Устав Републике Црне Горе (1992)

„Службени лист РЦГ“ бр. 48/92

(Извор: Адвокатска комора Србије - Електронска библиотека)

ПРВИ ДИО

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Држава

Члан 1

Црна Гора је демократска, социјална и еколошка држава.

Црна Гора је република.

Црна Гора је чланица Савезне Републике Југославије.

Сувереност

Члан 2

Црна Гора је суверена у питањима која није пренијела у надлежност Савезне Републике Југославије.

Сувереност припада грађанима.

Грађани остварују власт непосредно и преко слободно изабраних представника.

О промјени државног статуса, облика владавине и промјени границе не може се одлучивати без претходно спроведеног референдума грађана.

Демократија

Члан 3

Не може се успоставити нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана.

Владавина права

Члан 4

Држава почива на владавини права.

Власт је везана Уставом и законом.

Подјела власти

Члан 5

Власт у Црној Гори уређује се по начелу подјеле власти на законодавну, извршну и судску.

Законодавну власт врши Скупштина, извршну власт Влада, а судску власт судови.

Црну Гору представља предсједник Републике.

Уставност и законитост штити Уставни суд.

Државни симболи

Члан 6

Црна Гора има грб, заставу и химну.

Главни град
Престоница

Члан 7

Главни град Црне Горе је Подгорица.

Престоница Црне Горе је Цетиње.

Територија

Члан 8

Територија Црне Горе је јединствена и неотуђива.

Црна Гора се територијално организује у општине.

Језик и писмо

Члан 9

У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора.

Равноправно је ћириличко и латиничко писмо.

У општинама у којима већину или значајан дио становништва чине припадници националних и етничких група у службеној употреби су и њихови језици и писма.

Држављанство

Члан 10

У Црној Гори постоји црногорско држављанство.

Нико не може бити лишен црногорског држављанства, нити права да промијени то држављанство.

Вјероисповијести

Члан 11

Православна црква, Исламска вјерска заједница, Римокатоличка црква и друге вјероисповијести су одвојене од државе.

Вјероисповијести су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова.

Вјероисповијести самостално уређују своју унутрашњу организацију и вјерске послове, у границама правног поретка.

Држава материјално помаже вјероисповијести.

Законодавство

Члан 12

Законом се, у складу са уставом уређују:

1) начин остваривања слобода и права ако је то неопходно за њихово остваривање;

2) начин оснивања, организација и надлежност органа власти и поступак пред тим органима ако је то неопходно за њихово функционисање;

3) систем локалне самоуправе;

4) друга питања од интереса за Републику.

Границе слобода

Члан 13

У Црној Гори слободно је све што Уставом и законом није забрањено.

Свако је обавезан да се придржава Устава и закона.

Јавни функционер обавезан је да савјесно и честито обавља функцију и одговоран је за то.

ДРУГИ ДИО

СЛОБОДЕ И ПРАВА

Основ

Члан 14

Слободе и права остварују се на основу устава.

Слобода и једнакост

Члан 15

Грађани су слободни и једнаки, без обзира на било какву посебност или лично својство.

Сви су пред законом једнаки.

Неповредивост

Члан 16

Слободе и права су неповредиви.

Свако је обавезан да поштује слободе и права других.

Злоупотреба слобода и права противуставна је и кажњива.

Заштита

Право жалбе

Члан 17

Свако има право на једнаку заштиту својих слобода и права у законом утврђеном поступку.

Свакоме се јамчи право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на закону заснованом интересу.

Правна помоћ

Члан 18

Свако има право на правну помоћ.

Правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба и друге службе.

Животна средина

Члан 19

Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавјештавање о њеном стању.

Свако је обавезан да чува и унапређује животну средину.

1. Личне слободе и права

Неповредивост личности

Члан 20

Јамчи се неповредивост физичког и психичког интегритета човјека, његове приватности и личних права.

Јамчи се достојанство и сигурност човјека.

Смртна казна

Члан 21

Живот човјека је неприкосновен.

Смртна казна може се прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дјела.

Лишење слободе

Члан 22

Свако има право на личну слободу.

