionako bedna hrana
Ponestaje svakog dana,
Da ih svako, kome prija,
Goni, tamani, ubija.

Jesenje im kiše - zna se -
Vodurinom krila kvase,
Vetrovi im besni, jaki
Ometaju uzlet svaki;
Mraz im prosto bez milosti 
Zaleđuje lake kosti,
Snežni oluj kad nabasa
Zatrpa ih do pojasa...

Na kraju se (mudrac pravi)
Stari gavran za reč javi:
Svi smo crni, hvala Bogu,
Od kljuna do bosih nogu,
Zato hajdmo s ove njive
U zemlju gde crnci žive,
Biće tamo, braćo, zbilja
I za vrane izobilja...

Ne znam šta je dalje bilo,
Šta se ono strašno zbilo,
Već ko svako vidim samo
Ono što svi dobro znamo:
I dan-danas (dobro-loše)
Vrane kod nas ostadoše!

Predstava

   Zavesa nek uvis leti -
Može predstava početi:
Medved kao filmska zvezda
Sred rodinog seo gnezda
Srče čorbu iz tanjira
I u frulu tiho svira
Dok lukava Lija-teta
Biciklom po sceni šeta.
Patak jaše ljutog lava,
Jež se s vatrom poigrava
A miš peva pored česme
Tužne starogradske pesme.
Posred žbuna bubamara
Deklamuje s puno žara,
A vrana, ta crna ptica,
Sad je solo pevačica.
Mačak šutira na gol,
Guska igra rokenrol.
Veverica jede meda
A pačići - sladoleda.
I hor vrabaca nastupa
Kao prava etno-grupa.
Pljesak bruji ko kaskada,
Al zavesa ovde... pada!

Super slavlje

   Po dvorištu - huka, buka
Priprema se super-slavlje:
Uz tortu od crnog luka,
Svi će piti mleko kravlje.

Biće još od šargarepe
U velikoj najlon-kesi
Gibanice vruće, lepe
Koje patak sada mesi.

Biće potom supe žute
Koju kuva gusak beli,
A paprike neke ljute
Ćuran svakom će da deli.

Četir puža ispečena
Biće samo poslastice.
Biće tu i sos od rena
Što ga spremiše štiglice.

Miš na ražnju potom sledi
I sve druge đakonije.
Dušo, uživaj pa jedi!
Nikad tako bilo nije!

Zasviraće tamburaši:
Tri komarca i dve žabe.
Kokošije sitne vaši
Čuvaće nas od zle babe!

Puž vragolan

   Sretoh jednom - pre par dana -
Usred šume puža Jana.
On je, znate, ćutljiv puž,
Pričljiv deda, dobar muž.

Reći ćete: Pa tu nema
Dragi brate, i problema!
Ne bi bilo da on nije
Puž za prave vragolije.

Olako iz nevidiša
Šaleći se pruža miša,
A iz kuće svoje s leđa
Namah vadi mačka smeđa.

Sruči ispred tvojih nogu
Namćorastu Baba Rogu,
Uzbere sa krila ptice
Ceo vagon gibanice

I prevrne hitro, lako
Celo more naopako,
A ljutoga može lava
Ko u šali da uspava.

Izvadi iz praznih čaša
Dok si trepno - dva čilaša,
Ispeče na ražnju zeca,
Po drveću štuke peca.

Kad poželi skine s lire
Neke leteće tanjire,
Prebaci te na vrh duda
U vilajet čudnih čuda!

Pa tako mi žive glave
I poštene kućne slave
Strašno me je - što bih krio?!
Susret  s njime poplašio!

Hajde momci i devojke da učimo sada brojke

JEDAN slon i DVA komarca
Nadmudrili su TRI jarca.

ČETIRI su ježa mala
PET kurjaka proterala.

ŠEST cvetića nekog trna
Poplašilo SEDAM srna

OSAM belih labudova
Doletelo na vrh krova.

Žele DEVET kuvarica
DESET belih rukavica.
VOLI - NE VOLI

     Mačka miše uvek voli
Ma stajali naglavačke.
Al ne vole miši mačke.

Medved voli saće žuto
Što pliva po slatkom medu.
Al ne vole pčele Medu.

Lija strašno mnogo voli
Kokoš raznu, bilo čiju.
Al ne voli peto Liju.

Kurjak voli ovcu svaku
Makar bila levokuka.
Al ne voli ovca vuka.

Roda voli kreketušu
Kad god zagazi u vodu.
Al ne voli žaba rodu.
SVAĐALICE

  Usred vrta cvetna mala
Tri se ježa posvađala.

