Милена Миња Богавац

Црвена, sex и последице

трагедија тока свести; спознаја женствености кроз бол

Лица:

§ Она: Жена. Девојчица. Ева. И Лилит, такође. Збуњеност. И Страх.

§ Ева: Мајка. И Кћерка, такође. Рађање. Живот. И Љубав.

§ Лилит: Курва. Страст. Sex. И Смрт, такође. И Бол.

§ Др: Чињенице. Лекар и иследник. Феминизам. И бесполност, такође. Каријера. И Ништа.

Може их играти једна глумица, или две глумице, или пет глумица, или било колико глумаца, или како вам драго.

Мрак. Из OFF-а се чује пар који води љубав. Брже, брже, брже... Истовремено свршавају. Њено оргазмичко стењање претвара се у урлик, хистеричан, зверски врисак. Све нагло утихне. Светло на сцени се пали.

ДР стоји испред школске табле. Концентрисано пише, не обраћа пажњу на публику. Узима времена колико јој треба да испише следећи текст: » За годину дана у Србији 80.000 до 100.000 жена изврши намерни прекид трудноће »

Погледа у публику, равнодушно.

ДР: Од тога је шест хиљада девојака млађих од двадесет година. Статистички то говори о томе да је свака шеста српска тинејџерка имала иза себе бар један абортус. Ако се број абортираних упореди са бројем рођених беба, долазимо до фрапантне чињенице: у Србији се годишње направи од три до пет пута више деце, него што их се роди. При томе, у виду треба имати чињеницу да се свако рођено дете региструје у матичној књизи рођених. То није случај с абортусима. Региструју се само они извршени на клиници Народног Фронта у Београду. Познато је да се намерни прекид трудноће може извршити у приватним гинеколошким ординацијама, како у главном граду тако и у споредним градовима. Ово говори о томе да цифре којима овде баратамо нису ни упола толико страшне колико реално стање ствари.

(застане, на табли напише реч »абортус«)

Абортус је (подвуче ту реч) српско основно контрацептивно средство. (седне на једну од четири столице) Ми овде нећемо говорити о последицама које абортус оставља на здравље женских репродуктивних органа. Неће бити речи о белој куги, као ни о недостатку сексуалног образовања како у средњим, тако и у основним школама. Неће бити речи о чедоморству као греху пред Богом, јер хвала Богу -- Бог не постоји. Питање је ово: какве то жене живе у Србији, данас? Чије су то жене, мајке, швалерке и сестре? Шта се то дешава у њиховим главама? У вашим главама? Да ли се у Србији женственост спознаје кроз бол? Ако не -- како? Ако да -- зашто?

Шта су то српске жене?... Пардон. Ко су те жене?... (тренутак тишине. Музика. Светло. ДР потпуно другачијим тоном постави озбиљно питање)... КО САМ ЈА?!...

ОНА: Жена је тајна.

Моја је тајна велика ко смрт. Ко живот. Такође. (окрене се према публици)

Живот ничији. Ничији живот. Мој. Можда. Или његов. Или наш... Ничији.

ДР: (брзо, изнервирано) Жена је човек. Човек једнако свесно биће. Онај који може да мисли. Онај који зна шта хоће, и шта може и шта жели. Шта ти уствари желиш?! (погледа је, пауза)

ОНА: Желим да ми буде боље. Да мисли престану. И осећаји. И да ме нема.

(Удах-издах)

ДР: Да ме нема?! Да мисли престану?! И осећаји, такође. Тако јефтино. Ништавно. Патетично. (пауза) Такође!

(Др устане. На филму:Три плана мушке фигуре: општи, полукрупни и крупни план. Последњи остане)

Ово је један сасвим обичан младић.

(Кадар се замути)

Ни леп, ни ружан, напросто обичан, до безличности.

ОНА: (окрећући се ка публици, док се кадар полако изоштрава)

Па ипак... Неко спава са њим.

ЛИЛИТ: (Црвено светло; удах-издах) Некога покрети његовог мршавог тела доводе у оргазмичка стања. (удах-издах) Неслућене страсти. Да. (Удах) Његове руке некога пале. (Издах) А та жена нисам ја! Хвала ти Боже што то нисам ја! (Црвено светло избледи, топ на Лилит)

ДР: Ниси?

ОНА: У аутобусу је гужва.

Гледам га право у очи.

ЕВА: Кучко.

ЛИЛИТ: (Само је погледа) Његове очи су црне. Гледа ме. (поново црвено светло)

Морао је, да, морао је да као угашен пикавац на челу осети мој поглед. Јер гледам дубоко. Мој поглед свршава у његовом и онда... Упс! Спустим главу. Стидљиво се насмешим.

ДР: Назовимо ствари правим именима.

ЛИЛИТ: Мој поглед свршава у његовом и онда... Упс! Одглумим стидљиви смешак. Је л тако?

ДР: Тако. Затим?

ЕВА: Шта?

ОНА: У аутобусу је гужва.

Окренем му леђа. Видим његову сиву силуету на прашњавом стаклу прозора.

ЛИЛИТ: Осећам врхове његових прстију на свом телу. Прво стидљиво додирне једну тачку испод мојих леђа, и онда устукне. Као од ватре.

(Црвено светло, удах-издах)

Жена је ватра.

Моја је ватра велика ко смрт. Ко живот. Такође. И као страх. Ничији. Можда мој. Да, мој. Као пакао страшна и врућа. Зла као ђаво! Ђаво је жена! Вештица, проклетница, врачара и курва!

Не мичем се. Осећам како се његови прсти отварају.

(Она отвара прсте, велика сенка њене руке на зиду, кратка тишина)

ЕВА: Господе!

ЛИЛИТ: (она скупи руке) Осећам његову руку на својој гузи. Само је држи и не миче. Не миче. Ни ја се не мичем. Палим се. На себе. Која се не мичем. На себе. Не на ту руку што је на мени. Не желим да стане!

ЕВА: Е, то је грех.

ЛИЛИТ: Само трен, само тренутак греха, или погрешно место, или погрешна линија...

ЕВА: Авантура?

ЛИЛИТ: Једна станица, један километар. Толико траје ова авантура!

ЕВА: И онда крај! Онда сићи на станици, и отићи кући. И не мислити на то. И не говорити о томе. И не сећати се! Тога.