Лице лишено слободе мора одмах бити обавијештено, на свом језику или на језику који разумије, о разлозима лишења слободе.

Лице лишено слободе истовремено мора бити упознато да није дужно ништа да изјави.

На захтјев лица лишеног слободе орган је дужан да о лишењу слободе одмах обавијести његове најближе.

Лице лишено слободе има право да његовом саслушавању присуствује бранилац кога изабере.

Незаконито лишавање слободе је кажњиво.

Притвор

Члан 23

Лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дјело може, на основу одлуке надлежног суда, бити притворено и задржано у притвору, само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка.

Притвореном лицу мора се уручити образложено рјешење у часу притварања или најдоцније у року од 24 часа од притварања. Против овог рјешења то лице има право жалбе, о којој суд одлучује о року од 48 часова.

Трајање притвора мора бити сведено на најкраће вријеме.

Притвор може трајати по одлуци првостепеног суда најдуже три мјесеца од дана притварања. Овај рок се може одлуком вишег суда продужити још за три мјесеца. Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.

Притвор малољетника не може трајати дуже од 60 дана.

Поштовање личности
Заштита физичког интегритета

Члан 24

Јамчи се поштовање људске личности и достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно ограничења слободе и за вријеме извршавања казне.

Забрањено је и кажњиво свако насиље над лицем које је лишено слободе, односно којем је слобода ограничена, као и свако изнуђивање признања и изјава.

Нико не смије бити подвргнут мучењу, понижавајућем кажњавању и поступању.

Забрањено је вршити на човјеку, без његове дозволе, медицинске и друге огледе.

Начело законитости
Накнада штете
Право на одбрану

Члан 25

Нико не може бити кажњен за дјело које, прије него што је учињено, није било предвиђено законом или прописом заснованом на закону као кажњиво дјело, нити му се може изрећи казна која за то дјело није била предвиђена.

Кривична дјела и кривичне санкције одређују се законом.

Нико не може бити сматран кривим за кривично дјело док то не буде утврђено правоснажном одлуком суда.

Лице које је неосновано лишено слободе или је неосновано осуђено има право на накнаду штете од државе.

Свакоме се јамчи право на одбрану и право да узме браниоца пред судом или другим органом надлежним за вођење поступка.

Блажи закон

Члан 26

Кривична и друга кажњива дјела утврђују се и казне за њих изричу по закону или пропису заснованом на закону који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови закон или пропис заснован на закону блажи за учиниоца.

Ne bis in idem

Члан 27

Нико не може два пута одговарати за исто кажњиво дјело.

Кретање и настањивање

Члан 28

Грађанину се јамчи слобода кретања и настањивања.

Слобода кретања и настањивања може се ограничити само ако је то неопходно за вођење кривичног поступка, спречавање ширења заразних болести или за одбрану Савезне Републике Југославије.

Стан

Члан 29

Стан је неповредив.

Службено лице смије ући у стан или друге просторије против воље његовог држаоца и у њима вршити претрес на основу одлуке суда.

Претрес се врши у присуству два свједока.

Службено лице смије ући у туђи стан или друге просторије и без одлуке суда и вршити претрес без присуства свједока ако је то неопходно ради непосредног хватања учиниоца кривичног дјела или ради спасавања људи и имовине.

Тајна писма

Члан 30

Тајна писма и других средстава општења је неповредива.

Од начела неповредивости тајне писма и других средстава општења може се одступити на основу одлуке суда ако је то неопходно за вођење кривичног поступка или за одбрану Савезне Републике Југославије.

Подаци о личности

Члан 31

Јамчи се заштита података о личности.

Забрањена је употреба података о личности ван намјене за коју су прикупљени.

Свако има право да буде упознат са прикупљеним подацима о личности који се на њега односе, као и право на судску заштиту у случају њихове злоупотребе.

2. Политичке слободе и права

Бирачко право

Члан 32

Грађанин Црне Горе који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран.

Бирачко право се остварује на изборима.

Бирачко право је опште и једнако.

Избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно.

Иницијатива, представка и петиција

Члан 33

Свако има право да покрене иницијативу, поднесе представку, петицију или предлог државном органу и да добије одговор.