Pa jedan na drugog krene
Ko sred cirkuske arene.

-Šta je bilo? - pita Mlađa -
Kako je tu nikla svađa?

Tu se, namah, lasta stvori
Pa mu tiho odgovori:

- Gde se seme svađe krije
Znaju samo kavgaxije!

Rođendansko slavlje

   Slavio je prošlog maja
Svoj rođendan patak Paja.

Gosti su mu bile patke
Lepe, debele i slatke.

I sve bi potaman bilo
Da se čudo nije zbilo.

Sam je patak (vičan sportu)
Rađendansku pojo tortu!

Priča o jednom lovu

   Htela jednom neka deca
Da uhvate hitrog zeca,
A zec bio usred polja -
Čuvala ga glavom zolja.
Da bi stigla do zekana
Pomoć traže od Macana,
Nek se mačak, kako znade,
Do zekana sam prikrade.

Pošo Macan potrbuške
Pokraj stare, suve kruške,
Al zastade sred voćnjaka
Jer se začu paljba jaka:
Videle su mačka pčele
Pa sve brzo poletele,
Videle su kako zeca
Sad vrebaju ista deca
Što su jednom - četa mala -
I košnicu opljačkakala
Pa krenuše - ceo roj -
U ljut napad, sve u  boj!

Ko bi od vas dalje išo,
Ko bi zeki bliže prišo,
Kad sve zuji, kad svud seva
Kako s desna, tako s leva?

Da se niko tu ne šali,
Shvatili su lovci mali
Pa se hrabro razbežali.

Tako ovoj priči, znaj,
Prijatelju, dođe kraj.
Nije zato priča kriva.
Pozdravlja te Čika-Iva.

Snalažljiva koka

   Neka crna koka Maja
Pošla jednog lepog dana
Na pazar da proda jaja
I da kupi dva ćurana

Jer su hrabri i u stanju -
Kaže tiho i lagano -
Jedan noću, drugi danju
Da stražare neprestano

Pa nek dođu sada amo
Teta-Lije vešte, čile,
Nek pokuša kobac samo
Da ukrade koje pile!

Od sutra po dvorištima -
Udri brigu na veselje!
Mudra Maja će da ima
Svoje telohranitelje.


Mleko od šarene krave

   Bela krava, svako znade -
Istina zacelo! -
Svud u svetu uvek daje
Samo mleko belo.

Kakve li će boje biti -
Hajd, mućnite glave! -
Mleko što ga mama muze
Od šarene krave?

Prepiranje

  Svađali se jednom u sedmici dani -
Svaki misli da je važan, izabrani.
PONEDELJAK reče da je čelo svega
I da svaki korak počinje od njega.
A UTORAK veli bez njega se, Bože,
Dalje putem ići nikako ne može.
SREDA tvrdi da je u sedmici zmaj -
Na plećima nosi početak i kraj.
A ČETVRTAK kaže - on je ravnoteža
I rabota svaka bez njega je teža.
Pobuni se, onda, na te reči PETAK:
Sa sredine niko ne vidi početak.
SUBOTA se samo smeši čudnom svetu
I NEDELJI mirno predaje štafetu.
A NEDELJA svoju poruku nam šalje:
Kad ste dovde stigli, nastavite dalje!
KAKVO ĆE VREME BITI SUTRA

   Razredna zaboravila
Mom tati da pismo piše.
Rđav je to znak po meni -
Mora sutra biti kiše.

Profesorka istorije
(Tu mi nešto nije tačno)
Domaći  nam  nije dala -
Biće sutra naoblačno.

Fizičarka priredila
Jedno od najlepših jutra.
Al tu nisu čista posla -
Zagrmeće gromi sutra.

Rekla nam je i Srpkinja
Da smo za nju svi otkriće.
Po meni to dobro nije -
Vetrovito sutra biće.

Čas hemije danas prošo
Ko da profesora nema.
Tu se neki đavo krije -
Sigurno se bura sprema...

Uživanje na grani

   Zadremao JEDAN mačak
Na grani u vrtu štedrom.
Grejao ga sunčev zračak
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana dobro izdržala
Pa na udar topla zračka
Naš ti mačak - nije šala -
Pozove još jednog mačka.

DVA su mačka dremuckala
Na grani u vrtu štedrom,
Divila se pesmi žala
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana opet izdržala
Pa na udar sjajna zračka
Ova naša četa mala
Pozove još jednog mačka.

TRI su mačka dremuckala
Na grani u vrtu štedrom,
Divila se pesmi žala
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana i to izdržala
Pa na udar dobra zračka
Ova hrabra četa mala
Pozove još jednog mačka.

