Мирољуб Тодоровић

Дневник 1982.

„Поља“. Нови Сад, 2006-2007, бројеви 440-444.

---

Недеља, 16. мај 1982.

Топао, претопао, прави летњи дан с температуром до 30º C.

*

ЖИВИТЕ ЛИ СА ПРЕДРАСУДАМА

За многе људе се с правом каже да живе са предрасудама. Предрасуде могу да буду разне природе, али им је заједничка особина да су неповољне за особу или особе према којима се гаје. Какви сте ви? Живите ли са предрасудама? Одговорите на питања и потражите решење?

1. Сматрате ли да је алкохолизам неизлечива болест?

• да ...................... 5
• не ...................... 0
• понекад .............. 1

2. Да ли без размишљања пуштате своје дете на излет са друговима?

• да ...................... 0
• не ...................... 5
• зависи од друштва.... 1

3. Мислите ли да у породици криминалца и деца постају преступници?

• да ...................... 3
• не ...................... 0

4. Можете ли да признате да је клуб за који навијате поштено изгубио?

• да ...................... 0
• не ...................... 3
• не знам .............. 1

5. Да ли верујете да панк музика заиста одражава осећања младих?

• да ...................... 5
• не ...................... 0

6. Да ли ћете на улици одбити помоћ непознатоме који неуредно изгледа?

• да ...................... 5
• не ...................... 0
• можда ..... ........... 1

Саберите поене

Мање од 6 поена: Немате предрасуда ни према коме. Међутим, ваш неуобичајено отворени наступ и став може да наведе људе да сматрају да сте потпуно некритични и да не разликујете добро од зла. Додуше, у таквим мишљењима има и доста истине.

Од 7 до 11 поена: Често се колебате када се треба одлучити о томе да ли некоме да укажете поверење. На срећу, процене су вам у већини случајева исправне за шта можете да захвалите свом дару за процењивање људи. Ипак, и вама је понекад тешко да се отргнете од предрасуда.

Више од 12 поена: Тешко је живети са предрасудама, у вечитој атмосфери неповерења.

Чини се да вас највише спутава страх да су сви око вас злонамерни и да им је једини циљ да вам напакосте. Указујући, мало-помало, више поверења својој околини брзо ћете се уверити у супротно.

*

Ф. М. Достојевски – А. Н. Мајкову 21. октобра 1870.

(...) „Имајте на уму, драги пријатељу: ко је изгубио народ и народност, тај губи веру предака и Бога. Ето, то и јесте тема мог романа, ако то желите знати. Он се зове Зли дуси. У њима се описује како су нечисте силе ушле у чопор свиња. Ван сваке је сумње да ћу то написати лоше. Пошто сам у суштини више песник него уметник, ја сам увек узимао теме које премашују моје снаге, и зато ће испасти слабо, то је сигурно. Тема је исувише озбиљна. Али, пошто ми ниједан критичар до сада није порекао известан таленат, вероватно ће и у овом дугачком роману бити добрих места. То је све.“

Понедељак, 17. мај 1982.

Привео сам крају рад на тексту „О чопору, фантомима и (не)културној бирократији“ за „Око“. Заједно са ранијим отвореним писмом Марији Пушић испало је око 17 куцаних страна.

До сада мој најдужи полемички текст, сутра га треба откуцати и послати.

*

Анђелка Цвијић у „Експрес политици“ о Текстуму:

„Сигнализам је авангардни стваралачки покрет рођен у нашој земљи са циљем да револуционише све гране уметности а првенствено литературу и ликовне уметности, уносећи нов начин мишљења и креирања примерен електронској планетарној цивилизацији.

Овој, од неколико основних, поставки књижевног и уметничког авангардног покрета остао је веран више од двадесет година песник Мирољуб Тодоровић. Као сигналиста, окушао се у различитим уметничким медијима а поводом две деценије Тодоровићевог сигналистичког деловања у нашој култури, „Дечије новине“ из Горњег Милановца ових су дана објавиле књигу Текстум. У њој су сакупљени одабрани радови Мирољуба Тодоровића и на корицама ове изузетно лепе монографије сигнализма (дизајнер и технички уредник Раде Ранчић) налазе се изводи из текстова страних и наших критичара који су писали о сигнализму Мирољуба Тодоровића.

У књизи Текстум изабрани су Тодоровићеви радови од 1959. до 1979. а интересантно је да дело нема предговора ни поговора. Текстум говори сам за себе и то је још једна сигналистичка доследност Мирољуба Тодоровића.

Међу критичарима који су о Тодоровићу, ’духовном оцу сигнализма’ писали и чији су одломци из текстова на корицама књиге, налазе се и Денис Пониж, Ђило Дорфлес, Мирослав Кливар, Клаус Грох, Енцо Минарели, Јулијан Корнхаузер, Матео д’Амброзио ...

Када се пажљиво листа књига Текстум, читалац може да се увери и у ову реченицу коју је записао Ариго Лора Тотино која се налази на полеђини овог дела:

‘Југословенски литерарни покрет сигнализам – издвојен из сличних покрета насталих после Другог светског рата у дремљивој атмосфери Европе, Америке и Јапана, наставља и развија плодоносну иницијативу историјске авангарде’.“

*

После подне у Добрињској састао се са Миклошем Месарошем. Симпатичан момак.

Пошто се, изгледа, заситио бирократије, где сада ради, хтео би опет да се врати уметности.

*

Масовна хапшења у Пољској. Кривица за мајске нереде сваљује се на западну пропаганду.

*

У Москви је отворен први теле-апел. Како пише лист „Вечернаја Москва“, који је објавио број стално дежурног телефона, преко ове везе ће усамљени и несрећни у сваком тренутку моћи да анонимно разговарају са стручњацима и потраже лек своме психичком стању.

*

О ДРУЗИМА

Друзи су припадници специфичне религије, необичне мешавине хришћанства и ислама. Међусобно се називају „бани мааруф“ што значи „синови знања“. Међутим, то знање није доступно сваком члану заједнице – тек сваки десети члан познаје тајне религиозних учења и припада „акалима“ (ученима) док сви остали морају да их слушају јер су „џахил“ (незналице).

„Акали“ читају и интерпретирају „Китаб ал хикман“ („Књигу мудрости“) и срећу се једном недељно, обично уторком увече, да би проширили своја знања.

Религију Друза основали су 1017. године Ал Дарази (по коме је и настало име Друзи) из Бухаре и Персијанац Хамза. Они су живећи у Каиру оценили да тадашњи владар Ал Хаким (из арабљанске династије Фатимида) представља инкарнацију свих „божјих заповести“ и да је стекао мудрост милошћу Алаховом. Из историје се зна да је Ал Хаким био суров и неуротичан владар, али његово понашање оснивачи нове вере објашњавали су као „спољашње сваком видљиво лице“ иза којег се крије човек разумљив само правоверницима. Од тада Друзи поштују фундаментално правило своје религије: свака појава има свој „танзил“ – спољашње, сваком видљиво објашњење, и „тавил“ – унутрашње, скривено значење.

*

Мода: Ово лето у тачкастом дезену.

*

Делегати трећег сазива Скупштине Југославије изабрали нову владу.

*

Цицвара

У пола литре киселе павлаке умешати две велике кашице белог брашна, без грудвица. Ту масу ставити у шерпу и мешати на ватри док се не изједначи и док се маст не одвоји на површини. Сувишну маст оцедити.

Уторак, 18. мај 1982.

Најстарији занат на свету поново у експанзији. У Шведској се ученице после школе нуде на улици. У Хамбургу полиција је недавно ухватила једну тринаестогодишњу професионалну проститутку.

*

Мики Маус напунио 54 године.

*

Зелена сала Коларчевог универзитета: „Маркс и нова левица“.

*

Из Јапана, Мисао Кусумото шаље свој АУ ПОСТЕР 48 са разним обавештењима и мејл-арт репродукцијама.

*

Од J. Olbricha, Kunold стр. 34 Да – 3500 Kassel, писмо и два позива:

*

Виктору морам да причам историју Београда. Прелиставамо енциклопедију. После свега он је помешао Трачане и Татаре. Заправо за Трачане је говорио да су Татари. Ови други су му се очигледно више допадали.

Поново се подсетио да су Бугари осамсто и неке владали Београдом и да су га, можда, први назвали Бјелград.

*

Из Удружења књижевника писмо-позив „Редовни изборни састанак“ који ће се одржати сутра у сали ГК ССРН Београда, Студентски трг 15 са почетком у 17 часова.

Дневни ред:

1. Усвајање дневног реда;

2. Извештај о раду Београдске секције;

3. Извештај о финансијско-материјалном пословању Београдске секције;

4. План материјално-финансијског пословања за 1982, годину;

5. Дискусија о поднетим извештајима;

6. Предлагање кандидата за чланове секретаријата и делегате Београдске секције у Скупштини Удружења књижевника Србије;

7. Разно;

8. Избори.

Одавно не присуствујем тим састанцима.

Среда, 19. мај 1982.

Звала Ј. В. Ц. из Ниша због напада у „Пољима“. Веома је огорчена, припрема оштар одговор, тражи податке и савете.

*

У „Политици“ Мирјана Живковић поспрдно пише о Ж. Р-у, који је тужио суду ликовног критичара „Експрес политике“ Николу Кусовца због негативног приказа изложбе Вербо-Воко-Визуелно. У том приказу Кусовац је, према речима Живковићеве, интервенишући у Р-овом раду иронично и духовито исказао свој негативан став према изложби.

*

Продајем пекинезере старе осам недеља, телефон: 218-205.

*

Позив из Атине: Call for participation!

Topic Mediterranean Environment.

Send works before July 15, 82 to:

E.T.S. Arquitectura/Diagonal 649

Barcelona 28 Spain

For the 7th I.A.P.S. (Sofia Martinou)

Works to be shown during the Inter. Architect. Psychology Conference in the workshop

I’ll run on Med. Environment

Participants receive catalogue.

Шаље: Sofia Martinou

Terpsihoris 9

Holargos – Athens

Greece

*

У „Запису“ од Горана Чучковића добијам први, још неповезан и необрезан примерак „Чорбе од мозга“. Нова књига, ново узбуђење али и бриге. Издавач тражи да се ангажујем око продаје!?

„Чорба“ изгледа лепше него што сам и смео да замислим. Корице су коректне; визуелне песме су добро испале сем неколико њих које је можда требало урадити у растеру а не штриху; штампа књиге солидна.

*

„Књиге и нису ништа друго до пишчева лична и породична архива.“

„Што се мене лично тиче, ја у својим прозама срамно лежим на психијатријском отоману и покушавам да кроз речи доспем до својих траума, до извора сопствене анксиозности, загледан у себе.“

(Данило Киш)

*

Пре него што свет. Беше створен. Моја душа. Звезда жарна. Лутала је свемиром. Тишина. Мртва земља Богови мрзовољни. Лирска космогонија. Плашим се. Здробиће нас. Похлепна жудња. За животом. Размичу се простори. У црно гледам. Светлост се помаља.

Четвртак, 20. мај 1982.

Тежак дан. Око 11 сати звао је Јосип Бркић, заменик главног уредника „Ока“. Добио је текст, каже да је превелики за овај број јер имају и одговор В. Радовановића на мој претходни напад. Предлаже три солуције: 1. Да сведем постојећи текст на 8,5 картица и одмах пошаљем за овај број. 2. Одложим објављивање текста за први јунски број и тада га пласирам у целини као одговор Радовановићу. 3. Објавим сада само део текста који се односи на Рошуља и Игрића а остатак у следећој тури полемике.

Нисам се могао одмах одлучити. Договорили смо се да ме позове сутра у 1130 h.

Приступио сам одмах разради прве варијанте. Хтео сам да сведем полемику на 8,5 картица. После више сати рада и откуцаних 5 картица схватио сам да је то немогуће. Онда сам, доста депримиран, узео прве три стране, насловио: „О чопору и фантомима“ и уз мале (козметичке) измене послао увече хитном поштом за Загреб. После толико година у грозничавој напетости, и грчу који је делом био и стваралачки, нисам осећао ни умор, ни болове, ни глад ни жеђ. Време је протекло чудесно брзо, простор је био имагинаран. Осећао сам се тако као да сам био потпуно изван простора притиснут страховитим временским убрзањем.

*

„Основни проблем сваке политичке философије је проблем легитимације власти. Шта нас мотивише да поштујемо наређења? Ово питање има два екстремна одговора, оба неполитична. Први гласи: слушам само она упутства која сматрам добрим, тачније, најбољим. Али то значи: ја уопште не слушам, него допуштам да ме у крајњем случају наговоре или убеде. Било како, чиним само оно што желим, не обазирући се на туђу заповест.

Овај одговор бисмо могли назвати анархистичким. То је неполитичан одговор. Он не зна за проблем легитимације власти. Он не зна за разлику између легитимне и нелегитимне власти, јер је за њега власт као таква нелегитимна. Овај начин мишљења је данас веома распрострањен. За многе је већ сам израз ‘владајући’ израз критике, чак готово погрдна реч. Анархизам постаје политичан када се конституише у покрету, с циљем да укине постојећу власт против воље осталих, и у ту сврху сам покушава да врши власт, чак иако је она по природи својој привремена.

Други неполитичан одговор гласи: Слушам из страха, јер ми ништа друго не преостаје. Штета коју трпим због непослушности увек надмашује штету због послушности. Ово је одговор роба. Ни њега не занима питање легитимације власти. Његова послушност нема везе са одобравањем. Отуда је власт над робовима, како каже Аристотел, супротна политичкој власти.“

(Robert Spaemann: из есеја „Утопија слободе од власти“)

*

Од 1.500 Американаца обухваћених једном анкетом Галуповог института, две трећине је изјавило да верује у загробни живот. Анкета је показала да у неку врсту живота после смрти подједнако верују и млади од 18 година, као и они који су превалили пету деценију, као и то да су жене нешто склоније таквим веровањима него мушкарци.

*

Краће писмо Mattea D’Ambrosija.

*

Културни центар Београда моли Вас да присуствујете отварању изложбе „Гордана Јоцић – цртежи“, понедељак, 24. маја 1982. године у 19 часова. Ликовна галерија – Кнез Михајлова

6.

*

„У једном свету ненадано лишеном илузија и јасноће човек се осећа странцем.“

„Сматрам, дакле, да је смисао живота најпрече питање. Како да се на њега одговори?“

„Остављам Сизифа у подножју планине! Своје бреме се увек налази.“

(Ками)

Петак, 21. мај 1982.

