Брана Димитријевић

Ризница Батутова

„Афоризми из Игијене и дијететике“ (има их преко 5.000.; А. С. : М .Ј. - 111), др Милана Јовановића-Батута садрже народне пословице, српске (које је Вук прикупио), немачке, шпанске, руске, француске, енглеске, норвешке, арапске, финске, италијанске, шпанске, португалске, фламанске, холандске, чешке... Цитате из Библије (оба Завета) где кад заступљене црквенословенским језиком и писменима, а нешто из Курана и Талмуда. Од умних појединаца мало који да је изостављен: Сенека, Цицерон, Фенелон, Волтер, Декарт, Корнеј, Сервантес, Св. Августин, Пиндар, Хомер, Гете, Балзак, Ламартин, Шекспир, Доситеј, Змајова, Љуба Ненадовић, Божа Кнежевић, Њгош... Из медицине: Паоло Мантагеца, Август Форел, Сондерегер, Крафт-Ебинг, Едуард Рајх, Флоренс Најнтингел...

Познавалац више језика Батут је „афоризме“ бележио на немачком, француском, енглеском, чешком, старогрчком , латинском, италијанском, холандском. Каткад би их преводио, користећи, као и код цитирања српских извора, ћирилицу.

„Афоризми“ говоре о времену у коме Батут дејствује, а то су последња четвртина претпрошлог и прва половина прошлога века; када, на пример, постоји поверење у сунце, чист ваздух, реке, море, језера, данас већ пољуљано. Говоре и о не баш ласном рађању модерне хигијене и здравственог просветитељства. А и о самом Батуту, који тражи ослонце у свеколикој светској културној баштини; и традицији, не само српској. Стога овај тематски избор треба да укаже о каквој је ризници реч.      

Неколико афоризама Батутових:

Ко се смрти боји крај гроба стоји. Умор је здрав, премор шкоди. Не откидај од ноћи него од јутра. Јак и здрав нису исти појмови. Ко не дише на нос, говори кроз нос.

Вама се допада бледо лице у жене или девојке. А допада ли вам се побледели лист на биљци? Бледило листа каже вам да је биљка оболела; да јој је црв у корену. А зар бледило лица може да значи нешто друго?

Садржана је, у овом исказу, и морална осуда. Међу припадницима грађанског слоја бледило лица постајало је мода, статусни симбол; удаљеност од рада у пољу, и сопственог порекла. Што је описивано и грђено и од стране српских писаца: Јаков Игњатовић, Јован Стерија Поповић, Стеван Сремац, Светолик Ранковић... А самоникли Пелагић је тек грмео. Батут, иначе противник Пелагићев, овде је сагласан с њим у погледу „бекства од сунца“ али и „женских мазарија“, јер су се за бељење лица употребљавали козметички препарати у којима је, чак, била жива. Те је осим оштећења коже, потамњења, расклаћења и испадања зуба, долазило и до оштећења чула вида.

Бледило народ није ценио: Трећа је мана на теби. Што си ми блеђан преблеђан. Наводи Батут одломак једне народне песме. Али и: А што сам блеђан, преблеђан. Многе сам школе учио.

Стизала су и нова времена. Питали ђевојку: - Како варате момке? – Танку и високу нека ме Бог створи, а бијелу и румену то је посао мој.

Од броја кавана и пивница, гласи још један Батутов афоризам, може да се изведе закључак о становима народним, вели Ј. Фодор, па бих рекао: још боље и о породичном животу у народу. И по Батутовом схватању породични живот пресудан је за телесно и душевно здравље појединца, и народа.

Кућа је главно место, где се наше срце отвори, где се навике теку, свест буди и карактер припрема за добро или зло. Са тога извора, па био чист или нечист, извиру начела и правила која управљају друштвом. (Стајлс) Ми полажемо сву своју наду у живот породице, у брак. (Вајнхолд) Не треба да очајавамо, доћи ће дан, ма како био далеко... кад ће честит, здрав и млад човек женити се истом таквом девојком и изродити здраву и чисту децу и живети простим, једноставним животом, у тој лепоти здравља моралног и телесног. (Делфа Иванић, из: Брак и слободна љубав. Делфа Иванић је прва Српкиња која је, за свој предани рад као добровољна болничарка у ратовима, одликована орденом и дипломом међународног Црвеног Крста „Флоренс Најтингејл“)

О камо среће да на желуцу могу да се створе жуљеви, као што се стварају на ногама када се носи тесна обућа. Бар би се многа жена чувала стезања и тесних мидера. Но, мидери су у оно доба ипак остављали трага, у виду бразде, али на јетри.