ČETIRI su sada mačka
Dremuckala usred grane.
Koplja sunčevoga zračka
Grejala ih natenane,

Grana snova izdržala
Pa na udar sjajna zračka
Smela naša četa mala
Pozove još jednog mačka.

PET je mačka dremucalo
Na grani u vrtu štedrom.
Gledali su toplo žalo
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana dobro izdržala
Pa na udar sjajna zračka
Ova naša četa mala
Pozove još jednog mačka.

ŠEST je mačka uživalo
Na grani u vrtu štedrom.
Gledali su vrelo žalo
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana sve to izdržala
Pa na udar topla zračka
Ova hrabra četa mala
Pozove još jednog mačka.

SEDAM mačka dremuckalo
Na grani u vrtu štedrom.
Gledali su vrelo žalo
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana opet izdržala
Pa na udar sjajna zračka
Ova naša četa mala
Pozove još jednog mačka.

OSAM mačka dremuckalo
Na grani u vrtu štedrom.
Gledali su toplo žalo
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana i to izdržala
Pa na udar sjajna zračka
Naša hrabra četa mala
Pozove još jednog mačka.

DEVET mačka dremuckalo
Na grani u vrtu štedrom
Gledali su mirno žalo
Pod nebeskom kapom vedrom.

Grana dobro izdržala
Pa na udar sjajna zračka
Naša smela četa mala
Pozove još jednog mačka.

DESET mačka dremuckalo
Na grani u vrtu štedrom.
Gledali su toplo žalo
Pod nebeskom kapom vedrom.

Svi o njima već pričaju -
Povest  raste kao plima.
Oni mirno uživaju -
Hajdemo i mi sa njima!

Prijatelji

   Kad mi dođeš u posetu
Igri neće biti kraja,
Provešćemo super-fino
Ti i ja i mačak Paja.

Znaš da je u selu mome
Lepo kao usred raja;
Ići ćemo na kupanje
Ti i ja i mačak Paja.

Deda će nas čamcem svojim
Odvesti do cvetnog gaja,
Leptiriće hvataćemo
Ti i ja i mačak Paja. 

Palačinke praviće nam
Moja dobra baka Kaja
Slatko ćemo ih pojesti
Ti i ja i mačak Paja.

Tata će nam od hartije
Napraviti jednog zmaja
Puštaćemo ga mi sami -
Ti i ja i mačak Paja.

Ni sa mamom možda neće
Biti premnogo belaja.
Bićemo tri prijatelja:
Ti i ja i mačak Paja.

Božić Bata

   Kad mantija snežna, bela
Obavije njive, sela,
Preko brega, preko mora
Iz nebeskih belih dvora
Na sankama s četir ata
Dolazi nam Božić Bata.

Božić Bata - svako znade -
To je starac bele brade
Što ima za vrednog đaka
Punu vreću igračaka
I donosi radost snenu -
Jelku lepo ukrašenu.

Božić Bata, dobri deka,
Badnje veče jedva čeka
Da s toljagom svetom pođe
I kod svakog od nas dođe
Jer smo celog leta bili
Poslušni i dobri, čili.


Božić Bata i afrička deca

   Božić Bata -napriliku -
Hteo, znajte nije greška,
Crnoj deci u Afriku
Da pokloni belog Sneška.

Metnuo ga dobro, fino
U leteće sanke lake
I s mesta se tako vino
Nebu uvis, pod oblake.

Kad stiže do odredišta
Nenadno se čudo zbilo:
Od Sneška ne osta ništa -
Sunce ga je otopilo!

Priča o čiča Vuku

   Nekad davno topal čiča
Voleo da ljude sluša
Kada svinjar priče priča,
Guslama kad gudi duša.

Svojom štulom on je tako
Obišo vilajet čio,
Kazivanje piso svako
Pa ga do nas dopremio.

I trideset, uvek ista
Koliko se jošte živi
Darovo nam slova čista
Kao kišu žednoj njivi.

Nauči nas jošte čiča -
Što je i sam mnogo volo -
Život kako biva priča
I gde sreća vodi kolo.

Pitalice

    Šta to rade ruke
Kad kradu jabuke
Bez štapa, bez kuke
Daleko od buke?

Šta to brada radi
Kad se voćem sladi,
Kad dečak u hladu
Jede čokoladu?

Kad s večeri vrele
Slatke trešnje zrele
Vragolan ukrade,
Šta to noge rade?

A lovčeve oči
Kad zekan iskoči
Iz šumice mlade,
Šta li, šta li rade?