Андреј Тишма

Откриће неоавангарде

(Изложба „Руска неоавангарда“ у Галерији „Мост“ КПЗ Војводине у Новом Саду)

Београдски авангардни песник и теоретичар, оснивач уметничког покрета сигнализма Мирољуб Тодоровић приредио је у новосадској Галерији „Мост“ Културно–просветне заједнице Војводине изложбу под називом „Руска неоавангарда“. На овој изложби, која се одржава у оквиру манифестације „Доситејеви дани“ представљена су тридесет и два аутора из Москве, Калињинграда, Санкт Петерсбурга, Јејска, Калуге, Камерова и Тамбова. Њихове радове Тодоровић је прикупљао годинама кроз сарадњу у часопису „Сигнал“, који издаје и уређује.

У последњој деценији у Русији су све присутнија интермедијална истраживања у области књижевности и ликовне уметности. Многа од њих се заснивају на традицији руске историјске авангарде из првих деценија овога века: конструктивизма, футуризма, заума, и њихових актера Хлебњикова, Кручониха, Маљевича, Татљина. Овај неоавангардни покрет одвијао се у сенци званичне совјетске уметности и у свет стизао једино путем поште, кроз облике мејл-арт стваралаштва. Мисија „Сигнала“ и Тодоровића у њиховом прикупљању, повременом објављивању и теоријском тумачењу резултирала је поставком која нам даје богату слику дешавања на тој експерименталној руској сцени.

Већина руских аутора служи се словним знацима и писмом као ликовним материјалом, стварајући визуелну и конкретну поезију. У форми калиграфије, колажа, штампаних идеограма или аутоматског писма ови аутори исказују богате слојеве значења и експресије. Међу њима истичу се Сергеј Сегај, Андреј Тозик Кирилов, Владимир Толстов, Андреј Колосов, Ариадна Бондарева и Александар Глушченко.

Димитриј Булатов, који је на овој изложби најзаступљенији ради експерименте у више области. Уз словне интервенције, он се бави истраживањем у области ксерокс графике и колажа, као и постављањем словних објеката у екстеријеру, што документује фотографијом. Аутори Денис Тарасов и Владимир Федотов раде компјутерима: први излаже графике у боји, а другога занима генерисање фракталних формула и њихово инкорпорисање у слику. Сасвим концептуално, кроз текст исписан машином ради Игор Давлешин.

Ова изложба руске неоавангарде откриће је за нашу средину, јер смо до сада имали мало информација о дешавањима на тамошњој експерименталној уметничкој сцени. Међутим она ће свакако бити откриће и за саме руске ауторе, који су овом поставком први пут међусобно повезани у оволиком броју, и биће подстицај за њихове даље истраживачке подухвате.

(Објављено у листу „Дневник“, 3. X 1998).