ЛИЛИТ: Ипак га поново погледам. Само га окрзнем својим врелим погледом.

ЕВА: И онда крај! Онда сићи на станици, и отићи кући. И не мислити на то. И не говорити о томе. И не сећати се! Тога.

ЛИЛИТ: Његова рука се, ипак, смелије припија уз мене. Он гужва моје панталоне. Додирује ме. (удах-издах) Бескрајно дрско!

(Ева врисне. ШАМАР -- OFF. Ева ућути. Покрије уста руком)

ЛИЛИТ: Могла бих да почнем да вриштим, и шта?

ОНА: Шта онда? (удах-издах, црвено светло)

Ја то не чиним. Ништа што сама ниси желела.

ЕВА: И онда?! Крај?! Сићи на станици, отићи кући?

ЛИЛИТ: (удах-издах) Још једном мрднем својом гузом као права правцата фуфа.

ОНА: Као јебеним лажним обећањем!

ЛИЛИТ: Као јебено лажним осећањем.

(ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРАЊЕ АУТОБУСКИХ ВРАТА-OFF)

ДР: И онда?

ОНА: Онда осетим његову руку на свом рамену.

ЛИЛИТ: Онда се окренем.

ОНА: Онда он каже своје име, и пружи ми своју мршаву руку.

ЕВА: Драго ми је и онда -- крај!!!

ЛИЛИТ: А онда се смејем.

ОНА: А онда говорим своје име. Опет се смејем. Он зауставља такси. Онда седам у такси. Онда пијемо филтер кафу у једном пролазном локалу...

(На филму: мушка рука која приноси упаљен упаљач, пламен упаљача пали цигарету, упаљена цигарета између женских усана, као крв црвених. Последњи слајд остане.)

ДР: Леп гест. Он је очигледно васпитан младић. Могуће да никада раније није на овај начин...

(ЗВОНО МОБИЛНОГ ТЕЛЕФОНА -- OFF, телефон звони дуго, мало престане а затим почне изнова)... Да, вероватно никада није на овај начин пришао некој жени. Можда има девојку, или је ожењен?

ОНА: И ја имам дечка. Не желим љубавника. И кад бих желела...

ЕВА: Не желим љубавника! Не желим љубавника!

ОНА: ... Он је све оно што не желим да буде!

ДР: (подигне телефон и прекине звоњаву) За тебе... замисли.

ОНА: Хало?

ЕВА: Халооо?

ОНА: (у телефон) Љубави, то си ти...

ЕВА: Напокон!

ОНА: Не, не. Још сам у граду... Срела сам једну другарицу, да... Шта?

ЕВА: Шта?

ОНА: ... Ускоро долазим.

ЕВА: Одмах крећем, мили.

ЛИЛИТ: (руга се) Одмах крећем, мииилиии! ...

(На филму: под столом видимо ноге једног мушкарца и једне жене; њено колено се примиче његовом; њихова колена се додирују. Три плана, трећи остане.)

Како да не.

ОНА: Али он се помери!

ДР: Он се помери?!

ОНА: Помери своје колено. Не иде даље, разумеш?! Он се плаши!... Чега ? Мене?!

ЕВА: Прељубе. И казне.

ЛИЛИТ: Жене.

(удах-издах)

Жена је тајна. И он се повлачи.

ДР: Они се не плаше тајни!

ЛИЛИТ: Моје се тајне плаши!

Моје тајне. Јер је велика као смрт. И као живот, такође.

ЕВА: Чији живот?

ОНА: Ничији живот. А моја тајна.

ЛИЛИТ: Као крв црвена! (црвено светло; удах-издах)

ЕВА: Као стид црвена, такође.

ЛИЛИТ: Ко моја бестидност. Такође.

ЕВА: Као моја матурска хаљина, такође.

ОНА: Као моја коса.

ЛИЛИТ: Као уложак седам дана месечно.

ЕВА: И мушкатле на тераси, код баке.

ДР: (да би прекинула ову дискусију) Као симболичка представа нецеловитости, својеврсне недовршености тела, меса које лежи у сопственој крви, тела које је пукло и излило се на под. Црвена, као непријатељ који се пуши. Слика тела у његовој елементарности. Једина права слика тела. Крвава маса. Црвена. Комунизам. ... Коментар?

(све ћуте, гледају је зблануто)

ЕВА: Црвено више није у моди.

(порука. Ева прочита поруку са телефона... можда и са бима, или само глуми да је чита)

... Љубави, волим те скоро као наш нови упс.

(порука)

ОНА: (чита поруку)

Фали ми Нешто у крилу.

(порука)

ДР: Ево ти па га гледај, кад ми не даш да те зашрафим.

(порука)

ЛИЛИТ: (чита поруку) Нимфоманко! Твоја пичка ми је упропастила брак.

(порука)

ОНА: (чита поруку)

Што мислиш кад ти не иде?

(порука)

ДР: Опет малтретираш глумице, мушкарачо... (ауторитативно) Искључите мобилне телефоне.

(порука)

ЕВА: (ипак прочита поруку) Нећу ја да ти купујем црвене патикице... а сто?

ДР: Искључите мобилне телефоне! (Ева искључи) Тако.... Где смо стали?

ЕВА: У пролазном локалу.

ОНА: Да. Попили смо кафу.

ДР: Затим?

ОНА: Није се јавио.

ЛИЛИТ: Никад се више није јавио!

ЕВА: Па, наравно. Схватио је да имам дечка.

ЛИЛИТ: Усрао се, Y.

ОНА: Откуда страх код јачег?!

ДР: Можда се плаши твог дечка?

ЕВА: Спремности да превари с првим.

ЛИЛИТ: Мене се плаши. Јер сам лезбејка! Попаљена лезбејка наложена до крајњих граница страсти. (удах-издах) На једну жену.

ОНА: На себе.

На себе саму.

(Црвено светло престаје, изређају се три празна слајда, последњи остане. Као на почетку. Рефрен)

Чему толики страх код јачег?!

Страх од слабости?

ЛИЛИТ: Чије слабости?

ОНА: Моје слабости! Немоћи. Јебено физичке немоћи! Немоћи да се одбраним у мраку...

ЛИЛИТ: ... Или немоћи да вриштиш на светлу...

ДР: Страх од надмоћи?

