Мирољуб Тодоровић

Електрична столица

(љубазношћу сајта http://www.miroljubtodorovic.com/)

Просвета, Београд, 1998.

• ПАСЕМ ПУШКЕ НЕСЛАНЕ.
• КРЕСНИ КЛИКЕРОМ...
• ФАТУМ ЗА ФУЊАРЕ.
• ТУНЕЗГА.
• УГАСИ КРЕЧ.
• ПАЛА МУ ТРОЛА.
• МНОГО БРЕ ТАЛАСАШ...
• ПРЕДЕ КО ТВОР.
• ПОЈЕО ЈЕ ЖИЛЕТ.
• ШАМАРА МАЈМУНА.
• ШЛОГИРАНИ ЛАДОЛЕЖ..
• БУГЕР.
• ДВОРСКА ЛУДА.
• НЕ ДА МАЧЕ ЦАНУ.
• ПЕВА ПОПАЦ.
• ПРЕКО ГРАНЕ.
• ГОВНАРСКА КОФА.
• УЖЉАКАЛИ МУ КЕБАРУ.
• ЏУНГЛА НА АСФАЛТУ.
• ЉУБЉАНСКА МЛЕКАРНА.
• СКРАТИ МАЛО ЧМАРОЊО.
• ЈЕДВА ПУНИ САРМУ.
• ТЕРАПЕУТ.
• ШЕТАЈУ ГАЋЕ.
• ВОЈНИЧКА ЦОКУЛА.
• ЛАКА КОЊИЦА.
• НАБАЦИО НОВО ПЕРЈЕ.
• СМРДИБУБА.
• ГЛАЗУРА.
• ЕЛЕКТРИЧНА СТОЛИЦА.
• Из критика.

ПАСЕМ ПУШКЕ НЕСЛАНЕ

док цинкери тастирају
док барони блефирају
пањари док шљакају
штрихерице тракају
рум у рупи циришем
богољуба обришем
пасем пушке неслане
ногаре завеслане

КРЕСНИ КЛИКЕРОМ

кајадо калаузу
кретенска кулера
кижи кувара
с кратежом кружи

крињај комаде
карике и катанце
згепане кебаре
крпе и кинтаће

кресни кликером
каргон гони
качи нас кавез
куке кибла

курантин клинац
укебаће нас качка
кидајмо керавцима
не куловишимо

ФАТУМ ЗА ФУЊАРЕ

фамозан је факин
флегма ко француз
фолира фењере
фаличне филексире
фижбајн фрајере
фркне флондру
фуксу филцује
у фртутми фети
фаћка фергајне
фирује федерима
фатум за фуњаре
фирера фазонира
из фијоке фурне

