Људмила Поповић

БИОГРАФИЈА

Рођена 1965. године у г. Радехов Лавовске области, у СССР-у. Девојачко презиме Надточа.

Године 1987. са одличним успехом дипломирала је на групи за српскохрватски са осталим словенским језицима Филолошког факултета Кијевског државног универзитета "Т. Шевченко", чиме је стекла диплому филолога, професора српскохрватског језика и књижевности и професора украјинског језика и књижевности.

Од 1988. године стално настањена у Југославији.

Године 1988. уписала је последипломске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду, По успешном завршетку студија са просечном оценом 10,00, 1991. године одбранила је магистарски рад на тему: "Семантички потенцијал назива за боје у српском, руском и украјинском фолклору ".

Године 1997, на Филолошком факултету Универзитета у Београду одбранила је докторску дисертацију на тему: "Епистоларни дискурс српског и украјинског језика", чиме је стекла диплому доктора филолошких наука.

На Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду ради од 1991. године, прво у звању лектора, од 1994. - у звању вишег лектора, а од 1998. године у звању доцента за украјински језик и књижевност.

Предаје компаративну граматику украјинског, руског и српског језика (за студенте-русисте), као и украјинску књижевност у контексту европске и српске књижевности.

Од 1997/1998. школске године предаје на Катедри за славистику Филозофског факултета у Новом Саду.

Од 2000/2001. године предаје предмет "Увод у лингвистику" за студенте свих наставних група Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду.

Објављује радове из компаративног проучавања словенских језика у области лексичке семантике, етнолингвистике, лингвистике текста, анализе дискурса, као и историје књижевности. Од 1996. до 2000. године била је сарадник је на два научноистраживачка пројекта Филолошког факултета у Београду - "Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика" и " Српска култура у европском контексту" које финансира Министарство за науку и технологију Републике Србије. Преводи на српски украјинску поезију.

Учествовала је у раду бројних научних скупова у земљи и иностранству (Кијев, Велико Трново, Вроцлав), што потврђују радови у зборницима поменутих скупова.

Године 1997. била је на специализацији у Институту за славистику и балканистику Академије наука Руске Федерације.

Течно говори украјински, руски, српски, пољски, енглески. Пасивно зна чешки, словачки, бугарски, белоруски, словеначки, француски језик.

За допринос развоју украјинистике у свету 2000. године одликована је специјалном дипломом Светског украјинског координационог савета.

Од 1998. године председник је Српско-украјинског друштва. Организатор је Дана украјинске културе у Београду (април-мај 2000. године).

Од 2000. године члан је уредништва Зборника Матице српске за славистику.

Обавља дужност заменика управника Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду.

Удата је. У браку има сина Марка (1990. год.рођења).

Библиографија

1. Епистоларни дискурс украјинског и српског језика, Београд, Филолошки факултет, 2000, с. 305.

2. Семантички потенцијал назива за боје у украјинском, руском и српском језику (на материјалу фолклора XIX века). - Магистарски рад одбрањен 13.06. 1991. на Филолошком факултету у Београду.

3. О украјинско-српској међујезичкој паронимији. Живи језици, 1991, XXXIII, 1-4, стр. 74-78.

4. Семантика назива за боје у руском, украјинском и српском фолклору. Зборник Матице српске за славистику, 1991, 41, стр.149-155.

5. Явище українсько-сербохорватської міжмовної паронімії. - Наукова конференція"Лінгводидактика слов'янських мов, як феномен культури (до 400-річчя від дня народження Яна Амоса Коменського), Київ, 25-28.03.1992.

6. Научни скуп у Кијеву. Живи језици, 1992-1993, XXXIV-XXXV, 1-4, стр. 248-250.

7. Лингвистички огледи. Живи језици, 1992-1993, XXXIV-XXXV, 1-4, стр. 204-206.

8. О семантици назива за црвену боју у украјинском, руском и српском фолклору. - Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика. Зборник теза и резимеа саопштења са научног колоквијума, одржаног 8. маја 1992. на Филолошком факултету у Београду, стр. 31-32.

9. О семантици назива за црвену боју у руском, украјинском и српском фолклору. Расковник, 1992, XIII, 69-70, стр. 91-103.

10.  Српске тужбалице на украјинском. Расковник, 1992, XIII, 69-70, стр. 143-147.

11.  Українська література в сербському перекладі. - Наукова конференція, присвячена 150-річчю кафедри слов'янської філології в Київському університеті. Киів, 14-15. 04. 1993.

12.  Василь Голоборођко. Песме. Савременик, 1993, 3-4, стр.53-54, (Превод)

13.  Микола Воробјов, Ти ниси дошла. Савременик, 1993, 3-4, стр. 54-55, (Превод)

14.  Игор Римарук. Песме. Савременик, 1993, 3-4, стр.56-57, (Превод)

15.  Игор Андрухович. Дует. Савременик, 1993, 3-4, стр.56, (Превод)

16.  Путеви модерне украјинске поезије. Савременик, 1993, 3-4, стр.60-72.

17.  Иван Франко - синтеза националног и европског. Књижевна реч, Београд, 1993, XXIII, 437, стр. 13-14.

18.  Етнолингвистички аспекти наставе украјинског језика као страног. XIII Конгрес Савеза славистичких друштава Југославије. Тезе и резимеи Београд, 1994, стр.8-9.

19.  Поетски и метатекстуелни хронотоп у новели В.Стефаника "Пут". Зборник Матице српске за славистику, 1994, 46-47, стр.213-218.

20.   Фольклор. Проблемы тезауруса. Зборник Матице српске за славистику, 1995, 48'-'49, стр. 284-286.