ЛИЛИТ: Чије надмоћи?

ОНА: Моје надмоћи! Надмоћи ловца у мутном. Надмоћи жртве.

ДР: Које жртве?... Постали смо господари света. Роб без господара терорише самог себе..

ЛИЛИТ: Господар без роба терорише самог себе.

ЕВА: Ко је тај човек?

(На филму три плана његове силуете с почетка, последњи остане)

ЛИЛИТ: Ко је он био?

ОНА: Откуда страх код јачег?!

ЕВА: Не разумем!

ДР: Тог човека?

ЛИЛИТ: Или страх.

ДР: Шта је он хтео?

ОНА: Шта си ти заправо хтео?

ЕВА: Шта хоће?

ЛИЛИТ: Шта неће?!

ОНА: Неће да се упушта ! Он воли стидљиве, лепо васпитане девојке. Он ме мрзи због тога што га палим.

ЛИЛИТ: Више би волео да не волим sex. (црвено светло, удах-издах) Да црвеним када сам гола. И глумим оргазме.

ЕВА: Таква су правила игре!

ДР: Еротизоване игре силовања.

ОНА: На пола пута од себе, на пола пута за њега, на пола пута за све...

ОНА: Шта сам ја хтела?

ЕВА: Љубав. И потврду. Сигурност! То сам одувек тражила у свима и у свему.

ОНА: Они се плашо губити слобода. Они се плашо жена от које слободу изгубиш. Они се плашо хтети твој сигурност. Они своја слобода нај волети!

(његов слајд који је остао се замути, овде је крај рефрена)

ЛИЛИТ: Одједном.

ДР: Одједном.

Није се плашио у аутобусу, када је своју руку ставио на тело сасвим непознате жене...

(РЕПЕТИРАЊЕ ПИШТОЉА И ПУЦАЊ -- OFF, његов слајд нестане, и изређају се три празна)

ЛИЛИТ: Заслужио је да умре! (Сама пали своју цигарету.)

Да му ту несташну руку одсеку!

(DISSOLVED GIRL-MASSIVE ATTACK - OFF. Црвено светло на Лилит)

ЛИЛИТ: Није се плашио. Када је своју руку. Ставио на тело. (удах-издах). Тело.

(црвено светло избледи.)

ОНА: Жена је тело.

Моје тело изазива жељу. Жеља изазива бол. Жеља је бол.

Жена је бол.

ДР: Симптоми?

ОНА: Мој бол је велики ко смрт. И већи.

Као живот. Не као његов живот. Ни као његова смрт, у мојим мислима. Његова смрт у мојим мислима. Моја жеља да буде мртав. Да не буде. Смрт не боли. Моје тело боли ко живот.

Као ничији живот.

ДР: Ничија, никоме потребна... ничија -- ником потребна... једнако нежељена ствар!

ОНА: Запишите то.

ЕВА: Жена је дом!

(три слајда, у поп-арт маниру: реклама неког средства за чишћење, последњи слајд остане.)

Најважније у мом дому је да све буде савршено чисто. Ја себи не смем да допустим флеке. Због тога користим најсавременија средства. Мој муж је увек задовољан, а резултат који постижем је максималан. Потпуна стерилност, уз минималан труд!

ДР: Принцип Хемијом Против живота. Заиста делује!

ЕВА: Аха. Заиста. Посебно сам радосна. И више немам никаквих проблема. У почетку ми нису веровали, али сада сви знају : ја користим најбоље.

ДР: Против познатих микроба, гриња, мољаца, паукова, буба како бактерија а тако и осталих нежељених облика живота у стану.

ЛИЛИТ: Сваки облик живота је нежељен. У мом стану.

ЕВА: Како то мислиш?

ЛИЛИТ: Бубе, гриње, мољци, деца. Живот говори о нехигијени. О нечистоћи.

ЕВА: О љубави?

ЛИЛИТ: О грешци.

Живот је курва. Свима се даје. Почиње грешком.

ЕВА: Или у љубави.

ЛИЛИТ: Којој љубави?

(три плана, тврда порнографија, нешто скроз discusting, последњи остане)

У љубави... Љубав је измишљена да би се скинуле и оне које не знају да су курве.

ЕВА: Љубав се стиди пред овом бедном имитацијом!

ЛИЛИТ: Љубав, ах, љубав!

(удах-издах, црвено светло)

Живот настаје сексом. Педантним сексом. Разваљивањем од секса. Дугим и упорним сексом. Јебањем. Туцањем. Кресањем. Сексањем.

ОНА: И нема ту никакве љубави!

ЕВА: А Бог? (стоп кадар)

ОНА: Никакве љубави. Алкохол и зној. И изгужвана постељина.

ЕВА: Али... Бог? (стоп кадар)

ОНА: Не чује! И не види! Или не жели да види. Или га нема.

ДР: Људи су очигледно постали од мајмуна, након година еволуције, када су стали на своје две ноге, и почели да раде. Рад је створио човека.

ЕВА: Ја сам жена.

ДР: Нема никакве разлике.

ОНА: Нема никакве разлике?!

(тишина)

ДР: Тако би требало да буде.

ЛИЛИТ: Међутим.

Ништа није баш онако како би требало. Да буде. Или не буде. Трудноћа, на пример. Оверена потврда о грешци. О немару. Деца се праве кроз...

ДР и ЛИЛИТ: Микроскопске пукотине на ПВЦ-у куртона и у погрешном прорачуну... (ДР је строго погледа, Лилит ућути)

ДР: (настави сама, након што се накашље)

У погрешном прорачуну плодних и неплодних дана, који по себи не представљају никакав вид контрацепције.

ЛИЛИТ: ... Живот је грешка, по себи. Живот је погрешан!

ЕВА: Живот је од Бога. Жена је од ребра. Деца су од љубави. Љубав је од Бога. Шта вам ту није јасно?

ДР: Само то што Бога нема.

ЛИЛИТ: За разлику од ниских страсти.

ДР: Питање одлуке.

ОНА: Плашим се!

ЛИЛИТ: Па, наравно да се плашиш!

(Три плана, тест за трудноћу, на последњем слајду видимо да је позитиван, по црвеној линији на пољу «Т». Последњи кадар остане. ОТКУЦАЈИ САТА --OFF, бело светло на Њу)

ДР: Како се то десило?

