Игуман дечански Макарије, патријарх српски Герман, председник Скупштине Србије Милош Минић и епископ рашко-призренски Павле

Дечански извештаји о шиптарским нападима (1968-1969)

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Игуман Дечански - Епископу Лаврентију, Београд

Високи Дечани, 9. IX 1968.

„Дадите нам од јелеја вашега, јако светилници наши угасајут". Ми смо овде на велике муке. Пљачкају нас сваког дана све више и више. Извештавам милицију и ЕУО у Призрену, али слаба помоћ. Немоћни су да нам помогну. На имању преполовили су фрут крађом. Отимамо што се отети може. Ситуација је ужасна. Синоћ је један Шиптар ранио милицајца Марковића револвером. Оперисан је и један бубрег му је извађен. Ко зна хоће ли остати у животу. Такође јуче су напали једину српску кућу у Стреоцу Милутина Мијовића и његова два пунолетна сина. Милутин је добио секиру у главу, и наредили му да напусти имање иначе ће га запалити. Опет је почела хајка као и пре три месеца, и Бог зна куда ово води. Бојим се за ову моју млађарију да од страха не побегну. Ја на то и не помишљам. него ћу чекати па шта Бог и срећа да. Бар ће се причати.

Игуман дечански Макарије

{Архив Синода. Син. бр. 3133/1968)

Свети Синод - Председнику Скупштине Србије

Бр. 3055/зап. 502, 16. сеп. 1968.

Поново смо добили узнемиравајућа обавештења од управа наших манастира и цркава из Косовско-Метохијске покрајине о тешким и неодговорним поступцима Шиптара у овом крају према нашим свештеницима, црквеној имовини, поступцима према нашим верницима и др. Све ово размотрио је и наш Свети архијерејски синод у седници од 6. септембра ове године и одлучио да Вам ове жалбе, односно упозорења, доставимо у препису, молећи Вас да исте размотрите и поклоните им своју пуну пажњу, како би се наше цркве и манастири као и њихови службеници и остали верници заштитили од безакоња и омогућило им се да у нашој слободној Земљи живе и раде у миру и без страха.

Патријарх Српски Герман

(Архив Синода, Син. бр. 3055/1968)

Председник Скупштине Србије – Патријарху Српском

Београд, 23. IX 1968.

Ваше писмо од 16. IX. 1968. године са прилозима добио сам.

Председник Републичког извршног већа, друг Ђурица Јојкић, добио је од Вас писмо исте садржине и обавештен сам да је дао налог надлежним органима да испитају случајеве на које се Ваше писмо односи и поступе по закону.

Потврђујући пријем Вашег писма уједно Вас обавештавам да сматрам да је то што је председник Републичког извршног већа већ предузео, довољно за утврђивање стварног стања и предузимање потребног корака, у случају да се утврди да је потребно предузети одређене мере за заштиту закона.

Милош Минић

(Архив Синода. Син. бр. 3431/1968)

Епископ рашко-призренски - Светом Синоду

Бр. 62, 10. II 1969, у Призрену

Од стране манастира Високих Дечана под бр. 17 од 6. II 1969. године добили смо следећи извештај:

,,Част ми је поднети Вам следећи извештај: Рако Вуканић, из Гораждевца, еклисијарх, испричао ми је следеће: ,,У Бабиће код Гораждевца постоји основна школа са 70 ученика Срба и 30 Шиптара. Приликом прославе Нове године покушали су да и на ту школу ставе Албанску заставу. Томе се успротивили Милутин Милосављевић (55. г.) из Пиштана, Цветко Бабић (35. г.), из Бабића и Цветко Радуловић, из Враговца. Тражили су да се истакне и Српска застава, јер је већина ученика Срба. Скинули су Албанску заставу. После тога ухапсили их и одвели у Пећ. Били су по седам дана у самици, пребијани и поливани хладном водом од стране милиционара Шиптара. Осуђени су и по месец дана лежали су у затвору Пећком.

Пре шест-седам месеци Милутин Вукотић, из Пећи (70) ставио је у манастирску браву у канцеларији шибицу. Брава је Верхајмова и тешко сам је извадио. Због такве шале изгрдио сам га, и саветовао да то у будуће не ради. То је било на Велику Госпојину већ по трећи пут, а два пута раније је исто учинио. На Госпојину чули су и милицајци када сам га грдио, па су му се смејали и на томе је остало.

Од 28. новембра до данас у Пећи су подметнули Шиптари око 6-7 бомби. Недавно су подметнули бомбу у стану Милутина Вукотића у Пећи, завијену у крпу и натопљену бензином па упаљену. У последњем тренутку један фијакериста успео је да крпу упаљену отргне те није дошло до експлозије.

Јуче су код мене били Адем Лука, начелник СУП-а из Пећи и још два његова чиновника. Испричао ми је да је чуо за случајеве са бравом, и наводно он је дужан да ме штити и тражио је од мене званичну изјаву о томе. Одговорио сам да морам да промислим, па тек сутра дан да кажем што знам. Данас је поново дошао један од тих чиновника и замолио ме jе да дам изјаву. Одбио сам са мотивацијом да то не могу учинити, јер начелника познајем као лукавог и тешког шовинисту. Најзад се прочуло и то да они желе да Милутина прогласе као лудог и да је он све те бомбе бацио. Дакле, ради се о тешком лукавству и провокацији, јер хоће грехове Шиптара да свали на Србина ни кривог, ни дужног. Изјаву шаљем нека се нађе и код Вас и у манастирској архиви."

Доставља Вам се предње ради знања с напоменом да нисмо ништа предузимали по оном извештају јер не тангира непосредно Цркву ма да је карактеристично да органи власти за сличне иступе не кажњавају Шиптаре већ им те грешке опраштају као људима који не знају шта је кажњиво а шта није, а за Србе сматрају: све што чине, свесно чине, са провокативном намером.

Епископ рашко-призренски Павле

(Архив Синода, Син. бр. 1710/1969)