Брана Димитријевић

О вечној тајни стваралаштва

На осамдесету годишњицу живота (1927) проф. др Милан Јовановић - Батут проглашен је за почасног доктора медицине загребачког Универзитета. Пригодним говором професора др Емила Прашека, (АС.: М.Ј – 85), осветљен је јединствен пример сагласности између дела и ствараоца:

„Није много тако сретних људи међу научним светом, који би могли гледати с таквим задовољством испуњења свих својих дужности, постигнућа свих циљева и признања као Ви, свечару наш.

Лијечником сте били пред дугим низом година промовирани и спознају сте положили да ћете све своје знање и снагу жртвовати онима који би у опасности били да изгубе највеће благо човјека – здравље.

Веома сте бројним путевима ишли да то обећање испуните. Најприје је Вашим циљем било да проширите, продубите Ваше знање, да створите себи поуздано оружје да можете започети успјешну борбу. Вуче вас к себи млада наука, бактериологија, од које више осјећајем (подвлачења су наша) предвиђате да ће Вам нарочито бити потребна. Неуморно радите код великих корифеја, који су за вјекове обавезали читаво човечанство на захвалност.“ (Пастер, Кох, Петенхофер, Галтон.) „Ваш рад већ онда свраћа на се пажњу многих, а много ласкавих понуда слиједи – да на овом или оном мјесту у туђини наставите свој дубокоумни рад. Али ви одбијате. Срце Ваше и Ваш дух другамо некуд тежи. Видите јуначки народ, пун снаге, богат необичним врлинама. А често и жалостан Вам се појави призор, а језа Вас хвата кад се сјетите да ово снажно стабло на многим местима болује – тешко пати – а бојите се за будућност, јер она о здрављу овиси.

Тако је, можда, многи осјећао и хтио помоћи, али је ишао утртим путем. А Ви сте нашли нови. Ви сте не једино срцем, не једино духом, него и једним и другим тражили и нови пут створили (подвлачење је Прашеково). То је једна од највећих Ваших заслуга; тим већа што се нико није усудио да њиме иде.

Изоставићу најширој јавности познате Ваше заслуге на научном, медицинском, организаторном, лингвистичком (подвлачење је наше) пољу, и да укратко поменем баш ову Вашу заслугу. Познавали сте народ у дубину душе његове. И није било сумње да се наш народ у првом реду просвјећењем може спасти. Но, нико не беше прије Вас – ни овдје, нити игдје другдје на свијету – тако сретан у избору методике као Ви. Једино умом хтјели су тај проблем ријешити, а Ви и срце одабрасте. Сјетили сте се старих пјесама, приповједака и пословица, исправно их оцијенили као дубоку философију народну, као формулу вјеровања народног, као изражај високих етичких осјећаја. Тражећи у научне сврхе медицинску терминологију народну“ (ето откуда и – лингвистичком) „Ви сте нашли још и друго благо. Нашли сте у народу безброј вриједних правила, необично мудрих, по којима је народ често своју здравствену културу удешавао. И почели сте тумачити тако једноставне пословице, анализирати на осебујни Вам начин те старе истине – а открили сте чисто злато. Помоћу њега, помоћу истих приповједака и песама, ширили сте у народу поуку о здрављу, будили жељу за здрављем и чистоћом и етиком.

Ваши су чланци о здравству као пјесма која је лијепа, која не само да учи, не само да духу говори, већ и у срцима вјеру ствара, а на тој се вјери у народу и напредак најснажније развија... Вама дугује читав народ Југославена што се може надати здравој будућности.“  

Медицинска терминологија остаће незавршено дело Батутово. По њој неће остати упамћен, јер у целини није објављена. Непознат је и његов спис Проучавање народа (А. С.: М. Ј. – 51.), незавршен упркос његовом дугом животу, сажетак многих ранијих чланака. Два одвојена, складна подухвата. Први наложен Уставом Српског лекарског друштва (1872), о очувању и богаћењу језика, други је она неутрвена стаза. Но, најдубље своје мотиве Батут је изрекао у беседи захвалности, приликом промоције за почасног доктора медицине београдског Универзитета, годину дана раније:

„... Из уста бесмртног учитеља Луја Пастера чуо сам ове речи: Тачно је да је свака наука интернационална, али сваки научник мора бити националиста. То јест, човек кога и у научном раду загрева љубав према народу из кога је поникао, коме све своје снаге дугује.“ Морал. А шта је медицина без морала? Језик. Способан да ствара систем стручних израза медицине у успону. Веру у постојање Истине. У коју се (тада) заклињала сва наука. Те стога српска традиција и култура немају јачег, немилосрднијег, заснованијег критичара од Батута. Није наилазио само на чисто злато, ни на највише етичке осјећаје, али је умео да их препозна; да знањем раздвоји кукољ од жита; и стога су му веровали. У време загребачке промоције југословенски лист „Здравље“, произишао из „Народног здравља“ штампаног под Батутовим уредништвом у Краљевини Србији, достизао је тираж од 100.000 примерака – 50.000 ћирилицом, 40.000 латиницом и 10.000 на словеначком језику. (А. С.: М. Ј. – 221) Износиле су се „само осведочене истине; способне да пробуде живље и јаче заузимање за сва питања о здрављу и болести и код сељака и код радника и код грађана, али и свих меродавних чинилаца; не, дакле, само на дому него и у општини и држави.“

На Растку објављено: 2008-01-31
Датум последње измене: 2008-01-30 23:40:34
 

Пројекат Растко / Историја / Историја медицине