ОНА: Увек сам мислила да ћу то знати. Да ће бити другачије него sex.

ДР: Sex једнако прављење деце. Како би могло да изгледа?

ОНА: Мислила сам да ћу нешто сањати.

ДР: Али?

ОНА: Не сећам се.

ЛИЛИТ: Па ипак... (удах издах) Било је добро. Увек је било добро. (удах; као у најгорем порнићу) Мили! Да... Ах... Да. То! То! То! Ааааааааах! Ти све тако добро радииииш. (издах) И готово!

ОНА: Мислила сам да ће бити још боље... Разумеш? Још боље! Или горе. Мислила сам да макар боли. Живот боли.

ЕВА: Боли рађање. Порођај. А не... (Ева тражи реч за sex)

ЛИЛИТ: Карање.

ЕВА: А не зачеће. Не и не. И не.

ДР: Боли одлука.

(неко време тишина, чују се само откуцаји сата)

ОНА: Све је већ одлучено.

ДР: Ипак размисли.

ОНА: Не желим да мислим!

ДР: Школски пример конфликта мотива двоструког одбијања. Ако роди, кајаће се. Ако не роди, кајаће се.

ЕВА: Па шта? Живот је окајавање греха. Без морала -- ти не постојиш. Живот је... Живот чине ситнице... Дани су скице за...

ЛИЛИТ: Мини pizze.

ЕВА: За разгледнице.

ОНА: Ко је реко мини pizze? ... Једе ми се качкаваљ. Топљени. Са паприком. Кисело млеко. Воћни јогурт од брескве... Брескве... сок од брескве са шлагом. Крилца. Батаци. Кожица крцкава као...

ЕВА: Крцко орашчић.

ОНА: Жито са орасима. Домаће ораснице. Баклава. Пире-кромпир плус јетрице у пикантном умаку! Ролат са сиром.

ЛИЛИТ: Рол-виршла.

ЕВА: Ролка.

ОНА: Ролница са сиром, и слани штапић... Јао, или пљескавица?!

ЕВА: Шта ћете од прилога?

ОНА: Све! Дајте ми све!

ЛИЛИТ: Сенф.

ОНА: Дајте ми сенф! Кисели краставац, тортиљу и лепињу, павлаку, кечап, мајонез...

ЕВА: Мајонез лајт. Мораш да мислиш на себе.

ОНА: Супер месо из бистре супе, и мешану салату. Саламу.

ЛИЛИТ: Кобасицу!

ОНА: Стишњену шунку! Стишњену шунку у сендвичу...

(Ева и Лилит се стисну око ње. Свака са своје стране)

ЛИЛИТ: Стисни зубе! Живот је патња. Патња. Безразложна патња. Кување, једење, срање, и једење. Понекад повраћање.

ОНА: Једење.

ЛИЛИТ: Спавање. Буђење. Каријера. Секс. Живот је чишћење стана. Плаћање рачуна. Деца... И старост. И болест. Увек је тако! Месеци се деле на плодне и неплодне дане. Живот је обилазан пут у смрт!

ОНА: Create shortcut.

ДР: Али пази... Да ли је?

ЕВА: Живот је када гледаш у сунце. Топлина и светлост.

ЛИЛИТ: И УВ зраци.

ЕВА: И заштитни фактор!... И када се заљубиш такође. Сећаш се? И када учиш, и ствараш. Живот је дуго учење. ... Где сам то прочитала?

ОНА: «Розе небулозе»

ЕВА: А, да. Живот је светлост. Мала љубав за мене. Нервоза коју осећам у стомаку, као страст. Чиста страст. Чиста магија! Могућност давања. Давања живота. Јер си жена!

ДР: А жена рађа.

ОНА: Жена сам.

ДР: Жена је такође била и Медеја.

ЕВА: Па то! Панта реи. Жена је рађање. Где сам то прочи...? А, да. Жена је неумитно обнављање и кружење.

ЛИЛИТ: У круг, у круг, у круг... Ланчани низ навика које се понављају... У бескрај... И онда смрт! Људи се рађају, и умиру.

ЕВА: И рађају...

ЛИЛИТ: И умиру...

ЕВА: И рађају.

ЛИЛИТ: И умиру.

ЕВА: И рађају...

ЛИЛИТ: И умиру.

ДР: Ствар је у одлуци.

(тишина. Неко време се чују само откуцаји сата)

ОНА: Плашим се!

ДР: Па наравно да се плашиш!

Све абортивне методе садрже ризик по здравље жене. Крварење, инфекције, пробијање унутрашњих органа. Савремена наука и медицина још увек нису узнапредовале довољно да би се ове нежељене последице спречиле. Наравно да се плашиш. Савремене атомске бомбе могу да збришу пола планете, нуклеарни отпад ће се ускоро одлагати у свемир, где ће такође бити отворена и фабрика најсавршенијих кугличних лежајева на свету. Наравно да се плашиш. Индијски научници гама зрачењем третирају пасуљ, како би успорили глобално загревање. Наравно да се плашиш. Абортус може проузроковати стерилитет. Али у сваком случају, можеш да родиш клонирано дете!

ОНА: Жена је страх!

(кадар нестане у избељење)

Мој страх је велики као смрт, и као живот, такође. Ничији живот. Можда мој. Можда његов. Можда наш. Можда најбоље да је ничији!

Можда је најбоље просто умрети! Просто умрети због вишка живота у мени!

ЕВА и ДР: Ха! Умрети-због вишка живота? ????

ЛИЛИТ : Ја га не желим! Тај вишак! Извадите га из мене. Нећу да хода и да се смеје! Нећу да ме зове мама. Нећу! Нисам га желела. Десио се случајно.

ЕВА: Ништа није баш сасвим случајно.

ОНА: Да ли сам ја хтела да се родим?

ДР: Да ли је ико хтео да се роди?

(на филму: ДР извуче досада сакривен гинеколошки сто за абортус. Сто је на точкиће, она га гурне, Лилит га прихвати)

ЛИЛИТ: Не !

ОНА: Боље не.

ЕВА: Не, мила моја! Немој. Макар заувек патила због тога.

ОНА: Боље не.

ЛИЛИТ: Боље бити воајер, и лезбејка. Боље бити содомиста и педофил. Боље бити мушкарац и педер. Боље не.

