Дејан Ајдачић

Приказ књиге Миколе Зубова

Лінгвотекстологія середньовічних слов'янських повчань проти язичництва. – Одеса, 2004. – стр. 335.

Микола (Николај) Зубов, професор Филолошког факултета Одеског националног универзитета „И.И. Мечников“, шеф катедре за општу и словенску лингвистику, у књизи „Лінгвотекстологія середньовічних слов'янських повчань проти язичництва“ истраживао је староруске хришћанске списе против паганства. Књига носи посвету „Учитељу Јурију Карпенку“.

Аутор се у својим досадашњим истраживањима бавио текстолошким питањима древних текстова и њиховим значењем у оквиру средњевековног погледа на религију и митологију. У књизи „Лингвотекстологија средњевековних словенских поука против паганства“ Зубов је кренуо од испитивања источнословенских и јужнословенских преписа различитих периода у оквиру изабраног корпуса текстова, уочио је њихове међусобне везе, да би се потом посветио историји текстова и њиховој реконструкцији у филолошко-херменеутичком аспекту. Јединство текста и његовог смисла које постоји у систему знања и подразумеваних значења у времену настанка текста, губи се са протицањем времена, па тумачи древних текстова не само да морају да „обнове“ изглед првобитног текста, већ морају да повежу покидане нити, укажу на алузије, како би оне у највећој мери одговарале замисли аутора. За разлику од приступа средњевековној менталности А. Гуревича на основу оновремене књижевности или испитивања мреже појмова (нпр. свој, туђ, дом ) које је изводио В. Колесов, аутор из Одесе се ослања на центоно-парафразни начин средњевековног стварања нових текстова путем коришћења већ постојећих садржајних блокова.

Микола Зубов се бави теонимима и демононимима, указујући на историју бављења и критичким разматрањем разних и противречних интерпретација божанских и демонских бића. Аутор је приступио сложеном истраживању представа о Богородици, Роженицама и Роду. Анализирајући велики број списа и преписа, Зубов највећу пажњу поклања „Слову Григорија Богослова“ и „Слову Исаије пророка у тумачењу Јована Златоустог“ који су у историји науке већ били предмет анализа и интерпретација. На крају књиге објављени су и додаци наведених Слова, које упућеном читаоцу помажу да прати излагање. Аутор оспорава она тумачења која су у овим списима налазили потврду за постојање словенских митолошких ликова Роженица и Рода. Николај Зубов је у савременој славистици познат као истраживач аутентичности бића словенског пантеона и у овом, најновијем истраживању је показао свеобухватна знања која обухватају словенску митологију, хришћанска канонска и јеретичка учења, византијску и словенску теолошку традицију, славистичку медијевистичку и фолклористичку литературу. Он припада групи истраживача као што су Н. Толстој, В. Петрухин, који су са великом пажњом раздвајали али и повезивали представе народне куултуре са представама давних времена.

Оквир у коме аутор посматра анализиране текстове јесте борба око чистоте учења о Богородици, против искривљавања канонски утврђених ставова цркве а у заштиту православног богородичиног догмата, познате као полемике против рожаница. То је став из 79. канона VI Васељенског сабора (690-691) којим се забрањује слављење порађања обичних жена-породиља ( роженица ) са порађањем Богородичиним ( родъ ), јер оно представља унижавање Деве-Богоматере и води ка скрнављењу христолошке догматике.

Многострано и критички приступивши истраживаној теми, Зубов одбија тумачења која помен Роженица и Рода тумаче као потврду њиховог постојања у народној традицији. Његово објашњење приписује појаву ових бића у оквиру полемике око Богородице.

Књига садржи темељно образлагање методолошких позиција аутора, текстолошке анализе, реконструкције текстова у контексту, и тумачења која представљају значајан допринос познавању словенских старина.