Андреј Тишма

Електронска уметност и Интернет (5): Језик исконског живота Балкана

Нова видео и дигитална технологија је нешто спорије али ипак стигла и до уметника земаља балканског региона. Скромнији услови рада и несташица, односно тежа набавка опреме и репроматеријала, учинили су да ствараоци са Балкана тежиште свога стваралаштва не ставе на саму технологију и њене могућности, што је чест случај са ствараоцима на Западу, већ су предности електронике и дигитализације искористили за ефектније и комуникативније формулисање својих животних проблема; транзицијских тензија, ратног окружења, социјално-економских и политичких нестабилности.

Први фестивал балканске видео и дигиталне уметности одржан у неколико отворених и галеријских простора у Новом Саду показао је управо ту особину животности уметничких радова балканских аутора. Њихов готово дневно актуелни пулс живота, понекад суров и сиров, понекад увијен у хумор, досетку, а некад осмишљен на интелектуалан начин, говори доста и о земљама порекла самих аутора, али и о положају Балкана као још увек геополитички недовољно дефинисаног простора који је у фази уједињења. Стога пред понеким радовима треба зажмурити на одређене техничке несавршености и недоречености, које су само одраз тежине и сложености живота на Балкану и где су уметници, поготово они који користе електронске медије,  још увек недовољно друштвено прихваћени, али зато храбри и бескомпромисни, прометејски носиоци светлости.

Из Бугарске је на овом фестивалу учествовала највећа група видео уметника, а радови су им концепцијски везани за животне ситуације. Иван Мудов скривеном камером снима ритуал мокрења пролазника крај контејнера на улици, као и занимљиву исповест америчког Индијанца Бафала који живи у Бечу и слика готово заборављене обичаје свога народа. Албена Михајлова и Стефанија Акрабова причају гастарбејтерску причу из Швајцарске, кроз ликове мајке и ћерке које се маскирају, певају и љубе, уз много топлине и присности. Дилмана Стефанова и Михаела Кавданска у амбијенту кретања аутомобила градским улицама говоре о отуђености од људи и осећања. Нина Ковачева и Валентин Стефанов се на духовит начин поигравају митовима западњачког света. У раду „Курс“ уз звуке извештаја са курсне листе приказују детаље нагог људског тела, све до длачица и младежа. А у стилу Холивуда и иронизујући рекламе подстичу разне типове људи са улице да на енглеском изјављују „Ја сам најбољи“.

Два аутора из Турске такође се везују за стварносне садржаје. Генчо Гулан нам у галерију путем Интернета преноси уживо слике урбаног амбијента путем камера, док Селда Асал ствара занимљиву паралелу статичног кадра идиличног пејзажа, чак да би ефекат био већи виђеног кроз широки златан рам, са звуцима живота, несрећа и ратова у свом раду „Слатки дом“. Павел Браила из Молдавије фасциниран је возовима и његов видео рад се састоји од кадрова путничких композиција које се крећу кроз ноћ.

Славица Јанешлијева из Македоније изводи видео акцију са две камере причвршћене на бицикл, напред и назад. У паралелној пројекцији видимо исти пут само из две различите перспективе. Дијана Радевска-Томик у раду „Аутопсихоанализа“ лик девојке електронском монтажом инкорпорира у старе породичне фотографије, успостављајући занимљиву релацију прошлости и садашњости. Ирена Паскали, такође ауторка из Македоније, у свом раду „На дну“ прави визуелну паралелу хришћанских и исламских верских књига, реликвија и храмова који истовремено страдају у рату, приказујући на једноставан и упечатљив начин бесмисао сукоба. Импресиван је њен рад „На путу за и из Македоније“ где супротставља грациозну женску фигуру са кофером и формације војника под оружјем, опет говорећи о рату из свог угла.

Румунска ауторка Лиа Пержовска својим видеом ставља у фокус физичку димензију људског бића, снимајући вежбу узастопних скокова задихане особе пред камером, док њена земљакиња Мирилена Преда Санц кроз сложену монтажу слике и текста на екрану гради социолошку и антрополошку скицу о оградама, оним физичким, и унутрашњим, међуљудским.

Аутори из Босне и Херцеговине Златан Филиповић и Ведран Вражалић радове изводе на вишем технолошком нивоу, користећи све техничке могућности електронске монтаже и дигиталне 3Д анимације. Филиповић се представио са неколико радова, међу којима концепцијом фасцинира „Савремена историја уметности“ са списком највећих уметника 20. века и подацима о њима који се убрзано нижу екраном, као и „Рестарт“ где аутор пред оком камере склапа лап топ од најситнијег шрафа, све до момента његовог укључења и рада. Вражалић је аутор софистицираног али и ироничног рекламног спота за роботски усисивач који чисти просторије, пере воће али и зубе, намењеног Интернет шопингу.

Ауторе из Србије и Црне Горе понајвише карактерише концепцијска снага дела, техничка осмишљеност и ангажман. У свом раду „Лична? карта?“ Миодраг Кркобабић вештом монтажом чини да се лик на његовој личној карти постепено, готово неприметно, мења. Уметнички пар МП на свом Интернет сајту даје документацију низа перформанса свога пројекта интимних контаката међусобног упознавања, уз атрактивне фотографије и текстуалне коментаре. Аутор овог осврта представио се циклусом Интернет радова са темом „Амерички кошмар“ где карактеристичне америчке производе, симболе културе па чак и модерне уметности ставља у контекст војних интервенција које је Америка предводила на Балкану и Блиском Истоку. Креативни пар „Уртика“ (Виолета Војводић и Едуард Балаж) врхунском дигиталном технологијом, уз дизајн знакова, кратке видео перформансе и звучне илустрације, презентовао је свој „Речник исконског понашања“ намењен глобалној комуникацији, који је постављен на Интернет у форми веб сајта.