Нико не може бити позван на одговорност, нити трпјети друге штетне посљедице због ставова изнијетих у иницијативи, представци, петицији или предлогу, осим ако је тиме учинио кривично дјело.

Слободе човјека

Члан 34

Јамчи се слобода убјеђења и савјести.

Јамчи се слобода мисли и јавног изражавања мишљења, слобода вјеровања, јавног или приватног исповиједања вјере као и слобода изражавања националне припадности, културе и употребе свог језика и писма.

Нико није обавезан да се изјашњава о свом мишљењу, вјери и националној припадности.

Слобода штампе

Члан 35

Јамчи се слобода штампе и других видова јавног обавјештавања.

Грађани имају право да у средствима јавног обавјештавања изражавају и објављују своја мишљења.

Издавање новина и јавно обавјештавање другим средствима доступно је свима, без одобрења, уз упис код надлежног органа.

Радио-дифузни систем уређује се законом.

Одговор, исправка, накнада штете

Члан 36

Јамчи се право на одговор и право на исправку објављеног нетачног податка или обавјештења, као и право на накнаду штете проузроковане објављивањем нетачног податка или обавјештења.

Цензура штампе
Растурање штампе

Члан 37

Забрањена је цензура штампе и других видова јавног обавјештавања.

Нико не може спријечити растурање штампе и ширење других обавјештења, осим ако се одлуком суда утврди да се њима позива на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе и Савезне Републике Југославије, кршење зајамчених слобода и права, или изазива национална, расна или вјерска мржња и нетрпељивост.

Слобода говора

Члан 38

Јамчи се слобода говора и јавног иступања.

Слобода збора

Члан 39

Грађанима се јамчи слобода збора и другог мирног окупљања, без одобрења, уз претходну пријаву надлежном органу.

Слобода збора и другог мирног окупљања грађана може се привремено ограничити одлуком надлежног органа ради спречавања угрожавања здравља и морала или ради безбједности људи и имовине.

Слобода удруживања

Члан 40

Грађанима се јамчи слобода политичког, синдикалног и другог удруживања и дјеловања, без одобрења, уз упис код надлежног органа.

Држава помаже политичка, синдикална и друга удружења, кад за то постоји јавни интерес.

Забрана организовања

Члан 41

Забрањено је политичко организовање у државним органима.

Професионални припадници полиције не могу бити чланови политичких странака.

Судије, судије Уставног суда и државни тужилац не могу бити чланови органа политичких странака.

Тајне и паравојне организације

Члан 42

Забрањено је дјеловање политичких, синдикалних и других организација које је усмјерено на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности Црне Горе и Савезне Републике Југославије, кршење зајамчених слобода и права човјека и грађанина или изазивање националне, расне, вјерске и друге мржње или нетрпељивости.

Забрањено је оснивање тајних организација и нерегуларних војски.

Неравноправност и нетрпељивост

Члан 43

Противуставно је и кажњиво свако изазивање и подстицање националне, расне, вјерске и друге неравноправности, као и изазивање и распиривање националне, расне, вјерске и друге мржње или нетрпељивости.

Грађани и међународне организације

Члан 44

Грађани имају право учешћа у регионалним и међународним невладиним организацијама.

Грађани имају право обраћања међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајамчених Уставом.

3. Економске, социјалне и културне слободе и права

Својина

Члан 45

Јамчи се право својине.

Нико не може бити лишен права својине нити му се право својине може ограничити, осим када то захтијева јавни интерес утврђен законом или на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Наслеђивање

Члан 46

Јамчи се право наслеђивања.

Привређивање и предузетништво

Члан 47

Јамчи се слобода привређивања и слобода предузетништва.

Забрањени су сваки акт и радња којима се ствара или подстиче монополски положај и спречава тржишно привређивање.

Ограничавање својине и привређивања

Члан 48

Право својине и слобода привређивања могу се ограничити законом, односно уредбом са законском снагом, за вријеме ванредног стања, непосредне ратне опасности или ратног стања.

Порези

Члан 49

Свако је обавезан да плаћа порезе и друге дажбине.