ЕВА: Можда је заиста боље не. Пошто... као што видим: овај свет је пун воајера, и лезбејки. Содомије и педофилије, педера... али и мушкараца, такође.

ОНА: Боље не.

ЛИЛИТ: Боље не родити се уопште. Или бити воајер, и лезбејка, и педофил, и педер. И све то одједном. Најбоље је не родити се. Уопште. Живот је стално сретање тих истих воајера.

ОНА: Бесконачно перверзно.

ЕВА: Боље бити заувек невин и чист.

ОНА: Не могу да родим птицу ако сама нисам птица.

ЕВА: Птичица?

ОНА: Птииичицааааа! Да бих родила некрофила могу да останем ово што сам!... Разумеш?

Најбоље је не.

ДР: Не родити се уопште!

ЛИЛИТ: Јер смрт не боли.

ОНА: А живот....

(брижно је смештају на гинеколошки сто)

Обићи облилазницу.

ДР: Да ли си јутрос нешто јела?

ОНА: Не.

ЛИЛИТ: Па, да.

ЕВА: Не.

ДР: Не?

ОНА: Не?

ДР: Пила?

ОНА: Не.

ДР: Не?

ЛИЛИТ: Да.

ЕВА: Не, не.

ОНА: Не.

ДР: Алергије?

ОНА: (немоћно) Неее...

ЛИЛИТ: Не.

ЕВА: Не да ја знам...

*******

(Филм и кореографисане деонице. Ева пева успаванку)

*******

ДР: То није ништа необично.

90% жена бар једном у животу абортира, више од половине од овог процента абортира више него једанпут. Према статистикама, свака трећа Српкиња имала је бар један абортус. По дефиницији, абортус је свесно и намерно прекидање трудноће. У неким земљама забрањен је или дозвољен само под одређеним условима. То није случај у Србији, у којој свака трудница старија од шеснаест година може да се подвргне овом једноставном хируршком захвату. Кроз историју, у готово свим друштвима, различитим методама. Абортивне методе су: А) потискивање. Б) киретажа. Ц) Вакуумско чишћење. Д) инјекције с хемијом која изазива избацивање. Е) хируршко одстрањивање материце и фетуса. Ф) Хистеродектомија тј пилула.

ОНА: Мислим да крварим...

ДР: То није ништа необично.

Крварење ће се наставити још најмање две недеље. Уколико и после тога не престане, обратите се свом гинекологу.

ОНА: ... Мука ми је...

ДР: То није ништа необично.

Твој организам на тај начин реагује на анестезију. Мучнине у трудноћи израженије су код мајки које носе женску децу. ... Уколико се повраћање продужи и следећег, и следећег дана обрати се свом гинекологу.

ОНА: Осећам се као да...

ДР: То није ништа необично!

Ни једна жена не жели абортус. Чак и Медеја. Чак и једна таква фигура жене демона.

ОНА: Ја нисам Медеја.

ЕВА: (неубедљиво) Ма, неее... Шта ти је?

ЛИЛИТ: Боље Медеја него Јасон. И нема више мисли!

(три празна кадра, она остаје осветљена као на почетку)

ОНА: Не желим да имам љубавника. Ништа ме не узбуђује... Желим да ми буде боље. Да крварење престане. Да мисли престану. И осећаји. И да ме нема.

(Удах-издах)

ЛИЛИТ: Па, ипак гледам у очи непознатог младића у аутобусу. Заводим га и одлазим на пиће са њим.

ЕВА: Нисам желела sex !

ЛИЛИТ: Увек сам тачно знала шта желим.

ОНА: Нисам желела да се ово догоди! Ја не желети ово догодим.

ЕВА: Ја сам желела да будем добра.

ЛИЛИТ: За кога добра? Смрт је женског рода. Добра је она која не постоји.

ЕВА: Ја сам желела да будем добра.

ЛИЛИТ: Увек сам тачно знала шта радим!

ЕВА: Нисам желела да будем погрешна.

ОНА: ЈА нисам никада знала шта желим! Нисам никада знала шта желим! Ја нисам никада знала шта радим!

(тишина)

ДР: А Он?

ОНА: Шта он?!

ДР: Он.

ОНА: Који он?

ДР: Ниси могла сама да направиш дете.

ОНА: Мислиш Он?

Било је једно време када смо се волели.

ЕВА: Ово не сме бити крај, не, не.

ОНА: Кажем: било је!

ДР: Најгоре је прошло.

ЛИЛИТ: Иза краја.

ЕВА: Не, не. Не сме бити. То је ружно. У мени још има љубави.

Кад смо се први пут пољубили, видела сам звезду која пада.

ОНА: Пожелела сам га.

ЛИЛИТ: Желела си да га желиш.

ДР: Желећа машина.

ЕВА: Каква шиваћа машина? Ја сам га желела. И опет бих. Осећам његову косу под својим прстима када зажмурим. И мирис прве јутарње кафе. У мени још има љубави.

ЛИЛИТ: Има сећања.

ОНА: Све ме боли.

ЕВА: Шта уопште можемо сами, рекао је. Чак су и клацкалице за двоје. Чак су и једнокреветне собе за двоје. Сунце које залази. Боја крина и песак у купаћем костиму. Ветар у коси у возу за море. Сличица...

ЛИЛИТ: И ко би рекао да је то све што остаје, после.

ОНА: Ко би рекао?! Све ме боли.

ЛИЛИТ: Тако је. Бол. (удах-издах)

ЕВА: Ја сам га волела! Ја јесам.

ДР: Жена није крива.

ЕВА: Ја јесам. Волела сам га.

ДР: Жена није и не може бити крива.

ЕВА: Ни са ким није било тако. Не могу да живим без тебе, рекао је.

ЛИЛИТ: То само људождер може да каже.

ЕВА: То само курва не може да разуме.

ДР: Није и не може да буде крива. Ниси могла сама да направиш дете.

ЕВА: Ја јесам. Ја сам га волела. .... (**кореографија)

ЛИЛИТ: (удах-издах, црвено светло се упали једном, кратко) А сада? (црвено светло нестане)

Волиш ли га сада?

ОНА: (топ белог светла на њу) Све ме боли.

ДР: Није и не може бити крива.

