Митко Маџунков

Пословично поштење

…

Набоков негде[1] говори о „пословичном поштењу руске књижевности“ илуструјући то, колико се сећам, натукницама као „град Н.“ или „година 184...“ То на први поглед изгледа збуњујуће: он који је толико инсистирао на прецизности, одједном хвали нешто што се чини мањкаво. Његова примедба о поштењу, међутим, указује на то да се прецизна датирања у књижевности врше да би се прикрила лаж, јер књижевно време тече друкчије него обично време. Исто је са просторним одређењима. Простор којим се путује у животу и простор којим путују књижевни јунаци није исти простор.

У филму Хауарда Хокса Црвена река – у ком поред обавезног Џона Вејна игра и Монтгомери Клифт – тера се крдо говеда непознатим, новим путем. Пут кроз беспуће је дуг, траје можда месецима, али је и временски и топографски јасно одређен: на крају пута је град у Канзасу (Доџ Сити?). Стварни циљ је, међутим, железничка пруга за коју се током јахања не зна да ли је „легенда“ или стварност. Испоставља се да пруга постоји, о чему сведочи воз који сиреном весело дочекује краве и краваре. Радост проистиче из вере у прогрес. Будућност меса (мада не и говеда) обезбеђена је, јер се претпоставља да је путовање возом безбедније и брже.

У приповеци Хладна крв[2] Чехов наставља тамо где је стао Хауард Хокс. У њој пратимо старца Малахина и његовог сина Јашу који возом „терају“ своје бикове. Малахин се, по свој прилици, не слаже са Хауардом Хоксом[3], јер на једном месту каже: „Пре, док смо стоку терали у чопорима, било је боље.“ Из поменуте реченице видимо да је Дивљи Исток некад био Дивљи Запад: негдашњим руским степама такође су терана крда у кланице. Разлика је у томе што је у филму воз симбол будућности, док је у Чеховљевој причи он – сама та будућност. Само каква?

За разлику од Хауарда Хокса, Чехов не каже одакле, „из ког дела Тексаса“, полази воз са биковима. Но, већ на почетку приче, видимо да је „одавно на постаји“. Спомињу се „перон и степенице пред зградом“, али се не каже име станице. Касније се гоничи нађу на другој станици; за њу се вели да је велика с бифеом, али се опет не каже има ли име. „Пред вече воз се заустави пред неком већом станицом“, каже се даље, али се опет не саопштава ништа ближе. „То је град“, каже писац или наратор. „Који? Јаша није марио за то.“ Даље? „Прођоше још два дана и ноћи, најзад се у даљини појави престоница у мркој магли“: аутор не мари да спомене ни њено име. Само напомиње како „бикови, оборених глава, уморни, иду кроз хучне улице и равнодушно гледају оно што виде први и последњи пут у животу“. Испада да између степе и града нема разлике. Пут стоке је, наравно, пут до кланице. Али од тога како ће бити испричана прича зависе њена значења.

У филму Хауарда Хокса од беспућа се прави пут, јер су тачно назначени време, места и циљ. У причи Чехова пут је беспуће. На почетку приче каже се да је воз стајао „преко тридесет четири сата“: не каже се колико је ишао. При крају приче се вели: „прођоше још два дана и ноћи“, али се не објашњава колико од тога у стајању, а колико у вожњи. Зна се само да је путовање трајало дуго, јер је то прича о спорости: више о некретању, него о кретању. По биковима који, мучени жеђу, лижу „иње са зидова“ и Малахинов „хладни кожух“ видимо такође да је то једно бездушно путовање. Без обзира на сва застајкивања, воз је за то време морао превалити велико пространство. Али аутор неће да спомене ни један топоним, ни назив постаје, ни име града, па ни саме престонице. То је та разлика између филма и литературе. То је, уосталом, и разлика између идеологије циља и бесциљне стварности. А то је, ваљда, и оно на шта је мислио Набоков кад је говорио о „пословичном поштењу руске књижевности“.

…

[1] Вероватно у Есејима из руске књижевности, а можда и у књизи о Гогољу.

[2] Мени се чини да би Хладнокрвност или Хладнокрвни био прикладнији наслов. Наводи из приче дати су у преводу Косаре Цветковић.

[3] Није ни чудо, јер време филма још није дошло, а прича је настала давно пре Црвене реке.

(од книгата на Митко Маџунков: Чехов или Тајна приповедања, Sanimex, 2006, Београд, 13-16 стр.
Courtesy of author and AsterFest 2008, Strumica based Int'l Festival of SEE Film Auteurs organized by TFA)