У зоолошком врту Лувен, у близини белгијског града Лијежа, догодила се прошле недеље трагедија у којој је једна посетитељка изгубила живот, а друга се налази у тешком стању. Две несрећне жене су се у том тренутку налазиле на мостићу који је надвисивао јаругу у којој је било 15 лавова, мост је наједном попустио и жене су се нашле у чељустима лавова. Док су чувари стигли, једној жени није било спаса, а друга је извучене са тешким повредама, јер јој је лав откинуо леву ногу.

*

У галерији „Sincron“, Brescia, априла и маја излажу: Luciano Ghersi и Giuliano Giuman.

*

Одлазак до „Дела“ и разговор с Аћином око судбине текстова странаца о сигнализму које „Дело“ треба да објави.

*

„Teatro Contandino“ + Museolaboratorio Expo international of: Mail Art

Subject: „Country Theatre“ sends S.O.S for the Earth

Send your work (drawing, writing, any kind of work) to: „Teatro Contandino Scuola Media ’G. Pascoli“

80033 Cicciano (Napoli) Italia

Last term is 30th June 1982.

*

У прошлој години је у свету забележено 709 терористичких напада, изјавио је директор америчког Одељења за борбу против тероризма Роберт Сејр. Американци чине трећину жртава терористичких напада у прошлој години.

У самим САД, мете терористичких напада су често били страни држављани међу којима и турски и југословенски дипломати, рекао је Сејр. Он је напоменуо да је америчка администрација затражила буџет од петсто милиона долара за борбу против тероризма у 1983. години.

Тероризам, међутим, није поштедео ни друге земље. У 91 земљи у свету забележени су прошле године разни видови насиља, од убистава до отмица авиона, узимања талаца или подметања експлозива, рекао је између осталог амерички функционер.

*

Кретање је промена положаја тела и честице у односу на неки систем током времена.

Кретање сваког тела или честице увек је повезано с кинетичком и потенцијалном енергијом (одатле термин Кинетичка уметност).

*

„Ненаписана песма и даље остаје у власти песника. Међутим оно што је створено одбија да призна свога творца.“ У ову тврдњу Бранка Миљковића уверио сам се више пута.

Субота, 22. мај 1982.

„Британско поморско-десантне снаге искрцале су се јуче ујутру по локалном времену на Фокландска острва. Вест о овом све опаснијем обрту кризе у Јужном Атлантику потврђена је у Лондону и Буенос Ајресу. Инвазија на Фокланде уследила је само неколико часова после саопштења генералног секретара ОУН Переса де Куељара да је његова двонедељна посредничка мисија пропала. На спорним острвима у току су борбе аргентинских и британских снага, док је Порт Стенли под сталном британском ватром с мора и из ваздуха. Извештаји из Лондона и Буенос Ајреса засад су прилично штури, што је наговештај више да се ради о операцијама већих размера. Британија је признала губитак 20 људских живота после пада једног свог хеликоптера. У сукобу око Фокланда, започетом 2. априла, када су се аргентинске трупе искрцале на ова острва, досад је погинуло око 400 аргентинских, и 30-ак британских официра и војника.“

(„Политика“)

*

CELEBRATING THE ARTS

The „umbrella“ movement to launch the idea of a National//International Day to celebrate „The Arts“, a peacetime rally around great achievements and worthwhile traditions, an idea which is likely to stir many creative minds – is looking for your artistic participation to join many others currently working in Great Britain for this first ever „Celebration“ on

June 24. 1982...

Entries due...

June 10th 1982

all media shown

no limits ... no returns

Send works to: Dick Rainer & Robin Crozier. Backhouse Gallery ... Faculty of Art & Design, Sunderland Polytechnic, Backhouse Building, Ryhope Road, SUNDERLAND, Tyne-Wear, England

A catalogue will be sent to all Entrants after being shown in the Backhouse Gallery.

*

„Тамо где је идеологија постала облик притиска владајућих кругова на масе, уметност се јавља као алтернатива, јер и сам њен критички дух тежи за поновним освајањем изгубљеног простора слободе.“

(Палавестра)

*

Мајка Столе увече одлази за Улцињ.

*

Све је ту. Врата тајновите земље. Смук. Рачвастог језика. Питагора са својим посвећеницима.

Сањаш црно сунце. Стршљена светлуцавог. То је живот. У оази. На папирусима. Сакрална идеографија. Велика мајка писма. У твојим венама. Тек. Црвендаћ. Распеван.

Уторак, 25. мај 1982.

Синоћ на отварању изложбе цртежа Гордане Јоцић у галерији Културног центра Београда препуно света. Горданиним радовима комплетно и коначно разочаран. Плашим се, да се ту не ради о некој врсти вешто камуфлираног кича.

*

Адмирал Теренс Лавин, начелник британског одбрамбеног штаба, изјавио је јуче да ће британске снаге после консолидовања мостобрана на источном Фокланду наставити са брзим кретањем. Министар одбране Џон Нот нагласио је, такође, да се неће стати на освојеним положајима док се потпуно не успостави британска контрола над целокупном територијом Фокландских острва.

*

Бивши амерички председник Џими Картер објавиће у новембру књигу „Сачувати поверење – мемоари једног председника“. Књигу штампа издавачко предузеће „Bantam books“ а појавиће се у књижарама САД и Канаде већ 2. новембра. У њој се говори о последњем дану који је Картер провео као председник САД, о часовима уочи ослобађања америчких дипломата заточених у Ирану, о Кемп Дејвиду, о контроли нуклеарног наоружања, и другим проблемима с којима се Картер суочавао у време четворогодишњег председниковања. Књига је настала на основу дневника који је бивши амерички председник помно водио док је био на том положају.

*

Нови број канадског „Parallelogramme-а“ за април и мај.

*

Каталог са изложбе „L’insistenza del segno“ (seconda rassegna di grafica scritturale) која се одржава у teatro CTH у Милану. Изложба ће трајати од 13. маја до 13. јула. излаже 36 учесника из ЧССР, Југославије, ДДР, Пољске и Мађарске. Највише је Југословена. Организатори изложбе: Gianni Rossi и Gio Ferri.

Sempre nell’intento di documentare le „insistenti“ operazioni (internazionali) interdisciplinari di analisi e sintesi segniche – tra grafica e poesia – alla rassegna di quest’anno participano operatori provenienti dalla Cecoslovacchia, DDR, Polonia, Ungheria, Yugoslavia. Alcuni di questi artisti intervengono personalmente per letture e performances. La mostra e gli incontri seno anche l’occasione di un confronto, nell’area della ricerca grafico-verbale, tra „disponibilita segniche“ fortemente centrifughe rispetto ad ambienti culturali dalle ideologie parzialmente comuni. (из каталога изложбе)

Субота, 29. мај 1982.

*

Иранске снаге су, пре неколико дана, у противофанзиви ослободиле Корамшар, луку на реци Шат ел Араб.

*

У новом броју „Ока“ готово смешна одбрана В. Р-а под насловом „Око ВВВ“ и мој текст „О чопору и фантомима“.

*

Американац Tommy Mew излаже „Works on paper“ у Centro lavoro Arte у Милану.

*

Ремек дела немачког експресионизма

Музеј савремене уметности, Београд,

27. мај – 25. јул 1982.

„Експресионизам припада најзначајнијим уметничким епохама овог века у Немачкој. Његов развој од времена оснивања уметничке групе Мост 1905. године обележен је најважнијим примерима при чему се нарочито наглашава уметнички врхунац овог покрета у годинама пред Први светски рат. При томе у средишту стоје уметници групе Мост (Kirchner, Heckel, Schmidt-Rottluff, Nolde, Mueller, Pechstein) који су најснажније покренули развој. Поред њих представљени су најважнијим делима појединци Max Beckmann, Lyonel Feininger, Christian Rohlfs, George Grosz, Otto Dix, Ludwig Meidner, Jacob Steinhardt, Conrad Felixmüller, Otto Freundlich, Erns Fritsch. Поновно оживљавање графичких техника и цртежа у немачкој уметности тога времена представља суштински аспект изложбе.

Изложба обухвата укупно 137 слика, акварела, цртежа и графика, као и документе и књиге из поседа Националне галерије, Графичког кабинета, Уметничке библиотеке, као и Музеја Brücke и Берлинске галерије.

Идеје и рад уметника експресиониста, који су се својим радикалним ставом јасно оградили од појавних форми уметности и друштва свог времена, утицале су на литературу и позориште и дале импулсе настанку филма. Дела ових уметника изазвала су неизбежне сукобе и после 1933. године одбачена су као изопачена. Пратећи програм и каталог отуда покушавају да дају увид у историјску и културну ситуацију у Берлину пред Први светски рат, осветљавају односе између уметничких група, појединаца и књижевника експресионизма, као и значај ратног шока и револуционарних покрета за уметност и културу двадесетих година.“

*

Енглези заузели Дарвин и Гус Грин, два значајна аргентинска упоришта на Фокландским острвима.

*

Кажу да је још Данте сматрао да ће људи остати само фрагменти док их не сједини нека свеобухватна свест.

*

„Дубока атомичност васионе видљиво избија на површину у свакидашњем искуству. Изражена је у капима кише и зрнима песка на обалама. Продужава се у мноштву живих бића и звезда.“

(Тејар де Шарден)

Понедељак, 31. мај 1982.

Припремио сам нову, нешто скраћену верзију ранијег текста „Како одбранити своје дело од (не)културне бирократије“ и заједно с додатком (appendix) послао га „Оку“. Јосипу Бркићу послао сам овог пута још и књигу „Чорба од мозга“.

*

У данашњој „Борби“, приказујући изложбу „ВВВ“, Зоран Маркуш завршава чланак на следећи начин:

„Манифестација ,Вербо-Воко-Визуелно у Југославији’ приређена је без сигнализма и његовог духовног вође Мирољуба Тодоровића, што је свакако недостатак изложбе. Не можемо и нећемо улазити у сукобе који постоје у крилу нове авангарде, али смо мишљења да овакве манифестације једино могу приређивати историчари уметности. На тај закључак упућују и извесни делови уводне студије.“

*

„Глас Америке је основан 1942. године као званична међународна радио станица америчке владе. У почетку је функционисао као скоро засебна установа америчке владе, а сада је део америчке Агенције за међународно комуницирање. Ова Агенција је одговорна за делатности америчке владе у области информација, штампе и културних активности у другим земљама и за интерпретирање америчке спољне политике у иностранству. Глас Америке има укупно 109 предајника у САД и другим земљама са укупном снагом од скоро 22 милиона вати. Емитује 803 часа недељно на 36 језика. У свакој својој емисији Глас Америке настоји да својим слушаоцима пренесе преглед најважнијих међународних вести, догађаје у САД, извештаје о разним видовима америчког друштва и политичке коментаре. Поред сарадника у самом Вашингтону Глас Америке има низ дописника у целом свету. У прикупљању, одабирању и превођењу новинских извештаја из света, Глас Америке настоји да буде тачан, објективан и свеобухватан извор обавештавања за своје слушаоце у иностранству.“

*

Материјали са изложбе „The Place of Arts in Society“ у Galerie im Zwinger (St. Wengel, Западна Немачка).

*

Хороскоп: рибе

„Почињете да схватате да није увек лако проналазити излазе из криза. Ваше расположење било је на минимуму, али се током ове недеље поправља, на вашу радост и радост људи из ваше околине, којима то није промакло“.

*

„Добро је познато да су ауторитарне владе кроз читаву историју најчешће биле антиинтелектуалне – да су биле против критичких интелектуалаца. Интелектуалци нису, по правилу, сарађивали са њима, нити су, по правилу, били у било коме облику у служби силе. Зато се и може рећи да је само једна посебна категорија интелектуалаца подржавала ауторитарне владе и била у служби силе. Будући да она отежава слободну размену идеја, питање је, заправо, колико саму себе негира као категорију интелектуалаца.“

*

Изложба „Сигналистичка истраживања“ у „Срећној галерији“, која је предвиђена за мај месец, одложена за јесен; по речима С. Т-а за септембар.

Уторак, 1. јун 1982.

Британски маринци и падобранске јединице све се више приближавају главном насељу на источном Фокланду, Порт Стенлију.

*

„Три америчка новинара спровела су, недавно, опширну анкету међу познатим научницима. Тема је била – шта се може очекивати у области науке и технике у следећих пола века. Ево једног дела добијених прогноза.

Компјутери ће се користити све више, па ће се начин живота већ у следећој деценији битно изменити. У 1990. години ће, практично, сва привредна делатност бити на ’плећима’ електронске технике. У 2020. години роботи ће бити саставни део свакодневице. Медицина ће, вероватно, у следећих десет година пронаћи лек против гојазности. Између 1993. и 2020. године очекује се лек за очување зуба. Око 2000. године биће могуће лечити све врсте рака. Лек који ће успорити старење биће, кажу, откривен до 2010. тако да ће 2030. године просечан људски век, додају, износити 130. Космонаутика ће у периоду од 1993. до 2030. године толико напредовати да ће на Месецу и у отвореном космосу бити изграђени и посебни центри за дужи боравак људи. До 2010. године спустиће се на Марс први брод са људском посадом. И једна далека прогноза: у 3000. години, већи део човечанства ће живети у космосу, односно – ван Земље.“

*

Enzo Minarelli позива на изложбу:

Субота, 5. јун 1982.

Каталог мејл-арт изложбе са темом „Enlightenment and Depravity in Urban Life“ која је одржана од 13-23. априла 1982. у A. Montgomery Ward Gallery, University of Illinois. Учествовало је много уметника из свих крајева света. Уводни текстови: Steven Balkin „The Show will go on...“ и Buzz Spector „A Forwarding Address: Essay on Mail-Art“.

*

Палестинци у Лондону тешко ранили израелског амбасадора; Израелци одмах потом бомбардовали Бејрут, седиште PLO и палестинске логоре. Први извештаји говоре да је убијено 50 људи а више од 150 рањено.

*

Ко де Јонге позива ме да учествујем у Megaliths Mail-Art пројекту:

*

Увече са женом и дететом путујем у Бијељину.

Понедељак, 7. јун 1982.

Дописница од Зорана Маркуша:

„Драги Мирољубе,

тражим вас већ данима (657-927) али без успеха. Будите добри па ми се јавите (213-078).

Ваш З. М.“

*

У „Омладинским“ се појавио цеп-одговор на карикатуру В. Р-а из прошлог броја. Испало је то и лепа реклама за „Чорбу од мозга“.

*

Израелски тенкови продрли у либанску луку Тир.

Совјетска агенција ТАСС оптужила Израел и САД да су „повели пети рат против Арапа како би физички истребили палестински народ“.