Ауторска права

Члан 50

Јамчи се слобода стварања и објављивања научних и умјетничких дјела, научних открића и техничких изума а њиховим ствараоцима морална и имовинска права.

Општа опасност

Члан 51

Свако је обавезан да учествује у спречавању и отклањању опште опасности.

Право на рад

Члан 52

Свако има право на рад, на слободан избор занимања и запошљавања, на правичне и хумане услове рада и на заштиту за вријеме незапослености.

Забрањен је принудни рад.

Права запослених

Члан 53

Запослени имају право на одговарајућу зараду.

Запослени имају право на ограничено радно вријеме и плаћени одмор.

Запослени имају право на заштиту на раду.

Омладина, жене и инвалиди уживају посебну заштиту на раду.

Штрајк

Члан 54

Запослени имају право на штрајк ради заштите својих професионалних и економских интереса.

Запослени у државним органима и професионални припадници полиције немају право на штрајк.

Социјално осигурање

Члан 55

Обавезним осигурањем запослени обезбеђују себи и члановима породице све облике социјалног осигурања.

Држава обезбеђује материјалну сигурност грађанину који је неспособан за рад и нема средстава за живот, као и грађанину који нема средстава за живот.

Заштита инвалида

Члан 56

Инвалидима се јамчи посебна заштита.

Здравствена заштита

Члан 57

Свако има право на заштиту здравља.

Дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, ако то право не остварују по неком другом основу.

Брак

Члан 58

Брак се може закључити само уз слободан пристанак жене и мушкарца.

Породица

Члан 59

Породица ужива посебну заштиту.

Родитељи су обавезни да брину о дјеци, да их васпитавају и школују.

Дјеца су обавезна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ.

Мајка и дете

Члан 60

Мајка и дијете уживају посебну заштиту.

Дјеца рођена ван брака имају иста права и обавезе као и дјеца рођена у браку.

Злоупотреба дјеце

Члан 61

Забрањена злоупотреба дјеце.

Забрањено је запошљавање дјеце и малољетника на пословима штетним за њихово здравље и развој.

Школовање

Члан 62

Свако има право на школовање под једнаким условима.

Основно школовање је обавезно и за њега се не плаћа школарина.

Аутономија универзитета

Члан 63

Јамчи се аутономија универзитета, високошколских и научних установа.

Наука, култура и умјетност

Члан 64

Држава помаже и подстиче развој просвјете, науке, културе, умјетности, спорта, физичке и техничке културе.

Држава штити научне, културне, умјетничке и историјске вриједности.

Држава и природа

Члан 65

Држава штити животну средину.

Слобода привређивања и слобода предузетништва ограничене су заштитом животне средине.

4. Локална самоуправа

Члан 66

Јамчи се право на локалну самоуправу.

Локална самоуправа остварује се у општини и главном граду.

Грађани у локалној самоуправи одлучују непосредно и преко слободно изабраних представника о одређеним јавним и другим пословима од непосредног интереса за локално становништво.

Органи локалне самоуправе у општини су скупштина и предсједник општине.

Република помаже локалну самоуправу.

5. Посебна права припадника националних и етничких група

Заштита идентитета

Члан 67

Припадницима националних и етничких група јамчи се заштита националног, етничког, културног, језичког и вјерског идентитета.

Заштита права припадника националних и етничких група остварује се у складу са међународном заштитом људских и грађанских права.

Језик, писмо, школовање и информисање

Члан 68

Припадници националних и етничких група имају право на слободну употребу свог језика и писма, право на школовање и право на информисање на свом језику.

Симболи

Члан 69

Припадници националних и етничких група имају право на употребу и истицање националних симбола.

Удруживање

Члан 70

Припадници националних и етничких група имају право оснивања просвјетних, културних и вјерских удружења, уз материјалну помоћ државе.

Наставни програми

Члан 71

Наставни програми просвјетних установа обухватају и историју и културу националних и етничких група.

Језик

Члан 72

Припадницима националних и етничких група јамчи се право на употребу свог језика у поступку пред државним органима.