Наредни не припадају Батуту.

Живот је кретање, живот је рад, стога ко хоће да много живи, треба много да ради. (Паоло Мантагеца) Ово је било вјерују др Владана Ђорђевића, коме се, погрешно, приписује ова изрека. Ње се држао и Батут; али и народне: Рад живот дужи.

Затварај уста да спасеш живот. Батут је протумачио: то јест, диши на нос. Иако пословица има и друга значења.

О великом значају здравствене просвећености народа, али и одговорности државне власти, законодавне и извршне:

Што човјек јест, што требује, што га узвисује и понизује, што га крепи и слаби, све то треба да знају пастири народни а и сам народ у најпростијим колибама. (Балзак, превод је Батутов.)

По мом мишљењу је побољшање здравља у народу социјална задаћа, коју ваља пре свега решавати и која треба да заузима највише свакога државника и политичара ма које странке. Добри станови, чиста и питка вода, непокварена храна и чист ваздух су услови, којима ваља потпомагати благостање и удобност човека. Понављам, здравствено питање надмаша по својој важности сва друга питања и практичном државнику не сме ни једно друго важније бити. Не може се сувише и довољно озбиљно нагласити, да се здравствене прилике свакога народа морају понајпре у обзир узети, ако је реч о величини и важности његовој. Ако попис становништва у којој земљи покаже назадак у броју, или само ако се покаже назадак у средњој вредности мушкараца (старија насупрот млађој популацији), може се поуздано унапред рећи да ће тај народ своју историјску будућност постепено изгубити, док га сасвим не нестане. Морам стога изричито поновити, да здравствено питање далеко надмашује сва друга питања, којима се државни интерес бави. Ви морате признати да величина ове земље у првом реду зависи од физичког развоја наших становника, и да све што се чини за побољшање здравства, постаје основа величанству и сјају нашега народа. (Дизраели, један од најистакнутијих британских државника; из једног његовог говора на митингу у Манчестеру. Превод је Батутов.)

То је већ стара песма: у европским државама има за све новца али за здравље и одржање становништва нема. (Едуард Рајх, један од твораца модерне хигијене. Његову књигу „Систем хигијене“ превео је на српски др Јован Данић. Хигијена хоће да сви буду добри, паметни и здрави. Учаше Рајх. Али без удела државне власти, која уважава достигнућа медицине, те доноси и спроводи законе, тај циљ је тешко остварљив.)

Ништа мање од матере треба да је (у погледу народног здравља) држава, што ми је тешко и да замислим. (др Селилеј)

У борби за здравље, која је изнад свега, је буђење и стварање хигијенске свести народа. (Рене Санд) Али: Нашим путевима управљају људи, чији научни хоризонт није никад допирао до појма одабира, и који би дошли у неприлику, кад би код речи „ћелија“ (која је основна јединица сваког живог организма) морали себи замислити нешто друго него што је ћелија апсеничка. (др В. Шахмајер)

Крајње је време да се снажно пође у борбу против оних болести које се могу избећи, а које су као нека права тврђава – нарочито против оних немоћи и мана, који подривају интелигенцију и енергију човечанства – офанзиву у којој ће успех зависити од узајамне и непосредне сарадње између једних грана медицине, између лекара и саме публике (народа), представника управне власти и њихових штићеника. Погрешили бисмо ако би се убудуће ослањали на појединачне напоре, на несагласне савете и на власти које се плаше. (Сер Џорџ, даље нечитко.)

Не постоје ни лоша трава ни лоши људи, већ само рђави баштовани.

(Виктор Иго, у „Јадницима“. На овом начелу заснивао се и рад Батутов, и његов позив лекарима да се што пре прихвате и тог, дангубног али неизбежног, посла „баштованског“.)

---

(Задужбина, јун 2006, год. 18.; бр. 75, стр. 7)