ОНА: Стојим у огледалу. Моје лице се не види. Ни ружна ни лепа. Напросто, обична. На пола пута. Нека друга жена. Ово не смем бити ја. Нека друга. Друга жена у мом огледалу.

ЛИЛИТ: (удах-издах, црвено светло)

Њена коса је црвена као свежа крв.

ОНА: Црвено светло семафора. На прелазу непажљива. Возачи трубе. Возачице псују.

ДР: Није и не може. Да буде. Крива.

ЛИЛИТ: Она се окрене, и оде даље.

ОНА: Иза сна.

ЛИЛИТ: Њена се сенка за њом окрене.

ДР: Није и не може да буде крива.

ЛИЛИТ: Њена се сенка за њом окрене.

ДР: Реци!

ОНА: Није и... Не може.

ЛИЛИТ: Није и не може.

ДР: Није и не може да буде крива.

ОНА: Није и не може.

ЕВА: Ја сам га волела!

(DISSOLVED GIRL -- MASSIVE ATTACK, OFF

Бело светло на Њу. Кореографија)

ОНА: Није! Не може! Није!

(крај кореографије) Жене нису криво! Не могам бити криво! Ниси могла само да добиш децо. Ја некриво. Женско некриво. Не моћи криво да буде ја.

Долазим кући. Шкрипа улазних врата. Квака. На столу сличица. Костим у боји крина, негде на мору... Пешчана плажа. Ништа не личи ни на шта. Ништа не препознајем.

ОНА: (Док она говори, Ева симултано преводи на шпански)

Жена је пустиња!

(три слајда, пустиња, последњи остане)

Врела као пустињски песак. Хладна као пустињски песак.

Моја је пустиња ко смрт, ко живот, неначети, ничији живот. Нико.

Ја сам пустиња.

И сви трагови живота у мене увиру. Из мене извиру. У мене увиру. У мени. Нестају.

ДР: Пустиња?

ЛИЛИТ: Незасита и мртва.

ДР: Слана.

ЕВА: Као суза.

ОНА: Ма, нема суза!

Желим да ми буде боље. Да крварење престане. Да мисли престану. И осећаји. Да ме нема.

ЕВА: Ја ипак желим да родим сина!

(на филму призори из рата, војска. Три плана једног младића у униформи)

Мајкино мушко. Мајкино дете.

ЛИЛИТ: Онда да расте.

ЕВА: Пиле бабино!

ЛИЛИТ: Да гледа порниће

ЕВА: Сина.

ЛИЛИТ: Да буде воајер.

ЕВА: Хероја.

ЛИЛИТ: Да буде педер

ЕВА: Јунака!

ЛИЛИТ: Да ратује

ЕВА: Прво па мушко.

ЛИЛИТ: Да силује.

ЕВА: Да. на њега личи

ЛИЛИТ: Да краде.

ЕВА: Ама да живи свој живот! Свој живот. А Моја љубав. Жена је љубав! Велика страст за мене!

ОНА: Зар ти још увек ништа не разумеш?!

ЕВА: Ма, ја знам оно што знам.

ДР: Оно што си научила.

ЕВА: ... Грозно је бити жена! То знам. Знам да желатинаста маса није течност, и да на крилима летећих уложака не може да се лети на Месец. Знам да сјај за уста није сијалица, и да магична крпа није магична. Знам да добар детерџент не мора увек да буде и скуп. Знам да неће све жабе постати принчеви. Знам да неће сви мајмуни постати људи. Знам правила сваке игре. Ја ћу родити сина!

ДР: То је није ништа необично.

Термин «мушко» по себи представља доминацију. Он институционализује надмоћ мушкараца над женама. Постоји чак и пракса употребе термина «човек» за појам мушкарац. И у множини: «људи» за мушкарци. Жене нису људи. Ништа није онако како би требало да буде. То није ништа необично. Жене су људска другост. Оне су секундарне.

ОНА: А фудбал је најважнија споредна ствар на свету.

ДР: Зашто би желела женско?! Жене су родиле човечанство, а мушкарци створили цивилизацију.

ОНА: Желим да престанем.

ДР: Да престанеш шта?! Да се будиш?! Са... како кажеш... кривицом у устима?!

ОНА: Кривица има укус крви.

ЕВА: Абортус је убиство!

ОНА и ДР: (с идентичним покретом, Еви) Шта?!

ЕВА: Ништа.

ОНА: Морам да престанем.

ДР: Да престанеш шта?! Да се будиш? Са болом у тој материци?

ОНА: Бол је као казна. .

ЕВА: Абортус је убиство!

ОНА и ДР: (с идентичним покретом, Еви) Шта?!

ЕВА: Ништа.

ЛИЛИТ: Не могу убити оно што није било живо. Хвала.

ЕВА: Јеси ли ти жива?

ОНА: Јесам ли?

ДР: Можеш ли да осетиш бол?

ОНА: Да.

ДР: То је није ништа необично.

ЕВА: Јеси ли?

ОНА: То није ништа необично.

ДР: Живот је масовна појава. Смрт се ипак, догађа појединцу.

ОНА: Видиш?

ЕВА: Ма, бити жив значи пронаћи љубав. Љубав у себи. Да објасниш бол.

ОНА: Пронаћи љубав да објасниш бол.

ЕВА: Живааа! Бити жива. Бити жива, то знаци пронаћи љубав. У себи. Да потрошиш бол.

ЛИЛИТ: За кога је та љубав?

ЕВА: За себе.

ЛИЛИТ: И кога још?

ЕВА: За све што си била.

ЛИЛИТ: За кога још?

ЕВА: За све што би могла да будеш.

ОНА: Ја нисам никада знала шта могу да будем.

(Филм, кореографија)

ДР: То је није ништа необично!

Ово је једна сасвим обична девојка.

Када се буде осећала боље, када крварење престане, када престане грижа савести, када престану мисли, и сећања на нас. Када побегну демони око узглавља. Јер, то није ништа необично. Дакле: А) Када престану те хорор секвенце у њеној глави. Б) Када престане да мисли на престанак мисли. Ц) Када крв отече. Јер ни то није необично. Д) Када престане да жели престанак жеља. Када престане бол у њеној материци, Она ће се пробудити. И то је нормално.

Схватиће да више није једна обична девојка. Молим Вас, обратите пажњу!

