Ала Татаренко

Концерт " Тhe No Smoking Orchestra " у Лавову

3. децембра 2005. Украјину су походили Емир Кустурица и "Но Смокинг Оркестар". Након концерта у Кијеву, музичари су наступили у Лавову, а још један концерт предвиђен је у Одеси. Три украјинска културна центра, са различитом историјском и уметничком традицијом, одзвањаће три вечери балканским мелодијама. Два прва наступа сведоче да "Но Смокинг Оркестар" има у Украјини своју захвалну публику која је одушевљено примила славне госте из Србије. Ето и сала лавовског дворца спортова била је пуна обожаватеља како необичног за украјинско уво мелоса, тако и филмских остварења Емира Кустурице. Међу публиком коју су углавном чинили млађи људи, било је и познатих писаца, сликара, научника - што је знак да украјинска елита има слуха за балканску културу. Већ први тактови песме којом је почео наступ улили су слушаоцима неку енегрију радости, и врло ускоро знатни део публике напустио је своја седишта да би се игром придружио празнику звука. Оно што се дешавало за време концерта, на сцени и изван ње, може се обухватити речју доживљај. Можемо да дискутујемо о музичким квалитетима песама које изводи "Но Смокинг Оркестра", али једно је несумњиво - то пали. Пре свега зато што је публика поверовала музичарима који су, изгледа, и сами уживали у карневалу мелодија, играли, забављали се, делили са публиком одушевљење атмосфером заједничког весеља. Свеприсутни Др Неле Карајлић, центар овог звучног свемира, певао је и играо, шалио на свим могућим језицима и изводио стриптиз у друштву украјинских девојака, које су се врло радо пењале на сцену. Музичари су успели да одмах пронађу заједнички језик са публиком, и она је спремно реаговала на сваки њихов знак. Таква врста музике захтева учешће у доживљају, спремност да се прихвати игра и врло тешко се може слушати у ставу мирно, односно седећи у фотељи. Чини ми се да је успех музике "Но Смокинг Оркестра" лежи и сазвучности њихових мелодија постмодерној епоси: ради се о алхемијској смеси фолка и класике, препознатљивих хитова и нових мотива, које чине једну нову, непоновљиву композицију. Ерупција звука, стално смењивање музичке теме, кршење традиционалних закона хармоније - да ли је то заиста музика, запитаће се неко озбиљан. Одговор на ово питање остављам стручњацима, али могу да кажем да уместо свега тога музичари нуде емоцију. Емоцију у сталној промени, неухватљиву и моћну. Она покорава - зато је Кустурица - чији филмови носе исти непоновљиви печат емоције- на крају концерта добио украјинску везену кошуљу, а публика није дала музичарима да тек тако оду са сцене. Она је тапшала и викала, а кад се музичари ипак нису појавили, она је напросто завапила - и концерт се наставио. И када је била отпевана последња песма уживо, пустили су преко звучника снимак једног од хитова - и слушаоци су излазили из сале, играјући. А то је знак да им је било заиста лепо.

http://www.thenosmokingorchestra.com/