*

Кисела чорба

Процедити супу у којој се кувао јунећи језик и додати на ситне коцке изрезан кромпир, мало першуна, бибера, две кашике сирћета и на крају пола чаше киселе павлаке.

*

На међународном шаховском супертурниру у Торину Љубојевић, сјајно играјући шпанску партију, победио Карпова.

*

Часопис „Verticalismo“ из Катаније (Италија) бр. 21/22, мај 1982, посвећен је Mail-vertical-artu. Објављени су бројни радови аутора из разних земаља, међу њима и једна моја дописница с поруком (печат) THINK ABOUT MAIL-ART, на 14. страни.

*

Писмо Жарка Ђуровића поводом књиге „Чорба од мозга“:

Драги Мирољубе,

Написао сам текст за ’Борбу’ и надам се да ће изићи једне лепе среде, пошто они објављују приказе искључиво средом. За суботњи број није вредело да шаљем, пошто је тамо друг С. Л., а где је он, и сам знаш, тамо ’играју спрејови и остали бидекс фазони’. Овако, текст сам послао онима који нису зловољни и који нису уклањени и интересно усмерени. Књига је изузетно добра. Мислим да је животна и да овај наш свет сагледава из позиција ироничке надмоћи и горке сете. Најважније је да је књига из све зрелијих етапа на твом путу песничког развоја. А ја се томе из свег срца радујем, сада и увек када си ти у питању.

Све најбоље,

Жарко Ђуровић

*

Долазио је Р. С. и донео ми примерак нешто обимнијег рукописа (од оног што сам га зимус имао у рукама), који ће објавити „Народна књига“.

*

Разговор с Маркушем, увече, телефоном.

*

„Не порицати загонетни и обеспокојавајући карактер света!“

„Свет као уметничко дело што само себе рађа.“

(Ниче)

Уторак, 15. јун 1982.

У „Оку“ се појавило отворено писмо Марији Пушић, управници Музеја савремене уметности под насловом „Како одбранити своје дело од (не)културне бирократије“. У истом броју реагује и Денис Пониж са текстом „Логореја око ВВВ“.

*

Аргентинци се предали на Фокландским острвима.

„Председник владе Маргарет Тачер обавестила је вечерас око 22.30 часова чланове Доњег дома да су британске снаге ушле у Порт Стенли, главни град Фокландских острва не наилазећи на отпор аргентинских оружаних снага. Већи део непријатељских војника почео је да предаје оружје, на зградама су се истицале беле заставе, а британским снагама је наређено да не отварају ватру на Аргентинце осим у самоодбрани.

Капитулација аргентинског гарнизона је на видику, само се још не зна под којим и каквим условима, а расплет догађаја почео је да се назире негде око 21 час када је из Буенос Аиреса пренета вест да је командант аргентинског гарнизона на Фокландима генерал Менендес затражио сагласност од своје владе да под часним условима преговара са британским генералом Џереми Мором о прекиду ватре. Сагласност је ускоро стигла из Буенос Аиреса и двојица генерала убрзо су се сагласили и потписали споразум о привременом прекиду ватре који ће трајати до сутра у 14 часова. Примирје долази после 73 дана од искрцавања Аргентинаца на Фокланде. Одмах после споразума аргентински командант је одлетео за Буенос Аирес да обавести генерала Галтијерија и врховну команду о условима обуставе борбе. Ни једна страна за сада не износи никакве појединости о том договору осим што се борбе привремено обустављају. Британски министар Нот је у касним поподневним часовима саопштио да су британске оружане снаге кренуле у завршне операције за ослобађање Порт Стенлија и острва у целини. После изјаве премијера Маргарет Тачер, одушевљено поздрављене у Доњем дому, Британија је затражила безусловну обуставу ватре и повлачење аргентинских трупа јер би само тиме постигла два своја основна циља: повратак суверенитета над Фокландима и ослободила би се терета великог броја аргентинских заробљеника.“

(„Политика“)

*

Још пре десетак дана пристигле су две позивнице за Бијенале у Венецији.

*

Каталог са изложбе Јарослава Супека „Интервенције у багрему“, Лалић, мај 1982.

*

Centro Rosamilia шаље веома леп плакат са изложбе FANTASTIC ART уз истовремени позив за другу изложбу:

Ipotesi per un linguaggio artistico universale

Hypotesis for a Universal Artistic Language

You are invited to take part, with your ideas/plans/proposals/images, in the second show on universal artistic language which will take place at „Centro Documentazione Arti Visive Archivio Rosamilia“, on August 15 1982.

All contributions, which are to reach us within June 30, 1982, will form material for publication. We would like to stress the noncommercial aim of this initiative.

Please use the enclosed sheet for your contribution.

CENTRO DOCUMENTAZIONE / ARTI VISIVE / ARCHIVIO / ROSAMILIA

via C. De Caro 7, 84083 Castel S. Giorgio (Salerno)

Интервенисао сам цртежом и колажом на приложеном картону и сутра шаљем свој прилог.

*

Тражи ме полиција. Неко време се кријем а онда доносим одлуку да сам одем до њих. Зачудо у мом сну велика полицијска зграда налази се негде преко Саве, на Новом Београду. Стара је, оронула и запуштена са великим двориштем препуним затвореника у робијашким оделима. Лутам двориштем и од сумњивих типова, искежених уста са намештеним осмехом тражим да ми покажу пријемно одељење. Коначно га налазим. За разлику од спољњег изгледа зграде, ова просторија, и оно што се дешава у њој више наликује на неку сцену из научнофантастичних филмова.

На широком уздигнутом постољу, направљеном од вишебојног стакла, плексигласа, или кристала, неколико моћних апарата са безброј лампица које светлуцају у полутами. На тим апаратима полунаги мушкарци у лежећем положају са космонаутским шлемовима на глави прикопчани бројним жицама за велики екран. Крај екрана лепе, плавокосе девојке, у купаћим костимима живих боја, замишљено пребирају по диркама (тастатури). Прозивају се људи путем разгласа; једни силазе с постоља, други се пењу да би их прикопчали на апарате. Збуњен сам и преплашен. Прилазим униформисаним полицајцима, правилно распоређеним у свим деловима просторије и кажем своје име. Они ме тупо загледају и одмахују главом. То се понавља више пута. Онда одлучим да се неприметно изгубим.

Среда, 16. јун 1982.

У „Борби“ се појавио први приказ „Чорбе“. Језгровито и информативно пише Жарко Ђуровић.

*

Почеле су утакмице за фудбалско првенство света. Са Виктором читаво поподне, до касно у ноћ, навијам и узбуђујем се посматрајући на ТВ екрану, оно што новинари помало ступидно крстише „најважнијом споредном ствари на свету“.

*

На подводној планини Ампер, западно од Гибралтара, научници са совјетског океанолошког брода „Витез“ направили су снимке на основу којих се могао стећи утисак да се под морем крије нека људска грађевина. То је био нов подстрек за оживљавање приčа о Атлантиди, тајанственој земљи која је нестала под морским таласима негде пре тринаестак хиљада година. „Витез“ се вратио у своју базу, носећи комад камена (базалта од 3,5 кг) који су научници овога пута успели да одломе на подморској планини да би га анализирали.

Легенда о Атлантиди почиње још Платоновим дијалозима „Тимај“ и „Критија“. Позивајући се на породично предање, он је испричао да су његови преци сазнали од египатских свештеника о постојању високо развијене земље у далекој прошлости уништене природном катастрофом. Атланти су – према том предању – знали за писменост, познавали су математику и друге науке.

*

Овогодишњи добитник „Златног венца“ Струшких вечери поезије је Никита Станеску.

*

Израелци освојили читав јужни Либан у покушају да ликвидирају PLO (Палестинску ослободилачку организацију). Тенкови генерала Шарона блокирали Бејрут.

Субота, 19. јун 1982.

Виктор данас пуни седам година.

*

*

Породилиште је у згради која лебди високо изнад земље. До њега се може доћи једино ваздухопловом.

Дочекују ме свечано. Сви су веома узбуђени, готово егзалтирани. Разумем њихово узбуђење. На горњем делу улазних врата те кристалне небеске куле пише крупним словима „Нови човек“„.

И сам сам узбуђен али настојим да то не покажем.

У савршеној тишини воде ме дугим овалним ходницима окупаним ружичастом светлошћу. Под је мекан, угиба се под корацима, као да је сачињен од живе материје. Пре уласка у главну собу преко уста и носа добијам заштитни повез са газом натопљеном опојним мирисом. Бебе-фетуси, не веће од орахове мезгре, леже у малим кристалним витринама. Читава соба испуњена тим витринама наликује на џиновско пчелиње саће. На свакој витрини је број и име бебе исписано златним ћирилским словима.

Понедељак, 21. јун 1982.

Ишао код Бране Милошевића у Рад и разговарао о могућности да објаве књигу Јулијана Корнхаузера „Сигнализам – програм српске експерименталне поезије“. Могућност постоји, обавестити о томе Бисерку Рајчић, преводиоца, која би најесен отишла на детаљнији договор.

*

Италијани ми шаљу на часопис „Сигнал“ обавештење и позивницу на изложбу „La Rivisteria“ (seconda mostra-mercato del periodico di cultura), која се одржава у Милану под покровитељством ломбардијских власти.

*

Код Славка Т. У „Срећној галерији“ изложба уметника фотографије Нагатанија (Nagatani) „Selected Works“ 1976-1981.

*

Грозница око првенства света у фудбалу све се више повећава, посебно после нашег несрећног пораза против Шпаније коме је кумовао пристрасни судија досудивши непостојећи пенал.

Уторак, 22. јун 1982.

Писмо из Јапана с неколико mail-art радова уметника Масамија Акита: „Dear Miroljub Todorovich, i got your address from „Sphinx“ no. 14/15 which I received from... I’m Japanese man making collage, cassette music, called merzbow etc. How about your works?

I would like to hear from you.

Keep in touch, Masami from Tokyo.

*

PLO одбија да положи оружје.

*

Салвадор Дали управо је потписао уговор о организовању антологијске изложбе својих дела која ће бити посвећена Гали, његовој супрузи, моделу и инспирацији. Гала је прошле године преминула у 89. години живота и сахрањена је на породичном имању у малом селу Пубол, где уметник тренутно живи. Дали, који има 78 година и даље слика. Изложба у част Гале биће организована током ове године у Мадриду и Барселони, а на њој ће бити приказана и Далијева платна која се налазе у музејима широм света.

*

Седим у тесном и мрачном предсобљу свог малог стана у Шумицама за великим округлим столом. Покушавам нешто да бацим на папир. Речи, одломци, слике откидају се и нестају; бледе су, апсурдне, неповезане... Од дуготрајног, мучног напора заболи глава.

Кроз кухињски прозор, са терасе, допире граја деце из оближњег парка. То ми одвлачи пажњу, ремети концентрацију, али и умирује. Постаје добар алиби за моју немоћ пред празним папиром.

Сунце је на заласку, спушта се вече. Гласови деце, како тама пада постају све ређи и тиши. Најзад сасвим нестају. У мраку сам, не палим светло. Чекам своју музу.

Среда, 23. јун 1982.

Праве летње врућине. Купио возне карте за Бар (Улцињ), кушет кола; у суботу увече крећем с дететом; Динка долази 3. јула.

*

Поштанска карта шпанског уметника Josea M. De la Pezuela, из Барселоне, који би хтео да сарађује, да га упознам с мојим акцијама, итд.

*

Разговарао с Маркушем да ових дана, пре него што кренем у Улцињ, однесем радове које је одабрао за изложбу у павиљону „Цвијета Зузорић“, пошто се ова изложба отвара 2. јула а ја нећу бити присутан.

*

Израелци кренули у напад и на сиријске снаге које се налазе у Либану.

*

Атентатор на америчког председника Регана, Хинкли, ослобођен као неурачунљив.

*

Британци добили новог принца. Принцеза од Велса, познатија као леди Дајана, родила је здраво мушко дете тешко 3 кг и 217 гр.

*

„Биће. О њему немамо никакве друге представе сем ‘живети’.“ (Ниче)

„Да, човек је свој властити циљ. И он је свој једини циљ.“ (Ками)

„Са чисто позитивистичког гледишта човек је најтајанственији од свих објеката на које је наука наишла, и он је највише збуњује.“ (Тејар де Шарден)

„Ја ћу скинути вео са свих тајни: с тајанствености верских или природних, са смрти, рођења, будућности, прошлости, космогоније, ништавила. Ја сам мајстор у фантазмагоријама.“ (Рембо)

Субота, 26. јун 1982.

Вођа либанске муслиманске левице Валид Џумблат изјавио је да „PLO мора да се одлучи између масовног самоубиства или коначне предаје“. Он, међутим, лично мисли да је са Палестинском ослободилачком армијом готово.

*

Jörg Sonntag из Дрездена шаље ми једну карту са оловком („Pencil-Projekt“) уз речи: „Please take this pencil and make something with him“.

*

Италијани шаљу мали андерграунд часопис „Il Segnale“ anno I, no. 1, април 1982. Садржај: poesia e industria editoriale

- scuola – poesia

- poeti fuori commercio

- segnali

- note critiche

- le riviste

- novita poesia

*

Плакат са mail-art изложбе REVOLUCION (poema colectiva) одржане на Universidad autonoma de puebla у Мексику на којој сам уз бројне уметнике учествовао.

*

Састанак с Радивојем Микићем у Безистану. Скоро двочасован, веома жив и занимљив разговор о структурализму, авангарди, формалистима, руској поезији, Радету Константиновићу, Кодеру, итд. Дао сам му „Чорбу од мозга“ и „Textum“.

*

Вечерас с Виктором путујем у Улцињ.

Недеља, 27. јун 1982. Улцињ

Целу ноћ између суботе и недеље у кушет колима брзог воза Београд-Бар с дететом. Станице, тунели, крекет жаба крај пруге, када воз стане испред затвореног сигнала, месец који се утркује с разбеснелом машином, неспавање, страх да Виктор, који немирно спава, не падне с уског лежаја.

Ујутру у аутобусу од Бара до Улциња млада жена са лепим очима, сетног лика. Упирем поглед час у море час у њу. Обузима ме готово застрашујућа сексуална раздраженост. Док поглед наизглед незаинтересовано и поспано блуди према мору у глави ми се невероватном брзином смењују опсцене слике где је главна јунакиња моја сапутница крупних, осенчених очију. Све постаје неиздржљиво.

Пичка пече шарана,
Курац гледа с’ тавана.
Узе пичка лопату,
Уд’ри курца по врату,
Стаде курац плакати,
А пичка га тјешити:
Шут’, курчићу, не бој се,
Сутра јесте Видовдан,
Ићи ћемо на Пазар,
Купићемо свилен пас,
Завићемо курцу врат!

