Звонко Сарић

Поезија без цветних мотива

Извор: Орбис, Кањижа, 1-2, 2000.

(Поводом књиге Рецепт за запаљење јетре Мирољуба Тодоровића, Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", Зрењанин, 1999)

Да видимо одмах на почетку, ко је тај Мирољуб Тодоровић и у која врата може да се дене? Информације о овом песнику могу се наћи у циклусу АБЦ о Мирољубу Тодоровићу, у којем песник узима себе за поетски "предмет":

мирољуб тодоровић је хохштаплер мирољуб тодоровић је анархолиберал мирољуб тодоровић је назадна друштвена снага мирољуб тодоровић је памфлет вешто смишљен и темпиран

Бррр. Шта је заиста Мирољуб Тодоровић, а шта није? Да би се боље упознали са песником Тодоровићем, у наредним редовима текста искористићу прилику да подсетим на неке од незаборавних поетских дриблинга и пасова овог мајстора игре на белом правоугаонику хартије, који је своје умеће, духовни квалитет и витештво, уградио у аутентичну егзистенцију сигналистичког стваралачког покрета. Рецепт за запаљење јетре садржи Тодоровићеве вербалне и визуелне песме које су настајале у временском распону од 1969. до 1999. године. Овај временски распон информише читаоца о Тодоровићевом истраживању и експериментима у језику. Дакле, временски распон. Почетак - седамдесете године. Доживљаји и садржаји мог субјективног времена седамдесетих, били су између осталих и холандски фудбал и punk-rock. Асоцијације?! Холандски фудбал, punk-rock и сигнализам? Шта да не! Холанђани су током седамдесетих патентирали и у пракси спровели изум зван "тотални фудбал", а Мирољуб Тодоровић је створио "тоталну поезију" у оквиру сигналистичког стваралачког покрета, који је он основао. Тодоровић је током своје уметничке праксе товарио голове између статива језичких модела, указујући на семантичку испражњеност језика, превратнички разарајући текућу поезију. Истражујући природу језика, континуирано је негирао традиционалне обрасце. Избор песама у књизи Рецепт за запаљење јетре, пружа увид у Тодоровићеве резултате остварене у језику и језиком. Експериментима у језику, Тодоровић разбија реченицу, редоследне склопове, радикалном праксом истражујући могућности језика врши синтезу супротстављених елемената реалног света, а употребљава и језик технолошке цивилизације. Разградња је омогућила нове конструкције, што је доводило до обнављања језика поезије.

Тодоровић је субверзиван и у свом хумористичко-иронијском односу према стварности, а демистификацијом поетских предмета погубно утиче на језик традиционалне поезије. Холандски фудбалери су техничко-тактичким приступом игри ишли далеко испред свог времена, баш као и Тодоровић, који није постао холандски фудбалски репрезентативац, али зато јесте:

јединствена аеродинамична линија која већ пуних дванаест година пркоси текућој литератури и никада не може застарети. изванредно хидропнеуматско амортизовање имао га је још само владимир мајаковски који је освајао лиценце од пушкина до хлебњикова. (М. Тодоровић: Из циклуса АБЦ о Мирољубу Тодоровићу)

Читајући Тодоровићеве песме стичем утисак да се речи нижу брзином попут флиперске куглице чија путања није унапред предвидљива, због чега и држи пажњу играча-читаоца. Поезија Мирољуба Тодоровића провоцира сарадњу са читаоцем. А и како другачије?

кухињска со је неопходна уз симфонијске вечери да вас подсетимо народи народима балетске ципелице у једној маторој свињи ал'ко кишобран крај трајановог стуба кад викнем пали од јутра до поноћи у шапцу крушевцу и суботици на великом одмору около наоколо са гајгеровим бројачем (М. Тодоровић: Из песме Ако долазите)

Ритмичка силовитост је карактеристика ове поезије, што је карактеристика и жестине исијавања punk састава. Тодоровићеви стихови, искази индивидуе усред друштвеног пејзажа, легли би савршено уз својевремено пржење њујоршких или британских punk група. Поезија без цветних мотива, док песник јури наг за лептирима своје љубавнице и још:

пољубите ме у стражњицу кроз зелену шаргарепу ја сам друштвен у празном аутобусу као и свака животиња која има папке живот тече даље а политичка одговорност можда сова у цркви ко би јео од те лешине са међународном репутацијом (М. Тодоровић: Из циклуса Рецепт за запаљење јетре)

Не заборавимо да је punk био последњи отпор у времену модернизма, пре него што су постструктуралисти покушали оверити немогућност даљег постојања или јављања авангарди. Чињеница је да mail-art, визуелна поезија и сигнализам, самом уметничком праксом, негирају такво мишљење. Представници постмодерне прогласили су и растанак од политике, али да не бих сада ја био као першун у савременој политици, послужићу се у тексту једним Тодоровићевим рецептом:

говори завод за социјално осигурање то је знате мој врат као ТВ антена и главна идеолошка теза на полицијске снаге једите овчије кисело млеко и куване пендреке (М. Тодоровић: Из збирке Свиња је одличан пливач)

Punk је био социјалан, крајње непожељно огледало друштва, пре него што је асимилован. у музичку индустрију и на тај начин уништен као социјални покрет. Лако је уочљиво да је и Тодоровићева поезија песников грађански поглед на стварност и континуирано супротстављање клишеима и патријархалном моделу. Стварајући такву поезију, Тодоровић је субверзивно деловао наспрам социјалне стварности. Карактеристика сигналистичке стваралачке праксе не своди се на одређење о разарању текућег језика поезије. Битна је и одредница ангажмана према социјалној стварности.

Интересантна је чињеница постојања међуодноса између mail-arta и punka. Карактеристике mail-arta и punka су социјални оквири, а познато је да су неки mail-артисти били чланови punk група у раној фази овог покрета, док се за дистрибуцију punk фанзина често користила мрежа mail-arta. Што се тиче међуодноса између сигнализма и mail-arta, сигналисти су још почетком седамдесетих прихватили mail-art као форму комуникације, што је омогућило да се артефактима-комуникатима превазилазе језичке, националне границе. Шта казује ова чињеница? Казује да је једна од карактеристика сигнализма и будућносна димензија. Последњу деценију карактерише култура глобализације, ток уметничке праксе у бројним међуодносима. Сигнализам је увек тежио планетарној комуникацији, али зачетак планетарне културе није изазвао контрапродуктивне илузије. Јасно је да на глобалном плану једино могућност профита фаворизује уметника, али хвала на питању, неоавангарда се још увек одупире изједначавању с уметничким тржиштем. Једна од карактеристика сигналистичког стваралачког покрета је тежња да се уметничким делом оствари комуникација. Поезија Мирољуба Тодоровића провоцира и претпоставља сарадњу са читаоцем, а ја претпостављам да будући читаоци књиге Рецепт за запаљење јетре неће тежити читању само да би покушали да "схвате" песника Тодоровића, него да би покушали спознати себе.

Традиционалисти и неотрадиционалисти покушали су негирати сигнализам, изједначавајући овај покрет са неким од његових видова, првенствено визуелном и компјутерском поезијом, да би сигнализам на тај начин искључили из литературе. На њихово велико задовољство књига Рецепт за запаљење јетре садржи и циклус Мона Лиза у конзерви, који је састављен од визуелних песама. Шта да се ради, никако да ме обузме илузија идентитета, никако да ме преплави тај осећај припадности апстрактној целини, па да успоставим мостове са традицијом и препустим се лагодном имитирању имитације у илузији. Сходно томе, завршићу овај текст визуелно. Видимо се!