Заступљеност

Члан 73

Припадницима националних и етничких група јамчи се право сразмјерне заступљености у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе.

Контакти
Право обраћања

Члан 74

Припадници националних и етничких група имају право да успостављају и одржавају несметане контакте са грађанима ван Црне Горе са којима имају заједничко национално и етничко поријекло, културно и историјско наслеђе, као и вјерска убјеђења, без штете за Црну Гору.

Припадници националних и етничких група имају право учешћа у регионалним и међународним невладиним организацијама, као и право обраћања међународним институцијама ради заштите својих слобода и права зајамчених Уставом.

Остваривање права

Члан 75

Посебна права припадника националних и етничких група не могу се остварити супротно Уставу, начелима међународног права и начелу територијалне цјеловитости Црне Горе.

Савјет за заштиту

Члан 76

Ради очувања и заштите националног, етничког, културног, језичког и вјерског идентитета припадника националних и етничких група и остваривања њихових права утврђених Уставом, у Црној Гори се образује Републички савјет за заштиту права припадника националних и етничких група.

Републичким савјетом за заштиту права припадника националних и етничких група руководи предсједник Републике.

Састав и надлежности Републичког савјета утврђује Скупштина.

ТРЕЋИ ДИО

УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ

1. Скупштина

Састав и избор
Самосталност посланика
Професионалност

Члан 77

Скупштину чине посланици које бирају грађани непосредним и тајним гласањем, на основу општег и једнаког бирачког права.

Посланик се бира на шест хиљада бирача.

Посланик се опредјељује и гласа по сопственом увјерењу и не може бити опозван.

Посланик има право да функцију обавља професионално.

Мандат

Члан 78

Мандат Скупштине траје четири године.

За вријеме ратног стања, мандат Скупштине продужава се до успостављања мира.

На предлог најмање 25 посланика, Владе или предсједника Републике, Скупштина може скратити мандат.

Имунитет

Члан 79

Посланик ужива имунитет.

Посланик не може бити позван на одговорност за говор и глас у Скупштини.

Против посланика не може се покренути кривични поступак, нити одредити притвор без претходног одобрења Скупштине.

Посланик може бити притворен без одобрења Скупштине ако је затечен у вршењу кривичног дјела за које је прописана казна у трајању дужем од пет година затвора.

Имунитет као и посланик уживају: предсједник Републике, чланови Владе, судије, судије Уставног суда и државни тужилац.

Предсједник и потпредсједник

Члан 80

Скупштина има предсједника и једног или више потпредсједника, које бира из свог састава, на вријеме од четири године.

Предсједник представља Скупштину, расписује изборе за предсједника Републике и врши друге послове утврђене пословником Скупштине.

Надлежност

Члан 81

Скупштина:

1) доноси Устав;

2) доноси законе, друге прописе и опште акте;

3) доноси просторни план Црне Горе, буџет и завршни рачун;

4) утврђује начела за организацију државне управе;

5) потврђује међународне уговоре из надлежности Републике;

6) расписује републички референдум;

7) расписује јавне зајмове и одлучује о задуживању Црне Горе;

8) бира и разрјешава предсједника и чланове Владе, предсједника и судије Уставног суда, предсједнике и судије свих судова;

9) именује и разрјешава државног тужиоца и друге функционере;

10) даје амнестију за кривична дјела утврђена републичким законом;

11) врши и друге послове утврђене Уставом.

Засиједања

Члан 82

Скупштина ради на редовним и ванредним засиједањима.

Редовно засиједање одржава се два пута годишње, у складу са пословником Скупштине.

Прво редовно засиједање почиње првог радног дана у марту, а друго првог радног дана у октобру.

Ванредно засиједање сазива се на захтјев најмање трећине укупног броја посланика, предсједника Републике и предсједника Владе.

Одлучивање

Члан 83

Скупштина одлучује ако сједници присуствује више од половине

укупног броја посланика, а одлуке доноси већином гласова присутних посланика, ако Уставом није друкчије одређено.