(Еротска народна песма из Вукове збирке „Црвени бан“)

*

„Секс је у прапочетку језика.“

„Верујем у присну и прастару везу секса и језика.“

„Језик је метафора. Секс је идеална метафора, свакоме јасна.“

(Винавер)

Понедељак, 28. јун 1982. Улцињ

„Ево уредио сам Ти цвеће на најчистијој невиној земљи, око брда Меру (будистичко-ламаистички Олимп), закитио га Сунцем и Месецом, с четири континента. Нека све моје животиње и сви животи буду поново рођени и инкарнирани у виша бића. Јер, пуним срцем приносим ти овај магични круг на Истоку, на Западу, на Југу, Северу. Ом, ах, Хум. Ом, ах, Хум.“

*

Ноћу ме буди олујни ветар без кише. Читав дан потом сунчан и ветровит. Поновни болови у стомаку с јаком исцрпљеношћу.

Размишљам о могућности рада овде у Улцињу. Могло би се издржати и добро радити до два месеца на поезији и фрагментима о сигнализму. После тога прекид (повратак у Београд 15 до 30 дана), па поновна изолација и рад. Мислим да би то дало изузетне резултате, у поезији посебно. Радни месеци од 1. маја до 30. октобра.

*

– Шта мислите о томе да у свемир преселимо сву индустрију, а да Земљу вратимо природној дивљини?

Артур Кларк: Верујем да би многе гране тешке индустрије и других производних система могле бити пресељене у свемир; предлажем на планету Меркур, где постоји потребна енергија (сунчева!) и вероватно сви потребни тешки метали. Било би ми жао да се за то употреби Месец. Волео бих да се сачува његова пустош. (...)

– Какве би последице по вашем мишљењу, могло имати сазнање да смо, ипак, сами у свемиру?

А. Кларк: Најпре, никад нећемо моћи бити сасвим сигурни јесмо ли сами или нисмо, јер је свемир толико велик, да бисмо га могли истраживати сто милиона година и да при томе не откријемо никога, а да ипак не будемо сасвим сигурни да се иза првог брежуљка не крије неко разумно биће. Хоћу рећи да би нам се у току идућих сто милиона година могло чинити како је све сигурније да осим нас нема никога у свемиру и да баш на најближем Марсу, који смо посетили само у два кратка наврата, и том приликом се уверили да тамо нема трага животу у најосновнијем облику ипак нађемо интелигентна бића.“

*

Положај уметности у нашем времену све је ближи оном положају који има наука. Према Абрахаму Молу (Абрахам Молес), научник и уметник почињу од сада да играју исту, или сличну улогу у савременој цивилизацији, а то је остваривати „квантитет битне оригиналности, дозу субверзије а тиме и упитности, што је неопходно потребно за напредак друштва“.

Уторак, 29. јун 1982. Улцињ

„Што пропустимо данас, чека нас сутра уз много већу цену.“ Једна од мудролија изговорена трећег дана рада на 12. конгресу СКЈ.

Са истог места, исте говорнице, Оскар Давичо о „србијанској литератури“:

„Ја сам у Сарајеву на 8. Конгресу СК БиХ говорио и остао сам Шапчанин, Мачванин, Србијанац. Говорио сам о проблемима који су мени блиски, о извесним проблемима наше литературе, србијанске литературе, ако хоћете, који су мени необични, неприхватљиви. О извесним појавама које су мени неприхватљиве. Рекао сам шта мислим дајући за право свима да кажу и они шта мисле. Ја никог нисам ухапсио, никог нисам терао на робију, итд.

Међутим, реакција је таква да ми нико не замера оно што сам рекао, него ми замера због места одакле сам то рекао, као да не живимо у једној земљи, другови и другарице. Као да ја не могу да говорим о проблемима који су моји проблеми и да не говорим својој партији с којом сам навикао да будем на ти, да будем друг њен, ја сам њој одан већ педесет година и више. Зар ја не могу да говорим о томе свему што мене мучи у литератури, у вези са литературом и што видим као један отворен проблем који нагриза односе код нас, и из Сарајева, иако је реч о србијанској литератури. Уосталом, то су проблеми о којима ја говорим већ тридесет година.“

*

Према новим подацима, у рату између Израелаца и Палестинаца погинуло је и рањено 35.000 док је око милион људи остало без крова над главом.

*

Ројтер јавља да PLO пристаје да положи оружје либанској армији и повуче око 5.000 бораца из Бејрута. Израелци би се заузврат делимично повукли, а Палестинци би се евакуисали, не путем за Дамаск, већ бродовима.

*

У Белфасту после снажне експлозије оштећено око триста кућа. Не зна се још ко је извршио ово терористичко дело, да ли проирски католички екстремни националисти или пробритански терористи.

*

На прузи Рим – Анкона, у близини Фабриана, ових дана је више часова био заустављен саобраћај због огромне гомиле гусенице која се нашла на шинама. Ова гомила је била дуга око три километра и широка око десет метара, а зауставила је брзи воз на отвореној прузи, више од два сата. Гусенице су измилеле због суше и у потрази за храном готово опустошиле шуме и поља у централној Италији.

*

*

„Постоје разни начини да се заспи. Пробајте овај: Легните на леђа, затворите очи, опустите руке поред себе, удаљивши их мало од тела, врхове стопала окрените устрану и олабавите мишиће. Потрудите се да се потпуно искључите из свега што вас окружује, да не мислите ни на шта и да створите у свести осећај бестежинског стања свога тела. Дишите дубоко, равномерно и мирно.“

*

„Ако је, ради развоја производних материјалних снага, револуција приморана да изгради социјалистички режим централног планирања, за интелектуално стваралаштво она мора од самог почетка установити и осигурати анархистички режим индивидуалне слободе. Никакав ауторитет, никакво ограничење, ни најмањи траг командовања.“

(из заједничког манифеста Лава Троцког и Андре Бретона: „За независну револуционарну уметност“, 1938. год.)

*

Анархизам је у основи сваке авангарде, експерименталне, истраживачке уметности. Склон сам да поставим тезу да без духа анархизма, у нашем и будућим временима, неће бити велике уметности. Анархистички крик за тоталном слободом за сада је, изгледа, могућ само у уметности. Сан о апсолутној слободи сан је и апејронизма – космичког анархизма који је садржан у сигналистичкој теорији и пракси. Уметност ослобођена свега што је гуши, спутава, посебно смртног отрова свих могућих идеологија, уметност окренута ка космичком лику човека, његовим будућим победама и поразима са избрисаним границама између живљења, стварања, истраживања.

Апејрон – стваралачки хаос – као принцип непрестане (перманентне) духовне и језичке субверзије којом ће се увек, са истоветном жестином и упорношћу, одсецати глава големе хидре уметничких конвенција.

Среда, 30. јун 1982.

РЕПРЕСИЈА И УМЕТНОСТ

(из текста др Ивана Јанковића, „Политика“)

„У нашој штампи говори се о кривичној репресији уметничких дела и о притисцима на суд који се наводно врше у јавности. Први проблем је често постављан у облику питања: може ли суд да суди уметничким делима? Боље би било питати: (1) могу ли се – и која – кривична дела извршити путем уметничких творевина и (2) ако је то могуће, да ли је друштвено оправдано да се уметници подвргну кривичној репресији због тако извршених кривичних дела?

Кривично дело је људско понашање које је забрањено законом и које је друштвено опасно, тј. које угрожава или повређује одређене друштвене вредности. Људско понашање чини радњу кривичног дела. Свако људско понашање, с изузетком мишљења, и невољних кретњи, може представљати радњу кривичног дела. Дакле, говорење, писање, певање, сликање, итд. јесу средства подобна за извршење деликта. Штавише, има деликата који се могу извршити само речју, сликом, звуком, или другим симболом. Такви су на пример увреда (чл. 93 КЗ СРС), повреда угледа СФРЈ (чл. 157 КЗ СФРЈ) и непријатељска пропаганда (чл. 133 КЗ СФРЈ); управо је звог ових последњих недавно суђено неким југословенским уметницима а та суђења су очигледно послужила као повод за текуће полемике у штампи.

Говорење, писање, сликање, итд. су основна средства општења међу људима, али су исто тако и специфична средства уметничког изражавања. Да ли законодавац и суд, када одлучују о ограничавању слободе изражавања, треба да праве разлику између исказа учињених у свакодневном људском општењу и исказа садржаних у уметничком делу? Питање је релевантно зато што уметност и слобода уметничког стварања представљају посебне друштвене вредности; њихово ограничавање се мора оправдати позивањем на добре последице које из њега произлазе. Наравно, слобода сваког, а не само уметничког изражавања представља друштвену вредност и треба да ужива правну заштиту али је лакше наћи оправдање за ограничавање појединца у свакодневном животу него за ограничавање уметничког стварања.“

Наш законодавац, каже даље др Јанковић, предвиђа посебне казнене мере када се ради о повреди угледа државе, њених највиших органа и представника тих органа. По закону се има казнити свако ко то изложи порузи, па и када је то учињено у уметнички вредном делу и без намере омаловажавања. Овде, дакле, законодавац држи да је углед државе вредност претежнија од слободе уметничког стварања. Међутим, овај став садржи једну озбиљну противуречност: у савременом свету, држава која ограничава слободу уметничког стварања – без обзира на разлоге – сама шкоди свом угледу, и то теже него песник који је извргава порузи. Јер, углед државе више зависи од онога што она чини или не чини, а мање од онога што песници говоре о њој.

Има и других разлога због којих је гоњење уметника за повреду угледа државе неопортуно. Прво, ако уметник заиста вређа углед државе, он то чини увијено, путем алузија. Алузија је, међутим, незгодна ствар: онај ко себе препозна у предмету алузије самим тим делимично признаје и њену оправданост, или бар заснованост. Зато мудар државник никада неће гонити песника: он просто не види како би и зашто песник могао мислити на њега. Друго, песник може тврдити да је мислио само добро, а тужилац у његовој мисли види само зло: нека су проклети они који зло мисле. Уопште, тужиоци и судови који се упуштају у расветљавање и тумачење песничких метафора – раде ћорав посао.

Репресија уметничких дела је посебан вид проблема вербалних деликата у кривичном праву. У праву је свако мишљење дозвољено, али је изражавање појединих мишљења забрањено. Немогуће је силом сузбијати мисаоне процесе. Али, исто је тако узалудно спречавати људе који су сопственим мишљењем дошли до одређених ставова и сазнања да то саопште другима, као што сведочи прича о цару Трајану и његовим козјим ушима. Југословенско право познаје деликт непријатељске пропаганде, који се састоји у ‘злонамерном и неистинитом приказивању друштвено-политичких прилика у земљи’. Приказивање и анализирање друштвено-политичких прилика су саставни део сваког политичког мишљења и деловања, онога што ми свакодневно чинимо и треба да чинимо. Тешко је рећи када се друштвено-политичке прилике, с обзиром на њихову велику сложеност, приказују ‘истинито’ а када не; што се тиче ’зле намере’, њу је лакше приписати него доказати. Инкриминишући било које – па и наизглед неистинито и злонамерно – приказивање друштвене стварности, законодавац онемогућује потпуно слободну расправу о тешкоћама у којима се земља налази, па тиме отежава изналажење начина за њихово решавање. Због тога је у општем интересу, а не само у интересу слободе уметничког стварања, да се политичка вербална кривична дела укину.“

*

Немогућност да се ишта озбиљније уради на литерарном плану, за ових 20-30 дана док сам с немирним и радозналим дететом, пуним необичних често и несувислих питања и захтева на које треба одговарати или се узалудно нервирати. Простор гарсоњере (28 м2) онемогућава било какву изолацију, могућност да се украде један – два сата за какву-такву концентрацију и рад.

*

Кабала – тајна наука древних Хебреја.

„Кабала је филозофски поглед који од давнина настоји да одговори на човекова вечна питања о сопственом постојању, о пореклу и природи свемира, као и о крајњој судбини целокупног човечанства.“ (Из једне рекламе)

*

Некадашњи шеф Пентагона Шлезингер изјавио је једном приликом како Сједињеним Државама не прети највећа опасност од атомског оружја, већ – од слободног времена! Своју наизглед апсурдну тврдњу Шлезингер је објаснио речима: „Американци напросто нису у стању да поднесу све већи терет свог слободног времена.“

Велики хуманиста и филозоф Бертранд Расел тврдио је следеће: „Кад једно друштво постане друштво

слободног времена, оно ће тада моћи да достигне највиши ступањ свог културног развитка.“

Очигледно је, по овим изјавама, да ће у светским размерама питање слободног времена бити једно од великих питања блиске будућности.

*

Сваки се песнички модел после извесног времена (употребе и злоупотребе) естетски истроши, испразни. Долазимо до оне тачке када песник по моделу-машини може савршено да репродукује један одређени поетски говор. Након тога у стваралачком бићу „правог песника“ јавиће се отпори према овом већ институционализованом говору и несавладива жудња да се он порекне, уништи и на његовим рушевинама изгради нова, другачија поезија. Где су границе оваквих радикалних ломова у људској свести? Колико једно стваралачко биће ма како било отворено према временским и цивилизацијским радикализмима, може издржати такве шокове?

Четвртак, 1. јул 1982. Улцињ

Путовање до Бара и натраг аутобусом, по звезди која бездушно пржи, да мајци резервишем место у возу; одлази кући у суботу.

*

PLO, како се већ три дана понавља жели да одржи политички и симболично војни статус и да осигура правни положај делу палестинског народа који је у Либану нашао дом и који жели ту да остане.

Израелска влада се данас окупља на специјалној седници, у знак да се напад њене армије на Бејрут приближава. Нова појачања инвазионој армији око Бејрута непрекидно стижу. Пред данашњу седницу Бегин је рекао: „Палестинци морају да оду или ће бити евакуисани.

То је ствар од дан-два“.

Синоћ у Кнесету, на крају осмочасовне дебате, израелски премијер је рекао да је влада „спремна да терористима остави лично оружје. Ништа и нико им више не може помоћи. Они морају да оду. Ми, пак, не желимо да их понижавамо“, додао је Бегин.

*

Индијски рибари „упецали“ су и довукли до копна неидентификовану морску неман, која је личила на слона и била је тешка пет тона. Загонетна животиња ухваћена је у водама Бенгалског залива на око 250 км од Мадраса. Имала је очи, уши и уста врло сличне слону али без сурле. Међутим, димензије нечег што би требало да изгледа као реп су запањујуће јер тај „реп“ био је дуг девет метара а пречник му је био пет метара.

