Никола Смоленски

Вансвемирски

Никола Смоленски

Вансвемирски

На институту за вансвемирску физику тог дана била је поприлична гужва. Ипак, Михајло је морао да нађе времена да проведе своју нову девојку около, пошто је она била прилично изричита у вези тога, а и он сам није имао конкретног посла, већ је био више посматрач. Није био баш потпуно сигуран да је то паметна идеја, али се надао да неће превише сметати.

Соба коју су посматрали преко видео система била је препуна машинерије, електронике и ужурбаних људи, а у центру, на малом постољу скоро изгубљеном у кабловима, стајала је фигурица човека.

„Милена, рекли су ми да ће прво међусвемирско пребацивање у историји почети за око пола сата.“

„Питам се да ли ће и то време бити довољно да ми објасниш о чему се ради, али тако да ја схватим?“

„Па ево, ти знаш да смо доказали да је, заједно са нашим свемиром, настао бесконачан број свемира са истим законима физике и бројем елементарних честица, али са различитим почетним стањима честица. Довде јасно?“

„Не баш. Шта подразумеваш под 'почетним стањима честица'? И, док објашњаваш, отвори прозор.“

„Па, све особине које честице иначе могу имати, а које су имале на почетку времена, у Великом праску.“, рече Михајло док је отварао прозор: „Значи, њихов положај, њихове брзине, њихова међудејства... Објаснићу ти то на примеру положаја. Због квантне природе свемира, постоји коначан број места на којима свака честица у овом свемиру може да се налази. При настанку свемира, свака од насталих честица нашла се на неком, условно речено, месту. У неким од свемира, случајно се десило да се једна честица налази на истом месту као и у нашем. У неким се то десило за две честице, у неким за три и тако даље... У неким се десило да су све честице на истим местима као и у нашем.“

„Мислиш, све то се десило случајно?“

„Да, сасвим случајно. Е сад, пошто је број свемира бесконачан, и број свемира у којима су се све честице, при њиховом настанку, налазиле на истим местима као и у нашем, је такође бесконачан, пошто је број могућих положаја честица коначан! Исту причу бих могао да испричам и за, рецимо, брзине честица. У сваком случају, један екстремно мали проценат, али ипак бесконачан број свемира су међусобно потпуно идентични! Ми сада покушавамо да пребацимо један предмет, ону фигурицу човека, у један од свемира који је исти као наш.“

„Мислим да ми је јасно, али како међу бесконачно много свемира можете да нађете баш тај који је исти као и наш? И како уопште транспортујете нешто у други свемир?“

„Па, у ствари, ја не радим на томе; знаш да сам у теоретском одсеку. Мораћеш да питаш неког од мојих колега, кад заврше.“

Пребацивање је почело. Није било времена за говоре или било шта слично, сви су се повукли на своја места, и машина (коју су звали, једноставно, пребацивач) је пуштена у погон. Моћне енергије ослобођене су, мирис озона и нагорелих инсталација испунио је просторију, зграда се благо затресла, а сви у кругу од десет километара приметили су нешто што су касније могли описати само као 'трзај'.

Фигура је још увек стајала на свом месту.

„Немогуће! Апаратура је радила савршено, без и најмање грешке!“

Цео вансвемирски се ускомешао. Михајло је појурио из свог седишта према централној лабораторији, не би ли помогао у решавању проблема, јер забога - ипак је он био један од главних теоретичара. Махнито гестакулирајући рукама разговарао је са управником пројекта, када се његова девојка примакла: „Могу ли ја да питам нешто?“

Михајло се управо овога и бојао. Пре него што је успео да јој затвори уста, наставила је: „Ако је свемир у који сте покушали да то пошаљете потпуно исти као наш, зар онда и у њему у тренутку слања није постојала на истом месту планета иста као наша, на којој се у лабораторији истој као овој радило исто што и овде? Зар не би онда требало да се у истом тренутку стартује машина иста као и ова и пошаље фигуру исту као ову у свемир потпуно идентичан оном свемиру, односно наш?“

Особљу вансвемирског је остало још само да одлучи шта ће да ради са фигурицом из другог свемира, првим вансвемирским артефактом на Земљи, истом, а опет потпуно различитом од оне коју су послали.