Мирољуб Тодоровић
Жудња за немогућим
(Фрагменти)
Трагање за првотном речи, за језичким извором из кога ће тећи песма супротстављена тоталитету рационално уређеног света.
*
Делимично или потпуно одбацивање семантичког система језика у конкретној поезији.
*
Аналогије вербалног и визуелног на онтолошком плану упућује нас ка могућем разрешењу апорије сигналистичког текстуалног ткања.
*
Шатровачка песма: из суштаствених облика стварности.
*
Неизвесност песничког облика.
*
Форма као надокнада за недостатност у свету и недостатност самог света.
*
Како песник стварно досеже моћ поетског?
*
Искушавање песме у опрекама субјективног и објективног, мишљења и битка.
*
Онтолошка бит облика.
*
Шта би то могли бити извори „универзалног лиризма“?
*
Ферментирање песничких облика у сигнализму.
*
Говор песме мимо воље песника.
*
Језик као услов и садржај, а често и форма стваралаштва.
*
Поезија — истраживање наше „изворне стварности“.
*
Поништени облик.
*
Истина шатровачке поезије — истина непосредног говора.
*
За Хумболта језик није дело већ делатност.
*
Сигналистичка песма и исказивање не-реченог.
*
Не само реакција већ интервенција подсвести.
*
„Несвесно је структурирано као језик“. (Лакан)
*
Отворена граматика „истине бивствујућег“.
*
Опредметити доживљено у раслојеном свету језика и ствари.
*
Стишани говор феноменолошке песме.
*
Да ли се уметност у двадесетом веку, заиста, заувек ослободила „лепоте као баласта“?
*
Књижевна вредност не као апсолутна и стална, већ променљива и релативна величина.
*
Активирање структуре речи и њене скривене енергије препуне поетске вишезначности у апејронистичкој поезији.
*
Песник неоавангарде суочен и инспирисан безмерним пространством језика-хаоса.
*
Митске шифре певања у поеми Путовање у Звездалију.
*
Ка средишту означеног.
*
Поезија је увек иницирала будућност.
*
У којој мери слика може да функционише као средство преноса информације слично говору и писму?
*
Пут до непосредног тока свести.
*
Како ослобађати креативну енергију језика и знака?
*
Реч призива слику, слика призива реч.
*
У сигналистичкој песми истовремено се обликује више зона значења.
*
Из пукотина узнемиреног језика.
*
Муњевита реакција апејронистичке имагинације.
*
Смисао потенцира знаке откривајући обрисе већ утемељеног света.
*
Моћ именовања — моћ одређења.
*
Радикализација сопственог животног искуства у неоавангарди.
*
И ствари нам омогућавају да се идентификујемо.
*
За Нортропа Фраја човек је „дете језика“.
*
Речима феноменолошке песме обујмити и разоткрити ствари.
*
Метафизичка жудња за апсолутним један од неколико креативних замајаца у раној сцијентистичкој фази.
*
Интертекстуалност — кретање текста у различитим значењским просторима унутар различитих означитељских поступака који нису устројени по истим начелима.
*
Спајањем битка и логоса обновљен је чин стварања у апејронистичкој поезији.
*
Да ли је реч истинско тело мисли?
*
Сам песнички праксис указује на велику сличност бића и језика.
*
Сигналистичка песма између говора и не-говора.
*
Смисао је кретање речи.
*
Откривати суштину и значење игре као једне од битних људских активности.
*
Изокренута метафизика стварности у алеаторној песми.
*
Способност означавања — могућност сагласја субјекта и објекта, мишљења и битка.
*
„Како би сликар и песник могли исказати нешто друго до свој сусрет са светом“. (Мерло Понти)
*
Допустити говору да изнова говори.
*
Сигналистичко промишљање света иницијална основа планетарне уметности.
*
Ослушнути песмом унутарњи ромор језика и бића.
*
Говор као глас самих ствари.
*
Напети језички лук апејронистичке песме.
*
Инспиративна моћ ствари.
*
У визуелној песми продор графизма у само значење.
*
Звуковност — једна од непосредних манифестација материјалности говора.
*
Када је поље значења много шире од изговорене речи?
*
Синтеза различитих метајезичких слојева у сигналистичкој песми.
*
„Ако човек не очекује неочекивано, неће га наћи; тако је добро скривено и тешко приступачно“. (Хераклит)
*
Мишљење као језик и ритам света.
*
Распрскавајући хоризонти креативне имагинације у апејронизму.
*
Визуелно опажање је визуелно мишљење.
*
Свет означен као хаотична слика тек именованих ствари.
*
Песмом повратити смисао свету.
*
Сигнализам претпоставља активно стварање језика, а не само његово коришћење.
*
Највећа жудња говора: жудња за немогућим, за неизрецивим.
Датум последње измене: 2007-10-22 17:16:08