*

Обављена истраживања совјетских геронтолога у Грузији показала су да старци изнад сто година којих у овој републици има више од две хиљаде, једу умерено, а да је калорична вредност њихових оброка обично испод препоручиване. Они се углавном хране биљном храном. Једу само кувано месо – пилетину и говедину, а само ретко овчетину. Свеже воће и поврће, зелен и суви зачини богати витамином Ц обавезно су заступљени у њиховој исхрани у свако доба године. Стогодишњаци једу мало шећера и много меда. Стална потрошња млека, сира, поврћа и воћа ствара природну одбрану против склерозе.

*

Океан (грч. Океанос, лат. Oceanus) – син бога неба Урана и мајке земље Геје, најстарији од Титана.

Био је бог бесконачних и бескрајно дубоких вода што су окруживале земљу, запљускујући је, према античким представама, попут реке без обала. У бурне догађаје света митова Океан се умешао само једном, али веома делотворно: помогао је Зевсу у борби против титана Крона и омогућио му да победи и прогласи себе највишим богом. Под Зевсовом владавином живео је мирно и спокојно, далеко од света. Уживао је поштовање свих богова иако није долазио на њихове скупштине.

*

Да ли је могуће науку до краја и без резерви прихватити као језик у чијој се структури огледа устројство света?

*

NASA је планирала да истраживање планете Јупитер, започето мисијом Војаџер I и II, настави пројектом Галилеј, који би кренуо 1985, а до сусрета с Јупитером дошло би 1989. године. Летелица би се састојала од два дела, од којих би један кружио на орбити у атмосфери џиновске планете, док би други био избачен ка планети како би могао још непосредније да је истражује.

*

Спаљујем своје тело. На језерској земљи. Дурмитор гута. Остатке мојих снова. У песму сам се преселио. Зрно небеског грозда. Хлеб насушни. Улови моју сен. Међ ровцима. Међ кртицама. У лесковој дубрави. Нову песму. Певам.

Петак, 2. јул 1982. Улцињ

На најновијој, 14. седници Управног одбора Задужбине Иве Андрића, одржаној у Београду, осим извештаја о раду у првом полугодишту ове године и разматрања рада Центра за документацију, посебна пажња посвећена је програму за обележавање деведесетогодишњице Андрићевог рођења. Разговарало се, такође, и о раду на обради личног фонда нашег нобеловца, који чини његова обимна преписка писана на свим европским језицима, недешифровани рукописи, лична документа и друго, на основу чега би се израдио одговарајући регистар и добио прави увид у ову значајну грађу.

*

„Силе које владају телима, су савршено непознате.“

(Дејвид Хјум, 1739.)

*

*

Прочитао сам скоро негде да песништво као несумњиви део човековог бића и духа, а истовремено, можда, и најсуштаственији израз његовог мишљења и стварања, у досадашњој мукотрпној фази проширивања свести и освајања ове планете, мора да стреми нечем вишем, „да оно није само сврха“ већ и средство за достизање нама још далеког и непознатог циља.

*

Вечерас се у Београду у павиљону „Цвијета Зузорић“ отвара изложба Зорана Маркуша „Избор 1982.“

*

Аутомобили и неуморни улцињски ћукови, са околних брда, у врелој јулској ноћи.

Субота, 3. јул 1982. Улцињ

„Да ли долази депресивно доба?“, пита се др Н. Сарторијус експерт Светске здравствене организације на семинару одржаном јуна ове године у нашој земљи у организацији Института за психијатрију. Према његовим речима живот ће трајати све дуже, број оболелих од тежих телесних болести које често иду са реактивним депресивним синдромом биће све већи, тако да се у будућности може очекивати епидемија депресије.

Како разликовати песимизам, као животни стил, од депресије, питали су се неки психијатри на овом семинару у својим рефератима. Песимизам је последица нарцисистички грађене личности, која себи и другима поставља превелике захтеве, те кроз механизам пројективне идентификације, када ти захтеви нису испуњени, долази до сазнања да је све бесмислено. Споменувши Шопенхауера и Камија, ови психијатри су предложили Франклову лоботерапију као један од начина да се неутралише егзистенцијална празнина.

Неколико учесника семинара трагало је за елементима депресије у уметности: Никола Милошевић је говорио о Стриндбергу и Црњанском (мада су неки психијатри одмах нагласили да њихове болести припадају схизофренији). Анализом ликовног стваралаштва болесника, као и живота Јована Бијелића, показало се да и слика може бити помоћно дијагностичко средство у трагању за депресијом. На семинару је дата и занимљива теза о креативној снази стрепње, посматрајући је од Кјеркегора до Сартра – као последице могућности избора у свету, који нисмо сами желели.

*

Холандски новинар и писац Нико Рост заточеник нацистичког конц. логора Дахау, успео је да од 10. јуна 1944. године, до тренутка ослобођења логора, готово свакодневно бележи све што је видео, доживео и мислио. Овај његов дневник касније је објављен под насловом „Гете у Дахауу“.

*

„Природа је сплет догађаја, који не личи на цветни ћилим у времену, већ је изаткан између свих делова света; а ми смо међу тим деловима.“

*

„Педесетогодишњи пензионер жели упознати, ради брака, жену до 50 година. Шифра ’крупнија’.“

*

Кинески научници пронашли су рецепт за „напитак младости“ који су користили кинески цареви у настојању да упркос годинама очувају своју младалачку свежину. Како је изјавио шеф института за традиционалну медицину у Хонгчоу, Ксенг Генг-Шенг, особе које су испробале овај лек тврде да су се после његовог коришћења осећале десет година млађе. „Напитак младости“ је испробан и на неколико хиљада лабораторијских животиња и утврђено је да он не изазива никакве нежељене ефекте. Основни састојак овог лека је корен ginsenga.

*

По Хумболту језик је спиритуалистичко-креативан чин.

*

Зидови и зодијаци. Заборављене речи. Потећи ће плодови. Мркне дан. Поворке поражених. Тренутак. Одударање. Где је паучина? Жубор мора. У стиху. На цртежу. Иза сунца. Цвет. Зелено ограшје. У отвореним устима. Гусеница. Звезда.

Понедељак, 5. јул 1982. Улцињ

После осмодневног кружења око Земље, амерички васионски брод се данас спустио на аеродром у пустињи Мохаве, у федералној држави Калифорнији. Пробни лет „Колумбије“ извели су астронаути Метингл и Хатсфилд и извршили последња испитивања функционисања летелице као и друге експерименте.

„Колумбија“ је носила тајни товар војне природе који је, како се претпоставља, садржавао специјалне инструменте.

Када се на јесен отвори саобраћај са васионом, сваки трећи лет „спејс шатла“ имаће војне задатке, уз главну дужност ношења и постављања сателита у орбиту око Земље и њиховог враћања.

*

Израелци одбили сваки предлог који садржи задржавање било каквог политичког, организационог или макар симболичног присуства PLO у Либану.

*

Говор је слика свемира.

*

Из једног америчког специјализованог института за производњу обогаћеног уранијума, за потребе америчке морнарице, нестала је ових дана 9 кг тешка бомба с атомским пуњењем.

*

У Улцињу су почеле паклене врућине које се на срећу не осећају много у овом малом и пријатном стану.

*

Танзанија је предузела масовну кампању за заштиту преосталих носорога од зверокрадица, који се богате продајући рог ове животиње за скупе паре.

Верује се, наиме, да рог има дејство афродизијака, па су због тога носорози у Танзанији готово истребљени.

*

потписник на меници – чувени – словеначки песник

врста благе казне – улога у позоришном комаду

везник – папагај

књижевни састав – водопад

ситније листопадно дрво – староиндијски врховни бог

памучна тканина – хармонија

држава у Азији – удружење спортских риболоваца

јако алкохолно пиће – пипак код пужа

становник Тиране – знак за цезијум

*

„Мишљење је потреба.“

(Витгенштајн)

*

„Мишљење је потпуно метафорично. Спајање аналогијом је његов саставни закон или принцип, његова узрочна веза, док само мишљење произилази једино из случајног контекста, у коме, на пример, један знак заузима место једне величине. Мислити о нечему, значи прихватити то као део неке врсте (као такво и такво), а то ’као’ уноси (отворено или прикривено) аналогију, паралелу, метафорички захват, основу или потез, помоћу којих се мишљење једино одржава. Оно се неће одржати ако не постоји нешто што ће га подстицати, јер мишљење о томе је оно што га вуче, привлачење сличности.“

(И. А. Ричардс)

Уторак, 6. јул 1982. Улцињ

Проблем изгнанства, не само оног спољњег, очигледног, већ и оног унутарњег, бекства од сама себе. По Џојсу питање изгнанства је питање тишине и вештине.

*

Сваки текст постаје за мене естетски (књижевно) релевантан када га уведем у фокус литературе, на било који начин, као део или засебну целину, када га извучем из његовог дотадашњег „природног“ контекста уклопим у нову целину или уз извесна дотеривања, или чак без њих, означим као готову, структурирану књижевну творевину.

Овакав стваралачки метод, који је по мом мишљењу, ипак, нешто много више од самог геста проналажења, издвајања и означавања, (што значи да се не може идентификовати у потпуности с Дишановим редимејдима), практикујем већ двадесетак година и први пут сам га применио стварајући неке од својих сцијентистичких песама.

Искуства везана за овај истраживачки рад, која нису била искључиво литерарна већ знатно шира, што је и подразумевало залажење у, с уметничке стране потпуно неиспитане пределе егзактних наука, омогућују ми да се не сложим с познатим концептуалним уметником Дагласом Хјублером када тврди да предмети, речи и дела „постоје без ’значења’ и не наводе на значење чак и ако се појављују у једном специфичном уметничком контексту“. Напротив, свака реч, предмет, дело, део дела има своје значење и добија нова, другачија, шира значења, изазива живе спектре асоцијација ако их премештамо из једне средине у другу, из једног контекста у други. То посебно долази до изражаја када речи, предмете и дела стављамо у контекст који смо означили као уметнички. У свакој средини под директним притиском естетске тензије најширег дијапазона и зрачења, од осведочено уметничког до антиуметничког, они најмање могу остати „општи и неутрални“.

*

Совјетски космонаути Березовој и Лебедов, становници орбиталне станице Саљут 7 Сојуз т5, добили су прве плодове у свом космичком врту – пера црног лука, који су сами засадили кад су пре три недеље стигли у васиону.

На примеру црног лука, а од цвећа орхидеје, већ је установљено да разно растиње може да се одржи и даје плодове и у космичким условима, укључујући бестежинско стање, мада само до одређених граница. Орхидеја, која је пренета на васионску станицу у цвету, на пример, није најбоље прошла. Цветови су убрзо опали, али је биљка наставила да живи још неко време. Што се црног лука тиче, космонаути су јавили да није изгубио укус.

Врт на орбиталној станици чини неколико кутија-контејнера са вештачком земљом, која се по минералном саставу не разликује од минералног састава тла на Земљи. Посебни апарати обезбеђују биљкама влагу, ваздух и „сунчево“ светло. Космонаути се припремају да посаде бор и лан.

Научници, међутим, кажу да је најважније у овим истраживањима видети да ли у васионским условима успевају шаргарепа, ротквице, першун и лук – како би космонаути имали свеже поврће. Васионски програм предвиђа, наиме, орбиталне станице са бројним људским посадама које би у космосу боравиле више месеци.

*

Израелски премијер Бегин је претпрошле ноћи поновио да његова влада неће „толерисати присуство иједног палестинског герилца у Либану“.

„Дали смо им све погодности да напусте Бејрут и Либан. Ми их уопште не понижавамо. Рекли смо им да чак могу да понесу собом и своје лично оружје. Али, ниједног терористе више неће бити у Либану, јер Либан је на нашем прагу.“

*

Према најновијој дијагнози, Наполеон није отрован арсеником већ је патио од синдрома Золингер-Елисон, обољења ендокриних жлезда чије су последице биле такве да је бивши цар почео да се претвара у жену. Ову дијагнозу изнео је др Роберт Гринблат, амерички стручњак за ендокрини систем, односно жлезде произвођаче хормона које, између осталог, контролишу и пол људи.

То би објаснило, каже Гринблат, Наполеонову летаргију и проблеме које је имао приликом мокрења у време опсаде Москве, отицању ногу пре почетка Бородинске битке, жестоке болове у стомаку код Дрездена, као и исцрпљеност и болове код Лајпцига. Поспаност, болови и тегобе при мокрењу, допринели су, без сумње, његовој индолентности и недостатку иницијативе код Ватерлоа.

Постојањем овог синдрома др Гринбалт објашњава гојазност, скоро женске облине и постепена атрофија гениталија, која се код Наполеона испољила када му је било само четрдесет година.

Приликом обдукције Наполеоновог тела утврђено је само присуство чира и неких чврстих елемената у бешици. Мада су постојали извесни докази обољења ендокриног система, тачна дијагноза није могла бити постављена јер се тада веома мало знало о жлездама.

Ипак, лекари су забележили да је Наполеоново тело прекривено површинском наслагом масноће, да су му кукови широки, рамена узана, кожа бела и нежна, шаке и стопала изузетно малих димензија.

Среда, 7. јул 1982. Улцињ

„За педесет година, ако моја концепција уметности буде постојала, то ће бити само у активностима живих уметника, а укус који будем показао у успостављању изложбе биће ’датиран’ и застарео.“

(Џозеф Косут, 1969. год.)

*

Токови ослобођених речи, слика, појмова, који се преплићу, или додирују својим асоцијативним нитима, стварајући тако једну отворену и крхку мрежу стално променљивих значења.

*

Арес – бог јаросног рата, ратног убијања и крваве борбе на бојном пољу. Волео је рат ради рата, клање ради клања. Радовао га је ратни урлик, бојна врева, звекет оружја и мирис крви. Мрзео је сваки поредак који је спречавао да се рат распламса. Помагао је сваког ко је био спреман да наруши мир.

*

„Песник Чарлс Симић, некадашњи немирни дечак из Палилуле, данас је међу најистакнутијим америчким песницима. Својом поезијом духовитом, непосредном и јасном, освојио је читаоце и многобројне награде: Америчке академије уметности и књижевности, Едгара Алана Поа, ПЕНа за преводе, Гугенхајмове фондације, Америчког удружења поезије за најбољу збирку песама у 1980. и друге.“

(Политика)

*

*

Светлост ти се. На лицу. Гаси. Молитва источника. Уз грану маслиновог стабла. Сенка човекова. Ловац и његов плен. На видику. Бели анђео. У јесењој свежини. Чујем. Хук водопада. Дечака са плавом свиралом. На уснама. У сумрак. Поново ти кажем. Уска су врата смрти. Сан је на почетку.