(светла се поново попале, на филму три плана потпуно иста као претходна: Она --тотал, полукрупни, и крупни план.)

Ово је једна сасвим обична жена!

ОНА: Жена је бес!

Мој бес је велики ко смрт. Ко живот. Чији живот? Мој живот. И његов. И наш. И онај ничији.

ЛИЛИТ: Све по цени коштања.

ОНА: Будите љубазни... Колико кошта тренутак непажње приликом оргазма?

ЕВА: Чијег оргазма?

ЛИЛИТ: Ко смрт. Ко живот. Ко тајна. Ко ватра. Ко дом. Ко страх. Ко пустиња. Ко бес. Је л' тако?!

ДР: Назовимо ствари правим именима.

ЛИЛИТ: Ко жена.

ЕВА: Чија сам ја жена?!

ОНА: Зар не могу да будем ничија?!

ЛИЛИТ: Њена се сенка за њом окрене.

ОНА: Зар не могу да будем своја?!

ЛИЛИТ: Њена се сенка за њом окрене.

ЕВА: Само су курве ничије!

ОНА: Зар не могу да будем курва?!

ЛИЛИТ: Увек можеш да будеш курва.

Довољно је да неког од њих опечеш црвеним погледом, у пролазу. И не спустиш главу. Или да заиста уживаш у сексу, да. (удах-издах, црвено светло) Заиста уживаш. У сексу.

И не желиш да родиш дете никоме. Довољно је да обучеш најминималнији мини, и једном прекрстиш ноге на јавном месту.

(црвено светло престане)

ОНА: ... Желим да га оставим!

ЕВА: Е, то је ружно! У мени још има љубави. Још га волим, волим волим- као првог дана.

ОНА: Мрзим га!

Жена није. Жена није и не може да буде крива. Он пита : шта си рекла?!

ЛИЛИТ: Кажем, није и не може бити крива.

ОНА: Он пита: шта мислиш, како је мени?

ЛИЛИТ: Како је теби?!

ЕВА: Ужасно. Знам. Брине се.

ОНА: Каже да се плаши. Да се плашио када сам улазила на она велика бела врата клинике. Да сам све што има и да не може, да не би могао да живи без мене. Зар мислиш да сам ја желео све ово?! Зар мислиш да сам ја крив?

ЕВА: Ниси ти крив.

ЛИЛИТ: Ти си крив!

(Ударац) Ти си крив! (ударац)

ОНА: Ти си крив!

Ван сваке контроле разума.

ЛИЛИТ: Ти си крив! Зато што курву ниси оставио да буде курва! Зато што је ова курва постала убица! Или нешто још горе, не знам ни како да то зовем... Крив си! Ти си крив!

(Ударац)

ОНА: Још једном подижем руку! (Ударац) И видим крв.

ЕВА: Крв на његовом прелепом лицу.

ОНА: Крв! И опет га ударим, и опет, и опет...

ЛИЛИТ: Ти си крив!

ОНА: И опет!

Крив за моја буђења. (ударац) За анестезију. (ударац) За мој бес си крив!(ударац) За моје дете!

ЛИЛИТ: То није било само твоје дете!

ОНА и ДР: Ма, које дете?!

ДР: Није било детета. Разумеш?! Никаквог детета није било ! Није било никаквог детета. Никаквог детета није било! То је био само један маали....

ОНА: Он ме гледа. У његовим очима нешто ново.

ЛИЛИТ: Нешто црвено?

ОНА: Крв црвено.

Додирне своје лице и види.

Црвено.

ЛИЛИТ: Крв црвено.

ЕВА: На његовом прелепом лицу.

ОНА: То си хтела, пита... Хоћеш мало?

Његов прст је црвен, и лице. За часак читава улица постаје црвена, и ноћ, и светлост...

(црвено светло) Да ли хоћу?

ЛИЛИТ: (удах-издах) Да ли то хоћу?! То исто цури из моје пичке, ако баш хоћеш да знаш.

(ЗВУК РЕПЕТИРАЊА ПИШТОЉА -- OFF)

Заслужио је да умре!

(ПУЦАЊ -- OFF. Ева покрије главу рукама, али ништа се не догоди. ЈОШ ЈЕДАН ПУЦАЊ, OFF. ЈОШ ЈЕДАН ПУЦАЊ -- OFF, ЈОШ ЈЕДАН ПУЦАЊ -- OFF)

ЕВА: (схвати, подигне главу) Готово!

(Црвено светло престане)

Њега никада нећеш убити. У мојим мислима.

ОНА: (Еви) Њега никада нећеш убити, у својим мислима.

(схвата да је Ева део ње саме)

Нећеш га убити. У мојим мислима!

(DISSOLVED GIRL се појачава, кореографисана деоница)

ЕВА: У мојим. Мислима.

ОНА: Више га не волим.

ЕВА: У мојим. Мислима.

ЛИЛИТ: Не могу волети оно што познајем.

ОНА: Не могу волети без узбуђења.

Ништа ме не узбуђује.

ЛИЛИТ: Крени!

ЕВА: И ничег нема што је Он?

ОНА: И ничег нема међу нама више.

ЕВА: Ни мање.

ДР: Мање-више. То није ништа необично. 90% веза у којима се догоди абортус -- пропада. Било би у најмању руку себично називати себе...

ЛИЛИТ: Изузетном.

ДР: Изузетном.

ЕВА: Ја то никада нисам хтела, да будем.

ОНА: Ма, шта ти уопште хоћеш?

ЕВА: Шта ти уопште нећеш?

ОНА: Нећу више да спавам са њим.

ЛИЛИТ: Ни да се будим поред њега.

ОНА: Ни да се будим. Ни поред њега.

ДР: То није ништа...

ОНА: Необично!

Не може бити. Необично. Ја сам рођена. Ви сте рођени. Сви су већ рођени. Не може бити необично. Ваш живот. Мој живот. Твој, и твој и твој и чији хоћеш живот!

ЛИЛИТ: И ничији живот, на послетку.

ЕВА: Ничији живот. Мало је необично.

ОНА: Је л' могу да убијем сто? А? Столицу? Не могу убити столицу. Је л' могу да убијем фабрику?

ЕВА: Како то мислиш?