Скупштина одлучује већином гласова укупног броја посланика о законима којима се уређује начин остваривања слобода и права, уређује изборни систем, утврђују материјалне обавезе грађана, уређују државни симболи, о разрјешењу предсједника Републике, о избору Владе и повјерењу Влади, о расписивању референдума, о скраћивању мандата и о свом пословнику.

Распуштање Скупштине

Члан 84

Скупштина се распушта ако не изабере Владу у року од 60 дана од дана када предсједник Републике предложи кандидата за предсједника Владе.

Скупштина се не може распустити за вријеме ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања.

Ако Скупштина дуже вријеме не обавља надлежности утврђене Уставом, Влада може, пошто саслуша мишљење предсједника Скупштине и предсједника клубова посланика у Скупштини, распустити Скупштину.

Влада не може распустити Скупштину ако је покренут поступак гласања о неповјерењу Влади.

Распуштање Скупштине утврђује указом предсједник Републике и одређује датум избора за нову Скупштину.

Предлагање закона

Члан 85

Право предлагања закона, другог прописа или општег акта имају Влада, посланик и најмање шест хиљада бирача.

2. Предсједник Републике

Избор

Члан 86

Предсједника Републике бирају грађани непосредним и тајним гласањем, на основу општег и једнаког бирачког права, на вријеме од пет година.

За вријеме ратног стања мандат предсједника Републике се продужава до успостављања мира.

Исто лице може бити изабрано за предсједника Републике највише два пута.

Престанак мандата

Члан 87

Мандат предсједника Републике престаје истеком времена на које је биран, разрјешењем или оставком.

Предсједника Републике може разријешити Скупштина само кад Уставни суд утврди да је повриједио Устав.

Поступак за утврђивање повреде Устава покреће Скупштина.

Надлежност

Члан 88

Предсједник Републике:

1) представља Републику у земљи и иностранству;

2) проглашава указом законе;

3) расписује изборе за Скупштину;

4) предлаже Скупштини кандидата за предсједника Владе, предсједника и судије Уставног суда;

5) предлаже Скупштини расписивање републичког референдума;

6) даје помиловања за кривична дјела прописана републичким законом;

7) даје одликовања и признања;

8) врши и друге послове утврђене Уставом.

Предсједник Републике је члан Врховног савјета одбране.

Проглашавање закона

Члан 89

Предсједник Републике указом проглашава закон у року од седам дана од дана његовог усвајања.

Предсједник републике може, у року од седам дана од дана усвајања закона, захтијевати да Скупштина поново одлучује о закону.

Предсједник Републике је дужан да прогласи поново усвојени закон.

Вршење функције

Члан 90

У случају престанка мандата предсједника Републике, до избора новог предсједника, као и у случају привремене спријечености предсједника да обавља своју функцију, ту функцију обавља предсједник Скупштине, односно предсједник Владе ако је Скупштина распуштена.

3. Влада

Састав
Предсједник

Члан 91

Владу чине предсједник, један или више потпредсједника и министри.

Предсједник Владе руководи Владом.

Избор

Члан 92

Кандидат за предсједника Владе износи у Скупштини свој програм и предлаже састав Владе.

Ако Скупштина не прихвати програм, предсједник Републике, у року од 10 дана, предлаже новог кандидата за предсједника Владе.

Неспојивост функције

Члан 93

Члан Владе не може вршити посланичку и другу јавну функцију, нити професионално обављати другу дјелатност.

Надлежност

Члан 94

Влада:

1) утврђује и води унутрашњу и спољну политику;

2) предлаже и извршава законе, друге прописе и опште акте;

3) доноси уредбе, одлуке и друге акте за извршавање закона;

4) закључује међународне уговоре из надлежности Републике;

5) предлаже просторни план, буџет и завршни рачун Републике;

6) утврђује организацију и начин рада државне управе;

7) врши надзор над радом министарстава и других органа управе, поништава и укида њихове акте;

8) доноси уредбе са законском снагом за вријеме ванредног стања, непосредне ратне опасности или рата, ако Скупштина није у могућности да се састане, које је дужна поднијети на потврду Скупштини чим она буде у могућности да се састане;

9) врши и друге послове утврђене Уставом и законом.

Оставка
Разрјешење

Члан 95

Влада и члан Владе могу поднијети оставку.