Субота, 10. јул 1982. Улцињ

Иран врши мобилизацију свих војних обвезника старих 20-25 година. Из Техерана је саопштено да ће Иранци покушати да пређу на ирачку територију у ноћи између 12. и 13. јула. Те ноћи је, према исламској религији, Алах пророку Мухамеду дао свету књигу Коран. Врхунски теолози тумаче да војска баш у тој ноћи има највеће шансе за успех и позивају иранске војнике да занемаре рамазански пост и молитве.

*

„Домаћица из унутрашњости пише: Живим на селу и већ сам трећу годину у браку, али још нисам остала у другом стању. Напомињем да имам 25 година и да сам здрава. Менструација ми је неуредна, оскудна, често јако болна и траје два-три дана. Била сам на испитивању и речено ми је да би требало да узимам таблете за стимулисање јајника. Молим вас да ми кажете како се зову и примењују те таблете.

Одговор: Таблете које служе за стимулисање овулације, односно стварање зреле јајне ћелије у јајнику, називају се „Clomid“. Оне се користе у одређеном ритму, тј. почев од петог дана од почетка менструалног одлива и то пет дана узастопце, два пута по једна таблета дневно. Могу их узимати само оне особе које су претходно детаљно испитане, нарочито имајући у виду снимак жлезде хипофизе (боље речено „турског седла“ где је та жлезда смештена).

Механизам деловања таблета је, просто речено, у томе што стимулишу јајнике на избацивање зреле јајне ћелије. Потребно је нагласити да се може некада догодити да се ослободе две или више ћелија и да оне буду оплођене. На тај начин долази до близаначке трудноће или рађања тројки, четворки, итд; што последњих година није реткост.“

*

„Вековима смо сваљивали кривицу и одговорност за све наше поразе и неуспехе само на друге. Сада знамо, барем неки међу нама, они најдалековидији, да смо узрочници свих наших лоших тренутака, колебања, пораза и сломова у прошлости – само ми сами... Пошто су страх и слуганство усађени дубоко у нашу националну и људску душу. Зато је сва наша национална бит прожета страхом и слуганством. (...)

Да ли уопште верујемо у Уједињену Словенију? (...)

Катастрофа коју смо доживели године 1918. када је словеначки народ на подсмех самоопредељења народа сурово и цинички рашчетворен између Аустрије, Италије, Мађарске и Велике Србије (...)“

(из текста словеначког културног радника Бојана Штиха)

*

„Жуљевитост, компликована болним пукотинама на табанима, неретко изазива знатне неугодности. Осим тога, у пукотине лако продиру разни микроорганизми, који су у стању да изазову и рожасто запаљење и обољења вена на ногама као и друге болести. Приликом постојања на стопалима, са присуством болних пукотина, треба узети комотну обућу и обратити се дерматологу ради добијања одговарајуће помоћи.“

*

Немогућност да се било шта на књижевном плану уради. После две недеље проведене на мору општа опуштеност, ленчарење, али како осећам уз малу унутарњу панику која се испољава облапорним гутањем свих врста дневних листова, ревијалне штампе и забавне, односно лаке литературе.

Уторак, 13. јул 1982. Улцињ

У недељу, 11. јула, у 22.30 часова преминуо је у Београду Меша Селимовић. Више од седам година боловао је писац Дервиша и смрти. Откако је 1974. године пренет на ВМА, због излива крви у мозак, живео је у свом стану код Јованове пијаце, и ту је и умро – у сну. Гледао је телевизијски пренос финала светског првенства Италија – Западна Немачка и заспао.

Давно, пре једне деценије упитан – мири ли се са смрћу? – казао је:

„Бесмислено је размишљати о нечем што се не може измијенити. Ја не мислим о томе. у томе је доста и ислам утицао на мене. У исламу не постоји ни култ смрти, ни страх од смрти. Смрт ми је мрска, али се не бојим.“

*

Претећи летови израелских фантома изнад Бејрута.

Четвртак, 15. јул 1982. Улцињ

Познати шпански сликар Хуан Миро, који има 89 година, ових дана је успешно оперисан од катаракта оба ока. Миро је изјавио да једва чека да поново слика. Сликање му је било ускраћено више од три месеца, јер је због болести скоро ослепео.

*

„Већ два месеца очекивана, а последњег дана и јавно наговештавана офанзива иранских оружаних снага на ирачки град Басру, и на богате изворе нафте око њега, почела је синоћ, дан касније него што се очекивало. Званични коминике здружених команди иранске армије и Револуционарне гарде, објављен је јутрос рано, али су касније изостале уобичајене учестале информације о напредовању иранских оружаних снага.

Званични коминике каже да је циљ офанзиве, назване по месецу поста ’Рамазан’, да обезбеди одбрану исламских (иранских) земаља и да спречи ирачку агресију и ’агресију других америчких лакеја’.“

(Танјуг)

*

У складу с одлуком највишег извршног органа партије у Румунији је детаљно разрађен и ових дана објављен „Програм научне исхране“ становника према узрасту, полу, стању здравља и занимању. Концепцију за нов начин исхране дала је комунистичка партија која уједно препоручује Румунима да 30% следовања хране поједу за доручак, половину за ручак а остатак за вечеру.

*

„Међу прве бриге по доласку у камп треба да буде и изградња нужника, уколико он не постоји. Он се не гради изнад шатора нити изнад места одакле узимамо воду, већ на подаљем месту од кампа како ветар не би доносио непријатне мирисе. Пут до нужника треба очистити и утабати, како би се могла контролисати чистоћа трагова.

Сам нужник треба да је јама-ров око 50 цм широк и око 70 цм дубок са видљивим местима за чучање или седење преко греде. Ту треба да је и посуда са кречом, као и ашовчић за покривање измета. Ако постоји могућност изградите два (мушкарци, жене), оградите га и начините неку надстрешницу.

О последицама које би могле настати ако се не пази на хигијену – није потребно говорити.“

Субота, 17. јули 1982. Улцињ

Ирак зауставио непријатеља и најављује контраофанзиву.

*

Расте цена злата.

*

На заседању ЦК Пољске уједињене радничке партије, генерал Јарузелски је упозорио да ће „покушаји обнављања анархије наићи на одлучан отпор“.

*

Амерички филмови „Ванземаљац“ и „Поркијев“ прешли су магичну границу зараде од 100 милиона долара. Филмска компанија „Universal Pictures“ саопштила је да је њен филм „Ванземаљац“ за 31 дан приказивања у 1374 биоскопа, донео 106,7 милиона долара. Тај филм Стивена Спилберга о посетиоцу с друге планете доноси просечно 3,5 милиона долара дневно и остаје за сада „летњи победник“ у САД.

Комедија компаније „20th Century Fox“ „Поркијев“ прескочила је границу од 100 милиона долара 17 недеља пошто је почела да се приказује у 696 дворана.

*

Србе и даље убијају на Косову.

*

Вежбе за опуштање пре спавања

1. Седите на пете, опружите руке по простирци, останите у том положају читав минут, дишући дубоко.

2. Седећи као старински терзија, с рукама положеним на колена и са спојеним кажипрстом и палцем, дишите мирно не мењајући положај неколико минута.

3. Масирајте целу главу обема рукама, притискајте је и правите кружне покрете.

4. Масирајте потиљак и рамена притискајући их или правећи при том кружне и вибрирајуће покрете.

*

„Када сам био млад, писао сам да бих живео. Данас у 54. години, пишем да не бих умро.“

(Карлос Фуентес)

*

„Ристићеви есеји као просторно-временске књижевне структуре са увијек могућим новим, даљим димензијама, отворени дневници његовог мисаоног и животног хода кроз властити просторвријеме, довољно су широки да, у цјелинском смислу, Гетеовском и Ремон-Раселовском виду, могу да обухвате све што је писао укључујући у те духовне мемоаре роман и поезију свих етапа. Такав је, у маломе, у моделу, и есеј који је створио за нашу књижевност: способан да обухвати и да апсорбује у свом есејистичком ткиву поезију, романескне дијелове, театарски дијалог, сатиру, хроничарску биљешку, ванкњижевни исказ, вањезички сраз са језиком (рецимо цртежа, фотографије, документа, илустрације).“

(Ханифа Капиџић-Османагић)

Недеља, 18. јул 1982. Улцињ

Више од сто ројева или око осам милиона пчела убица налази се у источној Панами под будним оком природњака. То су потомци афричких пчела које су пре тридесет година допремљене у Бразил на испитивање, али је неколико ројева успело да побегне. Пчеле убице су мирне ако се не дирају, али су веома опасне ако им нешто није по вољи. Оне већ годинама полако мењају своје станиште. Према предвиђањима стручњака, оне ће за око две године превалити близу петсто километара од Панаме до Костарике (јер се у том правцу крећу), а негде у 21. веку требало би да се појаве у САД.

*

Кроз градску ноћ од камена и суше
улази поље у моју собу.
Пружа зелене руке са птичјим наруквицама,
са наруквицама од лишћа.
Носи реку у руци.
Небо из поља такође улази
са својом кошаром тек исеченог драгог камења.
И море седа поред мене,
полажући свој бели реп на тло.
Из тишине избија дрво музике.
Са дрвета висе све лепе речи,
које сјаје, зру, падају.
На мом челу пећина у којој пребива муња...
Али све се населило у крилима.

(Октавио Паз)

*

Волите ли узбуђења?

1. Идете ли често на утакмице клуба за који навијате?

• да......................5
• не......................0
• понекад..............2

2. Какве филмове највише волите?

• страве и ужаса.......5
• љубавне...............3
• остале..................0

3. Плашите ли се путовања авионом?

• да......................0
• не......................0
• можда.................2

4. Када бисте могли да бирате награду, да ли бисте се радије одлучили за пут око света или за телевизор у боји?

• пут око света.......5
• телевизор у боји......0

5. Идете ли радије на летовање на планину или на море?

• на море ................5
• на планину .............0
• ни једно ни друго ....1

Саберите поене:

Мање од 6 поена: вама, свакако, одговара миран живот. Иако сте свесни да такав живот може понекад да буде и досадан, не желите да одустанете од њега. Мало живости и благих узбуђења не би вам шкодило.

Од 7 до 11 поена: прилагођавате се лако и живите, мање или више, узбудљиво. Ипак, сте више наклоњени узбуђењима, па се често догоди да потпуно одступите од свог уобичајеног начина живота, да бисте доживели нешто интересантно.

Више од 12 поена: по цену непријатних изненађења, изабраћете опаснији пут од уобичајеног и досадног. Узбуђења су део вашег живота и, уколико се већ не бавите неким изузетно опасним занимањем, сигурно је да сте то пожелели.

*

Бејрут очекује напад.

*

У најновијем броју „Књижевних новина“ (8. јул 1982.), које су овде у Улцињ тек пре дан-два

пристигле, приказ збирке песама Борбена Владовића „Књигапегла“ под насловом „Од сигнализма до књиге за пеглање“ пише Јасмина Лукић. Карактеристичан је (поред наслова) следећи пасус:

„У збирци која потом следи, ’Три пута седам једнако двадесет и један’ (1973), Владовић се потпуно окреће сигнализму и конкретизму, схватајући језик пре свега као грађу за песму, којом се он сасвим слободно користи.“

Још једно погрешно навођење сигнализма као конкретне односно визуелне поезије с којим се треба разрачунати.

Понедељак, 19 јул 1982. Улцињ

Борбе које се воде између Ирана и Ирака веома су сурове. Што операција чишћења ирачке територије није сасвим докрајчена, изгледа да није последица ни снаге ирачке одбране нити слабости нападача. По речима ирачких војника који су добили вишедневни допуст после свега што су преживели на фронту, узрок је у томе што Иранци надиру у гомилама, што гину на стотине и хиљаде, али иду и даље, готово безглаво, у смрт.

„Наши борци плачу, повраћају, преживљавају стресове решетајући, комадајући, уништавајући живу масу пред собом“ каже један од сведока и учесника борби источно од Басре.

*

Бегин изјавио на митингу у Тел Авиву: „Палестинци морају отићи“.

*

Америка и поред огромних вишкова и притиска својих фармера, одбија да продаје жито Русији. Разлог према речима новог министра иностраних послова Џорџа Шулца: „Садашња ситуација у Пољској“.

*

Слика коначне судбине васионе према Едвину Тарнеру (Edwin L. Turner), професору астрофизичких наука на универзитету Принстон, САД.

„Земља ће једнога дана подсећати на огромну, глатку, безличну и хладну гвоздену лопту која усамљено плута у потпуној тами бескрајне празнине.

Време ће пролазити а ништа се неће мењати, и време ће и даље безнадежно тећи док се не догоди немогуће и невероватно: док се давно мртва Земља не претвори у црну рупу пречника мањег од двадесет пет милиметара. А тада ће ова несхватљиво сабијена маса, тако густа да ни светлост не може да се пробије из ње, почети полако да крвари кроз све брже и брже емисије енергије док потпуно не нестане. Читав свемир биће у то време захваћен сличним процесима.

Ма колико бизарна, ова слика коначне судбине васионе заснована је на знањима којима у овом тренутку располажемо о физици, астрономији и космологији.

Рођена пре више од десет милијарди година у једном силовитом трену званом ’велика експлозија’, наша васиона се у овом тренутку састоји од система галаксија који се непрекидно и незадрживо шири. Такво кретање може се завршити само на један од два начина: или ће се ширење и даље наставити, или ће једнога дана престати да би уступило место обратном процесу. У избору начина одлучујућу улогу мораће да одигра средња густина материје у свемиру.

Већ данас је васиона готово празна и потпуно хладна. Материја, згуснута и на релативно високој температури у виду звезда, планета и других небеских тела, заузима само веома мали део простора, док је просечна густина космичких пространстава мања од једног атома по кубном метру, а температура тек нешто изнад апсолутне нуле. Овако ниске вредности резултат су ширења дугог милијардама година, експанзије која је уследила после изузетно високе температуре и густине материје у моменту ’велике експлозије’. Пошто материја и енергија морају бити очувани, процес ширења свемира неминовно је довео до његовог разређивања и хлађења.

Под претпоставком, коју сугеришу знања што их је човечанство прикупило, да се васиона бескрајно шири, како ће изгледати будућност? Неограничено време које стоји на располагању космичкој драми, доводи нас до необичних пророчанстава. Размотримо, примера ради, следећи сценарио.