ТУНЕЗГА

пред путером трок и чабар
с флондром је тунезга храбар

по гегавцу шакопис
од дротара фирнајзбрис

смрсио му шинтер конце
кења
жваће гаћеронце

УГАСИ КРЕЧ

монтирај мицу
на шкрге диши
кушуј и кижи
не каргониши

мутне мртваце
стигне качка
килавог ујку
мондиш мачка

угаси креч
не туцај жицу
узалуд але
траже тицу

пљува на усни
под руком пиша
богољуб клацка
са калиша

пењез у џепу
греје кању
крррц газалице
по цирисању

ниси темерут
петљу стисни
барку му тргни
хитро брисни

док те штампајзер
зрилинг гледа
клизнућеш
ко патка с леда

ПАЛА МУ ТРОЛА

кљукао је синоћ
капаклију
на канари хилу

пала му трола
то ти је сада
тутуруту фрајер

МНОГО БРЕ ТАЛАСАШ

бациће вуну
гепавци
кад уждракају кондора

много бре таласаш
ниси тесла
зашнирај њокалицу

ПРЕДЕ КО ТВОР

само једном сам
с баштованом
пикао кове

преде ко твор
кад му дунеш
под реп

ПОЈЕО ЈЕ ЖИЛЕТ

змај је шалабајзер
само у џепном
издању

када сам га
нагазио “код коња”
појео је жилет

ШАМАРА МАЈМУНА

докле ће тај плајваз
да шамара
мајмуна
нек одмрзне гузицу
шишарке
не падају саме

ШЛОГИРАНИ ЛАДОЛЕЖ

стриц је
комплетна лујка -
шлогирани ладолеж

подилканио начисто
чачка мозак
кроз нос

БУГЕР

зентирао га штакор
не гине му
петар кочић

мало мало
па тај мученик
убије бугера

ДВОРСКА ЛУДА

пусти пубертетлију
дркун фаца
ко тројански коњ

ноћас га код штрудле
изневерила
дворска луда

НЕ ДА МАЧЕ ЦАНУ

није шамлица дошла
на монтирање
па сам крљао нирвану

не да маче цану
само конта
да штуца кљове

ПЕВА ПОПАЦ

прешли смо
краља милана
као бицикл слона

пева попац у љуљки
укебали га
комишњаци

ПРЕКО ГРАНЕ

ледоломац је усро даску
не вади га
ни кинески кључ

сошку ће у шаке
па преко гране
у швабиленд

ГОВНАРСКА КОФА

кажи цикетану
нека иде
да пеца камиле

глава му је
ко говнарска кофа

УЖЉАКАЛИ МУ КЕБАРУ

док је киснуо
на бас-штајги
ужљакали му кебару

џабе музичар
сада диже ватру
голубице су одлетеле

ЏУНГЛА НА АСФАЛТУ

када је аждаја
ушла
свирана је химна

уместо матиша
имали смо
џунглу на асфалту

ЉУБЉАНСКА МЛЕКАРНА

кер бесан ко глиста
попустио му
љубавни мишић

ноћас је лако
љуљао
љубљанску млекарну

СКРАТИ МАЛО ЧМАРОЊО

вазелинко ми
стално набацује
анђеоски кез

скрати мало
чмароњо
пун ми те шевац

ЈЕДВА ПУНИ САРМУ

офрчио кевац
ништа га више
не ломи

и мачор му
наоблачен
једва пуни сарму

ТЕРАПЕУТ

пуко му федер
стално чешља
језик

како да запушим
пљуцу
том терапеуту

ШЕТАЈУ ГАЋЕ

од калемегдана
до “албаније”
све такси-швалери

ништа од тих фрстака
шетају гаће
и кожурицу

ВОЈНИЧКА ЦОКУЛА

окречен гроб -
чешља зубе
на раздељак

ронђа јој разрађена
ко војничка
цокула

ЛАКА КОЊИЦА

крај стацина
налетесмо
на лаку коњицу

фанфуље и шупендаре
асфалтуше, намицаљке
растураче и пушике

НАБАЦИО НОВО ПЕРЈЕ

сија ћалцу
на ћонти
брижиткино колено

набацио ново перје -
стоји ум
ко слону мидер

СМРДИБУБА

лаура се баца
под иглу
чим улови јегуљу

докле ће та смрдибуба
да ти жваће бубрег

ГЛАЗУРА

покварио ми се
француски кључ

сада само
ударам глазуру

ЕЛЕКТРИЧНА СТОЛИЦА

клацка ми готивац живце
стално опаљује глувку

зарастао ко бананац
једва смо га сместили
на електричну столицу

Из критика

„Тодоровић не конзервира језик, јер врло добро зна да чак и херметички затворена конзерва није изван времена. Пишући Смрдибубу, Тодоровић се служио грађом шатровачког говора, али, истовремено, он и проширује тај говор стварањем нових речи. (…).

Шатровачка поезија Мирољуб Тодоровића је јединствен жанр у корпусу српске поезије…“

(Звонко Сарић, „Крвоток стварности овде и сада“, Руковет, 7-8-9, 1998.).

„То само указује на снажну тенденцију шатровачког говора да један израз, кад постане широко прихваћен, и у извесном смислу језички етаблиран, наново прекодира. И овде је на делу исти стваралачки мотив који важи и за песнички говор, па се шатровачки отуда с правом дефинише као форма говора која је потекла управо из жеље да се у језику ослободимо општих места које нам заједница намеће.“

(Василије Радикић, „Нови простори поетског“, Књижевне новине, 15. VII 1999.).

„Шатровачки се отвара као оштар, непосредна, јасан језик у много чему функционалнији од традиционалног. Скривање иза гомила речи није у духу шатровачког, овај уме да буде убитачно бридак као афоризам, једнако бруталан и грубо, тврдо суптилан, осетљив на минималне разлике. А надасве је духовит и свеж…“

(Илија Бакић, „Сјај песме и језика“, Борба, 7. X 1999.).

„Писање на крипто-говору једна је од бројних новина којима су сигналисти изненадили, а донекле и шокирали нашу културну јавност, још увек неприпремљену за овако радикалне и екстремне искораке у језику и књижевности.

Шатровачка поезија може се именовати као нека врста креативног превратништва на врло осетљивом језичком и комуникацијском терену. У односу на књижевонст обликовану уобичајеним песничким језиком, она представља унеколико афектирани начин уметничко-поетског изражавања. Различите појаве, представе, емоције и предмети на шатровачком се исказују искривљеним и бритким, а понекад драстично сликовитим и затвореним (шифрованим) поетским реквизитима. Реч је о програмираној тајновитости и намерној провокативности; у језик велике иронијске носивости веома често се личне заменице у сингулару спретно и духовито замењују именицом која има шире лирско, а понекад и гротескно значење. Разорна песничка енергија покуљала је из подручја које раније није посматрано као поетско извориште, већ је изучавано углавном као друштвени феномен.“

(Миливоје Павловић. „Шатровачка поезија“ у књизи „Авангарда, неоавангарда и сигнализам“, 2002.).

„Трећи вид шатровачког писма Мирољуба Тодоровића карактеристичан је за песме из другог одељка књиге. То су песме које аутор пише почев од 1990. године и оно што их у формалном погледу обележава јесте њихов хаику облик. После дистиха у песмама из Телезура за тракање, Тодоровић се сада одлучио за тростиховну форму чврсте структурне уређености, одступајући, наравно, од метричког модела хаикуа. Најчешће је песму склапао од два тематски повезана хаикуа (односно развијао песничку тему у два хаикуа, који, у том случају 'функционишу' као две строфе песме), а што се тиче њеног поетичког описа, може се рећи да се ради о максимално сажетим стиховним остварењима у којима се – у духу поетике хаикаи поезије – предочавају муњевите опсервације у друштвену збиљу и те се опсервације могу саопштавати као монолози (исповести), дијалози или трећем лицу као 'извештаји' неког, добро обавештеног лица, сведока или учесника. Социјална, критичка, хумористичка, сатирична и друге компонете посебно су дошле до израза у овим песмама Мирољуб Тодоровића. Сведеност песме на свега неколико речи учинила је његово писмо још самосвојнијим и непоновљивим. А самосвојност и непоновљивост песничког писма циљеви су које жели да достигне сваки песник. Мирољубу Тодоровићу то је пошло за руком и у шатровачкој поезији као једној од врста сигналистичке вербалне поезије.“

Живан Живковић, „Игра и језик“ у књизи „Од речи до знака“, 1996.).