"Новија српска драма"

Ала Татаренко

"Улога чуда и труда" - та чаробна формула Данила Киша важи и кад је реч о изласку у Украјини антологијског избора "Новија српска драма". Ово лепо издање објавио је Државни позоришни центар "Лесј Курбас", приредио познати славист Дејан Ајдачић, а превела група преводилаца-србиста из Лавова и Кијева. Књига српских драма наставља едицију антологија страних драмских текстова, а прва књига те библиотеке посвећена је савременој француској драматургији. Каква је ту улога чуда, упита неко. Пре годину и по дана, кад је у Лавов на позоришни фестивал "Златни Лав" дошла уредница те едиције - драмска списатељица Надија Мирошниченко (позната под уметничком именом Неда Неждана), објављивање такве књиге изгледало је као лепа бајка. Неди се допао Ковачевићев "Професионалац" који је већ био преведен на украјински, а и Дејан Ајдачић, који предаје српску књижевност у Кијеву, успео је да је заинтересује за српску драматургију. И онда у јуну прошле године, за време посете Украјини министра културе Србије Драгана Којадиновића, била је договорена манифестација "Сусрети култура Србије и Украјине", чији средишњи део представља промоција српског театра. На предлог професора Кијевског универзитета Дејана Ајдачића и амбасадора Србије и Црне Горе у Кијеву Горана Алексића Министарство за културу Србије одлучило је да финансира објављивање књиге новијих драмских текстова. Преводиоци су прионули на посао и украјински читаоци (међу којима ће бити, сигурно, режисери и уметнички директори позоришта) добили су изузетно вредно издање. У њега су ушли текстови Александра Поповића ("Развојни пут Боре Шнајдера"), Љубомира Симовића ("Путујуће позориште Шопаловић"), Душана Ковачевића ("Професионалац"), Небојше Ромчевића ("Кривица"), Милене Марковић ("Шине") и Биљане Србљановић ("Америка, други део"). О раду на сваком од њих, о "улози труда", преводиоци би могли причати сатима. Посебно кад је реч о превођењу сјајног комада Аце Поповића, пуног језичких вратоломија, обележеног снажним печатом фолклора и времена. Кога све нису питале за помоћ младе преводитељице! Српске писце -врхунске познаваоце језика, лингвисте, театрологе... Проучавале су италијанске и немачке речнике, ишле код украјинских шнајдера, трагајући за речима из професионалног жаргона... Била је то права узбудљива авантура. Посебни задатак добила је и преводитељица "Шина" Милене Марковић. И овај је комад изузетно занимљив у језичком смислу, већина јунака има неки нагласак који треба превести да се тај речити нагласак осети и у другом језику, са свим могућим конотацијама... Међутим, најтеже је било превести врло богату палету псовки. Знају Украјинци такве речи, како да не, али не псују у свим могућим животним ситуацијама, не изражавају псовком радост, чуђење, сва могућа осећања као што то мајсторски раде Срби. Дакле, требало је пренети то лексичко богатсво, а да се не уплаше лектор и уредник, који нису баш вични псовачкој терминологији..

Театарска презентација "Новије српске драме" на украјинском језику названа "Српски капричо" одржала се у Државном позоришном центру "Лесј Курбас" у Кијеву 23. маја. Скупу су се обратили амбасадор Србије и Црне Горе у Украјини Горан Алексић, а такође аутор идеје и састављач антологије Дејан Ајдачић. "Ми јесмо мала земља, - рекао је том приликом господин амбасадор, - али ћете у овој књизи видети да је наша позоришна уметност велика". И то је апсолутно тачно. Надамо се да ће - уз помоћ чуда и труда - бити остварена још једна сјајна идеја- а то је објављивање књиге "Српска комедија". Текстови су већ преведени на украјински, остаје само онај "чудесни" део... Вероваћемо у чудо.