Свемиром у овом тренутку доминирају звезде које своју енергију црпе из нуклеарних реакција претварања водоника у хелијум. Природно, свака звезда ће у једном моменту истрошити своју залиху водоника и сагорети. Када се то догоди, после спектакуларног финалног пламена, типична звезда ће имплодирати остављајући за собом тамни преостатак збијен сопственом гравитацијом у објект величине приближне земљиној. Наше сунце доживело би ову судбину кроз приближно пет милијарди година, при чему би читав живот на земљи био једноставно спржен у последњим трзајима умируће звезде. Хладније, пригушеније звезде могле би дуже времена да користе своје гориво, али би и последња ипак сагорела у року од хиљаду милијарди година. Хладне планете наставиле би да круже око остатака, који би се и даље кретали својим устаљеним орбитама кроз галаксије.

Растојања међу звездама су тако неизмерна да су шансе да дође до судара изузетно мале, али би после 10¹⁹ година, орбите стеларних остатака биле поремећене вишеструким блиским проласцима. Структура галаксија би се знатно изменила; њихови централни делови постали би још гушћи услед прикупљања најмасовнијих мртвих звезда које би вероватно формирале гигантску црну рупу састављену од можда једне десетине изворне масе читаве галаксије. Као реакција на ову појаву, друге, лакше звезде биле би одбачене још даље на периферију. Неке би заузеле сталне удаљене орбите и лагано кружиле око централне црне рупе, док би друге једноставно исклизнуле из галаксије и наставиле да се крећу саме. Ови блиски проласци отргнули би и планете са њихових путања око матичних звезда и већина би била избачена из галаксија да плута у потпуној празнини.

Сагореле звезде које не буду избачене из галаксије неће моћи заувек да круже око централне црне рупе. Крећући се по својим орбитама, оне ће лагано реметити гравитационо поље галаксије. Поремећаји ће довести до мањег одлива енергије, услед чега ће путања звезда све више добијати облик спирале која води ка унутрашњости. Коначно, централна црна рупа ће током наредних 10³⁰ постепено апсорбовати све ове објекте, те ће већина материје васионе бити концентрисана у црним рупама, а само мањи део у усамљеним хладним звездама и планетама.

Ако им се остави довољно дуго времена, и црне рупе могу да докажу да нису потпуно црне. Чак и оне емитују минималне количине енергије, па и понеку елементарну честицу, услед чега постепено губе енергију и масу процесом названим ’тунелски ефекат’. Овај процес заснован је на принципу неизвесности који имплицира да ниједна честица не може бити потпуно изолована у оквиру једног коначног простора. Другим речима, у сваком моменту постоји, макар и веома мала, вероватноћа да заробљена честица измакне ван граница тог простора. Тунелски ефекат се никада не догађа у нашем свакодневном животу, јер су вероватноће за предмете величина и масе са којима се ми срећемо занемарљиве, али је сам феномен добро познат. Управо је он зачетник многих атомских процеса, укључујући и радиоактивност.

Коначна последица масовног јављања тунелског ефекта биће организовање сваког предмета у васиони у идеалну сферу током 1065 година.

После приближно 10100 година тунелски ефекат разориће потпуно црне рупе које су замениле галаксије. На тај начин највећи део масе која у овом тренутку постоји у свемиру претвориће се у енергију зрачења која ће се расипати са ширењем васионе, остављајући за собом само мртве звезде и хладне планете које су умакле из галаксија.

Било фузијом било радиоактивним зрачењем, сви елементи ће се коначно претворити у гвожђе. Тако ће, после 101000 до 102000 година сви преостали свемирски објекти постати обичне гвоздене лопте. А тада ће наступити период у коме се ништа неће догађати, период толико дуг да то речи не могу исказати.

Ипак, хладни сферични гвоздени остаци звезда и планета доживеће и свој последњи ударац. Сила гравитације настојаће да их збије у црну рупу, али неће бити у стању да савлада притисак условљен њиховом великом густином. Остаци би ипак – можда делимично захваљујући и гравитацији – могли спонтано да сабију сами себе у црну рупу кроз један квантно-механички процес, али процес чија је вероватноћа тако мала да ће бити потребно да прође несхватљиво дуг период од 1077 година да би до њега дошло.

Пошто и последње небеско тело постане црна рупа, она ће испарити у процесу радијације кроз тунелски ефекат. Тако ће нестати готово сва материја, а свемир ће се састојати само од радијације која постепено слаби. А када се заврши и последња емисија енергије, оно што је некада било наша васиона постаће вечна празнина.“

Четвртак, 22. јул 1982. Улцињ

Од завршетка Другог светског рата у свету је забележен 141 рат, већих или мањих размера. Према саопштењу из кабинета британског премијера Маргарет Тачер, листа свих оружаних сукоба после Другог светског рата сачињена је у Лондону као одговор на питање једног посланика опозиционе лабуристичке странке Маргарет Тачер после сукоба код Фокландских острва. Очигледно пренеражен тако великим бројем, посланик је рекао: „То је стравичан подсетник барбаризма људске расе“.

*

„Да ли је поезија некада некоме због нечега одговорна? Пошто се ствари – а поезија је ствар, створена ствар – не могу позивати на одговорност, упитајмо се о одговорности песника с обзиром на њихову поезију. Када, коме, зашто, како су песници одговорни? Мислим да је једна од основних песникових дужности да пише песме потпуно и у сваком погледу неодговорно. Неодговорност песника је најосновнија претпоставка њихове поезије.“

(Е. Фриц)

*

После најновијих сукоба око Басре може се извести закључак да су Иранци још више подмладили трупе које шаљу у прве борбене редове. У последњој групи заробљеника, уз већ уобичајене шеснаестогодишњаке и седамнаестогодишњаке, нашла се и неколицина дванаестогодишњака. Њихова објашњења да су силом одведени из породица и бачени на фронт нису ништа умањила запрепашћење ирачких војника због њиховог узраста.

*

Чврст курс Јарузелског. Папа одложио посету Пољској за идућу годину.

*

Сиријски министар иностраних послова Кадам демантовао је информације према којима је његова земља прихватила да прими палестинске борце из западног Бејрута. Пред синоћни одлазак из Вашингтона у Дамаск, шеф сиријске дипломатије изјавио је да је „став његове земље јасан и да је Сирија назначила да не може прихватити палестинске борце“.

*

Песник Војислав Илић је од детињства био бледуњав, често оболевао од запалења плућа и назеба, био слабе и неотпорне телесне грађе, најслабије развијен међу својом браћом. Због тога је често изостајао из школе, те није ни завршио гимназију, а предавања на Великој школи посећивао је као ванредни слушалац. Књижевно образовање највише је допунио у кући свога оца, такође песника, Јована Илића. У тој кући редовни гости били су књижевници Љубомир Ненадовић, Ђура Јакшић, Лаза Лазаревић, Владислав Петковић Дис, Радоје Домановић, Бранислав Нушић, Симо Матавуљ. Војислав Илић се оженио ћерком Ђуре Јакшића Тијаном, која се разболела од туберкулозе и убрзо умрла. За њом су од исте болести умрла и оба њихова детета, а касније и сам песник.

Субота, 24. јул 1982. Улцињ

Робот са даљинским управљачем биће ускоро спуштен на дно Атлантика да би пронашао црну кутију са магнетофонским подацима о узроцима потонућа облога стартних ракета шатла „Колумбија“, који је недавно завршио последњи пробни лет. Представници америчке Управе за аеронаутику и васионска истраживања (НАСА) надају се да ће ти подаци помоћи да се објасни зашто су облоге стартних ракета вредне 36 милиона долара потонуле у близини Кејп Канаверала после лансирања шатла, уместо да остану плутајући на површини мора да би се касније могле поново употребити.

*

Случајно налетим на „Око“ број 270 (22. 7. – 5. 8. ’82), претходни број нисам имао прилике да видим. Полемика се наставља: овога пута није могао да издржи Ф. Загоричник, заправо изгледа да је још у прошлом броју објавио текст „За нову праксу заједништва у авангардној уметности“ па сад следи наставак, оштар напад на мене и сигнализам који морам казнити. Коментарише и текст Драгана Величковића из „Књижевних новина“ за који између осталог каже: „Величковићев чланак у цјелини је занимљив по његовој врагољастој хуморности, што је ипак ријетка особина полемичарског писања.“

У истом броју, поводом Загоричниковог писања (из предходног „Ока“), јавља се и Денис Пониж мањим али веома оштрим нападом под насловом „О државном и аматерском конкретизму“ где задаје одлучан ударац осовини Радовановић – Загоричник.

За Понижа је Загоричник „некадашњи авангардист“, који сада заговара некакву „државну умјетност“, „популизам“ и „наиву“, док је В.В.В. „изложба, мртва ствар, споменик конкретизму, његов формалистички одраз“. „Авангарда која почне очијукати с институцијама није више авангарда“ закључује поводом Радовановића и Загоричника Денис Пониж.

Потребно је да што пре видим претходни број „Ока“, можда се уз Загоричника јавио још неко од прозваних. Загоричнику ћу по свој прилици одговорити у шатро стилу, јер не заслужује озбиљан одговор.

*

Крах друге иранске офанзиве на Басру, према извештају ирачке војне команде у овим борбама погинуло је готово 2.500 хиљаде иранских војника.

*

Око 4.000 потомака славних Маја окупило се пре неколико дана крај рушевина легендарног града Едзну у југоисточном делу Мексика на свечаности у част бога кише Шака. Традиционална церемонија је одржана како би се дозвала киша у тај део Мексика, у којем већ дуже време влада суша која је уништила око 40.000 хектара усева. Церемонију је организовао врховни савет Маја, који још има знатан утицај на локално становништво.

Понедељак, 26. јул 1982.

Последњи дан у Улцињу, облачно и кишовито јутро добродошло да се на миру и без журбе спакујемо за сутрашњи пут.

*

На помолу економски рат на Западу.

*

Америка почела хитно да испоручује оружје Сомалији наводећи, као главни разлог, да је Етиопија агресор на Сомалију и да је знатно надмоћнија у наоружању, претежно совјетском.

*

Прошле недеље у Бостону, у 85. години умро је један од највећих лингвиста света, оснивач познате прашке структуралистичке школе Роман Јакобсон. Рођен је у Москви где је предавао на Високој драмској школи 1920. године. Од 1928. је у Прагу, а од 1941. у САД. Предавао је годинама на Харварду словенске језике и лингвистику.

*

Подсетник за среду 28. јул:

1. Отићи на изложбу у „Цвијети Зузорић“. Узети каталог.

2. Подићи пензију.

3. Потражити прошли број „Ока“ у складишту „Штампе“ у Косовској улици (ради до 10 сати ујутру).

4. Потражити Мићу телефоном.

5. Конципирати текст за „Око“.

6. Потражити Видосава Стевановића у БИГЗ-у због књиге „Дан на девичњаку“.

7. Погледати жиро рачун.

8. Звати телефоном Јевтића (Ниш).

Уторак, 27. јул 1982.

Скоро читав дан путовање возом; прво кроз камениту Црну Гору, а онда кроз мутну, кишовиту, ужа(снуту) Србију. У Београду као у колевци, мајци, материци. Код куће обиље поште. Та ме хрпа материјала и једи и радује. Међу првим најуочљивијим пошиљкама величанствени огромни „Доц(к)с“ но. 46 етé 82. Жилијена Блена. Њега је немогуће описати: визуелне песме, мејл-арт, хепенинзи, боди-арт на близу 500 страна. Има ме у специјалном одељку „Тимбрес ет Тимбрéс“ под бројем 289 са марком „Сигнал“. Требало би више сарађивати са „Doc(k)som“ и Бленом.

*

Писмо из Задра: „Поштовани колега Тодоровић,

враћајући се кући с Југославенског фестивала дјетета у Шибенику, затекао сам вашу књигу и разгледницу. Ваша ме пошиљка обрадовала и ја сам вам на њој захвалан. „Чорбу од мозга“ тек сам успио прелистати, њен садржај ми се веома допао. Иначе, према оном колико ми је доступно, ваш рад пратим пажљиво. О „Чорби“ ћу, свакако, ускоро писати.

Примите моје срдачне поздраве.
Томислав Маријан Билоснић
57000 Задар
Бориса Кидрича 22д тел: (057) 22 064

*

Jessie Affelder са The School of the Art Institute of Chicago шаље писамце и два каталога изложби које је у библиотеци своје школе организовала.

„Hey Miroljub,

Remember me? I visited you with John David Moorey in 1979. Send post card.

Jessie.“

Искрено, уопште се не могу сетити Jessie и те посете. Зар је могуће да сам толико почео да лапим?

*

E. F. Higgins III из LUDLOW-а – Њујорк, позива:

Dear Artist,

You are invited to participate in the 3rd International DOO DA STAMP MAIL ART SHOW.

Mark Postage stamp of your design in color, this size (see box below) and mail back to the above address. All stamp works received will be printed with color Xerox, in a booklet and mailed back to all the participants.

Also, any other mail art you choose to send will be displayed at the show here in N.Y.C. in Nov. 1982.

Any essays, press clips, catalogues, posters and personal statements relevant to MAIL ART, or STAMP ART are welcome.

NO FEE NO JUDGE NO JURY

NO RETURNS

DEADLINE: Oct. 25, 1982.

*

Документацију акције WORK AREA у којој учествујем, шаље Bruno Chiarlone. Отварање нове изложбе са радовима учесника акције у граду Дего, 25. маја, прикази у италијанској штампи.

*

Писмо и поштанска карта Michaela Groschoppa из Магдебурга (DDR) с печатом CONTACT IS LIFE, испод тога руком (оловком) please write me, best wishes.

*

Мали плакат: Osmar Santos mail-art, edicion 6 – 1982, Rivera – Uruguay.

*

Јасер Арафат признао Израел. Лидер PLO потписао документ којим прихвата све резолуције УН о палестинском питању, што према америчком тумачењу значи и признање израелске државе.

*

Поглавару Римокатоличке цркве Папи Јовану Павлу Другом редовно стижу поклони из целог света. Међу њима има веома необичних. Тако је недавно из Рио де Жанеира у Ватикан упућен један мајмун на поклон Папи. Тај необичан дар обећан је Папи још 1980. године када је посетио Бразил и пуне две године је требало да се среде сви папири и да мајмун крене на пут.

*

На ирачком тлу више нема иранских војника, побијени су или заробљени.

*

„Човек је мала, бизарна животињска врста која – на срећу живи само одређено време; живот на Земљи је уопште тренутак, случајан догађај, изузетак без последица, нешто што остаје без икакве важности по општу природу земље.“

„Овај свет, у коме живимо, заблуда је – овај наш свет не би требало да постоји.“

(Ниче)

„Ум је подигао овај зид да би нас сачувао од Хаоса. Јер иза овога зида је Хаос. Мени самом не остаје ничему да се надам, осим да останем као жалосни усамљени човек који надживљава свој свет, лутајућа душа, меланхолични фантом.“

(Јонеско)

Четвртак, 29. јул 1982.