Оставка предсједника Владе сматра се оставком Владе.

Предсједник Владе може предложити Скупштини да разријеши члана Владе.

Питање повјерења

Члан 96

Влада може у Скупштини поставити питање свог повјерења.

Питање неповјерења

Члан 97

Скупштина може изгласати неповјерење Влади.

Предлог да се гласа о неповјерењу може поднијети најмање десет посланика.

О неповјерењу Влади гласа се најраније три дана од подношења предлога.

Ако је Влада добила повјерење, предлог за гласање о неповјерењу из истих разлога не може се поднијети у року краћем од 90 дана од дана гласања.

Престанак мандата

Члан 98

Влади престаје мандат престанком мандата Скупштине, распуштањем Скупштине, подношењем оставке и кад изгуби повјерење.

Влада која је изгубила повјерење, која је поднијела оставку или јој је престао мандат због распуштања Скупштине, врши функцију до избора нове Владе.

Државна управа
Преношење и повјеравање

Члан 99

Послове државне управе врше министарства и органи управе.

Поједини послови државне управе могу се законом пренијети на локалну самоуправу.

Поједини послови државне управе могу се прописом Владе повјерити локалној самоуправи, установама и правним лицима.

4. Судство и државни тужилац

Самосталност и независност

Члан 100

Судство је самостално и независно.

Суд суди на основу Устава и закона.

Судско вијеће

Судије

Члан 101

Суд суди у вијећу, осим када је законом одређено да суди судија појединац.

Судску функцију врши судија и судија поротник.

Јавност суђења

Члан 102

Расправа пред судом је јавна.

Изузетно, суд може искључити јавност са расправе или њеног дијела.

Сталност функције

Члан 103

Судијска функција је стална.

Судији престаје функција ако то сам затражи, кад испуни услове за остваривање права на старосну пензију и ако је осуђен на безусловну казну затвора.

Судија се разрјешава дужности ако је осуђен за дјело које га чини недостојним за вршење судијске функције, ако нестручно или несавјесно обавља судијску функцију или ако трајно изгуби способност за вршење судијске функције.

Судија не може бити премјештен против своје воље.

Врховни суд

Члан 104

Врховни суд је највиши суд Републике.

Државни тужилац
Надлежност
Мандат

Члан 105

Државни тужилац врши послове кривичног гоњења, улаже правна средства ради заштите уставности и законитости и заступа Републику у имовинско-правним односима.

Државни тужилац врши своју функцију на основу Устава и закона.

Државни тужилац се именује на вријеме од пет година.

Неспојивост функције

Члан 106

Судија и државни тужилац не могу вршити посланичку и другу јавну функцију, нити професионално обављати другу дјелатност.

ЧЕТВРТИ ДИО

УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ

Уставност и законитост

Члан 107

Закон мора бити сагласан са Уставом, а други пропис и општи акт са Уставом и законом.

Vacatio Legis

Члан 108

Закон, други пропис и општи акт објављује се прије ступања на снагу.

Закон, други пропис и општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања.

Изузетно, кад за то постоје разлози утврђени у поступку доношења, може се предвидјети да закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније даном објављивања.

Повратно дејство

Члан 109

Закон, други пропис и општи акт не може имати повратно дејство.

Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтијева јавни интерес, утврђен у поступку доношења закона, могу имати повратно дејство.

Законитост појединачних аката

Члан 110

О законитости појединачних аката, којима органи државне управе и органи са јавним овлашћењима рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није предвиђена друга судска заштита.

Изузетно, у одређеним врстама управних ствари, управни спор се може искључити законом.

Уставни суд
Састав суда
Избор
Мандат
Неспојивост функције

Члан 111

Уставни суд има пет судија.

Судија Уставног суда бира се на вријеме од девет година и не може бити поново биран.

Судија Уставног суда бира се из реда истакнутих правника са најмање 15 година рада у струци.

Предсједник Уставног суда бира се из реда судија Уставног суда, на вријеме од три године.

Предсједник и судија Уставног суда не може вршити посланичку и другу јавну функцију, нити професионално обављати другу дјелатност.

