Студенти украјинистике из Београда у Лавову

Почетком јула у Лавову су боравили београдски украјинисти: студенти и њихови професори. Учили су језик, разгледали град, слушали предавања, посећивали књижевне вечери... Млади слависти дошли су у Украјину на позив Филолошког факултета националног универзитета "Иван Франко", у оквиру уговора о сарадњи између факултета у Београду и Лавову. Размена студената може да буде тек једна од тачака званичног документа, а може да буде културни догађај чији се домети не могу тако брзо сагледати. Реч је управо о таквом догађају. Долазак српских украјиниста био је озбиљан разлог за оживљавање летњег књижевног живота у овом граду. Међу гостима је било како студената који су тек ушли у чаробне просторе суседње културе, тако и искусних преводилаца украјинске књижевности на српски. Млађе колеге довела је у Украјину Милена Ивановић, једна од преводитељица Андруховичеве "Перверзије", есеја Миколе Рјабчука, бројних приповедака Виничукове "Антологије украјинске постмодерне приповетке", песама млађих украјинских песника, објављених у "Књижевном магазину"... Предавања из савремене украјинске књижевности држала је Београђанима позната песникиња и професорка универзитета у Лавову Галина Крук. Она и још један млади професор Филолошког факултета - и такође популарни песник - Остап Сливински испричали су српским украјинистима о путевима развоја најновије поезије Украјинаца. Прича је текла у лепом амбијенту кафића књижаре "Академска", који није могао да прими све жељне сусрета са песницима: седело се на поду, стајало код шанка... Други део сусрета био је посвећен стваралаштву водитеља сусрета: песме Галине Крук и Остапа Сливинског звучале су у оригиналу и у српском преводу.

Украјински књижевник и преводилац Иван Лучук позвао је Београђане у госте, на прославу Ивањдана на обали језера Глињана Наварија. Чувени украјински књижевник, састављач интригантних антологија Јуриј Виничук попио је са њима лавовско пиво и попричао о Србији где је лани био учесник међународног сусрета писаца. Сада Милена Ивановић припрема превод његовог чувеног романа "Маљва Ланда", и то је била једна од тема угодних разговора за округлим кафанским столом. А тема је било напретек.

Познати научници - фолклористи, лингвисти, историчари држали су предавања за драге госте у сада већ празним због летњег распуста учионицама Лавовског универзитета. Др. Андриј Козицки, аутор књиге "Тајне лавовског подземља", испричао је о мање познатим страницама историје града, а декан Филолошког фалултета др Јарослав Гарасим - о менталитету Украјинаца, виђеном кроз призму народне песме. Говорећи о Украјинцима као о емотивцима, који уместо прагматичних циљева бирају песничке, о динарским особинама њиховог националног карактера, професор је често правио препознатљиве паралеле са српском песмом - наши су народи заиста по много чему слични... Студенти-србисти били су задужени за конверзацију и уложили су пуно труда и душе у своје прве часове. На час о украјинској кухињи девојке су донеле домаће колаче, а о обредима - у том броју о најзанимљивијем од њих, барем за женски део друштва, о свадби - говориле су користећи видео снимке сопствене или сестрине свадбе. Уживали су и наставници, и слушаоци... Кад се група украјинских србиста враћала пролетос из Београда, девојке су плакале на станици. А тужна лица српских украјиниста на лавовском перону била су знак да је и њима било лепо у Украјини. Огромни кофери пуни књига сведоче да им украјинска култура није страна. И да културне везе између Украјине и Србије имају не само славну прошлост, него - и то је изузетно важно - имају будућност.