Позив из Гулфпорта (САД) где припремају „Commonpress“ но. 50 са темом Synthesism да пошаљем радове до 1. децембра ове године.

*

Поштанска карта с мејларт поруком Serse-a Luigetti-a из Перуђе.

*

Совјетски Савез ће ускоро почети да извози кљове од мамута. У Лењинграду је ових дана основана нова компанија која ће годишње производити око десет тона мамутских костију које су по квалитету далеко испред слоноваче. Кости мамута ће се експлоатисати из богатих налазишта на арктичкој обали СССР-а и очекује се да оне годишње доносе од једног до два и по милиона долара. Мамутски скелети са кљовама дугим и до три метра и тешким и до стотину килограма пронађени су у вечитом леду. Совјетски научници верују да су ти скелети стари 8.000 година.

*

Јавља се опет The International Society of Copier Artist из Њујорка са својим предлозима, плановима, препорукама.

*

SALVA LA CAMPAGNA ROMANA!

SAVE THE CAMPAGNA ROMANA!

The Commune of Guidonia-Montecelio, the Artistic Family of Montecelio, the Insieme Theatre announce an:

INTERNATIONAL MAILART EXHIBITION in the historic center of Montecelio (Roma) from September 20 to October 30, ’82 on the theme ART WORKSHOP.

All artists are invited – No fee – No jury – All mediums welcome: paintings, photographs, graphics, xerox, postals, colage, etc.

Send to: Battego da’arte, Fermo posta 00014 Montecelio Roma (Italia).

A poster, listing all participants, will be sent to all. Deadline for participation is 31 August 1982.

„Where can we find the great artists that were here 500 years ago?“

*

Dogfish с картом DADA’S BIRTH.

*

„Непознат нетко“ позива на Cosmos Poetry (космичка поезија), Универзитетски клуб, Балканска 3/4, Београд.

*

Позив из Сеула:

*

Robert Rehveldt (Источни Берлин), шаље бројне плакате, пошт. карте и други мејларт материјал понеки са посветом „To Miroljub“.

*

Изложба „The Mythical Image“ коју већ више година организује познати италијански уметник Гино Гини. Овог пута је, према малом каталогу који сам добио, одржана на Universita di Pavia – Collegio Cairoli од 18. до 30. маја у Павији. Од Југословена једини учествујем.

*

Из Лондона књижица Davida Jarvisa „Robert Quercus“ (International Mail-Art and Poetry). Право андерграунд издање, отиснуто на неком не баш најбољем принтеру. Robert Quercus је измишљена личност (по Џарвисовим речима „He could be a poet or a painter“), у чију част је требало послати нешто.

Учествује 50 песника, мејлартиста и других уметника. Послао сам рад са отиснутим печатом „Think about Mail-Art“.

*

Салвадор Дали биће проглашен за маркиза од Пубола. Титулу му је доделио шпански краљ.

*

„На међународном симпозијуму лекара одржаном у Конгресном центру у западном Берлину, речено је да реуматизам може бити психосоматски.

Мали број лекара опште праксе би реуматизам сврстао у тешкоће менталне природе. И специјалисти за кожна обољења тешко ће прихватити чињеницу да су напади псоријазе често проузроковани страхом или менталним болом.

Ни сами пацијенти нису спремни да верују да постоји директно психолошко објашњење за физичке тегобе. Ипак, специјалисте више не муче сумње. Уверени су да душевни поремећаји који датирају чак из детињства могу у великом броју случајева бити узрочници телесних обољења.

Ово је примећено у случају реуматизма и псоријазе, изјавили су на симпозијуму професор Мелер са Универзитета у Гисену и професор Штут са Универзитета у западном Берлину. Обојица су мишљења да лекари често више помогну пацијенту кроз разговор о менталној позадини болести него када преписују гомиле лекова.

Свако ће прихватити да стална унутрашња напетост услед неспокојства, гнева, разочарања или понижења може довести до грчења мишића што изазива реуматизам у врату или леђима. Непрестани мишићни грч, рекао је професор Штут, може имати удела у изазивању патолошких промена у кичменој мождини, дисковима или самом стубу. Тада недостаје само још један неспретан покрет или изванредан психички напор па да дође до акутног или хроничног реуматизма. Пацијент је, рекао је даље професор, обично везивао болове за кретање или напрезање.

Случајеви запаљења зглобова или реуматичног артритиса могу имати сличан ток, осим што инфекције и имунолошки фактори имају посебну улогу. Одакле онда потиче мишићна напетост која доводи до оштећења костију и зглобова? Професор Штут каже да је подлога често у детињству.“

(Политика)

*

Био сам на изложби „Избор ’82“ коју је у „Цвијети Зузорић“ организовао Зоран Маркуш. Поставка заиста импресивно делује. Излажем пет радова: 1. Mail-art (листови из књижице „Сигнал-Арт“ налепљени на картон формата 103x73 цм); 2. Сигналистичка визуелна поезија (из „Textuma“); 3. „Апејрон“ (сигналистички роман); 4. Гестуална поезија (4 велике фотографије на картону 103x73 с Виктором и објект-поезијом); 5. Две објект-песме (као један експонат), обрађена кутија с оком и пластична флаша.

Маркуш је у каталогу доста простора посветио мом раду и сигнализму. Посебно је дефинисао мејл-арт и моју поштанску акцију из 1979. године „Неуспела комуникација“, окарактерисавши је као „изузетно инвентивну и апсурдну“. Изложба, која је отворена 2. јула, трајаће до краја августа. Зачудо, бар до сада, није доживела неки већи публицитет.

*

(Сан)

У кући смо у Мачванској 10, у Нишу, где сам педесетих и почетком шездесетих живео са мајком и сестром. Од целе куће имали смо само собу и кухињу. У соби Динка (која, иначе, никада није била у Нишу, нити зна ову кућу), испитује неке ђаке. Ја сам у кухињи, нервозно ишчекујем крај испита. Иза мене на зиду налазе се две полице са књигама. Једна књига, Earth Watch коју сам недавно купио у Лондону, стоји отворена на расклиматаном сточићу. У књизи су импресивне слике у боји: континенти, планине, океани, градови, велике реке и мора снимљени из космоса помоћу сателита. Ове необичне снимке имам намеру да уклопим у своје будуће мејл-арт радове, визуелне песме и колаже.

После испита ђаци полако излазе, један по један, и напуштају стан. То траје прилично дуго. Последња је нека девојка; смешка се заједљиво, каже како је једва положила и онда додаје нешто неумесно на рачун професора. Крећем ка вратима собе. Динка се појављује уморна од вишечасовног испитивања. Забринут питам како је. Потврђује ми, некако невољно, да је добро. Када се осврнем у кухињи више никог. Примећујем одмах да је са сточића нестала књига Earth Watch. Страшно се узбудим. Знам да ју је украла девојка која је последња изашла. Инсистирам од Динке да је пронађемо. Она каже да јој не зна ни име ни адресу. (...)

Сада сам у ходнику неке школе или факултета. У особи која ми долази у сусрет са супротног краја пространог ходника, одмах препознајем девојку која ми је украла Earth Watch. У то нимало не сумњам. Заустављам је, гласно грдим и тражим да отвори велику црну ташну коју носи о рамену. Она се преплашено опире, некако немушто правда, а онда је уз плач отвара. Унутра налазим своју књигу и неке фотографије. Књигу узимам, а фотографије, и не гледајући шта је у њима, уз грдњу и псовке цепам, театрално разбацујући остатке по ходнику.

Субота, 31. јул 1982.

И пета узастопна иранска офанзива на Басру, уз огромне жртве, претрпела неуспех.

*

По одлуци Извршног већа Скупштине СР Србије „преиспитали би се сви доспели досадашњи уговори о продаји некретнина иза којих је уследило исељавање са Косова. Поништиће се уговори о продаји земље под притиском, претњом или сличним радњама.“

*

Грађани и пчелари

„Привредна авијација ЈАТ-а и Градски завод за заштиту здравља, Београд, Ул. 29. новембра 54, тел. 337-351, извршиће сузбијање комараца. Дана 31. јула, 1., 2. и 3. августа 1982. године авиозамагљивање препаратом „малатион“ обухватиће следеће терене: лева обала Саве од Прогара до ушћа Саве са Адом Циганлијом, Адом Међицом, Парком пријатељства, Ратним острвом и насељима Прогари, Бољевци, Јаково, Сурчин, Ледине, Бежанија, као и зелене површине индустријске зоне на Новом Београду. Десна обала Саве 2 км. узводно од термоелектране Обреновац до ушћа Саве са насељима: Ушће, Уровци, Рвати, Кртинска, Звечка, Умка, Остружница, Макиш и Сремчица, као и зелене површине Кошутњака, Раковице и Миљаковца. Посебно упозоравамо пчеларе да у периоду од 31. јула до 3. августа 1982. године, предузму све неопходне мере за заштиту својих пчела јер препарат „малатион“ делује отровно и на пчеле.“

*

Један 35-годишњак се свукао на Тргу Светог Петра у Риму захтевајући да се исповеди лично код Папе. Пре него што га је одвела полиција, нудиста је имао довољно времена да осим својих гениталија присутнима изложи и мотиве који су га навели на такав корак. Он је, желео да лично Папи искаже своје идеје о постизању мира у свету и захтев да његова деца припадну њему а не жени од које се развео.

*

Ових неколико дана интензивно сам радио на полемичким текстовима којима ћу наставити борбу у „Оку“. Завршио сам „Штеп за шуминдера, ко му штрика црева“ (у част Франција Загоричника, инспирисано његовим незаустављивим дроћкама у „Оку“ 269, 270 и 271) и „Вујици Решину алијас Туци хисте(о)рику југословенског авангардизма“ (песма којом сам презадовољан).

Наставићу још са ситним поправкама а онда ћу за други августовски број, крајем следеће недеље, послати „Штеп за шуминдера“ а касније кад се то појави за први септембарски број, песму. Надам се да ће се „Оку“ јавити још и Снежана Стојановић и Јелена Цветковић, пошто их је Загоричник прозвао.

Телефонирао сам Бркићу у Загреб и најавио текст о Загоричнику, он ме обавестио да у овом броју, који ће се појавити 5. августа имају одговор Загоричника Понижу, мој текст очекује. Из Новог Сада јављено ми је да се појавила у „Пољима“ веома оштро интонирана полемика Јелене Цветковић (одговор Негришорцу). Дакле, борба се наставља несмањеном жестином.

*

Поново позив из Бергкамена да учествујем на „International Mail-Art Workshop – Bergkamen ’82“ с темом „Arts for Surviving“.

*

Из Келна каталози но. 36 и 37 „Zeitgenössische Kunst auf der documenta 7, 1982 у Kunst des 20. Jahrhunderts издаје Walther Rönig.

*

У Салону Музеја савремене уметности „Југословенски уметници учесници на Бијеналу у Венецији и Бијеналу младих у Паризу“ (од 1. јула до 16. августа).

*

Леп плакат-каталог са изложбе „Target: Earth“ International Mail-Art Exhibition opposing nuclear proliferation and militarism, their causes and their motives... and promoting a nonnuclear future which celebrates Life. Учествовало је 458 уметника из 37 земаља. Радови су били изложени маја месеца у Double Rocking Gallery, Los Angeles. Организатор: Lon Spiegelman и Neal Taylor.

Понедељак, 2. август 1982.

Агонија западног Бејрута. Израелски авиони у таласима бомбардовали град уз садејство артиљерије са копна и мора.

*

Позивница за изложбу „Мађарска авангарда – осморица и активисти“ која ће се отворити у четвртак у 18 х у Музеју савремене уметности. На позивници L. Kassak: Аутопортрет, 1923/64.

*

„Новозеландске туристичке раднике захватила је паника због још необјашњене игре природе која је проузроковала готово тотално пресушивање чувених гејзира код Роторуе. Истовремено, паника је захватила и градске оце овог туристичког места на северном острву Новог Зеланда, јер су сва постројења за грејање која су користила термалну воду усред зиме остала без основне сировине – топле воде. Научници засад не могу да открију узроке овој чудној појави.

*

* * *

Свет се докрајчио. Умрле трубе...
Птица жељезних почео лет
Тонућих мокре ћубе
Костију што жуте сплет.
Свет се раздокрајчио.... Покупљене жлице
Гутајте жабокречине мутљаг...
Тише... и испод пољске стазице
Браду је раширио враг.

(Алексеј Кручоних 1886–1968)

Очекивао сам обимнији и интересантнији избор авангардних футуристичких песника и њихових песама у „Антологији руске поезије“ Александра Петрова, коју сам у суботу купио. Но, то се изгледа може добити само у специфичном ширем прегледу руске авангарде прве три деценије овог века.

*

Слатке прженице

„Преостали бели хлеб исећи на кришке и одстранити кору. Умутити два жуманцета, једну кашику млека, једну кашику белог вина и једну кашику шећера у праху. Умакати кришке хлеба у добијену масу и пржити их у добро загрејаном уљу. Када порумене, с обе стране, ређати их у чинију и посипати шећером у праху и струганом чоколадом.“

*

Материјал са мејл-арт изложбе „Mr Sandman, send me a dream“, одржане у Al Khobar-у, Саудијска Арабија. Да човек не поверује својим очима, цео каталог одштампан је помоћу компјутера на великим компјутерским шитовима.

*

За Адорна апсолутна слобода у уметности у супротности је према неслободи у целини. Аутономија коју је уметност постигла, живи од идеје хуманости, а распада се што је друштво нехуманије.

*

Италијански мејлартиста Ruggiero Maggi позива на нову акцију „United for the peace“.

*

„Извесни Чарлс Амиро преживео је пад са 2.600 метара и у земљу ударио брзином од 200 км/х, јер му се падобран није отворио. Срећом по Чарлса пао је на кров бензинске пумпе и успео да прође са повредом кичме и ишчашењем рамена и био је потпуно свестан кад су спасиоци дошли по њега. Лекари у болници тврде да ће се врло брзо и потпуно опоравити од овог скока, а овај ветеран падобранства који за собом има већ 365 скокова одмах се распитивао кад ће моћи да поново скаче.“

*

Поноћ стиже. Са лицем нацереним. Следбеник Раскољникова. Љубавница у месечевом крилу. Запомаже. Моћни краљ. Напушта краљевину. Само знамења. И снови. Неко ће у своју таму сићи. У шкрге. Речног бога.

наставиће се...