Престанак функције
Разрјешење
Суспензија

Члан 112

Судији Уставног суда престаје функција прије истека времена на које је изабран ако то сам затражи, кад испуни услове за старосну пензију и ако је осуђен на безусловну казну затвора.

Судија Уставног суда разрјешава се дужности ако је осуђен за дјело које га чини недостојним за вршење функције или ако трајно изгуби способност за вршење функције судије Уставног суда.

Уставни суд може одлучити да судија Уставног суда против кога је покренут кривични поступак не врши дужност док тај поступак траје.

Надлежност

Члан 113

Уставни суд:

1) одлучује о сагласности закона са Уставом;

2) одлучује о сагласности других прописа и општих аката са Уставом и законом;

3) утврђује да ли је предсједник Републике повриједио Устав;

4) одлучује о уставним жалбама због повреде, појединачним актом или радњом, слобода и права човјека и грађанина утврђених Уставом, кад таква заштита није у надлежности Савезног уставног суда и када није предвиђена друга судска заштита;

5) рјешава сукоб надлежности између управних и судских органа, сукоб надлежности између ових органа и органа локалне самоуправе и сукоб надлежности између јединица локалне самоуправе;

6) одлучује о сагласности аката политичке странке и удружења грађана;

7) одлучује о забрани рада политичких странака и удружења грађана;

8) одлучује о изборним споровима и споровима у вези с референдумом, који нису у надлежности редовних судова;

9) врши друге послове утврђене Уставом.

Уставни суд може одлучивати о уставности и законитости аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.

Покретање поступка

Члан 114

Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.

Поступак пред Уставним судом покрећу државни органи и правна лица кад оцијене да им је повријеђено право или интерес актом чија се уставност и законитост оспорава.

Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.

Престанак важења
Привремена наредба

Члан 115

Кад Уставни суд утврди да закон, други пропис или општи акт није у сагласности с Уставом, односно законом, тај закон, други пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.

У току поступка, до доношења одлуке, Уставни суд може наредити да се обустави извршавање појединачног акта или радње који су предузети на основу закона, другог прописа или општег акта чија се уставност, односно законитост оцјењује, ако би њиховим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне посљедице.

Одлука

Члан 116

Уставни суд одлучује већином гласова судија.

Одлука Уставног суда је општеобавезна и извршна.

Одлуке Уставног суда објављују се заједно са мишљењима судија који нијесу гласали за одлуку.

Кад је то потребно, извршење одлуке Уставног суда обезбјеђује Влада.

ПЕТИ ДИО

ПРОМЈЕНА УСТАВА

Предлог за промјену

Члан 117

Предлог за промјену Устава може поднијети најмање десет хиљада бирача, најмање 25 посланика, предсједник Републике и Влада.

Предлог за промјену Устава садржи одредбе чије се промјене траже и образложење.

О предлогу за промјену Устава одлучује Скупштина двотрећинском већином свих посланика.

Ако предлог за промјену Устава није усвојен, исти предлог не може се поновити прије истека једне године од дана када је предлог одбијен.

Амандмани
Нацрт

Члан 118

Промјена Устава врши се амандманима на Устав.

Скупштина утврђује нацрт амандмана на Устав.

О промјени Устава Скупштина одлучује двотрећинском већином свих посланика.

Битне промјене и нови устав

Члан 119

Ако се предлог за промјену Устава односи на одредбе о државном статусу и облику владавине, ако се њима сужавају слободе и права или ако се предлаже доношење новог устава, даном усвајања предлога Скупштина се распушта, а нова Скупштина сазива у року од 90 дана од дана кад је предлог усвојен.

Нова Скупштина одлучује двотрећинском већином свих посланика само о оним промјенама Устава које садржи усвојени предлог, односно о усвојеном предлогу за доношење новог устава.

ШЕСТИ ДИО

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Уставни закон

Члан 120

За спровођење Устава Републике Црне Горе донијеће се уставни закон.

Уставни закон проглашава се и ступа на снагу истовремено са Уставом Републике Црне Горе.

Ступање на снагу

Члан 121

Овај устав ступа на снагу даном проглашења.