ОНА: Не могу. Не могу убити фабрику, ни асфалт, ни wc шољу! Не могу убити оно што није било живо.

ДР: Можеш ли да се убијеш?

ОНА: То би значило да сам још увек жива.

ЕВА: Јеси ли?

ОНА: Са болом. Све је почело. Да се губи.

Полужива.

ЛИЛИТ: Полумртва, такође.

ОНА: На пола пута за све.

Ја сам на пола.

ЕВА: Па, шта ја причам од почетка?! Жена је пола !

Пола. Разумеш? Пола од живота, нечијег, или ничијег. Пола од љубави.

ЛИЛИТ: Од sexа.

ЕВА: И од sexа, такође. (Погледа у Лилит, бесно) Јебања, туцања, кресања, сексања. Пу!

И нећеш никада бити изузетна само због тога што си жена.

ДР: Јер више од пола укупног човечанства то већ јесте. Пре тебе. И после тебе. И у исто време. Чиста статистика!

ОНА: Ја сам обична! Је л' то? Ја сам напокон статистика, и ништа не значим!

ДР: Сем у статистици.

ЕВА: Или у целом од твога пола. Од твога пола.

ОНА: Мог пола?

ДР: Ког пола?

ЕВА: Види овако: мушко и женско били су једно, разумеш? Једно. Где сам то читала... ? А, да.

Били су једно. И онда је дошао Бог, и он је одвојио један део и од њега створио жену. Тако је постала жена.

ДР: Није све тако црно и бело!

ОНА: У овом сивом свету.

ЕВА: У овом црвеном свету. У овом крв црвеном свету.

(Кореографија)

ОНА: У овом црвеном свету. Нећеш га убити, у мојим мислима. Јер сам обележена. Њиме. Као ожиљком.

ДР: На материци. Не на носу. То се не види!

ОНА: Или на длану. Као судбина. Нећеш се убити, у својим мислима. Нећеш гребати и гребати своје ожиљке, све докле поново не потече. Крв. Обележена сам. Тобом. Као црвеном бојом на лицу.

ЕВА: Или на длану. Као хороскоп. Нећу се убити, у својим мислима. Нећу гребати и гребати. Своје ожиљке. Све дотле.... Све дотле док могу још да волим. Да још више волим. Да волим себе у теби, и тебе у мени. Да тотално волим. Да волим универзални апсолут. Да волим без и једног рационалног. Да волим без и једног ирационалног. Да волим без икаквог објашњења. Да те волим све дотле док те имам. Обележеног.

ЛИЛИТ: У себи.

(удах-издах) Та друга жена. У огледалу. Твоје лице се не види. Та што је певала успаванку. И што те додиривала туђим рукама. Та што те палила. Та курва!

ОНА: Да?

ЛИЛИТ: Није постојала.

ЕВА: Никада није постојала.

ЛИЛИТ: Осим у теби.

У твојој глави. Или на длану. Као судбина. У твом огледалу.

(ЛОМЉЕЊЕ СТАКЛА, OFF).

Нећеш је убити у својим мислима. Нећеш се убити у својим мислима.

ДР: Живот је неумитно предвидив.

ЕВА: Па, наравно! На крају победи љубав.... Ја се не бојим давања. Пелене, звечке и бенкице -- ништа необично, разумеш?

ЛИЛИТ: А пропуштене журке? Пут око света?

ДР: Одбрана докторске дисертације?

ЕВА: Не бојим се ! Страшно је оно што можеш да узмеш.

ОНА: Шта да узмем?

ЕВА: Себе да узмеш. Губиш право да узмеш себе, разумеш?

ОНА: Губиш право да одеш у купатило и пресечеш вене због тога што мрзиш овај некрофилски свет.

ЕВА: Губиш право да мрзиш овај свет.

ЛИЛИТ: Нећеш се убити.

ДР: (Устане са столице, на њу седне Ева)

Дакле, страшно је само оно што можеш да узмеш јер када си мајка губиш слободу. Коју никада ниси ни имала. Тачка.

ЕВА: Све док...

ДР: У једно досадно јутро...

ЕВА: Не будеш имала снаге да рашириш своја крила. Да пронађеш где расту.

ДР: Већ виђено.

ЕВА: У твојим мислима.

ОНА: У својим мислима.

ЕВА: Све док...

ДР: У једно црвено јутро...

ЕВА: ... (тражи реч) Фасете разбијеног огледала не дођу поново на своја места.

ДР: Кубизам -- тамо!

ЕВА: ... Кад будеш нашла у себи љубав. Љубав. У себи. За цео свет.

ЛИЛИТ: Ма, важи. Љубав за курве, воајере, содомисте, и педофиле. Педере. И бубе. Гриње. Мољце. И демоне. Све оно што ниси.

ЕВА: Оно што јеси.

ДР: Све оно што би могла да будеш!

ОНА: Све дотле?

ЕВА: Све док...

ДР: У једно предивно јутро...

ЕВА: Не будеш уронила у ту другу, у себе саму, у своје цело, у своју другу половину.

ДР: И тек тада бићеш потпуно жива. Без обзира на осећање или не.

ЕВА: Осећање.

ЛИЛИТ: Или не.

ДР: Бола или не.

ЕВА: Бола или не.

И тек када будеш потпуно жива, потпуно цела, потпуно жена. Тек тада.

ДР: Тек тада?

ЕВА: Тек тада ћеш моћи да желиш, и волиш дете. Своје дете!

ДР: Реци!

ОНА: Дете.

ЕВА: Желиш и волиш Своје дете.

ОНА: Желиш и волиш. Себе.

ЕВА: Своје.

ОНА: Желиш и волиш своје дете.

ЕВА и ОНА: Желиш и волиш своје дете!....

(Лилит аплаудира)

Желиш и волиш своје дете...

ОНА: Желим и волети деце од себи. Своји деци-жељати волим те. Свој дет. Дет од себе волели. Своји детет. Желити.

ДР: Хвала.

Одавде имплицира или следи... Одавде ништа не имплицира. И не следи. Све је добро. Ако је одлучено. То није ништа необично. Бол је најобичнија ствар на свету... Можда женственост и јесте бол. Можда је љубав анестезија. ... Па, ипак... Како вам сада звучи реч: контрацепција?

Хвала.

Упалите светла!

(представљање)

КРАЈ