21.  Украјински и српски језик у контакту са становишта конфронтационе граматике. Међународни симпозијум "Актуелност међусловенских језичких контаката и веза". Тезе и резимеи. Београд, 1995, стр.21-22.

22.  Bibliografia jezykoznawstwa slawisticznego za rok 1992. Jezyk serbsko-chorwacki. Warszawa,   SOW, 1995, str.150-173.

23.  Bibliografia jezykoznawstwa slawisticznego za rok 1993. Grupa serbsko-chorwacka. Warszawa, SOW, 1996, str. 328-358.

24.  Читајући Бориса Олијника. Поговор књизи Б. Олијника "Сатанизација Срба, коме она треба? ", 1995, стр. 50-55.

24. Дискурсные маркеры в эпистолярном дискурсе украинского и сербского языков. – [В:] Лингвистика на текста. Велико Търново, Универзитет "Св.св. Кирил и МетодII", 1995, стр. 169-180.

25.  Руски авангардни роман. Култура 011, 1996, 3, II, стр. 7-8.

26.  Украјински покрет шездесетих и његова рецепција у Србији. - Ш У:Ћ 26. Међународни скуп слависта у Вукове дане. Зборник теза и резимеа, 1996, стр.67-68.

27.  Имперцептивност у епистоларном дискурсу украјинског и српског језика . - [У:] Зборник радова 5. Симпозијума Контрастивна језичка истраживања. Нови Сад, 1996, стр. 213-219.

28.  Међународна конференција "Лингвистика текста", Зборник Матице српске за славистику, 1996, 50-51, стр. 310-313.

29.  Высказывание, "навязывающее" общение в эпистолярном дискурсе. Wyraz i zdanie w jezykach slowianskich (opis, konfrontacja, przeklad). Wroclaw, 1996. 7-9

30.  Љубав и смрт у песништву Десанке Максимовић и Лесје Украјинке. Књижевна историја, 1997, XIX, 101, стр.71-83.

30.Украјинци и Русини. Узајамна преплитања и заједнички допринос српској култури XX века.[у:] Међународни симпозијум "Руска емиграција у српској и другим словенским културама". Тезе реферата, 1997, стр.24-25.

31.Языковая реализация бехабитивов в эпистолярном дискурсе русского, украинского и сербского языков.- [В:] Сборник докладов IV Международного симпозиума Сопоставительные и сравнительные исследования русского и других славянских языков. Белград, 1997, стр.366-374.

32. Украјински покрет шездесетих и његова рецепција у Србији, Зборник Матице српске за славистику, 1997, 52, 139-148,

33. Епистоларни дискурс и концепција игре, Зборник Матице српске за филологију и лингвистку, 1997, XL/1, 125-137.

34. Асертивна функција исказа у украјинском и српском језику. - [У:] Зборник радова 6. симпозијума Контрастивна језичка истраживања. Нови Сад, 1997, стр.218-225.

35. Епистоларни дискурс у украјинском и српском језику, Докторска дисертација, одбрањена 25.12.1997. на Филолошком факултету у Београду.

39.Типологија комуникативних функција исказа и њихов језички израз у украјинском и српском језику, Славистика, 2, 1998, стр.103-108.

40. Украјинистика у Србији: традиција и перспективе. - [У:] Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини. Београд, 1998, стр.336-346.

41. Высказывание, "навязывающее" общение в эпистолярном дискурсе, Acta Universitatis   Wratislaviensis, 2039, Slavica Wratislaviensia C, Wroclaw, 1998, с. 179-186.

42. Украјински друштвено-политички покрети 19. века и идеја словенске узајамности. [У:] Срби на Словенском конгресу у Прагу 1848. године, Београд, 1998. (у штампи)

43. Перераспределение типов знаний между участниками эпистолярной интеракции, Филолошки преглед, XXV, 1998, 1, с.165-174.

44. Роман Лубкивски, Хроника једне недеље; Убога земљо богата; Тај лишћа пад... - [У:] Песници Десанки, Ваљево, 1998, стр. 69-72. (Превод)

45. Језици подунавских земаља (украјински језик), Београд, YУ маркетинг прес, Верзалпрес, 1999, 382 стр.

46. Десанка Максимовић и књижевни покрет шездесетих у Украјини. - [У:] Дело Десанке Максимовић у токовима српске и светске књижевности, Београд, 2000.стр.75-86.

47. Рецепција украјинске поезије у Србији 20. века
http://kapija.narod.ru/Translations/pop_ukrajinska01.htm

48. Электронная почта - новый эпистолярный поджанр .- ШВ:Ћ Сборник докладов V Международного симпозиума Состояние и перспективы сопоставительных исследований русского и других языков. Белград, 2000, стр.211-218.

49. Традиција и перспективе развоја националне идеје у украјинској поезији, Славистика, 2001, В , стр. 307-314

50. Олександар Довженко и ›његов мит Украјине, Зборник Матице српске за славистику, 2001, 58 (у штампи)

51. Нов приступ типологији фолклорних жанрова (приказ монографије ®.Тарланова Русские пословицы: поэтика и синтаксис, Петрозаводск, 1999) Зборник Матице српске за славистику, 2001. 58 (у штампи)

52. Становлення і перспективи розвитку українознавчих студій у Сербії, Збірник праць науково-практичної конференції "Освіта в українському зарубіжжі", Київ, 2000 (у штампи)

53. Антологија украјинске поезије 16-20. века (избор, предговор, коментари, превод једног дела песама). Бања Лука, 2001, 545стр. (у штампи)