Илија Бакић

Преко границе миленијума

Сигнализам - уметност трећег миленијума; „Сигнал”, Београд, 2003.

Долазак односно прве године новог миленијума изузетно су значајно, готово преломно време за сигнализам, интернационални авангардни уметнички покрет који је од настанка међу своја програмска опредељења унео став о нужности спознавања и уметничког изражавања духа како ’текућег трена’ савременог друштва тако и ’лика ствари које долазе’. Откривање садашњости могуће је само под условом отварања свих чула ствараоца и читаоца и урањања у несталне флуиде промена, што је у супротности са академистичким ставом који је, у име вечитих истина, подозрив према новом и кроз филтер година ’непроцеђеним’ вредностима. Следствено томе и визионарско предвиђање духовности будућих дана наилази на готово неподељено омаловажавање. Поборници сигнализма остајали су, ипак, верни својим визијама и тежњама да обухвате безбројност лица трена у коме се сажимају прошлости и зачињу будућности; мноштво слика савременог контрадикторног друштва, бујајућих технологија и психолошких одговора на свеукупне надражаје преточено је у стихове, визуелну поезију, перформансе и прозу. Зарад досезања робусности захукталог воза цивилизације али и тананости скривене блештавим неонским џунглама, сигналисти отварају своје радове ’непоетским’ материјалима реклама, пропаганде, службених саопштења, шатровачког говора, рециклирају их и колажирају градећи портрете година које претходе Новом миленијуму а у којима се назиру доба што долазе после преласка тог, с надом и зебњом ишчекиваног, међаша 2001. године после рођења Месије.
Сада, пошто је тај корак уласка учињен, пред сигнализмом су раскриљене двери неистражених простора којима ваља дати облик. У том кретању „лаким кораком у свим смеровима“ и откривању окружења и себе у и ван њега, виталност овог покрета потврђује се како у самосталним књигама сигналистичке праксе и теорије, тако и у зборницима који нуде пробране радове већ опробаних уметника и младих који пристижу и излазе у јавност. Такав је случај и са алманахом „Сигнализам - уметност трећег миленијума“ који садржи поезију, прозу, визуалије и есеје чак 50 аутора, овдашњих и из света гостујућих. Припадност различитим генерацијама, другачија стваралачка искуства, интересовања и поетски изрази гранају се из заједничког именика који се очитава у отворености према тоталитету новог и у напору да се оно открије, сажме, профилише. Шаренило које следи одражава богатство појединачног и моћ колективног, те виспреност и виталност Сигнализма као покрета који се није учаурио и истрошио у маниристичкој самодовољности већ се развија и шири.

Извор: Дневник, Нови Сад, 22. фебруар 2003.